Неодлучно о Теразијској тераси
Или ће бити организован трећи круг, или ће се инвеститори определити за једно од два првонаграђена идејна решења, каже Ђорђе Бобић, градски архитекта
Најновији конкурс за идејно архитектонско урбанистичко решење Теразијске терасе, простора на коме се увек изнова сучељавају и проверавају идеје готово два века, поделио је жири и ставио га на тешке муке. Инвеститори Скупштина града и „Мали колектив ЕТБ д.о.о.” и после другог круга такмичења не знају по ком решењу ће уређивати драгоцену падину од Теразија до Улице краљице Наталије са предивним погледом на сремску равницу будући да су прву једнако вредну награду добила два ауторска тима – архитектонски биро АРЦВС, Бранислава Реџића, и архитекте Дејан Милановић и Гроздана Шишовић.
Или ће за њих бити организован трећи круг, каже Ђорђе Бобић, градски архитекта, или ће се инвеститори определити за једно од решења, што према његовом мишљењу није најправеднији избор. Уосталом, посао жирија јесте да извага и одабере најбољег међу најбољима, сложиће се сви, поготово у овој ситуацији када аутори заступају различите концепте који су практично неспојиви, па је немогуће позвати их да заједно даље разрађују пројекат.
Градски архитекта и представници „Малог колектива” нису желели да се изјашњавају о првонаграђеним радовима пре званичног иступања жирија, којим председава Бојан Ковачевић, директор Музеја града. Јавна расправа је заказана тек за 10. мај.
Осим уређења јавне површине на месту данашњег парка између зграде у Балканској 2 коју гради „Мали колектив ЕТБ д.о.о.” и планираног здања у Призренској 1, коју је требало својевремено да подигну Карићи, од учесника се очекивало да осмисле подземни простор Теразијске терасе, који је некадашњим урбанистичким решењима био предвиђен за станицу метроа. Ови параметри наметнути су конкурсима из 1991. године, односно 1998. године. Најновији конкурс подразумева и анкетно урбанистичко решење за потес од Улице краљице Наталије ка Карађорђевој, како би у потпуности биле преиспитане могућности гребена, који се спушта до Савског амфитеатра.
Ауторски тим архитектонског бироа АРЦВС Теразијску терасу не посматра као партер, већ као динамичан простор који се природно спушта ка обали. Половина постојеће парковске површине је задржана, с тим што ће природа кретања опредељивати људе у парк, или на трг.
– Ову локацију никако не можемо одредити као статичан простор, који би се свео на неке серпентине, или нивое где ће се људи доконо мувати. То је за нас динамична јавна површина која мора довести људе и направити коначно ту спрегу између теразијске природне капије, коју чине хотели „Москва” и „Балкан”, са оном зоном која се зове парк. Овај простор је према нашем концепту вишенаменски и повлачи за собом кретање испод теразијске плоче, која апсорбује све пролазе од „Робне куће Београд”, хотела „Москва” и хотела „Балкан” и спушта их у један живи реалан простор. Читаву инфраструктуру постојећих подземних пролаза треба појачати дизајном и концептом, јер тај простор сам по себи није исцрпљен –објашњава Реџић.
Посматрајући целокупну Савску падину, овај тим је направио рез од Теразија до Карађорђеве улице. Дакле, пешачку комуникацију они спуштају „функционалном кичмом”, како кажу, од природне капије коју чине хотели „Москва” и Балкан”, Теразијска тераса, преко улица Краљице Наталије и Ломине до парка код Економског факултета, односно обала, као крајње тачке, јер је њихова водиља при осмишљавању овог простора била крилатица „да град мора на реку по сваку цену, што пре”. Они су предвидели и постојање лифта, односно капсуле, која би превозила инвалиде, али и доконе људе.
– Направили смо узајамност свега што је надземно и свега што је подземно. Дакле, трг, зеленило и све што је парковско иде горе, бутици и комерцијални садржаји иду испод земље. Теразијска тераса за нас није плоча, није раван која је донекле равна, а донекле коса, па се ту све завршава. Она је кубатура простора над собом и под собом – каже Реџић.
Дејан Милановић, аутор другог рада, такође вреднованог као првонаграђени, овај простор види као трг, место окупљања, боравка и уживања у погледу, па га зато употпуњује видиковцем, галеријама и другим садржајима.
