Тражи се решење за нови изглед Чумићевог сокачета
Београдски дизајнерски дистрикт у Чумићевом сокачету, првом тржном центру у нашем граду, на добром је путу да постане незаобилазно одредиште на туристичкој мапи. Групи младих и ентузијастичних домаћих дизајнера који су пре осам година депресивном и готово напуштеном месту удахнули нови живот тако што су некадашњи елитни трговински центар претворили у највећу модну Меку престонице, град је сада расположен да пружи руку и помогне у обнови. Прве кораке већ је направио – заронио је у решавање имовинскоправних односа. То значи да ће трговачко-занатски центар изграђен 1989. године са привременом грађевинском дозволом легализовати, укњижити, расписати архитектонски конкурс за реконструкцију и у буџету за следећу годину издвојити новац за обнову.
Да ће тако бити нема дилему Драгомир Петронијевић, члан Градског већа који има задатак да среди „Чумић”. У реконструкцију ће, тврди, укључити све власнике и закупце локала који су уникатну гардеробу и обућу, посуђе, накит, антиквитете, уметничке слике успели да унесу у излоге годинама прекривене дебелим слојевима прашине. Следећег месеца сви они биће позвани на састанак у град, најављује Петронијевић.
– Жеља нам је да разговарамо са креативним људима који су успели да оживе „Чумић”. Јер, они су најзаслужнији за то што су повратили муштерије. Да бисмо обезбедили новац најпре треба да добијемо идејно решење за преуређење тог простора и почетком следеће године расписаћемо архитектонски конкурс. Верујем да ће многи млади архитекти хтети да учествују и обликују дизајнерски хаб града – истиче Петронијевић и додаје да ће за две године овај пролаз бити препорођен.
– Једва чекамо – одговара на вест коју смо му јуче пренели Ђорђе Масниковић, власник галерије у данашњем Белгрејд дизајн дистрикту већ 27 година.
И он и Петронијевић сагласни су са чињеницом која је и голим оком видљива, а то је да је јавном простору – ходницима, пролазима, степеништу неопходна обнова. Уосталом, то је и обавеза града који у свом власништву има 23 локала, од којих је девет празно. Осим тога, у „Чумић” не залазе само власници и закупци пословног простора, него и бројни страни туристи и Београђани зато што је он најкраћи пут између Трга Николе Пашића и Трга републике.
Корисници „Чумића” улагали су колико су могли, али то није довољно. Поставили су жардинијере и клупе, поправили фонтану ... Оштећене и клизаве плочице и даље им задају главобољу. Највећа била је крајем деведесетих када је „Чумић” почео да губи доминацију са сваким новим отвореним тржним центром који је одвлачио део муштерија.
http://www.politika.rs/scc/clanak/41306 ... g-sokaceta
