Šta je novo?
Od:
Filteri

Pošta br 6, Savska ulica

Мени то што није постојало није аргумент, јер и остало, што је постојло пре 300 година, није пре 400. Исто је било измишљено као некакв израз са или без континуитета.
А то што није постојало, већ је измишљено (и опет на на пустом месту, већ са некаким елементима) и било је створено нешто ново, оригинално и препознатљиво.

А зашто обнављати? По мени, позиција је одлична и добро се отвара тј може да се сагледава из много углова, и да опет буде перјаница тог стила, и да се кроз ту фасаду отворе и све остале које постоје, које су маскиране и тешко могу да се потпуно сагледају јер су ушушкане.
 
relja je napisao(la):
Zašto se prepravka zgrade jedne pošte stare kraće od 20 godina, napravljene da spolja izgleda kao imitacija nečega što nikada nije zapravo postojalo, poredi sa palatama i zgradama starim stotinama godina, građenim u stilu i u duhu epoha u kojima su nastajale?
Kliknite za proširenje...
Nije mi bila ideja da poredim obnovu poste i palata u Peterhofu i Puskinu. Ja sam samo odgovorio na post da su Varsavu za vreme komunizma obnovili "uglavnom u beton-celik fazonu" i da "Dosljak je u obnovu Varsave verovatno uracunao i Staljinov zigurat nalik onom u Moskvi". Zato sam i posebno naveo da je obnova palata krenula upravo dok je Staljin bio na vlasti.
 
По тој логици све што је направљено користећи античке и средњовековне елементе у Београду јесте кич и треба га "модернизовати" по Кратовом моделу, а већина тих зграда у Београду је стара до пар деценија и солидан део је оштећен у Другом светском рату..
Примера ради имамо зграду Министарства Грађевина КЈ, данас Апелационог суда у Немањиној, са колонадом коринтских стубова, венцем са конзолама, и сл. грађена од 1938, оштећена у бомбардовању, а приликом реконструкције после рата изглед ипак није модернизован..

Screenshot (2205).png
 
Poslednja izmena:
Ne, nije u opšte u pitanju neka "opšta logika" koja bi se primenjivala na sve slučajeve. Radilo se o teško oštećenoj zgradi staroj kraće od 20 godina, koja je i pre toga bila slabo funcionalna, između ostalog i zbog te kitnjaste fasade (tj - prozora) a sve zbog nabacanosti elemenata tog stila, uz to zgradi jedne - pre i iznad svega - pošte, a ne neke važne zgrade državne administracije ili rezidencije.
A i imamo primer da je dvorski kompleks upravo posle rata bio izmenjen, da bi se dobila kakva takva simetrija i stilska ujednoačenost Starog i Novog dvora.
Svaki slučaj treba posmatrati za sebe, a pototovo za ovakav ekstrem.
 
Пошта у то време јесте била врло важна зграда врло важне државне институције/сервиса. Заправо пошта је била од пресудног значаја за функционисање државног апарата,

Ова расправа је бесмислена и по томе што је Кратово импровизаторско недело по завршетку стилски каснило за савременом архитектуром тад већ средњег доба модернизма таман онолико колико је врхунац београдске архитектуре историцизма каснио за панданима таквог градитељства у Европи.
 
Не може се посматрати сваки случај за себе јер бисмо онда ушли у анархију. И други предратни објекти државне администрације су углавном били стари мање од 20 година и исто кичасти и мање више једнако функционални, са набацаним елементима стилова у којима су грађени и такође оштећени у бомбардовању па нису овако радикално реконструисани.

Стари двор, уместо да постане музеј, односно да се обједини са новим двором/Музејем Кнеза Павла, проширен је и у њега усељен Централни Комитет КПЈ а из зграде новог двора исељен музеј и у њу усељено председништво.
 
Svaki arhitekta ovde na forumu je bar u jednom slučaju podržavao neki šareniš, ekstrem ili nešto ekstcentično, "uklapanje po suprotnosti", "iskorak u pravcu" ili barem neku izmenu urbanističkog plana i sl. koja bi mogla da se nazove skretanjem ka anarhiji, tako da se uopšte ne uzbuđujem zbog toga.

