Šta je novo?
Od:
Filteri

Pijace

овај ауто је преко лета био летња башта. мада није деловало претерано удобно, било је баш симпатично.
 
dsc05086.jpg
 
U tekstu Blica pod naslovom ,,Uskoro inicijativa za donošenje zakona o pijacama,, stoji rečenica
Najveći problemi u pijačnoj delatnosti su to što nema dovoljno prodajnih mesta,
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/3759 ... o-pijacama

A i dalje mnoge ,,divlje,, zelene pijace , koje su godinama prisutne po raznim Bg naseljima
ne žele da urede i ozvaniče
neke koje nemogu ispuniti uslove ukinuti.
One koje mogu uredjenjem da ispune uslove, urediti kako bi svima bilo bolje

Održavanje trenutnog stanja pogoduje samo muljazijima, bolestima i zarazama
 
Manjak prodajnih mesta? Jedno moguće rešenje – privremene pijace. Ima ih npr. Pariz. U svakom arondismanu (gradske opštine) ima ih po nekoliko. Rade najčešće sredom ili četvrtkom i subotom, od 7 do 14-15. Gradske službe posle očiste prostor, i ko ne zna, ne može da pretpostavi da se tu nekim danima tokom nedelje prodaje bakaluk, sirevi i ostalo.

Za radoznale, spisak "sad me vidiš, sad me nevidiš" pijaca u Parizu:
http://goparis.about.com/od/shopping/a/ ... arkets.htm
 
Urbanisti planiraju još tri pijace-trga - Nacrtom plana generalne regulacije do savremenih zelenih tržnica u Beogradu
Sreda, 10. 04. 2013.|15:09 | Izvor: eKapija
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
pijace_100413.jpg


Kalenić, Palilulska i Bajlonijeva pijaca postaće pijace-trgovi, poput one u Zemunu, predviđeno je Nacrtom plana generalne regulacije mreže pijaca u Beogradu.

Taj dokument je 9. aprila izložen na Kalemegdanu, a njegovo usvajanje se očekuje krajem ovog meseca.

Predrag Veinović, direktor JKP "Gradske pijace" Beograd, rekao je da je izrada plana, koja je poverena Urbanističkom zavodu Beograda, trajala cele prošle godine, a u toku je javna rasprava.

- Ciljevi izrade Plana su selektivno, planski i usmereno unapređivanje i osavremenjavanje pijaca, kompletiranje mreže novim lokacijama, Medaković, Trudbenik i Gornji Zemun, stvaranje uslova za rekonstrukciju postojećih i izgradnju novih pijaca i definisanje planskih rešenja u skladu sa uslovima zaštite životne sredine. Plan generalne regulacije mreže pijaca na teritoriji Beograda, podrazumeva savremeni model razvoja mreže pijaca koji se zasniva na intenzivnom višenamenskom korišćenju centralnih gradskih lokacija. Mreža pijaca koju tretira Plan obuhvata 32 pijace kojima upravlja JKP " Gradske pijace" - rekao je Veinović za "eKapiju".

Sredinom prošle godine otvorena je pijaca-trg u Zemunu, a slično rešenje je ranije najavljeno za Skadarlijsku odnosno Bajlonijevu pijacu za 2013. godinu.

Veinović nam je rekao da će uslovi za pretvaranje pijace Skadarlija u pijacu-trg biti stvoreni nakon usvajanja plana generalne regulacije mreže pijaca u Beogradu.

- Ovaj dokument je na javnom uvidu do 18. aprila. Očekujemo usvajanje i plana detaljne regulacije pijace Skadarlija. Nakon obezbeđivanja tehničke dokumentacije potrebno je pronaći novac za realizaciju takvog projekta. U ovoj godini nije predviđeno ulaganje u rekonstrukciju pijace Skadarlija zbog ove procedure.

Direktor beogradskih pijaca je napomenuo da plan detaljne regulacije za Kalenić i Palilulsku pijacu predviđa model pijace-trgova sa podzemnom garažom.

Sagovornik "eKapije" je najavio da u narednom periodu JKP "Gradske pijace" osim unapređenja uslova trgovine na postojećim lokacijama, planira i proširenje pijaca Vidikovac i Mirijevo i izgradnju nove pijace u naselju Medaković.

On je napomenuo da će Beograđani u narednim danima, ne samo moći da pogledaju Nacrt plana generalne regulacije mreže pijaca, već i da iznesu svoje mišljenje, i zabeleže svoje predloge i sugestije u knjigu utisaka.

Zainteresovani građani na Savskom šetalištu mogu da pogledaju 15 od 32 lokacije gradskih pijaca, a izložba će trajati do 16. aprila.
Kliknite za proširenje...

Izvor: eKapija
 
PLan mreze javnih pijaca je na uvidu do 15tog aprila u gradskoj upravi.
 
Oni Djeram najavljuju za sredjivanje godinama unazad, pa....
a sada opet price kako ce ovo , kako ce ono.
Isto vazi i za Kalenic.
Pa nisu u stanju da vrse kontrolu na pijacama, pa svako moze da prodaje sta hoce, bez ikakve kontrole.
Mozete i akumulatore, lekove, mozda i gudru na pijaci da valjate, to je poznati gradski stek.
U vremenu kada svi gledaju samo na profit, ponekada se uplasim da se ne otrujemo masovno, kada pomislim kakvi su standardi na nasim pijacama.
 
2013 na Djermu slika vise nalik ovoj crno beloj , nego onoj renderovanoj. Tako da nema mesta za setu, barem kada je izgled i kvalitet usluga pijaca u pitanju.
Takodje je bezobrazno kada narod jedva sastavlja kraj sa krajem da vec godinama zivimo tako da samo bogati mogu da kupe osnovne prehrambene namirnice, kao sto su jagode, maline, tresnje...
Pa to barem u Srbiji nikada nije bilo skupo.
Danas je skupo jer od proizvodjaca do pijace prodje kroz vise ruku, pa cena od kvantasa do gradske pijace bude za neke proiizvode i visestruko veca.
Zasto BP nije imala neke svoje objekte u okviru pijace, ili ako vec nema proizvodjaca na pijaci, zasto BP ne prodaje direktno od proizvodjaca sa minimalnom zaradom, da pokrije troskove zaposlenih, a narod dobije kvalitetnije i jeftinije proizvode?
Oni su se preorjentisali na izdavanje pijacnih kontejnera preprodavcima sv \ih vrsta, i to ne od juce, tako je vec puno godina unazad.
 
Planirane rekonstrukcija Palilulske pijace izgleda da je u startu felericna
U samom centru nedostaje mini fontana sa javnom česmom

U dogledno vreme taj prostor bice mini trg (u neradno vreme pijace-posle podne ,vece i nocu )
Kada se vec ulazu sredstva i rad
neshvatljivo je takva kratkovidnost onih koje placamo
 
@Bulevarac

Tačno je da je nekada bila mnogo bolja ponuda jeftinog voća i povrća na našim pijacama, ali je tada bilo mnogo više ljudi na selu, a i neki proizvodi se nisu izvozili. Na primer, pre godinu-dve kupujem trešnje (i to u punoj sezoni, ne neke egzotične) i pitam prodavca, kad već traži 300 dinara za kilo, da li ih posipa zlatnim prahom ili nešto slično. A on će: "E, prijatelju, meni Rus s šleperom dolazi u voćnjak i na licu mesta plaća 2 evra. Ovo ovde je samo ostatak, pa ako ti je volja - kupi, a ako nije - idi u zdravlju."

Bojim se da su neke davne slike iz detinjstva kada je količina voća koju ćale sa pijace donosi ograničena samo njegovim fizičkim mogućnostima, samo davna uspomena.
 
Pijace ne moraju da budu skupe. Kvantas ne mora da snabdeva samo Bgd
a po pijacnim kontejenrima ne moraju gladni da rovare. . .
Ne treba nam izmisljanje tople vode ni čaroban štapic
BG periferija je uvek snabdevala grad , a danas dobar deo robe dolazi iz Turske, Grčke Španije. . .

,,U Almeriji su na oko 16.000 hektara zemljista izgradjeni plastenici, sto je najveca koncentracija ovakve proizvodnje hrane na svetu.. . . Na satelitskim snimcima se ova pokrajina jasno raspoznaje po belini i zaista lici na "more plastike".

Šta ce nama na BG zemljistu kukuruz, žito , soja . . . to isto zemljiste a prekriveno plastenicima ,
punilo bi BGpijace jeftinijim i svežijim namirnicama
Kvantas bi kao jeftiniju a bližu robu vozovima, avionima pokrivao i sire od regiona
Zaposlila bi se armija ljudi

Osim toga BG zemljiste nije mesto gde trebalo da se vide polja kukuruza, žita, soje. . .
na žalost ima ih jako puno a dotle BG pijace ce ostati kakve su i sada
bez potencijala, preskupe sa obaveznim detaljem prevrtača kontejnera. . . . :(
 
boco znaš li koliko košta jedan staklenik.


to su cifre tolike da prosečni seljaci prodaju celu imovinu ne mogu da podignu veći staklenik.
 
ne znam za staklenik ali svi kazu da je plasticnjak dalekoooo jeftiniji
te sam u postu o plasticnjacima i pisao , vredi procitati pazljivije :)

Googlovanje kaze:
Cena plastenika se određuje po kvadratu koji košta oko 10 evra, po donjoj površini. Radimo isključivo po narudžbini i zajedno sa mušterijama definišemo izgled plastenika.....
Kliknite za proširenje...


Eto ne mora da se prodaje ikava imovina :grand:
i naravno
jako vazno (vidi napisane razloge u predhodnom postu ) za nase BGpijace, Bgstanovnike, BGekonomiju
da je na slobodnom BGzemljistu budu plasenici ne kukuruzna i zitna polja
bez uvrede, ali to prilici mnogo manjim lokalnim zajednicama nego sto je nas Beograd

Kolika je rasirenost nakaradne kukuruzne logike
dovoljno je da gradskim busem se prevezes kroz zonu dva
i shvatices zasto na pijaci mozes da kupujes samo Turski paradajz
i zasto pijace su skoro bez perspektive
 
A mi sipamo toplu vodu u savu vec 30 i kusur godina iz TENT umjesto da je pametnije koristimo a tek silni topli izvori sto oticu uprazno
 
boco jedan hektar ima 10.000 metara kvadratnih. pri tome to je samo cena plastenika, gde su lampe, saksije, zemlja, navodnjavanje, grejanje, rad nadničara.....


a kukuruzna logika, kako je zoveš, je prisutna zato što je isplativa i zato što je relativno jeftina, pri tome i lako prodaš svoju robu.
 
Ne znam baš za ovo sa plastenicima oko Beograda. Kada bi cela okolina Beograda bila u plastenicima grad (iz vazduha i na prilazu) bi izgledao u najmanju ruku odvratno. To nisam video nigde, osim možda u Antaliji i to na jednoj strani grada (a Turci iovako hrane pola evrope povrćem). Sa druge strane, nigde nisam video mešavinu stambenih zgrada (ne kuća) i kukuruza kao u Milanu, gde sam bio u jednoj prigradskoj opštini gde bukvalno kukuruzi stoje na 10metara od stambene zgrade i to skroz ok izgleda.

Što se tiče Beograda, deo u plastenicima (značajan) i otvorenim povrtnjacima i sada postoji i to je skroz na mestu, pa Veliko selo i hrani pola Beograda (http://binged.it/10Kh2Po). Usput, povrtarstvo zahteva mnogo veću radnu snagu koja jeftino baš i nije dostupna neograničeno u okolini Beograda (da i ove naše plate su visoke u odnosu na turke i arape koji rade po Španiji), mnogo je veća šansa da se ovako nešto razvija na jugu i u manje razvijenim opštinama, pošto troškovi transporta i nisu toliko značajni.

Ono što mene više brine je koliko ovi naši seljaci brinu o hemiji koju bacaju na povrće, pošto mi je nekoliko stručnih ljudi reklo da više takoreći ni ne kupuju na pijaci pošto se o ovome malo vodi računa.

Ogromna poljoprivredna prostranstva su mnogo pogodnija za žitarice, što se i sada radi, zbog velikog značaja mehanizacije i manje potrebe za radnom snagom.
 
Usput, povrtarstvo zahteva mnogo veću radnu snagu koja jeftino baš i nije
Kliknite za proširenje...
toliko ljudi bez posla a mi se brinemo gde naci radnu snagu :roll:
al hajde to je druga tema . . .

Ono što mene više brine je koliko ovi naši seljaci brinu o hemiji koju bacaju na povrće, pošto mi je nekoliko stručnih ljudi reklo da više takoreći ni ne kupuju na pijaci pošto se o ovome malo vodi računa.
Kliknite za proširenje...

Pijace imaju odlucujucu ulogu i odgovornost u pravljenju istinske razlike izmedju pijacnih namirnica
upravo i jeste pitanje : kako obican gradjanin da razlikuje pijacne namirnice
kad svako moze na tezgi da napise za svoj (preprodavan) proizvod : zdrava hrana - organska proizvodnja i sl.
Plastenika malo a tolika velika ponjuda zdrave hrane :lool:

Moze li firma BGpijace da ima službu koja ce biti zadužena za verifikaciju
takvih tvrdji za ponudjene proizvode na nj. tezgama ?
 
http://binged.it/11ygcgb
Нова пијаца у Борчи, и ако годинама ради скоро су је медијски опет отварали. У међу времену неки су кафићи додали по неки спрат и тако...

http://binged.it/11yiKe1
Стара пијаца у Борчи, проширена пре више година, али и даље у сталном колапсу и гужви...
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh