Parkovi

[Lutraki]

Kakvi su to radovi u Hajd parku?

Da li ste primetili koliko je neosvetljen Topciderski park? Cak i deo oko Konaka Kneza Milosa je slabo osvetlejn, a ostatak je skoro sasvim mracan, ne moze mormalno da se seta Kada pronadjem fotografije, postavicu ih. ( Obicno tamo idem danju, pre pola godine sam se prosetala i uvece, bas da vidim kako izgleda i razocarala sam se! )

 

[Johnest_Hon]

Nemam pojma za Hajd park, nije bilo radnika. Baciću pogled neki dan...

 

[nemanjad90]

Pre neki dan počela je rekonstrukcija zemunskog parka.

 

[Вожд]

Pogledajte prilog 2Pogledajte prilog 1

 

[zexland]

Vozd, jel mozes makar jednom da navedes izvor fotografija? Ili lokaciju.

 

[Вожд]

Када не наведем извор, подразумева се да сам фотографије начинио лично. Зашто бих наводио себе као извор?

Локација је Пионирски парк или Дворска башта. Како је коме драго.

 

[KartmenBG]

Buduci izgled :

Obnovljene pešačke staze, fontana i sav mobilijar, novo i veće igralište za decu, ali i drveće, ono je u čemu će građani moći da uživaju u Pionirskom parku krajem godine.
Sređivanje Pionirskog parka počelo je 20. septembra, a kako saznajemo, planiranim radovima trase staza u parku neće biti promenjene. Međutim, sve će biti obnovljeno i za nešto više od dva meseca ovaj park zasijaće u novom ruhu.
Takođe, planirana je i obnova žardinjere na uglu ulice Kneza Miloša i Andrićevog venca, kao i obnova fontane koja se nalazi u parku. Na prostoru parka biće obnovljen i prateći parkovski mobilijar, a to su klupe, đubrijere, info-table - dodaju iz "Zelenila".
- Obodne staze u parku, kao i dijagonalna staza od ulaza u park iz pravca Trga Nikole Pašića ka Andrićevom vencu biće izrađene od protivkliznih, granitnih ploča. Uz staze od kamenih ploča biće postavljena ivična traka od granita. Unutrašnje staze parka biće izrađene od stabilisane zemlje u sloju od 30 centimetra, sa završnim slojem od kamenog agregata u sloju od od jednog centimetra - rekli su iz JKP "Zelenilo Beograd".
U Pionirskom parku biće obnovljena i vegetacija i to sadnjom 20 novih stabala srednjih i visokih lišćara. Previđena je i sadnja sadnice kestena u žardinjeri u kojoj se nalazi spomen obeležje "Jež" na poziciji na kojoj je nekada bilo posađeno stablo kestena.
Kako kažu iz preduzeća, ukupna površina na kojoj se izvode radovi iznosi 24.232,73 metra kvadratna, a rok za završetak radova je 29. decembar ove godine.

Za obnovu Pionirskog parka izdvojeno je 104 miliona dinara.

- Na zelenim površinama planira se formiranje novih zelenih zasada dekorativnog šiblja i obnova travnjaka postavljanjem travnog busena. Na svim zelenim površinama predviđa se postavljanje automatskog zalivnog sistema kako bi se obezbedio pravilan rast i razvoj biljaka - dodaju iz "Zelenila".
Radovi:

stara fontana koja je unistena prilikom prosle rekonstrukcije

Izvor: Blic

 

[Zombieboy]

Zanimljivo kako u beogradskim parkovima ne postoje plitki, javni bazeni za decu?Pogledajte prilog 1Pogledajte prilog 2

 

[Nepopravljivi optimista]

Ako se održava kao ono što već imamo, ovakvi bazeni bi bili jama za aligatore.

za staze od granitnih kocki u Pionirskom!

 

[Вожд]

Mорфолошко - анатомске и физиолошке промене на дрвенастим врстама у парковима Београда као индикатор стања животне средине
http://www.forest.org.rs/?projekat1

 

[Вожд]

Почела обнова Земунског парка
http://www.zelenilo.rs/novosti/pocela-o ... skog-parka

 

[Vox91]

 

[Nurko7000]

Студентски парк
[окт17]

Studentski park by Polexia Nurkin, on Flickr

Studentski park by Polexia Nurkin, on Flickr

 

[Vox91]

Današnje uredjenje parkova nije ni blizu predratnom nivou. Kada već nemaju kreativnosti-zašto ne prepišu izgled Studentskog parka od pre rata:Pogledajte prilog 1Razbolim se kada vidim ovo raznovrsno egzotično bilje i cvetne rondele. Loše je što su danas i staze asfaltirane, ovde bi se po meni odlično uklopile staze od bele rizle kao što su sada uradili na Ušću. Tako se uglavnom uredjuju i parkovi u evropskim gradovima, mada ne bih imao ništa protiv ni staza od kamenih kocki.

 

[Вожд]

Као што постоји модерна архитектура, тако постоји и модерна пејзажна архитектура и хортикултура, те би прављење зграда у историјским стиловима, као и уређење парковских површина било архаизам и кич.

 

[zexland]

Vozd mislim da mesas babe i zabe. Kakav crni kic.

Uvek ali uvek postoje zelene povrsine pogotovo po istorijskim zonama koje se uredjuju po originalnom projektu. U nekim slucajevima se koriste savremeni trendovi u uredjenju parkovskih i javnih povrsina. Kod nas je primer basta izmedju dva dvora kojoj je vracen originalni izgled iz 1935. godine. Tesko da bi se u takvom okruzenju uklopile savremene tendencije u uredjenju zelenih povrsina.

Pritom, onako gledano u celini, u Beogradu sem na par mesta, i ne postoje zelene povrsine radjene po nacrtima 21. veka.

U slucaju obnove Studentkog parka, izmesane su babe i zabe. Ukrasne dekorativne ograde su postavljene zajedno sa savremenom rasvetom koja se nikako ne uklapa u citav ambijent. Ovo je jedini pravi gradski da ne kazem gospodski park koji je nazalost nestrucnoscu i nemarom doveden ponovo u lose stanje.

 

[Вожд]

Човек је написао..

Današnje uredjenje parkova nije ni blizu predratnom nivou. Kada već nemaju kreativnosti-zašto ne prepišu izgled Studentskog parka od pre rata

Дакле, препоручује уређење данашњих паркова преписивањем изгледа Студентског парка од пре рата. То је кич.


Наравно да, уколико постоји комплетан оригинални пројекат Студенског парка, његов изглед треба реконструисати. Мада трг и парк су више пута мењали изглед, па се може бити мора одлучити за један од њих.. Чак су постојали планови да парк постане део великог трга испред београдске градске куће..

Измишљање или копирање историје није прихватљиво, дакле канделабри за које немамо пројекат и не знамо како су изгледали и да ли су постојали у Студенстком парку не требају бити урађени као да су из епохе изградње парка, јер би то био историјски фалсификат и наравно да ће бити постављена модерна расвета.
Као што су, уосталом, реконструкција куле Небојше и бедема, те степениште до Мехмед - пашине чесме на тврђави урађени у складу са модерном архитектуром.

Зар је Милутин Борисављевић требао 1929. пројектовати ограду парка по узусима делимично изведеног Јосимовићевог пројекта из 1886.? Наравно да не. И није.

Шта је тачно "негосподско" у савременом мобилијару? Парк је вишедеценијском небригом доведен у овакво стање, што ће се надам се једног дана решити озбиљним међународним конкурсом, а до тада чувајмо свест о неопходности његовог квалитетног уређења и заштите, те презентације историјског и археолошког наслеђа које се испод њега крије.

 

[zexland]

Ne vredi. Imas drugaciju percepciju i to je tvoje misljenje, sto ja naravno postujem.

Naravno da je park imao svoju originalnu rasvetu, i jeste menjao svoj izgled kao i sve zelene povrsine za vreme komunizma koje su masovno pojednostavljene i o kojima se nije vodilo racuna ni priblizno kao za vreme kraljevine.

To je sustina Voxovog posta.

 

[Вожд]

Тај простор је мењао изглед кроз време, постоје материјални остаци из римског периода, отоманског, да би коначно његово уређење као трга и парка почело шест година по признању Србије за независну државу. Како смо се, је ли, овде одлучили да задржимо материјалне остатке уређења тог парка (који је, такође, мењао свој изглед и током периода Кнежевине/Краљевине Србије, те Краљевине СХС/Југославије, а јасно и у ратном и послератном периоду), ваља видети шта тачно имамо и шта ћемо са њима..
Од материјалних остатака имамо споменике Панчићу, Обрадовићу и Цвијићу и ограду.
Пројекти..?
Уколико постоје оригинални пројекти, наравно, треба се одлучити за најстарији и реконструисати га.

Уколико не постоје, парк треба да добије модеран изглед, уз заштиту и презентацију комплетног материјалног наслеђа тог простора из свих епоха.


Наравно да ми је познато да су у одређеном моменту канделабри постављени, подразумевао сам први, Јосимовићев пројекат из 1886. који их, по свој прилици, није садржавао.
Ако је тако, онда да се одлучимо за изглед парка из 1929. по пројекту Коваљевског (уколико је сачуван и уколико у њему постоје нацрти за канделабре)?

Претпостављам да изглед зелених површина није "поједностављиван" из мржње према у овом случају Јосимовићу или Коваљевском, већ да се једноставно ишло у корак са временом, (пример за то је изглед Ташмајданског парка) или да градској власти у одређеном периоду то питање није било високо на листи приоритета, насупрот примера ради, масовне стамбене изградње.

 

[relja]

Ovakvi "kandelabri" su se do skoro mogli videti i u Pionirskom parku... i moram priznati da su izgledali prilično bedno.

 

[Vox91]

Kao što već rekoh-današnje uredjenje starih beogradskih parkova nije ni blizu predratnom, to svako može da vidi-evo malo i Manježa nekada:Pogledajte prilog 1Znamo kako izgleda danas. Što se tiče Studentskog parka-ne da treba da se ugledaju na nekadašnje uredjenje-nego doslovno treba da vrate izgled kao sa slika koje sam gore okačio. Tada je napravljena kitnjasta ograda sa kapijama od kovanog gvoždja i uredjene zelene površine u, ako se ne varam, baroknom stilu sa tim rondelama. Dakle tada je napravljena odgovarajuća celina koja je samo trebalo da se održava i obogaćuje novim egzotičnim vrstama. Umesto toga, posle rata su, da ne ulazim u motive toga, sve predratne parkove pojednostavili i osiromašili-znao se obrazac: trava, asfaltne staze, drvo i klupa. Tako je izgledao svaki park. Do današnjeg dana su Kališ, Manjež i Studentski park ostali u takvom osiromašenom stanju, umesto da ta tri parka budu uredjena u originalnom stilu u kojem su prvobitno uredjena i da budu biseri Beograda. S druge strane-park Tašmajdan je pravljen posle rata i uredjen u stilu toga doba. Takav je manje-više i danas i niko normalan ne očekuje da se tamo postavljaju ograde od kovanog gvoždja i barokne rondele. To bi bilo kič i veštački jer se ne bi poštovala originalna zamisao projektanata parka. Takodje i kada bi se sada pravio neki park-on bi se uredjivao u modernom stilu ovog vremena, sa modernim svetiljkama, klupama itd. Da zaključim-po mom mišljenju svaki park treba da se održava u stilu u kojem je projektovan i prvobitno uredjen-pogotovu ako se nalazi u centru grada i čini vrednu i retku ambijentalnu celinu kakvih nemamo mnogo.

 

[zexland]

Вожд » 31 Oct 2017 09:06 pm[/url]":2fvzq3as]Тај простор је мењао изглед кроз време, постоје материјални остаци из римског периода, отоманског, да би коначно његово уређење као трга и парка почело шест година по признању Србије за независну државу. Како смо се, је ли, овде одлучили да задржимо материјалне остатке уређења тог парка (који је, такође, мењао свој изглед и током периода Кнежевине/Краљевине Србије, те Краљевине СХС/Југославије, а јасно и у ратном и послератном периоду), ваља видети шта тачно имамо и шта ћемо са њима..
Од материјалних остатака имамо споменике Панчићу, Обрадовићу и Цвијићу и ограду.
Пројекти..?
Уколико постоје оригинални пројекти, наравно, треба се одлучити за најстарији и реконструисати га.

Уколико не постоје, парк треба да добије модеран изглед, уз заштиту и презентацију комплетног материјалног наслеђа тог простора из свих епоха.


Наравно да ми је познато да су у одређеном моменту канделабри постављени, подразумевао сам први, Јосимовићев пројекат из 1886. који их, по свој прилици, није садржавао.
Ако је тако, онда да се одлучимо за изглед парка из 1929. по пројекту Коваљевског (уколико је сачуван и уколико у њему постоје нацрти за канделабре)?

Претпостављам да изглед зелених површина није "поједностављиван" из мржње према у овом случају Јосимовићу или Коваљевском, већ да се једноставно ишло у корак са временом, (пример за то је изглед Ташмајданског парка) или да градској власти у одређеном периоду то питање није било високо на листи приоритета, насупрот примера ради, масовне стамбене изградње.

Tacno, nije iz mrznje naravno, vec kao sto si i rekao nisu bile na listi prioriteta (gradio se Novi Beograd, nova naselja po periferiji...). Parkovi su imali dekorativan nizi dendro materijal i cvetne dekore, ali znatno skromnije nego pre rata.

Ja mislim da do 1929. godine park i nije imao rasvetu.

 

[Вожд]

Слике које си поставио су начињене непосредно након уређења парка Мањеж (btw, њихов извор је форум "Политикиног Забавника"), када се погледају фотографије из времена пред сам рат, парк изгледа пуно другачије.

Јеси ли баш сигуран да се, примера ради, то догодило после рата или у току? Имаш ли извор за тврдњу да је постојала намера да се паркови "осиромашују"?

Могуће је вратити оригинални изглед само на основу пројекта. У супротном, подразумева се да ће се радити нови, модеран пројекат.

Драго ми је да си, суочивши се са здраворазумским светоназорима, одбацио своју првобитну замисао о "преписивању" предратног изгледа Студентског парка у пројектовању нових паркова..

Ташмајдански парк је већ поприлично измењен последњом реконструкцијом у односу на свој првобитни изглед.

Изглед и намена јавних простора су подложни изменама и ништа их кроз време не може очувати у изворном облику, у новим генерацијама се рађају модерне идеје, које ће се оваплотити управо обогаћивањем димензије у којој броде животом.

 

[Zvezdara]

Izvinjavam se što upadam u diskusiju i Vox nije ništa lično naravno.

Ja kao laik zaista ne vidim ništa spektakularno u starom uredjenju Manježa. Drveće je tek posadjeno i svakako je moralo porasti jednog dana a danas ne zakljanja nikakve bitne i spektakularne gradjevine da bi bilo posečeno ili skraćeno. Ovaj centralni deo takodje ne ostavlja neki "vauu" utisak. Na kraju krajeva i danas postoji taj centralni deo pa je gle čuda tamo je najmanja koncentracija ljudi.

Stvar je u tome što Manjež nije bio, niti treba da bude "gospodski" ili "dvorski" park, on je prosto park za obične ljude iz kraja ili ljude koji su tu u trazitu i sednu da odmore. Suludo bi bilo u ime vracanja na predratno stanje koje nije ništa spektakularno, praktično uništiti park koji danas ispunjava funkciju i u kakvom god da je stanju, on je prilično pun.

Studentski trg i posebno Kalemegdan su već druga priča ali se tu slazem sa Voždom da se mora poštovati prvobitni projekat ako postoji.

PS. To što u društvu vlada opšta fetišizacija starih stvari i stvaranje lažne "gospodske" istorije je posebna tema.

 

[KartmenBG]

u Beogradu nije problem manjak zeleznila vec manjak odrzavanja i planskog sadjenja, dakle zagovaram da se ono sto je u centru izgradjeno u doba komunizma donekle prikrije drvecem dok kraj starijih gradjevina treba ih otkriti redovnije orezivati drvece, isto tako po parkovima treba redovnije orezivati drvece jer zaista ima dosta grana koje opterecuju i drvo koje na kraju i pucaju od svoje tezine cak i pre manjim vetrom, vec sad imamo problem na primer u kralja milana gde drvece pocinje da zaklanja gradsku rasvetu sto trotoara , sto ulice (u nesto manjem obimu, dakle mora da se vodi i o takvim stvarima racuna druga stvar jeste i kako korenje tog drveca utice na gradske instalacije pod zemljom i gde treba saditi ne moze se saditi drvece gde se stigne jednostavno glup je taj koncept, treba to vise planski raditi , ok ja sam zagovornik da Novi Beograd treba sto vise posumiti i ostale opstine ali centralnim gradskim opstinama to je ok na primer za unutrasnjost blokova, parkovi i neke sire prostore, ali svaki cosak posumiti zarad eto zelenila mi nije bas prihvatljivo