Pošta br 6, Savska ulica
- Začetnik teme Beki
- Datum pokretanja
Дошљак
Professional
- Učlanjen(a)
- 31.10.2014.
- Poruke
- 31.035
- Pohvaljen
- 48.840
Па није ни стерилно, пола зграда око трга је најгори распад, има пуно графита и реклама. А да не коментаришем локомотиву што је пропала.[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=853399#p853399:19bxmib7 je napisao(la):
- Učlanjen(a)
- 10.01.2007.
- Poruke
- 18.727
- Pohvaljen
- 37.624
Izvor: Politika.rs
„Bigzovci” potencijalni stanari zgrade Pošte u Savskoj
Za mesec dana biće poznata namena zdanja na Savskom trgu –kulturni centar ili kancelarije. – Autentična fasada koju je projektovao arhitekta Momir Korunović biće obnovljena.
Kancelarije ili kulturni centar? Japijevci ili umetnici? Grad ili kompanija „Beograd na vodi”? Rešenje ovih dilema sledećeg meseca odrediće sudbinu zgrade Pošte u Savskoj ulici. Obnova joj ne gine i vraćanje izvornog izgleda fasade koja je uništena u bombardovanju Beograda u Drugom svetskom ratu, ali dok se ne utvrdi njena buduća namena projektovanje ne može da počne.
To zdanje arhitekte Momira Korunovića prema planskom dokumentu za „Beograd na vodi” nije predviđeno za rušenje, već suprotno – da bude sačuvano uz nekolicinu vrednih zdanja koja su obuhvaćena planom za izgradnju stambeno-poslovnog kompleksa od oko dva miliona kvadrata na desnoj obali Save.
Ugovorom za „Beograd na vodi”, potpisanim u zgradi Beogradske zadruge, objektu koji je obnovio arapski partner državi Srbiji, i takođe morao da ga sačuva, Pošta je opredeljena kao komercijalna zgrada sa kancelarijama. Ali bez obaveze da se njena autentična spoljašnjost vrati. To je ideja grada, kao što sada želi da taj objekat bude javne namene i da u njega useli umetnike koji su donedavno koristili zdanje BIGZ-a u Bulevaru vojvode Mišića. Za naš list to otkriva Marko Stojčić, glavni gradski urbanista.
– Obe varijante – komercijalna ili kulturna namena – još su u igri, pregovaramo sa kompanijom „Beograd na vodi”. Ako bude objekat kulture, slikari, vajari, arhitekte, nekoliko stotina bendova koji su bili u BIGZ-u dobili bi taj prostor da koriste uz simbolične iznose za troškove održavanja koje bi plaćali. Ako tamo budu kancelarije, obnovu zdanja finansiraće „Beograd na vodi”, a ukoliko bude kulturni centar onda bismo to mogli tako urediti da ta kompanija finansira uređenje, ali da joj se to ulaganje odbije od doprinosa za uređivanje gradskog građevinskog zemljišta – ističe Stojčić.
On očekuje da će dogovor pasti za najkasnije četiri nedelje, posle čega sledi izbor projektanta, dok bi obnova mogla da počne sledeće godine.
– Pošta je veći deo iselila sa Savskog trga, a ostatak će biti iseljen kada budu završeni lokali u „Beogradu na vodi” gde će nove ekspoziture pošte biti otvorene – kaže glavni gradski urbanista.
Da će ovoj zgradi, koja je posle Drugog svetskog rata rekonstruisana do neprepoznatljivosti po projektu Pavla Krata, biti vraćen nekadašnji izgled, najavljivano je prethodnih godina više puta u susret obnovi Savskog trga. U gradu su bili izričiti da će, kada zgrada Pošte bude bila prodata (pošto je to ranije bila jedna od najava), od budućeg investitora zahtevati da vrati ne delimično, već u potpunosti autentičnu fasadu ovom zdanju. Neko vreme zavladalo je ipak zatišje pa se činilo da se odustalo od ove ideje.
Da odustajanje nije opcija postalo je jasno prošlog proleća kada je za naš list Stojčić istakao da će za ovu poštu, odnosno za njenu rekonstrukciju, biti najverovatnije raspisan arhitektonski konkurs i da će njegovi učesnici imati zadatak da oblikuju to zdanje tako da vrate elemente autentične fasade. Međutim, u trenutku kada je gradski urbanista izašao sa ovom najavom nije bilo najjasnije da li će Pošti biti u potpunosti ili samo delimično biti vraćen izgled sa potpisom „srpskog Gaudija”, jer je tada Stojčić isključio mogućnost da delo arhitekte Momira Korunovića bude u potpunosti obnovljeno u izvornom obliku.
Prema njegovim navodima s početka juna 2020, stručnjaci gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture smatrali su da tehnički nije moguće vratiti to zdanje u prvobitni izgled jer je objekat izgubio svoju originalnu strukturu. Ali vrlo brzo, glavni gradski urbanista na svom instagram nalogu izlazi sa idejnim rešenjem rekonstrukcije Pošte uz nedvosmislenu poruku da će joj definitivno biti vraćen izvorni izgled.
Korunovićevo remek-delo i posleratni minimalizam
Zgrada Pošte podignuta je dvadesetih godina prošlog veka i za nju dobar deo stručne javnosti smatra da je bila Korunovićevo najbolje arhitektonsko delo. Oštećena je u Drugom svetskom ratu, ali da je bilo dobre volje u posleratno doba, mogla je da se rekonstruiše i odmah tada vrati u izvorno stanje.
Zgrada jeste obnovljena, ali posleratno doba umesto da povrati njenu prvobitnu lepotu – dokrajčilo ju je. U toku te rekonstrukcije poskidani su svi fasadni ukrasi i ornamentika, zgrada Pošte je ogoljena, pa od nekada jednog od najreprezentativnijih objekata u Savskom amfiteatru decenijama imamo samo kostur i neuglednu fasadu u socrealističkom maniru.
http://www.politika.rs/sr/clanak/479721 ... -u-Savskoj
„Bigzovci” potencijalni stanari zgrade Pošte u Savskoj
Za mesec dana biće poznata namena zdanja na Savskom trgu –kulturni centar ili kancelarije. – Autentična fasada koju je projektovao arhitekta Momir Korunović biće obnovljena.
Kancelarije ili kulturni centar? Japijevci ili umetnici? Grad ili kompanija „Beograd na vodi”? Rešenje ovih dilema sledećeg meseca odrediće sudbinu zgrade Pošte u Savskoj ulici. Obnova joj ne gine i vraćanje izvornog izgleda fasade koja je uništena u bombardovanju Beograda u Drugom svetskom ratu, ali dok se ne utvrdi njena buduća namena projektovanje ne može da počne.
To zdanje arhitekte Momira Korunovića prema planskom dokumentu za „Beograd na vodi” nije predviđeno za rušenje, već suprotno – da bude sačuvano uz nekolicinu vrednih zdanja koja su obuhvaćena planom za izgradnju stambeno-poslovnog kompleksa od oko dva miliona kvadrata na desnoj obali Save.
Ugovorom za „Beograd na vodi”, potpisanim u zgradi Beogradske zadruge, objektu koji je obnovio arapski partner državi Srbiji, i takođe morao da ga sačuva, Pošta je opredeljena kao komercijalna zgrada sa kancelarijama. Ali bez obaveze da se njena autentična spoljašnjost vrati. To je ideja grada, kao što sada želi da taj objekat bude javne namene i da u njega useli umetnike koji su donedavno koristili zdanje BIGZ-a u Bulevaru vojvode Mišića. Za naš list to otkriva Marko Stojčić, glavni gradski urbanista.
– Obe varijante – komercijalna ili kulturna namena – još su u igri, pregovaramo sa kompanijom „Beograd na vodi”. Ako bude objekat kulture, slikari, vajari, arhitekte, nekoliko stotina bendova koji su bili u BIGZ-u dobili bi taj prostor da koriste uz simbolične iznose za troškove održavanja koje bi plaćali. Ako tamo budu kancelarije, obnovu zdanja finansiraće „Beograd na vodi”, a ukoliko bude kulturni centar onda bismo to mogli tako urediti da ta kompanija finansira uređenje, ali da joj se to ulaganje odbije od doprinosa za uređivanje gradskog građevinskog zemljišta – ističe Stojčić.
On očekuje da će dogovor pasti za najkasnije četiri nedelje, posle čega sledi izbor projektanta, dok bi obnova mogla da počne sledeće godine.
– Pošta je veći deo iselila sa Savskog trga, a ostatak će biti iseljen kada budu završeni lokali u „Beogradu na vodi” gde će nove ekspoziture pošte biti otvorene – kaže glavni gradski urbanista.
Da će ovoj zgradi, koja je posle Drugog svetskog rata rekonstruisana do neprepoznatljivosti po projektu Pavla Krata, biti vraćen nekadašnji izgled, najavljivano je prethodnih godina više puta u susret obnovi Savskog trga. U gradu su bili izričiti da će, kada zgrada Pošte bude bila prodata (pošto je to ranije bila jedna od najava), od budućeg investitora zahtevati da vrati ne delimično, već u potpunosti autentičnu fasadu ovom zdanju. Neko vreme zavladalo je ipak zatišje pa se činilo da se odustalo od ove ideje.
Da odustajanje nije opcija postalo je jasno prošlog proleća kada je za naš list Stojčić istakao da će za ovu poštu, odnosno za njenu rekonstrukciju, biti najverovatnije raspisan arhitektonski konkurs i da će njegovi učesnici imati zadatak da oblikuju to zdanje tako da vrate elemente autentične fasade. Međutim, u trenutku kada je gradski urbanista izašao sa ovom najavom nije bilo najjasnije da li će Pošti biti u potpunosti ili samo delimično biti vraćen izgled sa potpisom „srpskog Gaudija”, jer je tada Stojčić isključio mogućnost da delo arhitekte Momira Korunovića bude u potpunosti obnovljeno u izvornom obliku.
Prema njegovim navodima s početka juna 2020, stručnjaci gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture smatrali su da tehnički nije moguće vratiti to zdanje u prvobitni izgled jer je objekat izgubio svoju originalnu strukturu. Ali vrlo brzo, glavni gradski urbanista na svom instagram nalogu izlazi sa idejnim rešenjem rekonstrukcije Pošte uz nedvosmislenu poruku da će joj definitivno biti vraćen izvorni izgled.
Korunovićevo remek-delo i posleratni minimalizam
Zgrada Pošte podignuta je dvadesetih godina prošlog veka i za nju dobar deo stručne javnosti smatra da je bila Korunovićevo najbolje arhitektonsko delo. Oštećena je u Drugom svetskom ratu, ali da je bilo dobre volje u posleratno doba, mogla je da se rekonstruiše i odmah tada vrati u izvorno stanje.
Zgrada jeste obnovljena, ali posleratno doba umesto da povrati njenu prvobitnu lepotu – dokrajčilo ju je. U toku te rekonstrukcije poskidani su svi fasadni ukrasi i ornamentika, zgrada Pošte je ogoljena, pa od nekada jednog od najreprezentativnijih objekata u Savskom amfiteatru decenijama imamo samo kostur i neuglednu fasadu u socrealističkom maniru.
http://www.politika.rs/sr/clanak/479721 ... -u-Savskoj
Drakche
Advanced
- Učlanjen(a)
- 19.08.2010.
- Poruke
- 4.675
- Pohvaljen
- 6.168
S jedne strane mi je 'kul' ideja da "bigzovci" dobiju ovaj prostor, cime bi se ozvanicli kao kulturna institucija od znacaja, Trg bi dobio novu vitalnost itd. samo mi je malo cudno da jedna subkultura, koja je po svojoj prirodi "underground", dobije prostor u jednoj sterilnoj okolini koju nazivaju "novim centrom", odmah pored modernog Beograda na vodi.
U tekstu stoji da je sadasnji izgled poste "neugledan", Mozda zbog zapustenosti, ali zgrada po sebi nije ruzna. Nije u tome stvar.
Takodje:
"stručnjaci gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture smatrali su da tehnički nije moguće vratiti to zdanje u prvobitni izgled jer je objekat izgubio svoju originalnu strukturu."
Da li je ovo stvarno tacno? Mozda se mi ovde previse zamlacujemo snom o tome da posta vrati svoj stari izgled, kada je u realnosti to nemoguce.
Jednostavno i jeftino nije, ali sumnjam da je nemoguce.
U tekstu stoji da je sadasnji izgled poste "neugledan", Mozda zbog zapustenosti, ali zgrada po sebi nije ruzna. Nije u tome stvar.
Takodje:
"stručnjaci gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture smatrali su da tehnički nije moguće vratiti to zdanje u prvobitni izgled jer je objekat izgubio svoju originalnu strukturu."
Da li je ovo stvarno tacno? Mozda se mi ovde previse zamlacujemo snom o tome da posta vrati svoj stari izgled, kada je u realnosti to nemoguce.
Jednostavno i jeftino nije, ali sumnjam da je nemoguce.
stf
Professional
- Učlanjen(a)
- 22.01.2010.
- Poruke
- 12.185
- Pohvaljen
- 12.801
Тачно је, када су након рата реконструисали пошту нису само просто "обријали" фасаду него су је грађевински преправили. Да би се стара фасада вратила, зграда опет мора да се грађевински преправља. Није то у реалности немогуће или неизводљиво, него скупо.
Невероватно је да су након рата који је економски упропастио целу државу ондашње главоње одлучиле да уместо реконструкције постојеће фасаде Поште која јесте била скупа ураде још скупљу реконструкцију која је изискивала и не безначајне грађевинске интервенције. У годинама нешаштине бацали су паре на идеолошке хирове ... И после неки кажу да пошта није идеолошка жртва ...
Невероватно је да су након рата који је економски упропастио целу државу ондашње главоње одлучиле да уместо реконструкције постојеће фасаде Поште која јесте била скупа ураде још скупљу реконструкцију која је изискивала и не безначајне грађевинске интервенције. У годинама нешаштине бацали су паре на идеолошке хирове ... И после неки кажу да пошта није идеолошка жртва ...
Дошљак
Professional
- Učlanjen(a)
- 31.10.2014.
- Poruke
- 31.035
- Pohvaljen
- 48.840
Саваки трг није ни близу стерилан. Јесте доведен у ред, али и даље су болница Свети Сава и бивши Дом ратних инвалида касније биоскоп Паризан изграфитирана као да је у Бронксу, и даље је на ћошку са Савском распад као у Алепу, и даље је она велика Лидл реклама преко фасаде недовршеног хотела Лика на другу страну, аниста зграда има на фасади графите веома високо. Такође зграда поред у којој је Савски бистро има графите као у Бронксу у висини првог спрата. Она накарадна модерна зграда на ћошку има високу ограду около која значајно сужава тротоар. Даље у низу у Карађорђевој зграде су у очајном стању. А цела околина и даље врви од миграната. Плус новоуређени трг има на улазу у црпну станицу ону накарадну спољну јединицу климе.
Мене све то подсећа на једнак хаос на потезу Мостар-Бигз-Сајам. Опет и сам центар града са пешачким зонама врви од омладине субкултурног стила. Зар они нису вредни уређенијих крајева и морају да се вуцарају по распаду?
Мене све то подсећа на једнак хаос на потезу Мостар-Бигз-Сајам. Опет и сам центар града са пешачким зонама врви од омладине субкултурног стила. Зар они нису вредни уређенијих крајева и морају да се вуцарају по распаду?
Дошљак
Professional
- Učlanjen(a)
- 31.10.2014.
- Poruke
- 31.035
- Pohvaljen
- 48.840
Зашто највелелепнија здања треба да буду резервисана само за политичаре, странце, пословне људе и државне службенике?
Пошта је и пре рата као и сад била технички објекат, само са срећом да пре рата добије раскошну фасаду, а после рата са несрећом да добије безличну фасаду. Зар су мало Бристол, бивши Петровград, хотел Београд и најављени хотел у кули Београд, па фали и овде хотел?
Пошта је и пре рата као и сад била технички објекат, само са срећом да пре рата добије раскошну фасаду, а после рата са несрећом да добије безличну фасаду. Зар су мало Бристол, бивши Петровград, хотел Београд и најављени хотел у кули Београд, па фали и овде хотел?
Прле
Expert
- Učlanjen(a)
- 29.11.2018.