– Колико год Теразијска тераса била атрактивна сама по себи, сматрали смо да је потребно уденути јој неку артикулацију коју јој зграда у Балканској 2 не даје, а још не знамо каква ће бити она у Призренској. Зато смо испред оба здања, као њихов саставни део, пројектовали две панорамске куле са лифтовима, као видиковце и обележја овог места. Оне су биле део првонаграђеног решења из 1991. године – истиче Милановић.
Новина на Теразијској тераси су и два врло дискретна стаклена павиљона, који се могу користити као галерије, салони, туристички пунктови. Они више имају карактер ненаметљивих инсталација, него грађевина. Функција павиљона је, каже Милановић, да оживе и унапреде простор, повежу две зграде на рубовима Теразијске падине са парком уз Улицу краљице Наталије, док истовремено служе као спона парка са тргом и подземним пролазима испод њега.
– Подземни пролаз испод Теразија излази на терасу у зонама павиљона. У њему би могли да буду смештени синеплекси, сале за билијар... Трг као место сусрета у горњем делу терасе каскадно се прелива у зону истурених тераса на павиљонима, или каскадни простор великог степеништа и трибина који се спуштају ка доњој зони парка попуњеној високим дрвећем – објашњава Милановић.
У осмишљавању потеса од Улице краљице Наталије до савске обале овај тим је следио концепт архитекте Николе Добровића, јер сматра да је он добар, па се није бавио детаљном разрадом. Дакле, Теразијску терасу повезују са парком код Економског факултета, пешачком стазом, оплемењеном дрворедима. Међутим, да би се ово остварило, неминовна су многа рушења, што је према Миловановићевом мишљењу далека будућност.
Градски архитекта такође сматра да уређење потеса од Улице краљице Наталије до Карађорђеве улице неће скоро доћи на дневни ред. Овај простор ће, каже он, бити тема засебног конкурса и новог детаљног плана.
Oснове за уређење Теразијске терасе поставио је Никола Добровић 1929. године, тако што је пројектовао плато са вртовима, базенима и фонтанама извучен до Улице краљице Наталије, који би био оивичен двема зградама у Балканској и Призренској улици. Као најближу везу центра града са реком замислио је продор од садашње Улице краљице Наталије до Карађорђеве. Сви досадашњи планови и конкурси били су базирани на његовом концепту.
Politika
Или ће бити организован трећи круг, или ће се инвеститори определити за једно од два првонаграђена идејна решења, каже Ђорђе Бобић, градски архитекта
Најновији конкурс за идејно архитектонско урбанистичко решење Теразијске терасе, простора на коме се увек изнова сучељавају и проверавају идеје готово два века, поделио је жири и ставио га на тешке муке. Инвеститори Скупштина града и „Мали колектив ЕТБ д.о.о.” и после другог круга такмичења не знају по ком решењу ће уређивати драгоцену падину од Теразија до Улице краљице Наталије са предивним погледом на сремску равницу будући да су прву једнако вредну награду добила два ауторска тима – архитектонски биро АРЦВС, Бранислава Реџића, и архитекте Дејан Милановић и Гроздана Шишовић.
Или ће за њих бити организован трећи круг, каже Ђорђе Бобић, градски архитекта, или ће се инвеститори определити за једно од решења, што према његовом мишљењу није најправеднији избор. Уосталом, посао жирија јесте да извага и одабере најбољег међу најбољима, сложиће се сви, поготово у овој ситуацији када аутори заступају различите концепте који су практично неспојиви, па је немогуће позвати их да заједно даље разрађују пројекат.
Градски архитекта и представници „Малог колектива” нису желели да се изјашњавају о првонаграђеним радовима пре званичног иступања жирија, којим председава Бојан Ковачевић, директор Музеја града. Јавна расправа је заказана тек за 10. мај.
Осим уређења јавне површине на месту данашњег парка између зграде у Балканској 2 коју гради „Мали колектив ЕТБ д.о.о.” и планираног здања у Призренској 1, коју је требало својевремено да подигну Карићи, од учесника се очекивало да осмисле подземни простор Теразијске терасе, који је некадашњим урбанистичким решењима био предвиђен за станицу метроа. Ови параметри наметнути су конкурсима из 1991. године, односно 1998. године. Најновији конкурс подразумева и анкетно урбанистичко решење за потес од Улице краљице Наталије ка Карађорђевој, како би у потпуности биле преиспитане могућности гребена, који се спушта до Савског амфитеатра.
Ауторски тим архитектонског бироа АРЦВС Теразијску терасу не посматра као партер, већ као динамичан простор који се природно спушта ка обали. Половина постојеће парковске површине је задржана, с тим што ће природа кретања опредељивати људе у парк, или на трг.
– Ову локацију никако не можемо одредити као статичан простор, који би се свео на неке серпентине, или нивое где ће се људи доконо мувати. То је за нас динамична јавна површина која мора довести људе и направити коначно ту спрегу између теразијске природне капије, коју чине хотели „Москва” и „Балкан”, са оном зоном која се зове парк. Овај простор је према нашем концепту вишенаменски и повлачи за собом кретање испод теразијске плоче, која апсорбује све пролазе од „Робне куће Београд”, хотела „Москва” и хотела „Балкан” и спушта их у један живи реалан простор. Читаву инфраструктуру постојећих подземних пролаза треба појачати дизајном и концептом, јер тај простор сам по себи није исцрпљен –објашњава Реџић.
Посматрајући целокупну Савску падину, овај тим је направио рез од Теразија до Карађорђеве улице. Дакле, пешачку комуникацију они спуштају „функционалном кичмом”, како кажу, од природне капије коју чине хотели „Москва” и Балкан”, Теразијска тераса, преко улица Краљице Наталије и Ломине до парка код Економског факултета, односно обала, као крајње тачке, јер је њихова водиља при осмишљавању овог простора била крилатица „да град мора на реку по сваку цену, што пре”. Они су предвидели и постојање лифта, односно капсуле, која би превозила инвалиде, али и доконе људе.
– Направили смо узајамност свега што је надземно и свега што је подземно. Дакле, трг, зеленило и све што је парковско иде горе, бутици и комерцијални садржаји иду испод земље. Теразијска тераса за нас није плоча, није раван која је донекле равна, а донекле коса, па се ту све завршава. Она је кубатура простора над собом и под собом – каже Реџић.
Дејан Милановић, аутор другог рада, такође вреднованог као првонаграђени, овај простор види као трг, место окупљања, боравка и уживања у погледу, па га зато употпуњује видиковцем, галеријама и другим садржајима.
– Колико год Теразијска тераса била атрактивна сама по себи, сматрали смо да је потребно уденути јој неку артикулацију коју јој зграда у Балканској 2 не даје, а још не знамо каква ће бити она у Призренској. Зато смо испред оба здања, као њихов саставни део, пројектовали две панорамске куле са лифтовима, као видиковце и обележја овог места. Оне су биле део првонаграђеног решења из 1991. године – истиче Милановић.
Новина на Теразијској тераси су и два врло дискретна стаклена павиљона, који се могу користити као галерије, салони, туристички пунктови. Они више имају карактер ненаметљивих инсталација, него грађевина. Функција павиљона је, каже Милановић, да оживе и унапреде простор, повежу две зграде на рубовима Теразијске падине са парком уз Улицу краљице Наталије, док истовремено служе као спона парка са тргом и подземним пролазима испод њега.
– Подземни пролаз испод Теразија излази на терасу у зонама павиљона. У њему би могли да буду смештени синеплекси, сале за билијар... Трг као место сусрета у горњем делу терасе каскадно се прелива у зону истурених тераса на павиљонима, или каскадни простор великог степеништа и трибина који се спуштају ка доњој зони парка попуњеној високим дрвећем – објашњава Милановић.
У осмишљавању потеса од Улице краљице Наталије до савске обале овај тим је следио концепт архитекте Николе Добровића, јер сматра да је он добар, па се није бавио детаљном разрадом. Дакле, Теразијску терасу повезују са парком код Економског факултета, пешачком стазом, оплемењеном дрворедима. Међутим, да би се ово остварило, неминовна су многа рушења, што је према Миловановићевом мишљењу далека будућност.
Градски архитекта такође сматра да уређење потеса од Улице краљице Наталије до Карађорђеве улице неће скоро доћи на дневни ред. Овај простор ће, каже он, бити тема засебног конкурса и новог детаљног плана.
Oснове за уређење Теразијске терасе поставио је Никола Добровић 1929. године, тако што је пројектовао плато са вртовима, базенима и фонтанама извучен до Улице краљице Наталије, који би био оивичен двема зградама у Балканској и Призренској улици. Као најближу везу центра града са реком замислио је продор од садашње Улице краљице Наталије до Карађорђеве. Сви досадашњи планови и конкурси били су базирани на његовом концепту.
Politika
