Šta je novo?

Pitanja i odgovori u vezi sa gradom

Неодлучно о Теразијској тераси
Или ће бити организован трећи круг, или ће се инвеститори определити за једно од два првонаграђена идејна решења, каже Ђорђе Бобић, градски архитекта
N_iKnmtBzmXwNmUEIvtWNdCtTH2CpmqjEcpTy.jpg

Најновији конкурс за идејно архитектонско урбанистичко решење Теразијске терасе, простора на коме се увек изнова сучељавају и проверавају идеје готово два века, поделио је жири и ставио га на тешке муке. Инвеститори Скупштина града и „Мали колектив ЕТБ д.о.о.” и после другог круга такмичења не знају по ком решењу ће уређивати драгоцену падину од Теразија до Улице краљице Наталије са предивним погледом на сремску равницу будући да су прву једнако вредну награду добила два ауторска тима – архитектонски биро АРЦВС, Бранислава Реџића, и архитекте Дејан Милановић и Гроздана Шишовић.

Или ће за њих бити организован трећи круг, каже Ђорђе Бобић, градски архитекта, или ће се инвеститори определити за једно од решења, што према његовом мишљењу није најправеднији избор. Уосталом, посао жирија јесте да извага и одабере најбољег међу најбољима, сложиће се сви, поготово у овој ситуацији када аутори заступају различите концепте који су практично неспојиви, па је немогуће позвати их да заједно даље разрађују пројекат.

Градски архитекта и представници „Малог колектива” нису желели да се изјашњавају о првонаграђеним радовима пре званичног иступања жирија, којим председава Бојан Ковачевић, директор Музеја града. Јавна расправа је заказана тек за 10. мај.

Осим уређења јавне површине на месту данашњег парка између зграде у Балканској 2 коју гради „Мали колектив ЕТБ д.о.о.” и планираног здања у Призренској 1, коју је требало својевремено да подигну Карићи, од учесника се очекивало да осмисле подземни простор Теразијске терасе, који је некадашњим урбанистичким решењима био предвиђен за станицу метроа. Ови параметри наметнути су конкурсима из 1991. године, односно 1998. године. Најновији конкурс подразумева и анкетно урбанистичко решење за потес од Улице краљице Наталије ка Карађорђевој, како би у потпуности биле преиспитане могућности гребена, који се спушта до Савског амфитеатра.

Ауторски тим архитектонског бироа АРЦВС Теразијску терасу не посматра као партер, већ као динамичан простор који се природно спушта ка обали. Половина постојеће парковске површине је задржана, с тим што ће природа кретања опредељивати људе у парк, или на трг.

– Ову локацију никако не можемо одредити као статичан простор, који би се свео на неке серпентине, или нивое где ће се људи доконо мувати. То је за нас динамична јавна површина која мора довести људе и направити коначно ту спрегу између теразијске природне капије, коју чине хотели „Москва” и „Балкан”, са оном зоном која се зове парк. Овај простор је према нашем концепту вишенаменски и повлачи за собом кретање испод теразијске плоче, која апсорбује све пролазе од „Робне куће Београд”, хотела „Москва” и хотела „Балкан” и спушта их у један живи реалан простор. Читаву инфраструктуру постојећих подземних пролаза треба појачати дизајном и концептом, јер тај простор сам по себи није исцрпљен –објашњава Реџић.

Посматрајући целокупну Савску падину, овај тим је направио рез од Теразија до Карађорђеве улице. Дакле, пешачку комуникацију они спуштају „функционалном кичмом”, како кажу, од природне капије коју чине хотели „Москва” и Балкан”, Теразијска тераса, преко улица Краљице Наталије и Ломине до парка код Економског факултета, односно обала, као крајње тачке, јер је њихова водиља при осмишљавању овог простора била крилатица „да град мора на реку по сваку цену, што пре”. Они су предвидели и постојање лифта, односно капсуле, која би превозила инвалиде, али и доконе људе.

– Направили смо узајамност свега што је надземно и свега што је подземно. Дакле, трг, зеленило и све што је парковско иде горе, бутици и комерцијални садржаји иду испод земље. Теразијска тераса за нас није плоча, није раван која је донекле равна, а донекле коса, па се ту све завршава. Она је кубатура простора над собом и под собом – каже Реџић.

Дејан Милановић, аутор другог рада, такође вреднованог као првонаграђени, овај простор види као трг, место окупљања, боравка и уживања у погледу, па га зато употпуњује видиковцем, галеријама и другим садржајима.