- Poruke
- 5.629
- Pohvaljen
- 7.478
Дати креативнцима унутрашњост, значи да би град инвестирао само у обнову фасаде, а унутра, нека ови осмисле шта ће, бар не мора да град троши паре на опремање. И то под условом да би зграда јавно доступна. Уколико би се затварала за јавност, онда има резона да се среди па издаје као пословни простор
Malograđansko razmišljanje koje opravdava privatizaciju prostora. Beograd na vodi nema javne prostore, pretvaranje Pošte u objekat javne namene je pomak u pravom smeru.[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=853634#p853634:3onxbw7s je napisao(la):
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=853566#p853566:sjhm1l7x je napisao(la):
Ma od kvakvog "kulturnog značaja" kada su BIGZ prodali Petru Matiću putem neke ne-transparentne transakcije? Osim, ako pod "bigzovci" ne misliš na "hipstere" koji sada okupiraju zgradu BIGZ-a, a iz koje moraju da izađu, pošto su je valjda kupili neki rusi? Mada ne vidim koji je njihov "kulturni značaj", ali možda nisam dovoljno informisan oko toga...
Drakche
Advanced
- Učlanjen(a)
- 19.08.2010.
- Poruke
- 4.675
- Pohvaljen
- 6.168
Mislim na alternativnu kulturnu scenu koju svaki grad ima. Nisu oni jedini, ali su dosta veliki, pa je zato potreban neki oblik 'subvencioniranja' kako bi se odrzali iznad vode, posto se tu ne prave veliki profiti. Pre svega dodeljivanjem novog prostora na koriscenje, jer im je stari oduzet.
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 20.929
- Pohvaljen
- 43.747
Razumem strepnju nekih članova od preseljenja sadržaja BIGZa u Poštu (razumeti =/= slagati se). Ali mislim da nema potrebe za brigom. 
1) Pošto će se raditi o organizovanom preseljenju u objekat koji će se srediti, verujem da će nova uprava i vlasnici (zgrade) svakako voditi mnogo više računa o stanju i ponašanju zakupaca, nego što je bio slučaj sa BIGZom koji je na početku izdavanja već bio zapostavljen a i jedno vreme (valjda) pod upravom stečajnih hohštaplera.
2) Za razliku od BIGZa, ovaj objekat je na mnogo prestižnijem mestu, prometnijem i bitnijem za Grad i nadležne, nalazi se na jednom trgu i u jednom delu grada koji je aktuelnoj gradskoj vlasti itekako bitan i dragocen, i samim tim će se o njemu voditi više pažnje i sa aspekta Grada i nadležnih institucija. Ne samo spolja, nego i unutra. Jer nikome nije u interesu da budući turisti, pa i lokalni posetioci sa sređenog Savskog trga, spomenika i nakon obilaska budućeg muzeja u GŽS... uđu u Poštu i unutra zateknu Detroit i geto.
3) Zakupnine će u Pošti, pogotovu nakon sređivanja, verovatno biti nešto više nego u BIGZu pa će em biti više sredstava za njeno održavanje, em neće moći baš svako za par desetina evra mesečno da iznajmi prostor tamo i radi šta mu je volja. Nego će se cela priča podići na jedan bolji, viši nivo.
Lično nemam ništa protiv da bude ni novi BIGZ, ni hotel, ni poslovni prostor. Mada jeste interesantna ideja da bude novi BIGZ i kulturni centar. I da dodam da, što se tiče same zgrade, što je više gledam i zamišljam renoviranu, to više uviđam da i ona ima neke lepe detalje i crte. Da, naravno da nije kao njena prethodnica. I naravno da bi bilo lepo vratiti nju. Ali ni ova zgrada uopšte nije loša. Još ako bi se valjano rekonstruisala i estetski valjano ofarbala, bila bi pravo osveženje na tom trgu.
1) Pošto će se raditi o organizovanom preseljenju u objekat koji će se srediti, verujem da će nova uprava i vlasnici (zgrade) svakako voditi mnogo više računa o stanju i ponašanju zakupaca, nego što je bio slučaj sa BIGZom koji je na početku izdavanja već bio zapostavljen a i jedno vreme (valjda) pod upravom stečajnih hohštaplera.
2) Za razliku od BIGZa, ovaj objekat je na mnogo prestižnijem mestu, prometnijem i bitnijem za Grad i nadležne, nalazi se na jednom trgu i u jednom delu grada koji je aktuelnoj gradskoj vlasti itekako bitan i dragocen, i samim tim će se o njemu voditi više pažnje i sa aspekta Grada i nadležnih institucija. Ne samo spolja, nego i unutra. Jer nikome nije u interesu da budući turisti, pa i lokalni posetioci sa sređenog Savskog trga, spomenika i nakon obilaska budućeg muzeja u GŽS... uđu u Poštu i unutra zateknu Detroit i geto.
3) Zakupnine će u Pošti, pogotovu nakon sređivanja, verovatno biti nešto više nego u BIGZu pa će em biti više sredstava za njeno održavanje, em neće moći baš svako za par desetina evra mesečno da iznajmi prostor tamo i radi šta mu je volja. Nego će se cela priča podići na jedan bolji, viši nivo.
Lično nemam ništa protiv da bude ni novi BIGZ, ni hotel, ni poslovni prostor. Mada jeste interesantna ideja da bude novi BIGZ i kulturni centar. I da dodam da, što se tiče same zgrade, što je više gledam i zamišljam renoviranu, to više uviđam da i ona ima neke lepe detalje i crte. Da, naravno da nije kao njena prethodnica. I naravno da bi bilo lepo vratiti nju. Ali ni ova zgrada uopšte nije loša. Još ako bi se valjano rekonstruisala i estetski valjano ofarbala, bila bi pravo osveženje na tom trgu.
Drakche
Advanced
- Učlanjen(a)
- 19.08.2010.
- Poruke
- 4.675
- Pohvaljen
- 6.168
U BIGZu jeste bila poenta u tome da prostor moze da se zakupi za jeftine pare, jer mladi muzicari, likovni umetnici i ostali ne mogu da priuste mnogo, ako mogu ista da priuste. Kultura ne treba da bude luksuz obezbedjen samo za privilegovane. Zato su bitne subvencije, jer ako zelis reprezentativnu alternativnu scenu na reprezantativnom mestu, onda izdvoj nesto iz budzeta za nju, a ne da ih pustis da se sami finansiraju, jer tu nema nekog profita.
Zasad mi se čini da je priča o preseljenju Bigzovaca u Poštu samo dobro tempirani PR, mada mi i cela priča u vezi sa rekonstrukcijom te zgrade trenutno stoji u toj fioci.
Prvo sam pokušao da vidim postoji li igde ijedna reakcija nekoga ko je bio zakupac u Bigzu na Stojčićevu izjavu, i nisam uspeo da je nađem. Možda sam paranoičan, možda ciničan, možda nepoverljiv, ali meni izgleda da sa tim ljudima još niko nije ozbiljno razgovarao o toj temi.
Pritom, primetan je jedan novi narativ gradske uprave koji ćemo svakako slušati do narednog aprila, gde je akcenat na kulturi i zelenilu - kako bi se targetirao onaj deo stanovništva koji im trenutno najmanje veruje, a boga mi, i najmanje ih voli
Otud se od svih gradskih projekata najviše promovišu Linijski park i metro (kao "zeleni" prevoz valjda), a u medijima se često govori i o Filharmoniji, Muzeju grada Beograda, Gradskoj galeriji i sl.
Isto tako primetno je i da su svi projekti koji podrazumevaju velika rovarenja ulica i izmene u saobraćaju odložena za posle proleća 2022, pa više niko ni ne pominje raskopavanje Kneza Miloša, Trga Nikole Pašića, Strahinjića bana, Tadeuša Košćuškog, niti rasturanje Starog savskog mosta, kao i da se za one najidiotskije projekte poput gondole ili jarbola svi prave ludi.
Dakle, samo kultura, zelenilo, urbani džepovi i fasade, pa kad se prebroje listići, šalji opet bagere na ulice
E, nekako mi se ova BIGZ u Pošti priča uklapa u taj pejzaž.
Prvo sam pokušao da vidim postoji li igde ijedna reakcija nekoga ko je bio zakupac u Bigzu na Stojčićevu izjavu, i nisam uspeo da je nađem. Možda sam paranoičan, možda ciničan, možda nepoverljiv, ali meni izgleda da sa tim ljudima još niko nije ozbiljno razgovarao o toj temi.
Pritom, primetan je jedan novi narativ gradske uprave koji ćemo svakako slušati do narednog aprila, gde je akcenat na kulturi i zelenilu - kako bi se targetirao onaj deo stanovništva koji im trenutno najmanje veruje, a boga mi, i najmanje ih voli
Otud se od svih gradskih projekata najviše promovišu Linijski park i metro (kao "zeleni" prevoz valjda), a u medijima se često govori i o Filharmoniji, Muzeju grada Beograda, Gradskoj galeriji i sl.
Isto tako primetno je i da su svi projekti koji podrazumevaju velika rovarenja ulica i izmene u saobraćaju odložena za posle proleća 2022, pa više niko ni ne pominje raskopavanje Kneza Miloša, Trga Nikole Pašića, Strahinjića bana, Tadeuša Košćuškog, niti rasturanje Starog savskog mosta, kao i da se za one najidiotskije projekte poput gondole ili jarbola svi prave ludi.
Dakle, samo kultura, zelenilo, urbani džepovi i fasade, pa kad se prebroje listići, šalji opet bagere na ulice
E, nekako mi se ova BIGZ u Pošti priča uklapa u taj pejzaž.
Konstantin
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 17.06.2020.
- Poruke
- 134
- Pohvaljen
- 259
Mislim Homer Jay da si upravu. Dok ne vidim svojim očima rekonstrukciju ne verujem u to.
Prvo ide selidba pošte, to će da traje dugo. Onda u novinama može da se čita da posle toga kreće projektovanje. A koliko se sećam projektovanje je kao navodno krenulo već kada je Stojcic dao svoj prvi intervju prošle godine.
Rekonstrukcija kreće sledeće godine a nezna se kada sledeće godine. To može da bude i krajem sledeće godine. A u međuvremenu izbori. Do tada može još svašta da se desi pa čak i izmena plana.
Ne bi voleo, iskreno navijam za rekonstrukciju pošte ali sumnja je sve veća.
Prvo ide selidba pošte, to će da traje dugo. Onda u novinama može da se čita da posle toga kreće projektovanje. A koliko se sećam projektovanje je kao navodno krenulo već kada je Stojcic dao svoj prvi intervju prošle godine.
Rekonstrukcija kreće sledeće godine a nezna se kada sledeće godine. To može da bude i krajem sledeće godine. A u međuvremenu izbori. Do tada može još svašta da se desi pa čak i izmena plana.
Ne bi voleo, iskreno navijam za rekonstrukciju pošte ali sumnja je sve veća.
stex_pb
Advanced
- Učlanjen(a)
- 04.08.2019.
- Poruke
- 3.613
- Pohvaljen
- 9.477
Iskreno sumnjam da će tako rekonstruisan i reprezentativan objekat na jako dobrom mestu dati alternativnoj kulturi u kojoj nema para umesto da ga izdaju kao poslovni prostor po brutalnoj ceni.... Ovaj sistem je gramziv i samo zna da uzima...
A ako se Pošta stvarno prenamenuje u " Centar za kulturu". Verujem da će tu studio imati Bora Čorba, I DJ Video i Aca Lukas
A ako se Pošta stvarno prenamenuje u " Centar za kulturu". Verujem da će tu studio imati Bora Čorba, I DJ Video i Aca Lukas
Kailan
Advanced
- Učlanjen(a)
- 24.08.2015.
- Poruke
- 2.733
- Pohvaljen
- 9.012
Та подела културе на лошу (домаћу, коју народ заправо жели да финансира) и добру (страну, коју мора да финансира порезима иначе ће на робију) је оправдана само у вашим главама. Графитне, рокерске бригаде из Бигза нису ама ничим узвишеније од поменуте "екипе" и вероватно би уништиле сасвим пристојан објекат као што генерално слојеви друштва којим припадају уништавају свако историјско место у Београду, од Калемегдана до Студентског парка.
Не видим апсолутно зашто би се зграда Поште уопште давала у такве сврхе када је душу дала да буде нека занимљива галерија или изложбени простор. Најрадије бих је видео претворену у галерију домаћих уметника и илустратора, цртача стрипова или неку необични изложбени простор попут нпр. галерије виртуелне уметности. Тиме би служила грађанима и била доступна на начин на који Бигз никада није био.
Лако ће алтернатива да нађе себи место у Београду и тиме ће заправо бити аутентична јер је неће финансирати режим.
Не видим апсолутно зашто би се зграда Поште уопште давала у такве сврхе када је душу дала да буде нека занимљива галерија или изложбени простор. Најрадије бих је видео претворену у галерију домаћих уметника и илустратора, цртача стрипова или неку необични изложбени простор попут нпр. галерије виртуелне уметности. Тиме би служила грађанима и била доступна на начин на који Бигз никада није био.
Лако ће алтернатива да нађе себи место у Београду и тиме ће заправо бити аутентична јер је неће финансирати режим.
Drakche
Advanced
- Učlanjen(a)
- 19.08.2010.
- Poruke
- 4.675
- Pohvaljen
- 6.168
Mozda samo u tvojoj glavi postoji takva podela. Svaka kultura stvorena na prostoru Srbije je domaca kultura. Sadrzaji grafita po gradu su mahom ili navijacki ili "patriotski" tj. klinacki, a ne "rokerski". Raja iz BIGZa je za njih izmislila kuturu. Galerije su takodje u sastavu jedne alternativne scene.
U celosti, kultura, bilo koja, je zadnja rupa na svirali i nikom nije lako da zivi od toga, zato bi bilo dobro da ne pravimo podele na prihvatljivu i manje prihvatljivu, vec neka svaka pronadje svoje mesto.
Ako bi se ovo oko dodele prostora obistinilo, Posta ne bi bila isto sto i BIGZ, vec bi verovatno bila sterilnija i "ozbiljnija" institucija, a to da je ova prica patka navlakusa vlasti mozemo da kazemo za bilo koji projekat koji je ikad pusten kao buva u etar. Neki su se, tako, i obistinili.
Na bigzovcima je da odluce da li ce "prodati dusu djavolu", a kako stvari stoje izgleda da bi hteli.
U celosti, kultura, bilo koja, je zadnja rupa na svirali i nikom nije lako da zivi od toga, zato bi bilo dobro da ne pravimo podele na prihvatljivu i manje prihvatljivu, vec neka svaka pronadje svoje mesto.
Ako bi se ovo oko dodele prostora obistinilo, Posta ne bi bila isto sto i BIGZ, vec bi verovatno bila sterilnija i "ozbiljnija" institucija, a to da je ova prica patka navlakusa vlasti mozemo da kazemo za bilo koji projekat koji je ikad pusten kao buva u etar. Neki su se, tako, i obistinili.
Na bigzovcima je da odluce da li ce "prodati dusu djavolu", a kako stvari stoje izgleda da bi hteli.
Zato što će zgrada i njen okoliš uz te kojekakve nadr-umetnike i alernativce da izgleda kao smetište, išarana, prljava neruedna, zapuštena, upravo kako izgleda i BIGZ danas. Razbacane papire, neoičišćeno i išarano, da se i ne pominje.
Samo je privatni vlasnik neke visoke kategorije objekta ili politička državna služba poput gradonačelnika, garant čistoće, urednosti i primerenog održavanja. Primer imamo u: Hotel Moskva ili Skupština grada.
Samo je privatni vlasnik neke visoke kategorije objekta ili politička državna služba poput gradonačelnika, garant čistoće, urednosti i primerenog održavanja. Primer imamo u: Hotel Moskva ili Skupština grada.
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=853641#p853641:3s7u1r3a je napisao(la):
Дошљак
Professional
- Učlanjen(a)
- 31.10.2014.
- Poruke
- 31.035
- Pohvaljen
- 48.840
Друже па БИГЗ је приватно власништво. Приватни власник је дао тој екипи да шара графите по ходницима и приватни власник није чистио папире са пода, као што није сређивап ни ВЦ који је последњи пут сређен после другог рата. Такође фасада БИГЗа нем графите али је крш стање због приватног власника.
Мени то што је председништво унутра сређено тип топ искрено и не значи пуно, пошто немам приступ истом.
Мени то што је председништво унутра сређено тип топ искрено и не значи пуно, пошто немам приступ истом.
stex_pb
Advanced
- Učlanjen(a)
- 04.08.2019.
- Poruke
- 3.613
- Pohvaljen
- 9.477
Pa šta je strip umetnost i ilustacija nego "alternativna kultura". Takvi umetnici su upravo scena kao i Bigz. Svi se uhvatili par grafitera, ispade da je svako šaranje po zidu poteklo odatle a ceo grad uništen navijačkim parolama. Bigz je prvenstveno bila muzička scena.[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=854689#p854689:2rg651z7 je napisao(la):