U Stari dvor je, koliko znam, bio useljen Prezidijum FNRJ, a CK KP je useljen u zgradu bivše Agrarne banke, pored "Borbe" ("Vremena"), ali ne vidim zašto je to uopšte bitno za ovu priču.
 
Верујем да нико од архитеката на овом форуму није имао намеру да крши етичке принципе.

Објекат Старог двора је измењен и проширен након чега се у њега уселио новоуспостављени државни орган, небитно који,
не зато што је усклађиван са модерном архитектуром тог времена.
 
Poslednja izmena:
Daj im moć, položaj i "leđa", pa ćeš videti šta bi sve radili... ljudi su čudo.
Ne vidim kakve veze ima šta je useljeno u dvorove, poenta je bila da je tamo usledila intervencija kako bi te dve zgrade dobile kakvu takvu simetriju i usklađenost.
A i to su radile, ne baš "bilo koje" arhitekte...
 
Искрено се надам да није тако..

Проширене су за потребе институција које ће се у њих уселити, а уместо музеја, или нечег сличног од општег интереса, уселила се партијска и државна елита.
 
E, dobro. A zgrada pošte je prilagođena za potrebe radnika na pružanju poštanskih usluga, što je takođe od opšteg interesa, nešto čemu Korunović nije posvetio dovoljno pažnje pošto se pre svega bavio spoljnim izgledom zgrade a ne tehnološkim procesima i uslovima za rad u njoj.
 
Е добро, сада приватно - државни капитал ту исту зграду прилагођава будућој намени коју Крат није антиципирао 1948.
 
Privatno-državni kapital ruši državnu zgradu da bi napravio novu za koju se ne zna čemu će konkretno da služi i ko će tačno da je koristi, jedino se zna da će fasada biti kopija prvobitne fasade srušene zgrade.
Nušiću, gde si sada kad nam najviše trebaš?
 
Може и овако, државни капитал у сред немаштине и опоравка од светског рата реконструише целу зграду иако за тим нема потребе, уместо да тај новац уложи у изградњу нечег новог.
Не дирај туђе, па не мораш "антиципирати" да ће и твоје бити дирано.

Генсек партије на власти која се залаже за егалитаризам живи у Белом двору и проширује Стари двор у коме ће му бити радно место усред те исте економске ситуације, па како не очекује да ће управо његови кадрови на челу република, покрајина, предузећа једнога дана пожелети то исто и одвести и идеологију и систем у пропаст?
 
Poslednja izmena:
Pa, nije da nije bilo potrebe, prvo, nestajao je dobar deo zgrade, a drugo, izmenama u unutrašnosti objekata su unapređeni poslovni procesi i dobijene uštede, efikasnost i brzina u radu pošte, kao i bolji uslovi za rad zaposlenih nego ranije, a i kvalitetnija usluga korisnicima. Ovo ipak jeste bio objekat u kojem se nešto konkretno, strateško i prilično merljivo radilo.
Da meni neko ponudi na šta treba da se potroši budžet za rekonstruciju, na sve navedeno ili na vraćanje fasade, ne bih razmišljao ni sekunda.

Uostalom - nije ona "Korunovićeva" lična, ni "Kratova", već poština - tj, državna, jedino ovde izgleda postoji verovanje da je baš zbog Korunovića menjana, pa isto tako hoće da je menjaju zbog - Krata :)
A mogla je lepo da se sredi i ovakva kakva je bila.
 
Могла је и онда да се среди каква је била, није у земљи која је преживела то што јесте Пошта 2 била највећи проблем, а новац да се уложи у нешто хитније.
У постављеном чланку управник се жали на мањак простора а два спрата му заузимају станови..
 
Poslednja izmena:
Ne bi mogla da se unapredi funkcija objekta i rad pošte, a da ostane i onakva fasada, sa onakvim malim otvorima za dnevnu svetlost i spoljni vazduh i sa onakvim rasporedom prostorija.
U onoj situaciji tada, to ne bi bilo "ulaganje" u rekosntrukciju stare fasade već bi bilo upravo trošenje na nešto u tom trenutku što zaista nije hitno.
Imamo sačuvane druge zgrade istog stila, nemojmo preterivati, nije se radilo o ratu protiv fasada i nekog konkretnog stila već o nekim novim, praktičnim, prioritetima države.
 
Претпостављам да постоји стручна експертиза која доказује да у Коруновићевој варијанти не постоје услови за обављање функције поште због малих прозора и да је ситуација толико драматична да је потребна радикална реконструкција, уосталом тада је увелико постојало електрично осветљење па пошиљке нису морале да се сортирају искључиво на сунчевој светлости, евентуално на месечини.

Мислим да је радикална реконструкција у том тренутку апсолутно беспотребно бацање новца у граду коме је стамбени фонд уништен у проценту од 50 посто, који нема пруге, ни мостове, где су болнице разорене..
 
Poslednja izmena:
Вожд je napisao(la):
Претпостављам да постоји стручна експертиза да у Коруновићевој варијанти не постоје услови за обављање функције поште због малих прозора и да је ситуација толико драматична да је потребна радикална реконструкција, уосталом тада је увелико постојало електрично осветљење па пошиљке нису морале да се сортирају искључиво на сунчевој светлости, евентуално на месечини.
Kliknite za proširenje...
T.j. posta je rekonstruisana na nacin na koji je rekonstruisana cisto iz ideoloskih razloga?
 
Зашто се то заиста догодило поуздано не можемо знати, можемо само да нагађамо.
 
Poslednja izmena:
Niko nije rekao "da ne postoje uslovi za obavljanje funcije pošte" nego da su rekonstrukcijom unapređene mogućnosti za rad i uslovi rada.
A dokaz da je tako - pa još uvek nismo čuli ni pročitali da je rad u toj zgradi bio lakši i efikasniji pre rata i rekonstrukcije, nego posle toga. Naprotiv, a imamo članak u kojem je navedeno šta je sve rađeno na objektu kako bi se unapredili poslovni procesi.

Osim toga - pa kada je tako loše stanje u zemlji - onda se gleda da se štedi na struji... kao i danas, uostalom.
 
Вожд je napisao(la):
Зашто се то заиста догодило поуздано не можемо знати, можемо само да нагађамо.
Kliknite za proširenje...
Ako nije rekonstruisana da bi se poboljsali uslovi rada (sto donekle proizilazi iz citiranih nekoliko postova nize) onda ne ostaje puno opcija.

Може и овако, државни капитал у сред немаштине и опоравка од светског рата реконструише целу зграду иако за тим нема потребе, уместо да тај новац уложи у изградњу нечег новог.
Не дирај туђе, па не мораш "антиципирати" да ће и твоје бити дирано.

Генсек партије на власти која се залаже за егалитаризам живи у Белом двору и проширује Стари двор у коме ће му бити радно место усред те исте економске ситуације, па како не очекује да ће управо његови кадрови на челу република, покрајина, предузећа једнога дана пожелети то исто и одвести и идеологију и систем у пропаст?
Kliknite za proširenje...

Претпостављам да постоји стручна експертиза која доказује да у Коруновићевој варијанти не постоје услови за обављање функције поште због малих прозора и да је ситуација толико драматична да је потребна радикална реконструкција, уосталом тада је увелико постојало електрично осветљење па пошиљке нису морале да се сортирају искључиво на сунчевој светлости, евентуално на месечини.
Kliknite za proširenje...
 
Онда није било хитно неопходно.
У послератној штампи да прочитамо да је било боље пре рата?
Наравно да су се процеси мењали, па и сада и пре двадесет година су процеси рада у многим областима унапређени, али нико не планира генералну реконструкцију поштанског центра у Земуну због малих прозора.
Штеди се прво на грађанству, напослетку на ред долазе инфраструктура и државне институције.
 
Poslednja izmena:
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh