„Плава локомотива” незаустављиво пропада
Парну локомотиву која је деценију вукла Титов „Плави воз”, а 39 година улепшавала део између некадашње Главне железничке станице и Поште шест на Савском тргу добро је нагризао зуб времена. Тренутно служи само бескућницима који се у кабини за машиновођу склоне од кише или се иза локомотиве крију када треба да обаве неке „потребе”. У високој трави која је обавија побацани су остаци разноврсног смећа, а на једном месту налазе се и нечије ствари. Већ неколико година се прича како ће она бити обновљена, али се са тим још увек није почело. Не зна се тачно још ни где ће бити смештена, јер се још разрађује план како ће изгледати унутрашњи део Савског платоа. И даље се разматра где ће биту улаз у метро, а где „парњача”.
У јуну 2020. године појавиле су се прве назнаке да би „Плава локомотива” могла да буде премештена, али се тада чуло да би она требало да се нађе на Савском платоу ближе главном улазу у Железничку станицу. Затим се 2021. појавио план да локомотива буде пребачена неколико метара даље и то на место где се некада налазио први колосек. Тај простор је требало да буде уређен и да представља такозвани унутрашњи плато Савског трга. Било је предвиђено и да на платоу иза зграде некадашње Железничке станице, а будућег Историјског музеја Србије, буду оформљене и културне институције попут позоришта, али и јавна гаража.
Судећи по овогодишњем моделу, односно рендеру „Београда на води”, на месту где је био предвиђен први колосек требало би да буде улаз у станицу будућег метроа, а да локомотива буде измештена испред зграде Историјског музеја, а ближе Пошти, на месту где сада возе скејтери. Како ће то на крају изгледати, ваљда ће се знати у скорије време.
У „Железницама Србије” су већ 2021. године истакли да ова локомотива мора да иде на рестаурацију.
– У програму пословања „Железница Србије” а. д., чије је доношење у току, планирана су средства за рестаурацију музејских експоната, па самим тим и поменуте локомотиве. Требало би имати у виду и то да су заштита и рестаурација музејских експоната прописане Законом о заштити културних добара и подлежу строгим музеолошким прописима. У контакту смо са надлежним органима из града који су заинтересовани да се један број локомотива из Фонда Железничког музеја, међу којима је и „Плава локомотива”, изложи у склопу уређења на простору Савског трга и околине – стајало је тада у одговорима „Железница” нашем листу.
И ове године су у програму пословања била планирана средства за њену рестаурацију, али тај посао ни сада није реализован.
„Плава локомотива”, односно парна локомотива серије ЈЖ 11-022, једна је од првих која је вукла „Плави воз”. На његовом „челу” била је од 27. марта 1947. године па наредну целу деценију. Произведена је у фабрици „Маваг” у Будимпешти 6. фебруара 1947. године. Припада групи брзовозних парних локомотива, а у свом златном периоду достизала је брзину од 90 километара на сат. Дужина парњаче са такозваним тендером, где се складишти угаљ, јесте око 21 метар. Тендер може да прими 21 кубни метар воде и 9,5 тона угља. Тежина локомотиве је 85 тона, а тендера од 57,6 до 60,6 тона. Од 1947. до 1978. године парњача је прешла више од 1.600.000 километара.
Југословенске железнице ремонтовале су 63 овакве локомотиве, а ова је једини сачувани примерак у Србији и припада Техничкој збирци Железничког музеја. Као спомен-обележје на место на коме се тренутно налази постављена је 10. априла 1984. године. Парњачу са спомен-плочом свечано је открио један од машиновођа „Плавог воза” Милорад Гроздановић. То је урађено поводом обележавања троструког јубилеја – стогодишњице пруге Београд–Ниш, тридесетогодишњице радничког самоуправљања ЈЖ-а и Дана железничара. Припрему за излагање ове парњаче радили су „Гоша” шинска возила из Смедеревске Паланке, ЖТО „Београд” и тадашњи ООУР за вучу возова „Београд”.
Железнички музеј у Београду чува и оригиналну локомотивску књигу у којој су сви подаци од момента њеног приспећа до 1978. године, када је искључена из саобраћаја.
Стара Пошта нови дом за бескућнике
Осим „Плаве локомотиве” и простора око ње бескућници су „заузели” и део испод надстрешнице и бочног улаза у некадашњу Пошту 6. Сада на том месту уместо поштанских сандучића, „леже” стари душеци где људи без крова над главом спавају, џакови и похабани кофери у којим држе оно мало ствари што имају. И они се сналазе како знају и умеју. Нађе се ту и метла да се почисти ново склониште, али и сушилица за веш да се просуша на ветрићу док је лепо време.
Пошта је 11. септембра из здања у Савској 2 измешета на угао Немањине улице и Хајдук Вељковог венца.
Парну локомотиву која је деценију вукла Титов „Плави воз”, а 39 година улепшавала део између некадашње Главне железничке станице и Поште шест на Савском тргу добро је нагризао зуб времена.
www.politika.rs