Šta je novo?
Od:
Filteri

Pošta br 6, Savska ulica

Ne bi me čudilo da je na kraju snađe ista sudbina kao Ložionicu:

Najava grandioznih planova -> odlaganje tih planova i radova -> puštanje da propadne što više, možda čak i da se pokrade i ogoli -> vađenje kako ''sad je gotovo, nema nazad'' i videće šta će dalje da rade -> menjanje planova i oglodavanje svega do kostura ili do temelja uz izgovore da su se oni svojski trudili da to srede i obnove ali eto, okolnosti su ih sprečile -> rušenje zarad još kvadrata ili pretvaranje u nešto sasvim treće, što će više odgovarati potrebama kvazi-elitnog naselja iza.


Srušili bi oni i staru GŽS da mogu i da nije baš preveliki zalogaj, odnosno preveliki i previše bitan spomenik i kulturno blago ovih prostora.
 
A i ne ide da odvlači pažnju sa monumentalnog postignuća ispred same zgrade. Pritom ne mislkim na zelenilo i ploče. ;)
 

„Плава локомотива” незаустављиво пропада​


677z381_plava-lokomotiva.jpg


Парну локомотиву која је деценију вукла Титов „Плави воз”, а 39 година улепшавала део између некадашње Главне железничке станице и Поште шест на Савском тргу добро је нагризао зуб времена. Тренутно служи само бескућницима који се у кабини за машиновођу склоне од кише или се иза локомотиве крију када треба да обаве неке „потребе”. У високој трави која је обавија побацани су остаци разноврсног смећа, а на једном месту налазе се и нечије ствари. Већ неколико година се прича како ће она бити обновљена, али се са тим још увек није почело. Не зна се тачно још ни где ће бити смештена, јер се још разрађује план како ће изгледати унутрашњи део Савског платоа. И даље се разматра где ће биту улаз у метро, а где „парњача”.

У јуну 2020. године појавиле су се прве назнаке да би „Плава локомотива” могла да буде премештена, али се тада чуло да би она требало да се нађе на Савском платоу ближе главном улазу у Железничку станицу. Затим се 2021. појавио план да локомотива буде пребачена неколико метара даље и то на место где се некада налазио први колосек. Тај простор је требало да буде уређен и да представља такозвани унутрашњи плато Савског трга. Било је предвиђено и да на платоу иза зграде некадашње Железничке станице, а будућег Историјског музеја Србије, буду оформљене и културне институције попут позоришта, али и јавна гаража.

Судећи по овогодишњем моделу, односно рендеру „Београда на води”, на месту где је био предвиђен први колосек требало би да буде улаз у станицу будућег метроа, а да локомотива буде измештена испред зграде Историјског музеја, а ближе Пошти, на месту где сада возе скејтери. Како ће то на крају изгледати, ваљда ће се знати у скорије време.

У „Железницама Србије” су већ 2021. године истакли да ова локомотива мора да иде на рестаурацију.
– У програму пословања „Железница Србије” а. д., чије је доношење у току, планирана су средства за рестаурацију музејских експоната, па самим тим и поменуте локомотиве. Требало би имати у виду и то да су заштита и рестаурација музејских експоната прописане Законом о заштити културних добара и подлежу строгим музеолошким прописима. У контакту смо са надлежним органима из града који су заинтересовани да се један број локомотива из Фонда Железничког музеја, међу којима је и „Плава локомотива”, изложи у склопу уређења на простору Савског трга и околине – стајало је тада у одговорима „Железница” нашем листу.

И ове године су у програму пословања била планирана средства за њену рестаурацију, али тај посао ни сада није реализован.

„Плава локомотива”, односно парна локомотива серије ЈЖ 11-022, једна је од првих која је вукла „Плави воз”. На његовом „челу” била је од 27. марта 1947. године па наредну целу деценију. Произведена је у фабрици „Маваг” у Будимпешти 6. фебруара 1947. године. Припада групи брзовозних парних локомотива, а у свом златном периоду достизала је брзину од 90 километара на сат. Дужина парњаче са такозваним тендером, где се складишти угаљ, јесте око 21 метар. Тендер може да прими 21 кубни метар воде и 9,5 тона угља. Тежина локомотиве је 85 тона, а тендера од 57,6 до 60,6 тона. Од 1947. до 1978. године парњача је прешла више од 1.600.000 километара.

Југословенске железнице ремонтовале су 63 овакве локомотиве, а ова је једини сачувани примерак у Србији и припада Техничкој збирци Железничког музеја. Као спомен-обележје на место на коме се тренутно налази постављена је 10. априла 1984. године. Парњачу са спомен-плочом свечано је открио један од машиновођа „Плавог воза” Милорад Гроздановић. То је урађено поводом обележавања троструког јубилеја – стогодишњице пруге Београд–Ниш, тридесетогодишњице радничког самоуправљања ЈЖ-а и Дана железничара. Припрему за излагање ове парњаче радили су „Гоша” шинска возила из Смедеревске Паланке, ЖТО „Београд” и тадашњи ООУР за вучу возова „Београд”.

Железнички музеј у Београду чува и оригиналну локомотивску књигу у којој су сви подаци од момента њеног приспећа до 1978. године, када је искључена из саобраћаја.

Стара Пошта нови дом за бескућнике​


Осим „Плаве локомотиве” и простора око ње бескућници су „заузели” и део испод надстрешнице и бочног улаза у некадашњу Пошту 6. Сада на том месту уместо поштанских сандучића, „леже” стари душеци где људи без крова над главом спавају, џакови и похабани кофери у којим држе оно мало ствари што имају. И они се сналазе како знају и умеју. Нађе се ту и метла да се почисти ново склониште, али и сушилица за веш да се просуша на ветрићу док је лепо време.

Пошта је 11. септембра из здања у Савској 2 измешета на угао Немањине улице и Хајдук Вељковог венца.

www.politika.rs

„Плава локомотива” незаустављиво пропада

Парну локомотиву која је деценију вукла Титов „Плави воз”, а 39 година улепшавала део између некадашње Главне железничке станице и Поште шест на Савском тргу добро је нагризао зуб времена.
www.politika.rs www.politika.rs
 
Какав класични бирократски одговор надлежних из ЖС. Сад треба да неком БнВ падне на памет шта ће са локомотивом да би је средили. А време чини своје...
 
Izvor: Beobuild.rs

Pošta postaje Kulturni centar
kulturni-centar-savski-trg-posta-6-vs-01bm.jpg

Izgradnja kontroverznog stambenog naselja “Beograd na vodi” traje sada skoro 10 godina, a kako se projekat izvodi bez konsenzusa stručne i šire javnosti, efekti njegove realizacije i dalje proizvode podele i otpor. Ako izuzmemo estetsko-arhitektonske i urbanističke promašaje, najveći problem novog naselja na obali Save jeste funkcionalni program, a od najava izgradnje “novog centra grada” dobijena je četvrt koja je svojevrsna “spavaonica”. Pored predimenzionisane maloprodaje, malo je nestambenih objekata koji mogu da dovedu posetioce sa strane i da su od interesa za druge građane Beograda. Svega nekoliko javnih objekata planirano je na obodu naselja; i to potencijalni “Istorijski muzej” u zgradi nekadašnje Železničke stanice, kreativni centar u kompleksu “Ložionice” i zgrada nekadašnje Pošte na Savskom trgu.

Dok radovi na rekonstrukciji i dogradnji “Ložionice” dobro napreduju, druga dva objekta se retko spominju, pa čak nemaju ni jasno utvrđenu buduću funkciju. Nekadašnja železnička stanica stoji kao filmska scenografija, sa okrečenom spoljnom fasadom ka trgu i potpuno zapuštenom unutrašnjošću i zadnjim delom. Najavljivana je kao budući "Istorijski muzej", ali kako kako bi taj muzej tematski bio zamišljen niko ne zna, pošto je očigledno reč o neformulisanoj ideji. Početak radova na Železničkoj stanici poslednji put je najavljivan pre više od godinu dana, ali od tada nije bilo pomaka.

Nije mnogo bolja situacija ni sa zgradom Pošte, za koju se do skora znalo samo da će joj biti vraćena predratna fasada. Spekulisalo se o njenoj budućoj nameni, od toga da će biti muzej, biblioteka ili pozorište, međutim njene funkcije ni dan danas nisu poznate. Reč o objektu neobičnog programa, kako je navedeno komercijalno-kulturne namene, gde je oko 2600m2 namenjeno kulturnom centru, a oko 5.500m2 za komercijalne sadržaje. Sada je poznato i da će njena rekonstrukcija podrazumevati rušenje postojećeg objekta i izgradnju novog. Loša vest je da zgrada neće biti sama, već postaje deo kompleksa koji se gradi na njenoj parceli.