– Колико год Теразијска тераса била атрактивна сама по себи, сматрали смо да је потребно уденути јој неку артикулацију коју јој зграда у Балканској 2 не даје, а још не знамо каква ће бити она у Призренској. Зато смо испред оба здања, као њихов саставни део, пројектовали две панорамске куле са лифтовима, као видиковце и обележја овог места. Оне су биле део првонаграђеног решења из 1991. године – истиче Милановић.

Новина на Теразијској тераси су и два врло дискретна стаклена павиљона, који се могу користити као галерије, салони, туристички пунктови. Они више имају карактер ненаметљивих инсталација, него грађевина. Функција павиљона је, каже Милановић, да оживе и унапреде простор, повежу две зграде на рубовима Теразијске падине са парком уз Улицу краљице Наталије, док истовремено служе као спона парка са тргом и подземним пролазима испод њега.

– Подземни пролаз испод Теразија излази на терасу у зонама павиљона. У њему би могли да буду смештени синеплекси, сале за билијар... Трг као место сусрета у горњем делу терасе каскадно се прелива у зону истурених тераса на павиљонима, или каскадни простор великог степеништа и трибина који се спуштају ка доњој зони парка попуњеној високим дрвећем – објашњава Милановић.

У осмишљавању потеса од Улице краљице Наталије до савске обале овај тим је следио концепт архитекте Николе Добровића, јер сматра да је он добар, па се није бавио детаљном разрадом. Дакле, Теразијску терасу повезују са парком код Економског факултета, пешачком стазом, оплемењеном дрворедима. Међутим, да би се ово остварило, неминовна су многа рушења, што је према Миловановићевом мишљењу далека будућност.

Градски архитекта такође сматра да уређење потеса од Улице краљице Наталије до Карађорђеве улице неће скоро доћи на дневни ред. Овај простор ће, каже он, бити тема засебног конкурса и новог детаљног плана.

Oснове за уређење Теразијске терасе поставио је Никола Добровић 1929. године, тако што је пројектовао плато са вртовима, базенима и фонтанама извучен до Улице краљице Наталије, који би био оивичен двема зградама у Балканској и Призренској улици. Као најближу везу центра града са реком замислио је продор од садашње Улице краљице Наталије до Карађорђеве. Сви досадашњи планови и конкурси били су базирани на његовом концепту.

Politika
 
Продата зграда савезног МУП-а
Дирекција за имовину не планира ускоро да расписује тендерe за продају других зграда у Кнеза Милоша које су порушене у бомбардовању
N_kjZX3FsprwDoQYDKYj3Z2PaxISbeEyxoMlh.jpg

Зграда савезног МУП-а у Улици кнеза Милоша јуче је коначно добила новог власника. Представници компаније „Прајват проџект менаџмент” потписали су уговор о куповини у Републичкој дирекцији за имовину, обавезавши се да ће пун износ од 34,5 милиона евра исплатити у року од 30 дана.

Србољуб Панић, заменик директора Републичке дирекције за имовину, рекао је да степен заштите овог комплекса није тако висок да би рушење било забрањено, због чега надлежни верују да неће бити проблема да инвеститор добије дозволу за рушење или градњу, под условом да пројекат буде урбанистички прихватљив.

Жарко Павловић, заступник „Прајват проџект менаџмента”, најавио је да ова компанија планира изградњу пословне зграде, шопинг центра и хотела високе категорије. Први корак је рашчишћавање терена, а потом и прибављање потребних сагласности.

– Циљ је да што мање рушимо од постојећих објеката. Охрабрени смо изјавом Ђорђа Бобића, главног градског архитекте, који је потврдио да је на овој локациjи могуће изградити и до 100 хиљада квадрата простора – рекао је Павловић. Он је истакао да ППМ такође планира да са оближњег терена у Сарајевској улици расели десетак породица из старих зграда које су практично у фази рушења и понуди им комфорнији смештај на другим локацијама.

Продаја других разрушених објеката у Улици кнеза Милоша, међутим, неће бити настављена у скоријој будућности. Ружне последице бомбардовања остаће и даље атракција, али само за туристе који први пут бораве у Београду. У Републичкој дирекцији за имовину сазнајемо да расписивање јавног конкурса за продају зграде Генералштаба није у плану, као ни годинама опасане оградом разрушене зграде Републичког МУП-а.

– Код Генералштаба имамо један озбиљнији проблем. Та зграда у стању у каквом тренутно јесте проглашена је спомеником културе. С обзиром на степен заштите њу је немогуће срушити, а онда се поставља питање исплативости било којем инвеститору да уђе у тај посао, купи зграду и доведе је у првобитно стање. Бојим се да нико неће бити заинтересован да инвестира у тај комплекс по цени која би била реална, јер не би могао да има профит – сматра Панић.

Од бомбардовања НАТО прошло је осам година, да ли је било иницијатива да се дође до неког компромисног решења које би подједнако задовољило интерес инвеститора и државе?

– Овај објекат после бомбардовања стављен је под заштиту. Упутили смо иницијативу Министарству културе, али још нема дефинисаног става. У међувремену, многи потенцијални купци су се распитивали, али док постоји овакав степен заштите, нисмо могли да покренемо озбиљније разговоре – објаснио је Панић.

Оштећена зграда републичког МУП-а, која се налази преко пута продатог комплекса бившег савезног министарства унутрашњих послова, није предвиђена за продају, каже наш саговорник.
– Постоји предлог да се на тој локацији поново направи зграда републичког МУП-а. Вероватно би један део новца од продаје савезног МУП-а био утрошен на изградњу. Објективно, Министарство унутрашњих послова од бомбардовања нема адекватан смештај – рекао је Србољуб Панић.
Politika
 
Ne znam koja je svrha ovog foruma ako, kako vidim sve cesce, pojedini ucesnici jednostavno prenesu dugacke pasuse teksta iz drugih novina takodje svima dostupnih. Evo sada citam dugacak tekst "Prodata zgrada saveznog MUP-a" kompletno prenesen iz Politike. U vezi samog teksta zapazio sam jedan detalj. Radi se o zgradama DSNO-a U Nemanjinoj koje su ostecene u bombardovanju. Najveci deo kulturne javnosti, medju kojima skoro svi arhitekti traze da se obnovi ovo delo Nikole Dobrovica. I sam Srboljub Panic, zamenik direktora republicke direkcije za imovinu kaze da je zgrada proglasena spomenikom kulture. A zatim dodaje: "Bojim se da niko nece biti zainteresovan da investira u taj projekat po ceni koja bi bila realna, jer ne bi mogao da ima profit" Ako je takva situacija sto ne prodaju kompleks ispod realne cene posto je u pitanju zgrada koja je spomenik kulture. Valjda je vaznije da se ona sacuva nego da se za nju postigne "realna" cena. Uostalom, nisam trgovac, ali cena koja se ne moze postici valjda samim tim i nije realna.
 
Ne vidim u cemu je problem da se postuju vesti sa drugih lokacija. Ovde ljudi isto dolaze da bi se informisali i saznali na jednom mestu sta se sve dogadja sa nasim gradom i kako napreduje izgradnja istog. Ukoliko ti smeta jednostavno preskocis tu "vest" i ne citas a onaj ko postuje bi trebalo da stavi vest u -quote- da bi se videlo da je tekst preuzet.
 
Takodje se slazem da je grupisanje svih relevantnih informacija vezanih za oblasti kojima se bavi forum pozeljno i korisno i stim u vezi ne mislim da smeta prenosenje tekstova u celosti.
Sto se tice cene zgrada, prodaje i zastite postojecih (ostecenih) objekata, sa malim izuzecima moj stav je da stare objekte treba rusiti i zameniti novim. Zar je bolje da tzv. zasticeni objekat celu deceniju ruzi srce grada, bego da se sravni sa zemljom i na tom mestu podigne nesto novo i moderno? Znam da su arhitekte i pojedinacno i esnafski veoma osetljive na svoje radove i projekte... ali sa komercijalne i prakticne strane, nema rezona da se cuvaju objekti cija cena obnove bi visestruko premasila izgradnju novih, modernih i funkcionalnih objekata. Da je ovakav stav prevladao, imali bismo potpuno izgradjen i obnovljen Beograd, a ne situaciju da zemljiste vredno ogromnu sumu novca zauzimaju ruine koje su interesantne samo japanskim turistima koji slikaju i sa nevericom razgledaju posledice NATO bombardovanja
 
Andrej kaze (ne znam zasto se u ovom forumu koristi ono "wrote" ako su tekstovi inace na srpskom jeziku?)
"Zar je bolje da tzv. zasticeni objekti celu deceniju ruze srce grada nego da se sravne sa zemljom i na tom mestu podigne nesto novo i moderno"(kraj citata). Sigurno ima neki razlog zasto je neki objekat zasticen. To nije nikakav hir arhitekata, Zavoda za zastitu ili ekologa i sl. vec se radi o izuzetno vrednom, unikatnom objektu koji se ne sme rusiti. Jedna decenija u istoriji grada je jedan tren, ona ce brzo proci, doci ce bolja vremena i zasticeni objekat ce biti obnovljen bez obzira na cenu. Novi i moderni objekti se mogu graditi na drugom mestu, i Novi i stari Beograd su jos uvek puni praznih placeva i neiskoristenih lokacija. Beograd je u tolikim ratovima izgubio nepovratno toliko mnogo vrednog tako da bar ovo sto je ostalo, pa makar polusruseno (zgrade DSNO u Nemanjinoj) treba sacuvati i obnoviti jednog dana.
 
