На почетку сам мислио да ће другачије решење (на запарложеној ливади) поскупети и далеко успорити радове, али кад сам мало прегледао мапу, схватио сам да сам се преварио.
Сизифе и слични, да на форуму постоји опција минус, дао бих вам. Очекивао сам већу креативност, са низом решења која би била у складу са захтевом оштећене стрне: Да се сачува постојећи заштитни шумски појас.
Ево скица једног од једноставних решења, које би удовољило стандардима безбедности саобраћаја, представља једну од најјефтинијих варијанти, и максимално користи већ изграђене објекте. Шта са изграђеним асфалтираним патрљком усмереним на шумарак? Терен за кошарку и мали фудбал, скејт парк, полигон за обуку возача, шта год.
Црвено су главни путеви за велике брзине, жуто су прилазне рампе и локални путеви са ограничењима 50-60км/с, розе су бочна прикључења за оне који се касно сете да требају да скрену. Наранџасто су везе из Раковице за Видиковац и са Орловаче за Железник. На том месту би могао бити и кружни ток уместо трокраке раскрснице. Ако би се направила друга трокрака раскрсница, морала би бити шира и прегледнија. Дужа возила не могу да скрену са Орловаче према Раковици, а да не пређу пуну линију на Старом кружном путу.
Проблем са безбедношћу саобраћаја у тој кривини није кривина него:
-1-деоница која изгледа као аутопут, али која се нагло прекида
-2-потреба за престројавањем из десне у леву и из леве у десну у кривини и на месту где се нагло прекида оно што изгледа као аутопут
-3-лоше обележавање путоказа и самог пута.
Ипак, ја сам железнички саобраћајни инжењер, и за друмски саобраћај имам доста површна знања. Био би нам потребан налаз неког професионалног саобраћајног инжењера који се бавио овом темом, а да про томе није...п...кукавица, да будем ипак пристојан.
Имао сам прилику да јавно поставим питање једном од директора у Путевима Србије, везано за овај случај. Одговор је био да су све процедуре већ прошле, и да је прекасно. Дакле, захтев би био вратити комплетан процес неколико корака у назад. Колика је штета од тога? Скоро никаква, јер по завршетку петље од Петловог до Жаркова има још 4 километра пута 1+1 где за сада нису изашли ни геометри и тестераши, а на траси се налазе билборди... Буквално, нема целине него мало прћ овде, мало прћ онде, а ни плана у којем би се, када се већ кренуло, цео потез од Жаркова до Орловаче у неколико фаза завршио у року од највише 3 године.
Удружење "Зелено насеље Петлово брдо" је за сада успело да одложи и успори радове, зато што политичари неће скандале. Али коначна победа је тек када се порази канцеларијска инжењерска секта. А то би било када би се одбацио садашњи пројекат и направио нови, те прошао основни процес јавне дискусије.
Ако постоје две сукобљене стране, а ни једна довољно једнозначне аргументе за и против, у моћнију страну има далеко више разлога да се сумња, него у мање моћну. За ово правило не знам теоријско објашњење, али се увек показивало кроз праксу.
