Pošta br 6, Savska ulica
- Začetnik teme Beki
- Datum pokretanja
Дошљак
Professional
- Učlanjen(a)
- 31.10.2014.
- Poruke
- 33.699
- Pohvaljen
- 55.673
Никако, онда би зграда била неистакнута. Такав проблем имамо са бројним монументалним зградама широм града које се због своје позиције неистичу (нпр. управа железнице, стара телеграфска централа, електротехничка школа Никола Тесла, варошка болница, па и зграда САНУ).
Babyaardvark
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 19.08.2013.
- Poruke
- 742
- Pohvaljen
- 1.671
Pootnik
Novice
- Učlanjen(a)
- 29.09.2020.
- Poruke
- 22
- Pohvaljen
- 46
Pošta br 6 je odlična lokacija za Muzej Nikole Tesle. Nalazio bi se u samom centru grada. Postoji i prostor da se zgrada proširi nekim modernijim aneksom u Savskoj ulici. Sa budućim Istorijskim muzejem bi činio kompleks, možda i "muzejsku četvrt" ako se doda još neki muzej. Na ovaj način bi Savski trg dobio smisao i sadržaje.
Iako je elektrana Snaga i svetlost bolja tematski, previše je udaljena za turiste. Muzej Nikole Tesle, kao glavna atrakcija Beograda, mora biti negde u samom jezgru grada, dovoljno blizu da se do njega dodje pešaka.
Izgradnja zgrade muzeja Nikole Tesle bi opravdala ulaganje u ovu zgradu. Možda bi i najracionalnije bilo čak srušiti zgradu pošte i izgraditi namensku muzejsku zgradu sa starom, rekonstruisanom fasadom. Na taj način bi rešili dva problema: izgradnju savremene zgrade ovako važnog muzeja i obnovu vredne fasade izgubljene tokom Svetskog rata.
Iako je elektrana Snaga i svetlost bolja tematski, previše je udaljena za turiste. Muzej Nikole Tesle, kao glavna atrakcija Beograda, mora biti negde u samom jezgru grada, dovoljno blizu da se do njega dodje pešaka.
Izgradnja zgrade muzeja Nikole Tesle bi opravdala ulaganje u ovu zgradu. Možda bi i najracionalnije bilo čak srušiti zgradu pošte i izgraditi namensku muzejsku zgradu sa starom, rekonstruisanom fasadom. Na taj način bi rešili dva problema: izgradnju savremene zgrade ovako važnog muzeja i obnovu vredne fasade izgubljene tokom Svetskog rata.
Дошљак
Professional
- Učlanjen(a)
- 31.10.2014.
- Poruke
- 33.699
- Pohvaljen
- 55.673
Ипак је боља електрана за Теслу. Погоднија је за експонте и модерне поставке, и налази се дуж линијског парка и недалеко од техничког музеја. А биће ту и окретница 26, 31 и тролејбуса.
Пошта на Савском да је памети би постала историјски музеј са обновљеним предратним изгледом.
Пошта на Савском да је памети би постала историјски музеј са обновљеним предратним изгледом.
Поздрав друштво, прочитао сам свих 25 страна везаних за ову тему, али нажалост 75% су била политичка и идеолошка препуцавања. Жао ми је што има оволико острашћених људи и то поготово ме више боли када видим код људи који су ближи мом личном неком ставу или идеолошком полу, али да се манем политике.
Елем, пошту треба обновити у изворном облику, и то је то, без икакве даље филозофије. Додуше бојим се да ли имамо довољно стручних људи и мајстора да обаве на квалитетан начин то, или смо у стању само да направимо бледу копију, Весић и компанија ми не уливају поверење. Виђао сам невероватне реконструкције и рестаурације разних грађевина сличног типа по Немачкој, Мађарској, Чешкој и сл. (поставићу слику једног примера из Мађарске где је згради враћен оригинални изглед) и према томе ако смо танки са неким занатима, и пословима требало би се обратити људима који су овакве ствари већ радили, па макар коштало ако смо већ кренули да радимо посао, треба да га радимо како ваља.
И увек треба на уму, када већ радиш РЕСТАУРАЦИЈУ, требаш да се манеш идеологија, политике и таквих ствари, што значи да ако смо се одлучили да обновимо нешто и вратимо пређашњи излгед, личне и колективне трауме и фрустрације треба да оставимо са стране, и на крају крајева ко је способан ово да учини и као појединац и као друшто показује зрелост и ширину. Не требамо као помахнитали да рушимо све што нам не одговара из прошлости, да префарбавамо и не знам ти шта, имам изразите анти-комунистичке црте али не бих сада ишао по Београду и Србији и тражио било какве трагове, звезда или симбола и у рушио маљем... Исто важи и за било коју другу епоху.
Зато мислим да стављање грба Југославије и осталих оригиналних елемената, (и притом шаховница и љиљана и дан данас има по толико других места по Београду) не представља никакве политичке поруке, повлађивање некоме или неко самопорицање, већ израз зрелости и нормалног односа према прошлости кога упркос свему имамо апсолутно највише од свих нам комшија у околини.
Долазим из Суботице, сви вероватно знате или сте чули за Градску кућу у Суботици, тамо има и шаховница, и ранзних других мађарских грбова, аустријских, бога питај. Витражи у градској кући приказују Марију Терезију, Франца Јосифа и многих других личности... Шта сад ми требамо да то све полупамо? (А знамо да ове личности и нису биле баш благонаклоне према нама...).
И што је најзанимљивије витражи су враћени почетком 90'тих веровали или не, пре тога су били у подрумима). И нико данас не гледа негативно на ту зграду, нити се грози што у Градској кући у Србији стоји на прозору велики лик Франца Јосифа, зато што постоји ИСТОРИЈСКА ДИСТАНЦА и ти симболи више не стварају отровне политичке конотације или шта ти ја већ знам. То ни пола грађана ни туриста ни не примећује, и сад ја требам да пеним ако видим љиљане или шаховницу на једној историјској граћевини? (Које смо притом ми сами ставили, и није нам нико други стављао, сад што је завршило како је завршило, не значи да ћу ићи уназад и преправљати историју према тренутној дневно политичкој ситуацији). Себе доживљавам као десно оријентисаног, и једне ствари које се покушавам придржавати јесте управо имати ову зрелост и дистанцу (зато је и Београд једина метропола упркос свему на целом Балкану, какав год био). Македонци преправљају фреске српских средњовеквоних владара, јер им се не уклапају у модерни наратив, неке су и прекречили... Албанци исто веома сличне ствари раде, Бошњаци, Хрвати (поготово, такав комплекс од Југославије имају да не морамо да набрајамо шта су све мењали само да их не би подсећало...), чак и Словенци, а модерне Црногорце (Милогорце) не смем и да споменем, јер сам одатле па ме највише боли од свега, то је таква психоза да је ректор ЦГ универзитета у Никшићу променио епитаф на гробу свог деде, јер је сам себи написао да је Србин, и то се не уклапа у данашњи наратив, па му смета. Ја не желим да будем такав, и не желим ни као друшто да будемо, да само узимамо селективно оно што нам треба, а оно што не треба да одбацујемо јер смо инфатилни, исфрустрирани...
Према томе, не видим никакав проблем да ако обнаљамо, обнаљамо онако како је било оригинално, ако не ставе грбове или ставе модерне српске, опет у реду, нисам другосрбијанац или шта већ да бијем битке због тога, али мислим да је најпоштеније да се држимо принципа. И врло је битно пошто је неко правило усиљене примере са неким кукастим крстовима, битно је увек ко је то стављао, окупатор или ми сами? То се прескаче, кукасте крстове су нам стављали, а ово смо стављали сами, то што се испоставило да смо се зај****, не значи да морамо да поништавамо историју (као код Орвела у 1984-те).
Елем, пошту треба обновити у изворном облику, и то је то, без икакве даље филозофије. Додуше бојим се да ли имамо довољно стручних људи и мајстора да обаве на квалитетан начин то, или смо у стању само да направимо бледу копију, Весић и компанија ми не уливају поверење. Виђао сам невероватне реконструкције и рестаурације разних грађевина сличног типа по Немачкој, Мађарској, Чешкој и сл. (поставићу слику једног примера из Мађарске где је згради враћен оригинални изглед) и према томе ако смо танки са неким занатима, и пословима требало би се обратити људима који су овакве ствари већ радили, па макар коштало ако смо већ кренули да радимо посао, треба да га радимо како ваља.
И увек треба на уму, када већ радиш РЕСТАУРАЦИЈУ, требаш да се манеш идеологија, политике и таквих ствари, што значи да ако смо се одлучили да обновимо нешто и вратимо пређашњи излгед, личне и колективне трауме и фрустрације треба да оставимо са стране, и на крају крајева ко је способан ово да учини и као појединац и као друшто показује зрелост и ширину. Не требамо као помахнитали да рушимо све што нам не одговара из прошлости, да префарбавамо и не знам ти шта, имам изразите анти-комунистичке црте али не бих сада ишао по Београду и Србији и тражио било какве трагове, звезда или симбола и у рушио маљем... Исто важи и за било коју другу епоху.
Зато мислим да стављање грба Југославије и осталих оригиналних елемената, (и притом шаховница и љиљана и дан данас има по толико других места по Београду) не представља никакве политичке поруке, повлађивање некоме или неко самопорицање, већ израз зрелости и нормалног односа према прошлости кога упркос свему имамо апсолутно највише од свих нам комшија у околини.
Долазим из Суботице, сви вероватно знате или сте чули за Градску кућу у Суботици, тамо има и шаховница, и ранзних других мађарских грбова, аустријских, бога питај. Витражи у градској кући приказују Марију Терезију, Франца Јосифа и многих других личности... Шта сад ми требамо да то све полупамо? (А знамо да ове личности и нису биле баш благонаклоне према нама...).
И што је најзанимљивије витражи су враћени почетком 90'тих веровали или не, пре тога су били у подрумима). И нико данас не гледа негативно на ту зграду, нити се грози што у Градској кући у Србији стоји на прозору велики лик Франца Јосифа, зато што постоји ИСТОРИЈСКА ДИСТАНЦА и ти симболи више не стварају отровне политичке конотације или шта ти ја већ знам. То ни пола грађана ни туриста ни не примећује, и сад ја требам да пеним ако видим љиљане или шаховницу на једној историјској граћевини? (Које смо притом ми сами ставили, и није нам нико други стављао, сад што је завршило како је завршило, не значи да ћу ићи уназад и преправљати историју према тренутној дневно политичкој ситуацији). Себе доживљавам као десно оријентисаног, и једне ствари које се покушавам придржавати јесте управо имати ову зрелост и дистанцу (зато је и Београд једина метропола упркос свему на целом Балкану, какав год био). Македонци преправљају фреске српских средњовеквоних владара, јер им се не уклапају у модерни наратив, неке су и прекречили... Албанци исто веома сличне ствари раде, Бошњаци, Хрвати (поготово, такав комплекс од Југославије имају да не морамо да набрајамо шта су све мењали само да их не би подсећало...), чак и Словенци, а модерне Црногорце (Милогорце) не смем и да споменем, јер сам одатле па ме највише боли од свега, то је таква психоза да је ректор ЦГ универзитета у Никшићу променио епитаф на гробу свог деде, јер је сам себи написао да је Србин, и то се не уклапа у данашњи наратив, па му смета. Ја не желим да будем такав, и не желим ни као друшто да будемо, да само узимамо селективно оно што нам треба, а оно што не треба да одбацујемо јер смо инфатилни, исфрустрирани...
Према томе, не видим никакав проблем да ако обнаљамо, обнаљамо онако како је било оригинално, ако не ставе грбове или ставе модерне српске, опет у реду, нисам другосрбијанац или шта већ да бијем битке због тога, али мислим да је најпоштеније да се држимо принципа. И врло је битно пошто је неко правило усиљене примере са неким кукастим крстовима, битно је увек ко је то стављао, окупатор или ми сами? То се прескаче, кукасте крстове су нам стављали, а ово смо стављали сами, то што се испоставило да смо се зај****, не значи да морамо да поништавамо историју (као код Орвела у 1984-те).
ГЛАС ПРИРОДЕ
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 08.08.2015.
- Poruke
- 988
- Pohvaljen
- 1.382
Што се тиче обнове у Београду, не би било лоше да почнемо од десетак лепих кућа у класичним стиловима које су уклоњене само у претходној години. Тек толико колико би тешко могао да покаже и један наш град јужно од Београда... Па кад обновимо то од прошле године да пођемо уназад, па можда стигнемо до римских вила и винчанских, првих европских кућа...
ПС. Здање обновљено у Будимпешти смо већ видели у једној теми. А што
ПС. Здање обновљено у Будимпешти смо већ видели у једној теми. А што
Аполон
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 10.10.2020.
- Poruke
- 524
- Pohvaljen
- 1.417
Неки заборављају да реч идеологија нема искључиво вредносно негативно обележје и да, поред осталог, може означавати и систем идеја које заступа једна група, па и идеје које спајају припаднике једног народа. Дакле, идеологија је и то што један народ чини нечим више од хрпе појединаца, и крда бесловесних говеда.
Нико се овде није залагао за брисање историје, а још мање приступ спаљене земље, и прилично је увређујће тврдити ишта слично томе на једном српском форум, имавши у виду дешавања у нашој околини.
Али, одређен вид катарзе је преко потребан након (бар званичног) слома једне репресивне и тоталитарне идеологије, каква је била и остала идеологија титоизма. За мене уклањање Куће цвећа, као и грбова партијске државе са здања државних институција, представља део те катарзе.
Други су, чак и у овој и оваквој Србији, слободни да мисле другачије, безбедни у знању да неће завршити на Голом отоку зато што су се успротивили уништавању грба Краљевине, или спаљивању манастирске библиотеке. Не треба заборавити да такве слободе у оном систему није било, и да је један Михаило Ђурић удаљен да Универзитета, судски гољен и осуђен на две године строгог затвора зато што је (тачно) указао на чињеницу да је уставним амандманима из 1971. Југославија, практично, разбијена, и да су Срби посебно оштећени у том процесу.
Дакле, ствари треба сагледати у њиховом правом контексту. У Противном, залазимо у домен испразних флоскула, демагогије и сличних пошасти.
Нико се овде није залагао за брисање историје, а још мање приступ спаљене земље, и прилично је увређујће тврдити ишта слично томе на једном српском форум, имавши у виду дешавања у нашој околини.
Али, одређен вид катарзе је преко потребан након (бар званичног) слома једне репресивне и тоталитарне идеологије, каква је била и остала идеологија титоизма. За мене уклањање Куће цвећа, као и грбова партијске државе са здања државних институција, представља део те катарзе.
Други су, чак и у овој и оваквој Србији, слободни да мисле другачије, безбедни у знању да неће завршити на Голом отоку зато што су се успротивили уништавању грба Краљевине, или спаљивању манастирске библиотеке. Не треба заборавити да такве слободе у оном систему није било, и да је један Михаило Ђурић удаљен да Универзитета, судски гољен и осуђен на две године строгог затвора зато што је (тачно) указао на чињеницу да је уставним амандманима из 1971. Југославија, практично, разбијена, и да су Срби посебно оштећени у том процесу.
Дакле, ствари треба сагледати у њиховом правом контексту. У Противном, залазимо у домен испразних флоскула, демагогије и сличних пошасти.
Konstantin
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 17.06.2020.
- Poruke
- 138
- Pohvaljen
- 270
Znaci pojeo vuk magarca.
U toj zgradi radi veliki broj ljudi...
Ako ili kada se krene u ovaj projekat, Pošta će morati da seli veliki broj službi i zaposlenih.
Dakle, nemoguće je da se ne zna bar pola godine unapred.
Za sada ništa, a šta će biti dalje, videćemo...
Ako ili kada se krene u ovaj projekat, Pošta će morati da seli veliki broj službi i zaposlenih.
Dakle, nemoguće je da se ne zna bar pola godine unapred.
Za sada ništa, a šta će biti dalje, videćemo...
С
Садко
Guest
Нису ни почели да раде; били су заузети великим пројектима попут платоа Раше Попова и сређивањем једне стране фасада у Бранковој. Можда је и КОВИД успорио рад на пројекту. 
http://www.politika.rs/scc/clanak/47419 ... -od-aprila
http://www.politika.rs/scc/clanak/47419 ... -od-aprila