Parkovi

[zexland]

Vox je prosto romantik i tu nema niceg loseg.

On smatra da istorijskim ambijentalnim celinama pripadaju i parkovi koji bi po svom uredjenju trebali da budu u skladu sa svojom okolinom, sto je normalno svuda u svetu. Dakle svi parkovi koji su oformljeni i projektovani za gradjanstvo recimo u periodu 1880-1941 bi trebalo ocuvati u svom izvornom obliku (mobilijar, oprema, stil uredjenja itd...). Ja se sa tim slazem i prosto bilo ko, ko iole malo proucava fotografije starog Beograda moze primetiti da je uredjenje svih javnih povrsina bilo daleko na visem niovu nego nakon 1945. godine. To je prosto tako.

Takodje nemam nista protiv da se mali urbani dzepovi, skverovi i pjacete u samom centru uredjuju u savremenom stilu (Barselona je recimo najbolji primer za to).

Samo da dodam za Vozda...izgled i namena se menjaju naravno, ali odredjene javne zelene povrsine treba ostaviti u svom izvornom obliku. Nazalost Beograd je skoro pa sve svoje javne povrsine nakon 1945. "modernizovao", uklonjeni su svi dekorativni rasvetni stubovi po svim najvaznijim gradskim uliacama, sklonjena je terazijska fontana, uredjenje Kalemegdana je potpuno pojednostavljeno...itd. Zato znamo da se divimo evropskim gradovima koji su potpuno ocuvali svoje istorijske ambijentalne celine, a svoje "modernizujemo" bez ikakvog razloga i potrebe.

 

[Zvezdara]

KartmenBG » Wed Nov 01, 2017 4:53 pm[/url]":n78uxlr6]u Beogradu nije problem manjak zeleznila vec manjak odrzavanja i planskog sadjenja, dakle zagovaram da se ono sto je u centru izgradjeno u doba komunizma donekle prikrije drvecem dok kraj starijih gradjevina treba ih otkriti redovnije orezivati drvece, isto tako po parkovima treba redovnije orezivati drvece jer zaista ima dosta grana koje opterecuju i drvo koje na kraju i pucaju od svoje tezine cak i pre manjim vetrom, vec sad imamo problem na primer u kralja milana gde drvece pocinje da zaklanja gradsku rasvetu sto trotoara , sto ulice (u nesto manjem obimu, dakle mora da se vodi i o takvim stvarima racuna druga stvar jeste i kako korenje tog drveca utice na gradske instalacije pod zemljom i gde treba saditi ne moze se saditi drvece gde se stigne jednostavno glup je taj koncept, treba to vise planski raditi , ok ja sam zagovornik da Novi Beograd treba sto vise posumiti i ostale opstine ali centralnim gradskim opstinama to je ok na primer za unutrasnjost blokova, parkovi i neke sire prostore, ali svaki cosak posumiti zarad eto zelenila mi nije bas prihvatljivo

A oko Beogradjanke jedno tri sekvoje...

 

[Vox91]

Zex care, ne bih imao ništa da dodam na tvoja "pojašnjenja" mojih postova, vidim da se dobro razumemo i slično razmišljamo

 

[zexland]

Nego sta

Inace Vox ja isto ne mogu cudom da se nacudim i to godinama unazad da su se sirom grada pre rata sadile banane i palme.

Kao dobar poznavalac botanike primetio sam da su uglavnom sadjene palme iz roda Phoenix canariensis kao i banane Musa basjoo i to cak crvenolike. Meni kao strastvenom obozavaocu egzoticnih biljaka je to danas nepojmljivo u Beogradu nazalost.

A sto se tice savremeno uredjenih prostora danas, jedina lokacija u gradu gde je sve ispostovano kao i u Evropi (sto se botanike i mobilijara tice) je zona BNV-a.

 

[Vox91]

Više se onda poklanjalo pažnje detaljima, čini mi se da su se više trudili da grad učine lepšim i za stanovnike i za posetioce. Naravno, imao je predratni Beograd mnogo problema, delova koji nisu ispunjavali minimalne uslove za pristojan život, ali što se tiče zelenila-tu nemam zamerke i sve je po mome ukusu. Bilo da gledam fotografije Kališa i drugih parkova, bilo da gledam park oko dvorova na Dedinju, ali i primere parkovskog uredjenja Oplenca, Vrnjačke banje ili Koviljače. Mnogo volim zelenilo i prirodu pa to uvek prvo primetim na starim fotkama. Koliko li im je samo truda trebalo da u ono vreme gaje i čuvaju banane i ostalo egzotično bilje-u današnjim uslovima bi im sve bilo lakše, ali očigledno nema dovoljno ni novca ni volje i umeća za takav rad. Onda su sadili i primerenije vrste u drvoredima po ulicama, više loptastih i nižih formi drveća da se vide lepe zgrade. Danas ulice liče na džungle, skriva se lepa arhitektura, sve naopako. Ali se posebno iznerviram svaki put kada vidim ono bespotrebno drveće koje skriva najlepše fasade Starog dvora i Narodnog muzeja. Da toliko ljudi nemaju svesti o tome šta je lepo, a šta ne i gde bi šta trebalo da se sadi-nemam reči..

 

[zexland]

Sve sto si rekao je apsolutno tako. I pritom u tom periodu su bile mnogo jace zime, sto znaci da im je bilo jos teze da sve egzoticne biljke iz parkova skladiste na odgovarajucem mestu. Danas sa raznoraznim grejacima, agro folijama i kavezima je to sve mnogo lakse...ali nemamo egzoticne vrste gotovo pa nigde na javnim povrsinama.

Najveca sramota po meni je Botanicka basta koja je toliko spolja oskudna sa biljkama da je to neverovatno. Cak i jedini Trachycarpus fortunei koji imaju ispred staklenca je u ocajnom stanju (ona palma koja je u sredini ispred Jevremovca).

 

[KartmenBG]

Na Beogradjanku sekvoje

 

[zexland]

 

[direktor]

Vozd totalno si pogresno razumio zeksa i voxa parkovi treba da se odrze u onom duhu u kome su nastali za studentski park postoje svi projekti ali eto neko me se zurilo pa se asfaltirlo po kisi na brzinu ograda nije sanirana taj park i manjez i kalis trebalo je da zadrze svoj oblik kao prije rata
Jelisaveta nacic je isprojektovala ogradice za zelene povrsine dosta kandelabara i urbanog mobiljara bio je konkurs za to
Na kalisu imate 3 razlicite vrste bandera to nije normalno nije normalno da se park izmedju dvorova zove pionirski veze sa njima nema da je i u njemu bilo 5 razlicitih bandera .Urbani mobilijar mora da se uklapa u okruzenje a ne betonske klupe za nbg da se stavljaju kod skupstine u vlajkovicevoj npr i slicne gluposti koje se rade a nadam se sve manje
Ocu ponovo palme i banane u bg

 

[astrodule]

Meanwhile in Moscow

https://www.archdaily.com/882624/moscow ... an-a-month

 

[zexland]

Uh ovo je bas dobro !

 

[Вожд]

direktor » Thu Nov 02, 2017 3:24 am[/url]"taqsmp3]Vozd totalno si pogresno razumio zeksa i voxa parkovi treba da se odrze u onom duhu u kome su nastali za studentski park postoje svi projekti ali eto neko me se zurilo pa se asfaltirlo po kisi na brzinu ograda nije sanirana taj park i manjez i kalis trebalo je da zadrze svoj oblik kao prije rata
Jelisaveta nacic je isprojektovala ogradice za zelene povrsine dosta kandelabara i urbanog mobiljara bio je konkurs za to
Na kalisu imate 3 razlicite vrste bandera to nije normalno nije normalno da se park izmedju dvorova zove pionirski veze sa njima nema da je i u njemu bilo 5 razlicitih bandera .Urbani mobilijar mora da se uklapa u okruzenje a ne betonske klupe za nbg da se stavljaju kod skupstine u vlajkovicevoj npr i slicne gluposti koje se rade a nadam se sve manje
Ocu ponovo palme i banane u bg

Ти када би уопште прочитао претходне постове претворио би се у жабу крастачу, вероватно.

Разумео сам ја њих одлично, тако сам и ја размишљао у доба дечаштва, али се у међувремено школовало и сазрело.

Написао сам да се Студентски парк, уколико се жели реконструкција његовог изгледа од пре рата, мора урадити по оригиналном пројекту ако постоји, дакле одредница "у духу" је недовољно прецизна, јер би се интерпретација "духа" претворила у циркус и кич.

Постојеће стање свакако није решење, које ће надам се донети будућност.

Мобилијар по замисли Јелисавете Начић јесте изведен на неколико места у Београду, али за Студентски парк нисам сигуран.

Оригинално име тог простора је Симићева башта, јер је њен власник, (као и куће која је касније постала резиденција кнеза Александра) био Стојан Симић, политичар и један од најбогатијих људи кнежевине Србије. Назив "Пионирски" парк је неформалан и добио га је по чесми посвећеној пионирима која је изграђена 1952. године.

"Измишљање" урбаног мобилијара из 19. века на местима где није постојао су глупости и историјски фалсификати, потребно је расписати конкурс за то и изабрати најквалитетнија решења.

 

[ГЛАС ПРИРОДЕ]

Нисте се довољно обавестили. Врт на Студентском тргу је имао канделабре и у 19.ом веку. Постоје фотографије на којима се види да су светиљке биле сличне оним у Скадарској, Земунском врту и сада на Косанчићевом в. Канделабре у врту на Студентском тргу би требало пребацити у врт неког новијег насеља, а поставити одговарајуће као што се управо ради на Косанчићевом в. Питање изгледа светиљки и поплочавања стаза сам поставио још у време најаве уређења тог врта. На жалост он је неповратно највише изгубио на лепоти и вредности губитком великог броја вишедеценијских стабала разних врста, са невероватним објашњењем да се мења стил врта, из енглеског у француски !
А недостаје му и бар један водоскок !

А што се тиче расправе о кичу, ако је било какво стваралаштво које заличи на неко раније време - кич, онда је целокупна историја европске архитектуре од средњег века до данас управо кич. Сваки пиластер и стуб, сваки украс преузет из антике у ренесансном, класичном или академском стилу би био кич. Требало би одмах да склонимо и трамваје из 60их и 80 их јер нису у складу са временом. У ствари кич нема никакве везе са временом него са извођењем и мером. Претеривања, несклад, немаштовитост и безличност су одлике кича, а не стварање дела по узору на неки стил.

Ето на цветном тргу који је окружен већином здањима у стиловима класичне архитектуре уклоњена је оградица стара више од века, за неког можда кичаста, и читав мали врт, да бисмо добили једно модерно решење читавих 15 година од победе на конкурсу, а колико је од тада модних трендова протутњало !

 

[zexland]

Вожд » 02 Nov 2017 06:52 pm[/url]":3gjnpaf4]

direktor » Thu Nov 02, 2017 3:24 am[/url]":3gjnpaf4]Vozd totalno si pogresno razumio zeksa i voxa parkovi treba da se odrze u onom duhu u kome su nastali za studentski park postoje svi projekti ali eto neko me se zurilo pa se asfaltirlo po kisi na brzinu ograda nije sanirana taj park i manjez i kalis trebalo je da zadrze svoj oblik kao prije rata
Jelisaveta nacic je isprojektovala ogradice za zelene povrsine dosta kandelabara i urbanog mobiljara bio je konkurs za to
Na kalisu imate 3 razlicite vrste bandera to nije normalno nije normalno da se park izmedju dvorova zove pionirski veze sa njima nema da je i u njemu bilo 5 razlicitih bandera .Urbani mobilijar mora da se uklapa u okruzenje a ne betonske klupe za nbg da se stavljaju kod skupstine u vlajkovicevoj npr i slicne gluposti koje se rade a nadam se sve manje
Ocu ponovo palme i banane u bg

Ти када би уопште прочитао претходне постове претворио би се у жабу крастачу, вероватно.

Разумео сам ја њих одлично, тако сам и ја размишљао у доба дечаштва, али се у међувремено школовало и сазрело.

Написао сам да се Студентски парк, уколико се жели реконструкција његовог изгледа од пре рата, мора урадити по оригиналном пројекту ако постоји, дакле одредница "у духу" је недовољно прецизна, јер би се интерпретација "духа" претворила у циркус и кич.

Постојеће стање свакако није решење, које ће надам се донети будућност.

Мобилијар по замисли Јелисавете Начић јесте изведен на неколико места у Београду, али за Студентски парк нисам сигуран.

Оригинално име тог простора је Симићева башта, јер је њен власник, (као и куће која је касније постала резиденција кнеза Александра) био Стојан Симић, политичар и један од најбогатијих људи кнежевине Србије. Назив "Пионирски" парк је неформалан и добио га је по чесми посвећеној пионирима која је изграђена 1952. године.

"Измишљање" урбаног мобилијара из 19. века на местима где није постојао су глупости и историјски фалсификати, потребно је расписати конкурс за то и изабрати најквалитетнија решења.

Vazno je da si se ti iskolovao ! :laugh:

Druze, sve to sto ti pricas mi to znamo, Direktor i ja proucavamo fotografije starog Beograda pre upisa na tvoju prvu godinu studija

 

[KartmenBG]

Na ovom mestu u Moskvi je bila jedna gigantska zgrada(velicine celog parka, koju su srusili i zgradili ovaj park, ovaj park je dao moskvi jednu humanu crtu i svaka im cast, ne mogu da verujem kako parkovi daju gradu jedno novo lice i prelepu perspektivu, vidi se ima drveca i poljana a opet te polajne sluze kao vidikovac na srce grada, fantasticno , ovako bi trebalo i usce srediti s obzirom na blizinu istojiskog centra i prelepe lokacije na kojoj je, ovaj panoramski vidikovac je pun pogodak , ovakve stvari su potrebne Beogradu, mozda sam ipak gresio ali ovakav park u moskvi je nesto sto je trebalo mozda da se uradi umesto Beograda na vodi , a BG na vodi da se napravi na NBG strani , al dobro

 

[ГЛАС ПРИРОДЕ]

Београд је до 30их година имао само три врта, Мањеж је био четврти. Многи тада нови делови града су били неплански претрпани кућама без иједног врта. Тако и дан данас на великом простору Чубуре и Црвеног Крста до Душановца и Шумица не постоји ни један врт пристојне величине. 30их година је ипак велики број улица добио дрворедне травњаке што је умногоме унапредило изглед и здравље у Београду, али само на улицама Старог града и Врачара, западног и источног.

 

[Вожд]

zexland,

наравно да је битно. :wink:

Нисам приметио да знате, баш напротив.

И да је тако, онда је то још један тријумф квалитета над квантитетом.



ГЛАС ПРИРОДЕ,

Стање парковских површина пре рата је имало различите фазе, на пример, ево дела извештаја Анкетног одбора Општине града Београда из 1927. године..

"Паркови и скверови су у запуштеном стању а и расадници пружају исту слику. У Београду постоји 26 паркова и скверова са површином од 230 000 метара квадратних, оскудица је у финансијским средствима за њихово одржавање, па и у укусу за њихово уређивање. Трава је сасушена, стазе покривене коровом, и по њима је стално ђубрета и грања, па је због тога свет осетио слободу да спава по њима, квари клупе и ограде, ломи и сече дрвеће. Скверови се користе као игралишта, а на неким од њих ст*** слободно пасе."


Да би се ситуација променила након усвајања ГУП из 1923. када се почиње са уређивањем паркова и скверова и то: парк код хотела "Бристол" (1926. - 1927.), парк "Леп изглед" (1927.), Вождовачки парк (1927.), парк код Вуковог споменика (1928. - 1929.), Академски парк (1928. - 1929.), парк Теразијска тераса (1930. - 1932.), Позоришни сквер (1931.), сквер Копитарева градина (1931.), парк Њ. В. престолонаследника Петра (1931. - 1933.), сквер код "Господарске механе" (1933.), парк код електричне централе (1933.), Неимарски парк (1933.), парк на Белим водама (1933.), сквер Хајдук Вељков венац (1931.), сквер Крунски венац (1932.), сквер пред зградом Окружног уреда (1932.), сквер "Три кључа" (1933.), сквер у Старине Новака улици (1933.), сквер на Сењаку (1933.), Хајд парк (1937.), делови Великог (1928. - 1929.) и Малог Калемегдана (1931.), као и део горњег града (1931.).

 

[spatiotecte]

Najbolje su bili uredjeni parkovi u medjuratnom periodu i to je fakat.

 

[Kailan]

Београд је тада и имао уређене паркове и вртове све после тога су "зелене површине"и "џепови"

 

[CASTELBIANCO]

Veliki nedostatak danasnjeg Beograda, ukoliko ne govorimo o megalomanskim projektima vezano za saobracaj tipa metro ili uredjenje priobalja i ekologija ili infrastrukturnim problemima tipa deponija, vodovod, kanalizacija, grejanje, to je upravo uredjenje velikih parkova i trgova

Послато са Lenovo K53a48 уз помоћ Тапатока

 

[Пантограф]

Ајде да будемо оптимисти, па да кажемо да је ово на Ушћу корак у правом смеру.

 

[astrodule]

Dok ne postave žičaru i točak.

 

[CASTELBIANCO]

Jel ima neki rok za pionirski park ili kad zavrse zavrsili su?

Послато са Lenovo K53a48 уз помоћ Тапатока

 

[honey79]

rok je kraj decembra

 

[CASTELBIANCO]

Kako radovi odmicu a ja ne vidim spektakularne promene osim poplocavanja staza pitam se sta tu kosta preko 100.000.000 dinara

Послато са Lenovo K53a48 уз помоћ Тапатока