Andrej kaze (ne znam zasto se u ovom forumu koristi ono "wrote" ako su tekstovi inace na srpskom jeziku?)
"Zar je bolje da tzv. zasticeni objekti celu deceniju ruze srce grada nego da se sravne sa zemljom i na tom mestu podigne nesto novo i moderno"(kraj citata). Sigurno ima neki razlog zasto je neki objekat zasticen. To nije nikakav hir arhitekata, Zavoda za zastitu ili ekologa i sl. vec se radi o izuzetno vrednom, unikatnom objektu koji se ne sme rusiti. Jedna decenija u istoriji grada je jedan tren, ona ce brzo proci, doci ce bolja vremena i zasticeni objekat ce biti obnovljen bez obzira na cenu. Novi i moderni objekti se mogu graditi na drugom mestu, i Novi i stari Beograd su jos uvek puni praznih placeva i neiskoristenih lokacija. Beograd je u tolikim ratovima izgubio nepovratno toliko mnogo vrednog tako da bar ovo sto je ostalo, pa makar polusruseno (zgrade DSNO u Nemanjinoj) treba sacuvati i obnoviti jednog dana.
Slazem se, samo nisam pristalica ocuvanja starih zdanja po svaku cenu. Grad treba da se menja, razvija i unpredjuje a ne da bude estetski zarobljen u nekom momentu vremena... kako god, napravio bih jasnu distinkciju izmedju starih zdanja iz 18 ili 19 veka i srusenih posleratnih zgrada. Ovo je sada vise pitanje ukusa, ali po meni srusene zgrade u nemanjinoj su bile ruzne i dok su bile cele, kamoli sada kad su ruine. Iskreno bih voleo da se na njihovom mestu podignu lepse, moderne zgrade
 
dedinje":3ksp5w6y je napisao(la):
Andrej kaze (ne znam zasto se u ovom forumu koristi ono "wrote" ako su tekstovi inace na srpskom jeziku?)
"Zar je bolje da tzv. zasticeni objekti celu deceniju ruze srce grada nego da se sravne sa zemljom i na tom mestu podigne nesto novo i moderno"(kraj citata). Sigurno ima neki razlog zasto je neki objekat zasticen. To nije nikakav hir arhitekata, Zavoda za zastitu ili ekologa i sl. vec se radi o izuzetno vrednom, unikatnom objektu koji se ne sme rusiti. Jedna decenija u istoriji grada je jedan tren, ona ce brzo proci, doci ce bolja vremena i zasticeni objekat ce biti obnovljen bez obzira na cenu. Novi i moderni objekti se mogu graditi na drugom mestu, i Novi i stari Beograd su jos uvek puni praznih placeva i neiskoristenih lokacija. Beograd je u tolikim ratovima izgubio nepovratno toliko mnogo vrednog tako da bar ovo sto je ostalo, pa makar polusruseno (zgrade DSNO u Nemanjinoj) treba sacuvati i obnoviti jednog dana.
Pa na zalost nije uvek bas tako... vreme je pokazalo da neke objekt nema svrhe stiti, sto ne znaci da neko pre 30-50 godina nije savesno stavio te objekte pod zastitu. Tako na primer u ovom trenutku, tesko da se moze oprvdati zastita onih kuceraka na Slaviji (gde je Mek), ili one dve jednospratne zgrade ispod Trga u kojima je bioskop Balkan. Cinjenica da su te dve zgrade jedne od najstarijih u Beogradu ne moze opravdati njihovo opstajanje na tom mestu jer one nemaju nikakvu arhitektosnku vrednost i jos vise od toga, potpuno su neuklopljive tu. Taj ceo blok trwebalo bi srusiti i podici na njegovom mestu galeriju, a ne do Narodnog pozorista, jer ce onda ispasti da do glavnog gradskog trga ide uzana Francuska ulica. Pritom naravno, prvi beogradski bioskop mogao bi da ostane i u okviru nove zgrade.

Tzv. zgrade koje su poznate po tome sto je neko ziveo u njima takodje ima smisla cuvati samo ako je to zaista istorijski gledano osoba nepobitno velikog svetskog znacaja (Gete, Tesla) i ako je u njima ocuvan originalni enterijer, sto kod nas koliko ja znam nikada nije slucaj. Dakle vecinu zgrada po tom osnovu treba srusiti ako se ne uklapaju u sredinu i na novoj zgradi staviti tablu.

Konacno, mislim da u danasnje vreme zastitu zasluzuju dve, eventualno tri kategorije zgrada: zgrade sa posebnom arhitektonskom vrednoscu, zatim svega nekoliko neuglednih zgrada koji su svedoci vremena i koje kao takve ne mogu da ruze okolinu vec naprotiv samo da je oplemenjuju kao sto je kafana ?, manakova kuca, konaci, Vukov i Dositejev muzej i konacno, eventualno poneka istorijski IZUZETNO vazna zgrada, kao sto je ona na Terazijama u kojima je proglasena Jugoslavija, mada mislim da je i ona zrela za nadogradnju.

Sve u svemu, mislim da je Andrej u pravu i da mnogo zgrada koje su bile zasticene po nekim drugim, danas arhaicnim kriterijumima, koji su se pokazali kao neracionalni, i da je vtreme kada su bile zasticene bilo jedno drugacije vreme kada konture Beograda jos nisu bile jasne i kada je moglo da se prihvati da na Trgu republike ili Slaviji stoje stracare jer tada je veliki deo Beograda zaista bio u stracaram i udzericama koje evo danas konacno nestaju.

Dakle Dedinje, tvoja kritika je pogresno postavljena... jer niko ne tvrdi da je neko nevaljano i nesavesno obavio posao odabira zgrada koje ce biti sticene, cak mislim da je taj psoao vrlo dobro odradjen jer su zasticene i neke novije gradjevine kao SIV 1 (palata federacije), samo tvrdim da je doslo drugo vreme sa svojim kriterijumima i novim vizijama kojima te odluke od pre pola veka ne smeju da stoje na putu.
 
Jel neko zna sta je sa Deltinim projektom o izgradnji Verano kule u bloku 23?
 
Zapravo, po meni je to jedan od najzanimljivijih ako ne i najlepsih projekata u ovom gradu. Bas steta... :(
 
Kula je otkazana - umesto nje ce se graditi neki relativno nizak objekat, slican ovom projektu za preko puta arene.
 
///,,,,, Možda je i otkazana, ali je još uvek na njihovom sajtu.

Odakle ti info. šta će se sigurno graditi ?......može neki link, izvor za tu info.?
 
Pricao sam sa direktorkom Verano-a pre par meseci i rekla mi je da ce projekat za tu lokaciju, preko puta Genexa, u stvari izgledati kao onaj za preko puta arene! Ne mogu da garantujem da se u medjuvremenu nisu predomislili, ali ona je tada rekla da kula ne bi donela "pare" vec bi bila veliki trosak jer tako reprezentativni projekti uglavnom ne donose profite! Zbog toga ce sagraditi slican projekat kao pored arene, a onda kada se "opare" onda ce lepo fa krenu u zidanje landmarkova!
 
Vizit karta direktorke mi je u kancelariji, tako da mogu da pogledam u utorak kako se zove.
 
Nenad":28t2aw4j je napisao(la):
Pricao sam sa direktorkom Verano-a pre par meseci i rekla mi je da ce projekat za tu lokaciju, preko puta Genexa, u stvari izgledati kao onaj za preko puta arene!
Onda treba da joj skreneš pažnju da to i objave na sajtu, kako bi i mi imali pravu info.

Za to ti ne preba vizitka, jer ima ovaj link za Contact us na njihovom sajtu....pa ih malo opomeni. ;)
 
^^ pa oni su to vec objavili na svom sajtu samo sto smo mi sve vreme , vec jedno godinu dana, bili ubedjeni da su oni pomesali blokove. Al ako kliknes na blok kod Genexa na nihovom sajtu, videces da ce da izadje ustvari projekat koji je trebalo da bude preko puta Arene, a ova kula je kao stavljena da se gradi na tom placu naspram Arene, pa ce ondak verovatno da cuvaju taj tu plac za kulu negde, sto rece nenad, kad se opare...
 
Možda te nisam najbolje razumeo, ali ovo stoji na njihovom sajtu.

Blok 34 je preko puta Genexa, gde je ona nezavršena garaža.

 
^^ pa da, a ti si rekao Neshi da opomene gospodju da na sajtu postave info da ce se u bloku 34 preko puta geneksa graditi ova niza zgrada. Kao sto vidis na sajtu, tako je i postavljeno. :) to je to...

a kula je ostavljena za blok 23 (preko puta arene, mada mislim da je to greska, ako vec nesto nisu tu poceli da zidaju), odnosno kad se opare.
 
Vrh