Šta je novo?

Pista Formule 1

Док не стигне права :D
Formula 1 u Beogradu
S. BULATOVIĆ - M. Č. PRELEVIĆ, 24.01.2008

BOLIDI Formule jedan, "zveri" od 700 i kusur konjskih snaga, za manje od mesec dana trkaće se - beogradskim ulicama! Promotivni "gran pri" formula koje su harale "najbržim cirkusom" biće održana 17. februara na improvizovanoj pisti dugoj 1.800 metara, iscrtanoj kroz Treći bulevar i Ulicu španskih boraca.

Procene organizatora, Auto-moto kluba Partizan, kažu da će egzibiciju pratiti čak 100.000 Beograđana, i to po ceni od samo 300 dinara. Oni koji, ipak, propuste to "čudo", moći će siti da se nagledaju "mašina" na velikoj izložbi sportskih automobila - u "Ekspo centru" od 20. do 24. februara.

Već sada se zna da će posetioci uživo videti (a bogami i čuti) "Ferarijev" čuveni V12, koji su sredinom devedesetih vozili Žan Alezi i Alen Prost. Tu su i stari bolidi "Erouza", "reno" Miloša Pavlovića, čuvene "Lole", kao i vozila iz bivše Formule 3000, koja je proslavila Montoju, Hajdfelda, Zontu, Panisa...

Posebna poslastica je Šumaherov šampionski bolid iz 2001. Još se, međutim, ne zna hoće li "crni konjić", koji je pre sedam godina "skuderiji" doneo titulu, paliti motore ili samo mamiti poglede Beograđana.
- Ova ideja postoji već dve godine, ali smo tek sada, na 25. godišnjicu našeg postojanja, uspeli da je realizujemo - objašnjava Zoran Stefanović, predsednik crno-belih automobilista. - Organizacija nije jednostavna, ali najveći problem bile su nam finansije, pošto je cela akcija poprilično skupa. Samo transport bolida koštaće nas 150.000 evra, a tu su i osiguranje, vozači, prateće osoblje...

Urađen je i elaborat za novu stazu, a tačna trasa znaće se sledeće nedelje. Biće postavljena samo mala montažna tribina za VIP posetioce, dok će ostali deo piste biti ograđen.
- Tako će biti i sa boksovima, ali će Beograđani moći da im priđu na samo nekoliko metara. Interesovanje je ogromno. Ljudi već traže da kupe karte, iako ih još nismo ni štampali - kaže Stefanović. - Uz stotinak hiljada ljudi koje očekujemo na samoj stazi, u "Ekspo" centru biće još najmanje 40.000 posetilaca.

Većina vozila koja su nekad "gutala" kilometre na najpoznatijim svetskim pistama sada je u privatnom vlasništvu. Za volanom će uglavnom biti njihove gazde. Tako će Alezijev "ferari" provozati 40-godišnji inženjer iz Holandije Fricpan Erd, dok će engleski biznismen Tom Halford sesti u "strele" velikog Dejmona Hila.

RISKANTNO
Postojala je zamisao da se u Beogradu održi i trka Formule Ford, ali postojeće staze nisu bile prikladne. Ušće je ispalo iz kombinacije kao suviše riskantno, a u toku je i rekonstrukcija Starog savskog mosta. Pistu na aerodromu Batajnica teško je zakupiti. Zato će se ovo atraktivno takmičenje preseliti na ulice nekog drugog grada u Srbiji.

NAJBRŽI OKO KALIŠA
PRVA automobilska trka u Beogradu održana je 1924. godine. Vožena je na Banjici, na mestu današnjeg FK "Rad". Pobedniku bi pripao pehar kraljice Marije, a trka je održana 1925, 1926. i 1927. godine. Automobili su jurili i oko Kalemgdana.
Poslednja trka svetskog dometa vožena je na samom početku Drugog svetskog rata - 3. septembra 1939. godine. Od devet trka tog dana najveća je bila "Gran pri", tadašnja "Formula jedan" od 50 krugova. I tadašnji bolidi razvijali su brzine veće od 200 kilometara na sat.

IZLOŽBA
VELIKA izložba sportskih automobila zakazana je za 20. februar i trajaće četiri dana u Ekspo centru 21. Posetioci će moći da vide stare bolide Formule jedan, sportske prototipove, DTM bolide, reli mašine, ali i najmodernije kartinge. Biće mesta i za neke domaće automobile.
izvor Novosti
link http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=14&status=jedna&vest=114988&datum=2008-01-25
 
Nadam se da ce neki bolid u bolidu malo da se zanese i pri punoj brzini pocisti onaj niz objekata uz prugu na Trecem bulevaru :)
 
Формула 1 на нашим улицама
Промотивном вожњом најављен сајам тркачких аутомобила „Аутодром рејсинг шоу”, који ће се од 20. до 24. фебруара одржати у хали „Експо 21”
BGD-Trka.jpg

Швајцарска такмичарка Сабрина Хунгенбилен (Фото Д. Јевремовић)

Пред неколико хиљада љубитеља брзе вожње четири болида Формуле 1 јуче су извезла две промотивне трке, на стази дуж улица Трећи булевар и Шпанских бораца. Овим тркама најављен је сајам тркачких аутомобила „Аутодром рејсинг шоу”, који ће се од 20. до 24. фебруара одржати у новобеоградској хали „Експо 21”.

У тркама су учествовала возила „далара нисан”, „далара рено”, „футроу ероуз” и „лола” из „Еуробош” серије, а сва четири модела произведена су пре више од пет година. Према речима организатора из Ауто-клуба „Партизан” и „Амко групе”, нико од учесника није званично проглашен победником и сви су награђени сувенирима Београда, међу којима је и Авалски торањ.

– Обе трке трајале су по десет кругова и почеле су са закашњењем које су изазвале ниске температуре. За нормалан старт мотора оваквих возила минимална спољашња температура је осам степени Целзијусових. Били смо принуђени да болиде загрејемо унутар „Експо” хале, а не испред улаза како је било најављено – казали су организатори.

Дужина стазе била је 1.800 метара, а један од болида возила је и Сабрина Хунгербилен, млада такмичарка из Швајцарске. Аутомобилом „футроу ероуза” управљао је Британац Тони Хансфорд, шампион европске Формуле 1 за 2005. годину, а у „далариним” возилима јуче су се нашли Аустријанци Петер Милавец и Волфганг Прандл. Занимљиво је да су у првој трци стартовала само три болида, док је четврти оспособљен тек после неколико кругова.

Неколико хиљада грађана, који су се јуче окупили поред стазе у Трећем булевару и Шпанских бораца различито су прокоментарисали тркачки догађај.

– Ови болиди су застарели и дотрајали, биће добро ако издрже до краја трке. Очекивао сам мало новије аутомобиле који праве мање буке. Надам се да ћу на сајму видети и неке савременије моделе – рекао је један двадесетшестогодишњи љубитељ Формуле 1.

– Добро је да се овако нешто одржава у нашем граду, мада ми се чини да аутомобили нису у најбољем стању. Следеће године требало би довести новије моделе. Желео бих да се овде надмећу и болиди познатијих компанија као што су „Ферари”, или „Бенетон”, јер они тренутно имају боље моторе – прокоментарисао је један суграђанин старт прве јучерашње трке.

Највеће одушевљење окупљених поклоника брзе вожње изазвао је долазак младе швајцарске такмичарке. Уз ограду која је постављена поред стазе могао се срести и велики број најмлађих суграђана који су уз родитеље посматрали трку.

На сајму тркачких аутомобила „Аутодром рејсинг шоу” који ће се одржати од 20. до 24. фебруара, према најавама биће изложени и новији болиди од оних који су јуче протутњали улицама. Београђани ће моћи да виде и аутомобил „Ферарија” који је Михаелу Шумахеру 2001. године донео титулу светског шампиона, као и „Џорданово” возило којим су управљали Ник Хајдфелд и Тимо Глок. Биће изложени и стари модели тркачких аутомобила, спортски прототипови, ДТМ болиди, рели машине, мотоцикли и најмодернији картинзи.

Н. Белић
[објављено: 18.02.2008]
извор Политика
линк http://www.politika.co.yu/rubrike/Beograd/Formula-1-na-nashim-ulicama.sr.html
 
U Muzeju automobila čuva se „bolid“ napravljen u Rakovici
Mogli smo da imamo „Formulu“
Autor: Goran Svilar | 22.02.2008 - 10:57
bolid-v.jpg

„DMB“ formula mogla je da razvije brzinu od 160 kmh, a i danas je u voznom stanju

Simbol nekadašnjih ambicija da se napravi nacionalno prvenstvo u „Formuli 1“ pažljivo se čuva u Muzeju automobila u Beogradu. Formula DMB koja je napravljena 1968. godine u fabrici 21. maj iz Rakovice mogla je da bude deo velike automobilske smotre u bivšoj Jugoslaviji. Za ono vreme „čudo od tehnike“ napravljeno je od delova koji su proizvedeni u domaćim fabrikama, a koštalo je 18 miliona dinara.

-Inženjeri Savić, Gizdavić, Dandović i Davidović došli su na ideju da naprave nacionalno vozilo po ugledu na Nemačku i Francusku koje su tada imale najrazvijeniju automobilsku industriju. Sačuvali smo ovaj automobil da bi pokazali koliko je naša zemlja nekada mogla. Imali smo novac, kapacitete, sposobne inženjere, tehniku... - priča Bratislav Petković, vlasnik kolekcije od oko 50 automobila koji se nalaze u muzeju.
Inženjeri toga vremena imali su ideju da se proizvede još najmanje 30 vozila ovakvog tipa i da se podeli auto klubovima. Da se to dogodilo, Srbija bi danas verovatno imala nacionalno prvenstvo u „Formuli“. Naši inženjeri su pre četrdesetak godina putovali u Moncu gde su se održavale automobilske trke i fotoaparatima krišom slikali modele tadašnjih „formula“ da bi po uzoru na njih napravili prototip naše. Pošto je slikanje bilo zabranjeno, oni su ispod svojih kaputa slikali „bolide“ i po uzoru na njih hteli da naprave nacionalne „formule“.
- Ovo je svojevrsno svedočanstvo o tome šta smo nekaga mogli da uradimo, a nismo. Ideja je bila da se prozizvodnja proširi, ali se to nije dogodilo jer ni tada, kao ni sada, nije posvećivano dovoljno pažnje ovom sportu. U jednom trenutku nedostajao je i novac - kaže Petković.
Formula DMB mogla je da dostigne brzinu od 160 kilometara na čas. Motor je snažan 850 kubika, a svi delovi od kojih je formula sastavljena proizvedeni su u domaćim firmama. Čak su i gume proizvedene u poznatoj firmi „Tigar“. Pronađena je u prostorijama firme „21. maj“ u Rakovici početkom devedesetih godina gotovo u stanju raspada i odmah potom je restauirana i postavljena kao eksponat u Muzeju automobila. Njen četvorocilindrični motor koji je proizveden pre četrdeset godina još uvek može da se upali. Nedavno je njome upravljao glumac Dragan Bjelogrlić na „Sajmu oldtajmera“ koji je vožen na Trgu Nikole Pašića. Formula DMB iako je mogla, nikada nije imala priliku da „izađe na crtu“ savremenim formulama toga vremena jer je uglavnom služila za test vožnje i „školovanje“ budućih vozača.
Osim ovog modela, prostorije muzeja krase i italijanska nacionalna formula „Panda“, „Apal“ i „Kajman“ iz Nemačke. Tip formule „Apal“ nekada je vozio čuveni Niki Lauda.

Fizikelin bolid na izložbi u „Ekspo centru“
Sajam trkačkih automobila, prvi te vrste u našoj zemlji, otvoren je prekjuče u Ekspo centru u Novom Beogradu i trajaće do nedelje. Ulaz košta 300 dinara, a zainteresovani će moći da vide veliki broj domaćih i stranih automobila. Između ostalih sigurno najviše pažnje privlači bolid „Džordana“ koji je nekada vozio Đankarlo Fizikela, koji je još prošle nedelje stigao u Beograd.

Film o „Grand priju“
Krajem 1939. godine, u Beogradu je organizovan „Gran pri“, preteča čuvenih trka „Formule 1“. Dokumentarni film o ovoj trci delo je Dinka Tucakovića, kome je na projektu pomagao i Bratislav Petković, vlasnik kojekcije od 50 automobila u beogradskom Muzeju automobila. Tadašnji takmičarski automobili su bili vrh predratne industrije sportskih automobila Evrope i Sjedinjenih Americkih Država. Trka je okupila oko 80.000 gledalaca, koji su preplavili ulice oko Kalemegdana. Za volanom su bili tada čuveni vozači, a do cilja je prvi stigao Italijan Tacio Nuvolari.
Izvor: Blic
http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=31433
 
Boze, zasto vecina ovakvih tema i ideja propadne!?!?! Bas sam primetio da je mnogo tema zapostavljeno i da se niko ne bavi istim. Cim dodje nesto novo, odmah svi prelaze na to...ili je to mozda sto od vecine projekata koji su "napusteni" nema nista...
 
Tema nije zapuštena, samo čeka do daljnjeg. :) Pomiri se sa tim da ovde većina kapitalnih projekata čeka godinama (decenijama) da bude završena. Čim se pojavi neka informacija mi je iseciramo i odložimo na gomilu i tako sve dok projekat ne bude definitivno odbačen ili se ne završi.

Što se konkretno tiče F1, verujem da ćemo je dobiti za par godina, umesto Hungaroringa. Na par mesta na webu sam pročitao informaciju da Herman Tilke stvarno projektuje stazu u Beogradu. Za tu stazu bi bilo više publike (Balkan) nego za Hungaroring i to ljudi koji govore istim ili jako sličnim jezikom (Slovenija, Makedonija, Bugarska) što je ogromna prednost u odnosu na mađarski koji je sam u slovenskom okruženju. Deo te publike je do sada bio upućen na Hungaroring i u manjoj meri na Tursku. Ne treba zaboraviti ni brojnu italijansku publiku kojima je Beograd bliži od Budimpešte a sama staza je bukvalno u gradu, sa dobrim saobraćajnim vezama.
 
Evo da vas malko lozim. Opet ona vest za Becmen, koja je nedavno postavljana na jos nekoj temi, mislim "Gradske vesti...". Razmiljao sam da li da stavim u temu o Surcinu, ali ovoliki projekat prevazilazi granice te opstine, pa i samog grada. Po mom misljenju totalno nepotrebno bacanje para, ali neka o tome razmislja investitor :D

Bečmen dobija kompleks za automobilske i moto-trke

M. Bulatović - 21.10.2008. - 00:01

Posle golf terena, Bečmen će u naredne tri godine dobiti kompleks i stazu za auto i moto-trke. Kako su u opštini Surčin rekli za „24 sata”, staza će tehnički imati sve neophodne uslove i za održavanje trka Formule 1.

BUDUĆNOST - Formula 1 je brend koji je veoma teško dovesti u zemlju. Još nismo počeli ni da pregovaramo konkretno o tome, ali će staza ispunjavati sve tehničke mogućnosti za vožnju bolida - kaže za „24 sata” Vojislav Janošević, predsednik opštine Surčin.

Naš sagovornik napominje da će se na stazi, koja će biti dugačka četiri kilometra, svake nedelje održavati takmičenja, a uvoznici automobila dobiće stazu na kojoj će kupcima moći da demonstriraju vozila.

Deo Bečmena na kojem bi trebalo da bude izgrađen kompleks za auto i moto-trke, prostornim planom određen je za izgradnju sportsko-rekreativnog kompleksa. Zemljište za izgradnju staze za auto-trke prostire se na 85 hektara i ponuđaču koji bude dao najbolju ponudu na tenderu biće dato u zakup na 99 godina.

- Biće izgrađene tribine na kojima će auto i moto-trke moći da prati 20.000 ljudi. U okviru kompleksa biće napravljeni i hotel, ambulanta, komercijalni objekti, tržni centar, izložbeni salon, parkinzi, garaže, restorani, jezero. U kompleksu ćemo moći da zaposlimo 300 ljudi, a na terenima za golf i kriket još hiljadu ljudi - napominje Janošević.

Predsednik opštine Surčin dodaje da su do sada stigle dve ponude za izgradnju kompleksa za auto i moto-trke. On napominje da će pobednik tendera biti poznat za desetak dana kada Komisija razmotri ponude i donese odluku. Kompleks za vožnju auto-trka nalazio bi se nadomak zemljišta za golf terene.
Izvor 24 sata

hehe, fensi je taj Becmen, ocigledno :p
 
Mislim da ti ljudi nisu svesni sta znaci standard staze za formulu 1. Populizam je ovde oduvek imao plodno tle.
 
Kompleks će imati i teren i opremu za KRIKET... hahaha, koja perverzija! :laugh:
Nego, lepo je što ćemo dobiti normalnu stazu za trke, gde će se moći organizovati i neke međunarodne trke sa boljim vozačima (ne F1 i tog ranga, jer da je samo uslov staza i 20.000 mesta, onda bi se F1 vozila na najmanje 1.000 staza na svetu).
Bilo bi dobro da naprave u tom sklopu i jednu skroz ravnu dugačku traku za drag trke i isprobavanje... oduvek me kopka koliko mogu da izvučem na mom autu, ali ne želim da se zjbavam po autoputu...
 
Preteča Formule 1 na Kalemegdanu
Autor: Branislav Krivokapić | 22.11.2009. - 00:02

formula-v.jpg


Od ranog jutra hiljade znatiželjnika hrlilo je ka Kalemegdanu. Na okolnim zidinama i tribinama postavljenim duž Francuske i Tadeuša Košćuška i preko puta Karađorđeve ulice nije bilo slobodnog mesta. Beograd je imao 360.000 stanovnika, a Međunarodne automobilske i motociklističke trke održane 3. septembra 1939. pratilo je oko 75.000 gledalaca. Bio je to najveći sportski događaj u Jugoslaviji između dva rata i najposećenija priredba na Balkanu tog vremena.

Trke su održane u čast rođendana (6. septembar) mladog kralja Petra II Karađorđevića, a organizatori su bili Automobilski klub Kraljevine Jugoslavije i list “Politika”. Od devet održanih, najatraktivnija je bila trka „gran pri” automobila, preteče današnje Formule 1, u kojoj su učestvovali najveći šampioni tog vremena. Knjiga o ovom nesvakidašnjem događaju autora Nebojše Đorđevića, predsednika Udruženja istoričara automobilizma, dragoceno je svedočanstvo ne samo o razvoju auto-moto sporta u Srbiji, već i o atmosferi koja je vladala uoči početka II svetskog rata.

trke-1.jpg


Specijalni vozovi
Dok su se Nemci uveliko spremali za rat, širom Jugoslavije iz aviona su izbacivani leci kojima je stanovništvo pozivano da iskoristi povlastice koje je Ministarstvo saobraćaja odobrilo za putovanja u Beograd na dan velike trke. Za specijalne vozove koji su organizovani iz većih gradova odobravan je popust od čak 66 odsto. Povratna karta iz Niša je koštala 72, iz Sarajeva 120, Ljubljane 145, a iz Splita 200 dinara. Ulaznica za tribine koštala je od 100 do 200, a karte za stajanje od 10 do 20 dinara. Katalog o trci s biografijama učesnika koštao je tri dinara, a u prodaju je puštena i prigodna serija poštanskih maraka. Duž staze postavljene su brojne prodavnice sendviča i pića sa strogo propisanim i svugde jednakim cenama.
Start i cilj trke bili su u ulici Maršala Pilsudskog (Tadeuša Košćuška) kod hotela “Srpska kruna” (Biblioteka grada Beograda). Staza dužine 2.974 metra vodila je nizbrdo, pored zoološkog vrta, do Dušanove ulice, pa dalje pored Zavoda za izradu vojne odeće (kasnije “Beko”), mimo Nebojšine kule, a iznad ušća Save u Dunav. Nakon toga izbijalo se u vrh Karađorđeve ulice, odakle se oštrom krivinom vozilo u usponu pored zgrade Francuskog poslanstva i ponovo stizalo do starta. Na tom mestu gledaoci su imali priliku da uživaju u posebnim atrakcijama – zbog naglog prestanka uspona trkački automobili su ovde leteli i po desetak metara kroz vazduh.

trke-2.jpg


Neka rat sačeka
Tokom drugog treninga 1. septembra pročulo se da su nemačke trupe ušle u Poljsku. U suncem okupani Beograd (tog dana je bilo 30 stepeni) ta je vest unela dodatno uznemirenje. Učešće u trci otkazali su trkači iz Francuske, kao i Mađar Vilhajm. Trening su normalno održale samo nemačke ekipe – “Mercedes-Benc”, sa evropskim prvakom Hermanom Langom i Manfredom fon Brauhičem, i “Auto Union”, sa Taciom Nuvolarijem i Hermanom Milerom. Ali noć uoči trke donela je nemir i Nemcima.
Vođa ekipe “Mercedes-Benca” Alfred Nojbauer, koji je vozač auto-trka postao na nagovor svog prijatelja Ferdinanda Poršea, ostao je bez teksta kada mu je Herman Lang saopštio da je drugi vozač odleteo za Nemačku poručivši “da jedan Fon Brauhič ne može mirno da sedi kad otadžbina zove”. Poludevši Nojbauer je odjurio do zemunskog aerodroma, uleteo u Lufthanzin avion čiji su motori već bili upaljeni i izvukao Fon Brauhiča napolje rečima: “Ako želiš u rat, možeš da sačekaš još nekoliko sati...” Nebojša Đorđević kaže da je Nojbauer u knjizi svojih sećanja napisao da je bio silno iznenađen kada je otkrio da destinacija aviona nije bio Veliki rajh, već neutralna Švajcarska. Da je Fon Brauhič imao političke nedoumice, potvrđuje i činjenica da je nakon rata prebegao u Istočnu Nemačku.

trke-3.jpg


Plavi bugati
Pred sam početak trke stigla je vest da su Engleska i Francuska objavile rat Nemačkoj. Ipak, tačno u 11 časova intonirana je himna Kraljevine Jugoslavije, pesma sastavljena od tri pesme – prva i četvrta strofa su bile iz “Bože pravde”, druga iz današnje himne Hrvatske “Lijepa naša domovino” i treća iz pesme “Napred zastavo slave” koja je danas svečana pesma Vojske Slovenije. I trke su počele.
Glavni događaj, trka “gran pri” vozila, jedina je vožena u 50 krugova (ukupno 139,7 kilometara). Nakon odustajanja Francuza i Mađara, na megdan srebrnim vozilima “mercedesa” i “Auto Uniona” u plavom “bugatiju 51” jedini je izašao Boško Milenković, bogati naslednik koji je u mladosti svirao violinu i ne radeći ništa živeo od izdavanja stanova. A onda su ga “zarazili” ljudi kojima je “benzin u krvi”, pre svih legendarni beogradski motociklista Voja Ivanišević.
Vatreno krštenje Milenković je doživeo 1932. osvojivši treće mesto u trci na avalskim serpentinama. A onda je kupio polovni “bugati 51” kakvih je proizvedeno svega četrdesetak komada. Iako ga je izletanjem sa staze u rumunskom Klužu znatno oštetio, u jedva popravljenom “bugatiju” Milenković je na stazi oko Kalemegdana zauzeo četvrto mesto. Pobedio je Tacio Nuvolari, Manfred Fon Brauhič je opravdao epitet “večitog drugog”, a trećeplasirani Miler sa prosečnom brzinom od 136 kilometara na čas odvezao je najbrži krug. Evropski prvak Lang je odustao nakon što mu je kamičak izbačen točkovima Fon Brauhičevog “mercedesa” razbio naočare.

Zatvor za organizatora
Dodela nagrada obavljena je na svečanom prijemu u prostorijama Auto-kluba čiji je predsednik bio dr Velizar Janković. Kao pobednik Tacio Nuvolari je primio pehar kralja Petra II, zlatnu plaketu, diplomu i 15.000 dinara, a “Auto Union” ga je nagradio sa 3.715,5 RM (rajhs maraka). Drugoplasirani Fon Brauhič dobio je deset, a trećeplasirani Miler 5.000 dinara. Bez nagrade je ostao Boško Milenković koji je ubrzo izgubio i čitav imetak – u šestoaprilskom bombardovanju 1941. nekoliko njegovih kuća u Knez Mihailovoj pretvoreno je u ruševine. Posle rata Milenković je radio kao vozač trolejbusa u GSP-u Beograd, a razočaran 1955. je izvršio samoubistvo.
Zbog saradnje sa fašističkom Nemačkom i organizovanja trke na Kalemegdanu uz učešće nemačkih firmi i vozača, bivši ministar saobraćaja Kraljevine Jugoslavije dr Velizar Janković posle rata je odležao tri godine u zatvoru u Sremskoj Mitrovici. Od događaja zbog kog je Janković robijao do danas na ovim prostorima nije održana više nijedna trka tog ranga. Zato 3. septembar 1939. nije značajan samo za auto-moto sport. Taj lepi nedeljni dan u Beogradu, kako piše na kraju knjige Nebojša Đorđević, bio je jedan od poslednjih trenutaka opuštanja pred katastrofu koja će uskoro zadesiti Evropu.

Uznemirili lavove, pa otišli na ćevape
Nesnosna huka metalnih nemani tokom prvog treninga, piše Đorđević, iznenadila je Beograđane. Uznemireni lavovi, tigrovi i slonovi iz zoo-vrta morali su da budu prebačeni u lagume ispod Tašmajdanskog parka. Nakon treninga nemački trkači su obišli redakciju dnevnog lista “Vreme”, a onda završili u Skadarliji – uz ćevape, šljivovicu i crno vino.

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/reportaza.php?id=121839
 
Vrh