Prostor oko ovih istorijskih zdanja nažalost nije adekvatno urbanistički zaštićen i smisleno uokviren, već je njihovo zaleđe opredeljeno za objekte školske i predškolske ustanove. Šta više, formiran je kompleks funkcionalno nekompatibilnih namena, sa izuzetno lošim prostornim rasporedom i nemogućnošću prostorne integracije. Školske zgrade i vrtići se inače grade na ograđenim parcelama, zahtevaju nizak stepen izgrađenosti, po posebnim sigurnosnim propisima i kao takve ne bi trebale da su deo komercijalnih i javnih kompleksa. U konkretnom slučaju, ograde ka dvorištima planiranog vrtića i škole dele i sužavaju prostor trga, daju mu nepravilan oblik, a prateći sportski tereni i igrališta su neprimereno ugurani u parter reprezentativnih zgrada Pošte i Železnicke stanice. Ovakvo urbanističko rešenje predstavlja suštu suprotnost urbanoj integraciji na mestu gde je najpotrebnija - na dodiru novog i starog.

Novoizgrađeni objekat Pošte biće u spoljnom izgledu i gabaritima identičan izvornom rešenju autora, arhitekte Momira Korunovica iz 20-ih godina prošlog veka. Urbanistički projekat dozvoljava potpunu slobodu investitoru u uređenju i organizaciji njegove unutrašnjosti. Originalni objekat je značajno oštećen u savezničkom bombardovanju Beograda 1944. godine i nakon rata rekonstruisan u socrealistickom obliku koji danas vidimo. Novi objekat imaće ukupnu bruto površinu od 10.500 m2 obuhvatajući sedam nadzemnih etaza (Po+Pr+6), uz dodatnih 1200m2 podrumskog prostora. Zgrada ni nakon rekonstrukcije neće imati garažu, već će parking biti rešen u okviru ulične regulacije.
kulturni-centar-savski-trg-posta-6-vs-01.jpg
 
Valjda je rekonstruisan u soc-modernističkom obliku…


Sent from my iPhone using Tapatalk
 
Пошта ће се никако уклопити са ова сва објекта кружне основе, ваљда су то школа и вртић.
 
Eto vam sad rekonstrukcija poste na koju ste se toliko nabrijali, zajedno sa investitorskim urbanizmom
"[...]dozvoljava potpunu slobodu investitoru u uređenju i organizaciji njegove unutrašnjosti."
 
ValterUdarnik je napisao(la):
Eto vam sad rekonstrukcija poste na koju ste se toliko nabrijali, zajedno sa investitorskim urbanizmom
"[...]dozvoljava potpunu slobodu investitoru u uređenju i organizaciji njegove unutrašnjosti."
Kliknite za proširenje...

Izvini, a ko je ovde uopste pominjao ili naglasavao unutrasnjost odnosno enterijer objekta kao imperativ pri rekonstrukciji!? Posebno imajuci u vidu da komunisti prilikom rekonstrukcije odnosno devastacije objekta nisu postovali prethodno uredjenje koliko god isto imalo mane tada.

Fokus kod vecine onih koji se zalazu za vracanje predratne lepotice jeste na fasadi i ornamentima koji su komunisti ( koji su sišli sa okolnih planina) bez ikakvog postovanja nacionalnog nasledja oljuštili.
Raspored budućih prostorija me ne zanima dokle god se ispoštuje Korunoviceva fasada.

To što si se ti trigerovao na sam pomen investitorski bez da razmisliš o onome što pišeš mi dosta govori.
 
, gde je oko 2600m2 namenjeno kulturnom centru, a oko 5.500m2 za komercijalne sadržaje.
Kliknite za proširenje...

Kakви ће то комерцијални садржаји бити? Шта значи уопште културни центар?

Зар не би та зграда била одлична за Националну галерију, о којој се прича већ 20 година.
 
Bolje da tu premeste mučeno pozorište Boško Buha,pošto je sadašnje daleko od vode,a gde je voda, tu su i pare:sesir:
 
A da vam ponovim njihova zgrada koju je ekipa pokušala da uzme i da ostaju na trgu koliko god se to vama ne dopadalo cak je vladajuća partija izbacila render za izbore
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh