Parkovi

[shmeksi]

Pa ne razumem se u botaniku nimalo, ali bih voleo da vidim drvo sa sledecim karakteristikama:

- da ne izaziva alergije
- da mu krosnja pocinje na nekoj visini od 4 metara, a ne nebu pod oblake
- dobro trpi jak vetar (kosava je surova)
- list je lepe zelene jarke boje, a ne kao ono odvratno cudo na platanu.
- kora drveta je tamno braon boje
- plodovi nisu potrebni
- itd.

 

[Ambassador]

Znam da ce zbog ovoga sto cu da napisem po meni biti posuto drvlje i kamenje, ali su meni platani odvratni

I za tebe i za Jovanovma..
Meni su platani prelepi, i zato mi se, između ostalog, mnogo sviđaju razni drvoredi u Beogradu. Mnogo lepši nego neki drugi drvoredi..

 

[GOJE]

Znam da ce zbog ovoga sto cu da napisem po meni biti posuto drvlje i kamenje, ali su meni platani odvratni, a nazalost u Beogradu je njih najvise (recimo). Meni to drvo deluje nekako mrtvo, a sam njegov list mi je odvratan, kad bi grad imao pare da zameni te platane nekim lepim zivuloznim drvetom to bi bilo super, ali dobro realno to sada nije prioritet.

Evo i ja posipam drvlje i kamenje po tebi

 

[guimaraes]

Hm, moras da dodjes na sledeci BeoBuild meet, pa da diskutujemo o smokvama ako ih volis

Dogovoreno, ja donosim suve smokve iz babinog vrta, koje je ona sušila

Ako bude na leto, onda možda donesem i sveže

 

[shmeksi]

Nisam znao gde da stavim ovaj link sa inhabitata pa nek ide ovde.
Dobra ideja za ograde



http://www.inhabitat.com/2007/06/13/tejo-remys-playground-fence/

 

[bigvlada]

Ne mogu da se večaju dok ne zasade drvo
Autor: Tanjug | 25.11.2008. - 09:05

Vlasti indonežanskog gradića Balikpapana rešile su da se sa klimatskim promenama u svetu izbore na originalan način - ubuduće niko u gradu neće moći da se oženi ili da izvadi izvod iz knjige rođenih za svoje dete ukoliko prethodno ne posadi drvo.


"Stanje u gradu je već zabrinjavajuće i moramo nešto učiniti da se izborimo sa globalnim otopljavanjem", izjavio je Sjahrum Sjah Setija, zadužen u gradskoj vladi za ekološke probleme.
Agencija Rojters navodi da je područje oko Balikpapana, u provinciji Istočni Kalimantan, izgubilo deo bogatog šumskog pokrivača zbog deforestacije usled rada rudarskog i drvopreradjivačkog sektora.
Istočni Kalimantan gubi godišnje između 350.000 i 500.000 hektara šume, a vlada može da finansira sadnju svega 30.000 hektara, saopštili su lokalni borci za životnu sredinu.
Procenjuje se da je Indonezija izugubila oko 70 odsto starih šuma, ali još uvek ima više od 91 milion hektara površina pod drvećem.

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/zanimljivosti.php?id=66972

Ovo je sjajna ideja. Matičaru mora, pored ostalih papira, da se dostavi i potvrda od Zelenila da je budući bračni par zasadio drvo

Varijanta dva je da Zelenilu daju novac, iz kataloga odaberu drvo i dobiju potvrdu gde je drvo zasađeno (možda i da odaberu lokaciju gde Zelenilo planira da sadi drveće). U svakom slučaju treba da postoji mogućnost da sami zasade drvo.
Isto neka važi i za novorđenu decu. A mogu da uvedu i pravilo da na 18-ti rođendan svaki beograđanin mora da zasadi jedno drvo.

 

[mitadigimon]

Ovakve cool ograde sam video u Parizu i Roterdamu. Jako lepo smisljen nacin da se spoje lepo i korisno... :kk:

 

[KimIlSin]

Evo moj predlog, kako da parkove u Beogradu ucinimo lepsim, a Beogradjane smirenijim.

 

[relja]

ne, bolje da se odmah po rodjenju ljudima odstranjuje pola mozga

:bash:

 

[Влада]

Novobeogradski blokovi dobijaju zaokruženu urbanističku celinu
Novi parkovi u Blokovima 61 i 64

Autor: G. R.

Novobeogradski blokovi 61-64 će do proleća dobiti dva potpuno nova parka. Parkovske površine će biti opremljene dekorativnim klupama, žardinjerama, dečijim igralištima i najvažnije, mnogobrojnim novim stablima i zelenilom.

S obzirom na to da se očekuje veliki broj posetilaca, biće izgrađena posebna dečija igrališta, za decu do osam godina i za decu do 14 godina. Predškolci će imati na raspolaganju male ljuljaške, klackalice i penjalice, a na površini koja je planirana za igru loptom biće postavljeno kombinovano igralište sa klupama i toboganima na travi, kao i nekoliko tabli sa koševima.

Radove sprovodi Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, a ukupno će biti uloženo 110 miliona dinara. Izvođači će građevinske radove završiti do proleća, dok će se sadnice postavljati prema njihovim biološkim uslovima tokom sezone.

Blokovi 61, 62, 63 i 64 su među najstarijima u Novom Beogradu, a vreme i nebriga u nekim prethodnim vremenima doveli su do toga da ovaj kraj grada jednim delom postane zapušten i neuređen. Takođe, postoji očigledan nedostatak sadržaja koji su neophodni da bi građanima život bio lakši i bolji.

Početak uređenja niza slobodnih površina, koje se pružaju sredinom ovih blokova, Direkcija je započela prethodnih godina. U skladu sa planskim dokumentom, deo zemljišta je dodeljen investitorima. Oni su, prilikom realizacije svojih projekata, u obavezi da se pridržavaju propisanih urbanističkih standarda i da ne narušavaju životnu sredinu. Na dodeljenim parcelama investitori grade trgovinske i uslužne objekte i u okviru njih parking mesta za korisnike.

Tokom 2007. godine izgrađeno je i 640 novih parking mesta, koja se prostiru celom dužinom oko postojeće kružne saobraćajnice, a stanarima okolnih zgrada nova parking mesta pomažu u rešavanju problema parkiranja u ovom području.

Osim ova dva parka koji se trenutno grade, još dve parcele ostaju slobodne za neke od objekata javne namene, kao što su predškolska ustanova, objekat kulture ili obrazovanja, a o konkretnoj nameni će biti naknadno odlučeno. Na ovaj način prostor će biti zaokružen u urbanističku celinu.

извор Данас
линк http://www.danas.rs/vesti/srbija/beograd/novi_parkovi_u_blokovima_61_i_64.39.html?news_id=147291

 

[poenk]

Još jedan primer hortikulture nekad & sad: u parku oko hale Pionir su nekada osim ovog "standardnog" drveća postojali eukaliptusi i neke jako neobične vrste četinara, kao i nešto što jako liči na ove ruske masline na slici (ne baš to, ali nešto tako beličasto). Na strani koja gleda na Mitropolita Petra postojala je živa ograda od nekog paučinastog, svetlozelenog grma. Eukaliptuse je pre neku zimu srušio sneg, pa su odsekli i sklonili stabla, a ostavili korenove onako izvaljene da štrče iz zemlje. Od četinara je posečeno sve što nije standardna jelka ili bor , a od žive ograde je ostalo par fragmenata od po metar.

Isto tako, u obližnjoj OŠ "Oslobodioci Beograda" bilo je nekoliko stabala ginko bilobe. Naglasak na "bilo". :|

 

[jovanovm]

Eukaliptus? Sjajno, to je predivna biljka, bio sam sumnjicav sto se rasta na nasim prostorima tice, ali kazes da su postojali...?

Inace, kad smo kod palmi, za nase drugare, par slika pozajmljenih sa foruma palmapedia...

Zagreb:

Trachy sa zimskom zastitom:

Primerak posadjen 1986:

I mala "usporedba" radi velicine:

Trachy star 10 godina (od datuma sadnje):

Sarajevo:

Trachy pod snegom:

Beograd:
Ona palma o kojoj sam pricao ispred Karica

Ali ustvari nije jedna

OK, toliko valjda o dokazu da to moze uspevati kod nas... Ovo su sve primerci bez zastite ili sa MINIMALNOM zastitom.. (kao na slici).

 

[Igor]

Uh kako bi ove palme lepo legle na Adi :kk:

neverovatno je da se niko nije pozabavio uvodjenjem ove vrste makar u pojedinim gradskim zonama

 

[Ambassador]

Jao, ne znam.. Meni nekako palme nisu za Beograd.. Narocito ne za Adu. Mozete me zvati konzervativnim.. Ali jbga.. To mi je previse primorsko za Beograd.. :/

 

[jovanovm]

Inace, u sadnji vazi pravilo - gde raste Araucaria araucana, rasce i palma...

Садња ретког четинара (Аraucaria Аraucana) у Пионирском парку поводом дана ЈКП „Зеленило Београд“

Поводом 79 година од оснивања, ЈКП „Зеленили Београд“ ће данас 22.10.2008. у 14 часова у Пионирском парку засадити ретку декоративну врсту дрвета Araucaria araucana.

Araucaria araucana је четинарска врста, пореклом из Чилеа, са обронака Анда и централне Аргентине. Ова врста је и национални симбол Чилеа и свето дрво за припаднике племена Мапуч . Због велике старости ове биљне врсте, често је описују и као „живи фосил“.

Araucaria araucana може достићи висину преко 25 метара и пречник крошње од око 7 метара. Четине су дебеле, на попречном пресеку троугласте, на стаблу остају 10-15 година, тако да прекривају скоро цело стабло, осим старих грана.
Обично је дводома врста са мушким и женским шишарицама на одвојеним стаблима.

Араукарија је врста умерено климатских подручја са великом количином кише у току године, али може да поднесе температуре до -20 степени целзијуса. Ово је најиздржљивија врста овод рода, и једина успева у подручјима са хладнијим климатом. Подноси и заслањена земљишта, али тешко подноси градске услове и загађен ваздух.

Izvor: http://www.zelenilo.co.yu/index.php?page=novosti_prikaz&uid=20081022100056

Ja bih voleo da napravimo listu vrsta sa mogucim lokacijama, pa onda taj predlog uputimo Gradskom zelenilu... zna li neko ko je direktor?

 

[jovanovm]

Ali Ambassadore, palme su vec u Beogradu!

Jesu li suvise primorske za Pariz, gde su na centralnim gradskim trgovima? Oslo? London? Zagreb?

Poslao sam mejl gradskom zelenilu - videcemo kakav odgovor mi daju....

 

[Ambassador]

Daleko im lepe palme.
Oslo, London i Zagreb su svi mnogo bliži moru nego Beograd.
Meni je Zagreb nekako vise primorski grad od Beograda. Jbga. To naravno ne znaci da ne treba eksperimentisati sa raznoraznim biljkama i drvecem, samo da to treba oprezno raditi. Meni se ne svidjaju preterano palme na Seni, koje su tamo btw samo dva meseca godisnje. Ada nije more, čar Ade je njeno "kontinentalno" drvece. Doduše, meni se više sviđa primorje sa borovima nego sa palmama. Palma mi malo izgleda videla žaba da se konji kuju pa i ona podigla nogu..

 

[bigvlada]

GRASS ART AT WIMBLEDON: Photos Printed on Grass!
by Bridgette Steffen

We all know that art can come in many forms, but the oh so au-natural form of grass is a new one that takes green to a whole new level. This year at the 2008 Wimbledon Tennis Championships, Grass Art takes center court in a new kind of art installation. UK artists, Heather Ackroyd and Dan Harvey used grass as a photographic paper by projecting a black and white image on it while growing in a dark room.

This installation is Ackroyd and Harvey’s first commercial installation, sponsored by HSBC for the Tennis Championships. The three people featured are Tara Moore, who is competing in the qualifying tournament; Eddie Seaward, the head groundsman at Wimbledon for the last 15 years; and Lizzie May, a coach for the Wimbledon Junior Tennis Initiative. Ackroyd and Harvey’s other experimental work in the field of grass photography is also well worth a look.

Ackroyd and Harvey first discovered this technique after finishing an installation consisting of a living grass indoor wall. They had a ladder propped against the grass for some time and after removing the ladder they noticed discoloration in a ladder shape. After experimenting with different ways of enhancing this effect, they settled on a method to project a negative image onto the grass. From biology class, you’ll remember that grass needs light in order to produce chlorophyll, which makes it green. The more light it receives, the more green, while the less light it receives, the more yellow the grass is.

The picture above is the image projected onto the grass panels in order to achieve the affect of the finished picture. Typically, a grass panel needs a little over a week of exposure at 12 hours per day. Unfortunately, the images don’t last for too long without continued maintenance. Once exposed to natural light, the grass begins to grow more evenly and the images fade away.

Izvor: Inhabitat
http://www.inhabitat.com/2008/07/09/grass-art-displays-at-wimbledon/#more-12434

E sad, zamislite koliko ima sjajnih mesta u gradu za ovakve skulpture. Može da se iskoristi i kao svojevrstan način reklamiranja.

 

[jovanovm]

^^^Pa jesu blize, ali nije sad da je to palmama prirodno staniste Jbg, i Kaljiningrad je na moru...

Cinjenica je da je to "kontinentalno" drvece o kome ti govoris uvedeno na Adu isto tako vestacki kao sto bi i palme. Od prirodne flore, tu nema niceg... Isto kao sto je i svaki cetinar koji raste u Beogradu posadjen od strane nekog ko je imao neku viziju... Zbog cega ne bismo probali nesto, videli...

Cinjenica je da su, zbog klimatskih promena, Beograd i nizinska Srbija presli iz kontinentalne u tranzicionu klimu, od USDA zone 7a/b do 8a. To je ista zona u kojoj su Istra, Madrid, Nica, sever Grcke. Ono sto je interesantno kod Beograda, i sto ga cini razlicitim od Zagreba (koji je citav geografski stepen severnije od Beograda, iako na mapama ga crtaju obratno-zapamti, iskrivljena Magelanova projekcija), je to sto sa klimatskim promenama, nas grad (i zemlja) imaju sasvim dovoljno sunca da kod nas sasvim uspesno rastu suptropske vrste, za razliku od Londona ili Pariza gde su zime mozda i blaze, ali leti nema dovoljno sunca za uspesno gajenje.

Molim te pogledaj ovaj clanak o prirodnom sirenju palmi u Svajcarsku iz Italije.

http://www3.interscience.wiley.com/journal/118545966/abstract?CRETRY=1&SRETRY=0

Neko se ozbiljno trudio da Beograd ucini "kontinentalnim" gradom, ali on to nije - on je na granici, izmedju, i trebalo bi da slavimo i sto bolje iskoristimo svaku mogucnost da ga ucinimo sto raznovrsnijim i bogatijim. Nece se grad pretvoriti u ko zna kakvu nakazu, vec mislim da ce, uz pazljivo biranje razlicitih vrsta, on izgledati bogatije i lepse.

Ja mislim da je to Pariz (grad koji je 4 geografska stepena severnije od Beograda) to veoma lepo resio, i po meni izgleda veoma ukusno:

Mozete primetiti da ih Pariz stavlja u posude, jer je tamo previse hladno da bi prezimile. Uporedite te slike sa ovima iz Beograda ili ostatka Balkana.

 

[jovanovm]

Odgovor na mejl koji sam danas dobio od Gradskog Zelenila:

Postovani,

Kao prvo, zelim da vas pohvalim na veoma iscrpnom i sadrzajnom web
sajtu - moze se naci mnogo interesantnih informacija. Takodje, zeleo
bih da se raspitam da li imate u planu sadnju palmi Trachycarpus
fortunei ili Trachycarpus takil u Beogradu, posebno u obalnim
predelima (Ada Ciganlija, Zemunski kej). Deo javnosti je primetio da
ste se odvazili zasaditi Araucaria aurucana u Studentskom parku, a s
obzirom da je ta vrsta manje otporna na mraz od gorespomenutih palmi,
zanima nas imate takodje li neke planove i u ovom pogledu.
S vasim dopustenjem, postavio bih ovu e-mail komunikaciju na internet
portal www.beobuild.rs.

S postovanjem,
Milos Jovanovic.

Postovani,

Saditi palme na javnim zelenim povrsinama u kontinentalnim predelima a pogotovo u prestonici, nisu primereno resenje. Beograd, konkretno, pripada fitocenozi hrastova i u nasem gradu su iz tih razloga liscarske vrste (na zelenim povrsinama) zastupljene u odnosu na cetinare 70:30%
Araukarija je cetinarska vrsta.
S postovanjem,
Info centar JKP "Zelenilo Beograd"

S jedne strane, pozdravljam cinjenicu da su mi odgovorili (pa makar to bilo i posle 5 dana). Sa druge strane, kombinacija kvazi-naucnih komentara (fitocenoza hrastova), "predavanje" da je Araukarija cetinarska vrsta (kao da palme to nisu) i izgubljena poenta da nisu u pitanju klimatski uslovi, posto oni ocigledno sade nesto sto ne pripada fitocenozi hrastova.
Poenta je da neko smatra da to nije "primereno" resenje, a ko, s kojim razlogom, kako? - nisam siguran da ce mi odgovoriti....

Ne znam kako da odgovorim?

 

[shmeksi]

Meni je prosto fascinantna lipa ispod mog prozora. Ispred zgrade imamo zasadjene cetiri lipe i sa tri je totalno opalo lisce dok na ovoj kod mog prozora i dalje ne fali list, jesu pozuteli, ali se drze. evo fotki hrabrog malise i slabasne mu brace

 

[Ambassador]

Jovanovm, ČAK 5 DANA?!!?!?! Daj bre, to je super. Prošle godine je, mislim, sekretarijatu za saobraćaj trebalo dve-tri nedelje, a ne želim ti da pišeš ministarstivma. Ja sam jednom pisao nekokoj grupi za stipendije koja je direktno bila podređena Koštunici, nekoliko puta, odgovorili su mi - nikada, ako se dobro sećam, ili posle skoro pa spamovanja.

A slatko te je odje*******ala šalteruša, nemoj tako..

 

[jovanovm]

Pa, mislim cak 5 dana za mejl koji mi ne nudi nikakve informacije osim "necemo". To je mogla da napise i za 5 minuta.

Trebao sam da joj posaljem onaj paper o prirodnom sirenju Trachycarpusa preko Alpa u Svajcarsku zbog klimatskih promena... da moze posle da objasnjava prirodi sta je to "primereno".

 

[Vocar]

Pre neki dan slucajno naleteh na ovu temu i pomislih "konacno jedna o koliko-toliko mojoj struci" i sad kad sam resio da je bolje "protresem" nikako nisam mogao da je nadjem. Verovali ili ne, trazio sam je sat vremena po forumu ( usput nasao i onu o soliteru za gajenje povrca )

Jovanovm, verujem da ti nije pravo, ali smatram njihov odgovor prilicno smislenim i preciznim. Ne obracaj paznju na sintaksu "fitocenoza hrastova", jer se inace na nasim fakultetima ljudi uce da sa svakim drugim covekom na ulici pricaju kao sa svojim kolegom, a ako ne razume sta mu govoris, neka se obrazuje. Plus, naveo si im i podatke kao sto su latinski naziv i osobine biljne vrste, te su pomislili da znas o cemu pricaju. Naime, to znaci da Beograd potpada po svojim geografsko-klimatsko-reljefno-zemljisnim osobinama u podrucje gde od prirode uspeva "biljna zajednica hrastova", dakle sume u kojima je hrast dominantan. Uz hrast mogu se naci i bukva, grab, jasen, lipa itd.

Vidim da se ovde pominju gradovi i regije kao sto su Pariz, Madrid, Zagreb, sever Grcke pa i Oslo. Zaboravljamo da su, uz izuzetak Zagreba i severne Grcke, o kojima cu malo kasnije, to gradovi koji su, geografski gledano, veoma blizu ogromnoj vodenoj masi zvanoj Atlantski okean, da se iz Meksickog zaliva prema Evropi krece topla Golfska struja koja uslovljava izuzetno blagu klimu u priobalju Atlantika u Zapadnoj i Severozapadnoj Evropi i toplu vazdusnu masu ( ne pretoplu vec dovoljnu da nikada nema snega i minusa ). Neko ce reci, Madrid nije u priobalju. Madrid je, kao i Spanija manje-vise pod uticajem mediteranske, saharske i atlanske klime i uz izuzetak Pirineja, nemaju nekih previsokih planinskih lanaca koji bi sprecavali prodor vazdusnih masa. Na par stotina km od Madrida je Andaluzija sa izvesnim odlikama polupustinje ( tj. najsusnija oblast u Evropi ).
Pariz je u niziji koja se prostire sve do Atlantika i nema nikakvih prepreka za prodor toplog vazduha sa njega. Slazem se, nema dovoljno sunca, ali to nije najbitniji faktor. Bitno je da sunca ima tokom cele godine i da nema mrazeva tj. da je klima ujednacena cele godine.

O severnoj Grckoj ne bih trosio reci. Ona je toliko pod uticajem Mediterana i Sahare da je sasvim jasno zasto palme uspevaju.

Zagreb je zanimljiv. Jeste severnije od Beograda i to citav stepen. Za razliku od Beograda, on je sa severa ( odakle inace na nase prostore dolaze hladne vazdusne mase ) prilicno ususkan ispod Medvednice, do njega dolinom Kupe dospevaju poslednji trzaji mediteranske klime i toplog Jadrana ( koji se kod Rijeke i Istre hladi ) koji upevaju da se prevale preko Kapele. On zahvaljujuci tome ima pitomu, zupsku klimu.

Beograd- sa severa potpuno otvoren ravan prostor, da ne kazem brisan prostor, za nesmetan prolaz i najmanjeg daska hladnog vazduha, sa istoka- cuvena dunavska kosava koja ledi krv u zilama. Izolovan Alpima, Dinaridima i Karpatima od svake pomisli na morsku klimu. Zime duge, hladne sa mnogo padavina ( stari ljudi pamte da je Dunav u Zemunu ledio toliko da su saonicama ( zapregama ) prelazili preko njega; moj stric ( 48. godiste ) je peske presao Savu kod sajma, '65/66.

Jednostavno, cisto gledajuci sa aspekta klimatskih faktora, uslovi za gajenje odredjenih suptropskih i tropskih kultura su dosta teski. Cetinari su biljne vrste sa velikim temperaturnim opsegom izdrzljivosti. Inace, po evolucijskoj karti razvoja zivog sveta, cetinari ( golosemenice ) su daleko stariji od liscara ( skrivenosemenice ). Mnoge cetinarske vrste su relikti jos iz ledenog doba ( ledenog doba koje je bilo pre izumiranja dinosaurusa, a ne onog sa mamutima i covekom u njemu ) a najneotpornije na hladne temperature medju njima su palme. Najotpornija medju palmama opet, je Mediteranska lepezasta palma (niska žumara, grmasta žumara, lat. Chamaerops humilis ) koja izdrzava do -13. Ovo "izdrzava" treba shvatiti kao krajnji ekstrem, jer npr. na njoj teska, neizleciva ostecenja mogu nastati vec na -2,-3 stepena.
Kao i ona prica da bor trpi -60 ( ispod toga drvo puca kao staklo ). A sta ostane posle od njega, niko ne pita. Ako vec stitimo zivotinje, nemojmo ni biljke muciti.
Dakle, cetinari koje mi danas poznajemo su mnogo mnogo otporniji od palmi. Stoga ona maksima da gde uspeva juznoamericki bor uspeva i palma mora biti prihvacena sa velikom rezervom...skoro kao i sa nevericom.

Ja se slazem da bi Beograd morao da ima mesto u kome mogu da se vide palme ( normalnu botanicku bastu? ), mozda i neki manji parkic ( cije bi odrzavanje kostalo Boga oca kao i onaj park u Oslu koga sam namerno izostavio ), ali da njima menjamo platane i kestene....mislim da je moguce samo u masti. Pa u Beogradu cak i smokva slabo uspeva i potrebno je igrati pipirevku oko nje svake zime da ne izmrzne.

Naravno, apsolutno podrzavam unosenje nekih novih vrsta u nase parkove. Pre svih, voleo bih da vidim one kanadske crvenolisne javore ili tako neko drvece koje na jesen ima krv crvenu boju. Beogradu zameram na nedovoljnom broju cvetnih aleja ( i ako ih ima tu je skoro uvek dan i noc- viola tricolor- ili ukrasna zalfija -salvia splendens-). Gde su nam nestale perunike (bele, modre), gladiole, ruze ( ne one sitne ) pre svih....a da ne govorim o nekim "egzoticnijim" cvetnicama, naravno onima kojima su nasi uslovi u skladu sa optimumom.
Meni se recimo, jako svidjao grb grada uradjen u cvecu, na mestu sadasnje fontane kod Starog dvora. Mislim da je onaj brezuljak kod Obeliska na Brankovom mostu, pravo mesto za jednu takvu sliku, ili padina na Kalishu, iznad Undregraunda a ispod Savske terase ( zamislite jedan veci grb grada sav od cveca, a iznad njega tvrdjava- kakav bi to bio utisak na strendzere sa pristanista )!!!

Uh. Bas oduzih. Nadam se da nisam smorio. Pozdrav!

Ako nisam smorio evo i da dodam: neko spomenu eukaliptuse...ne znam da li bi ovde uspevali, ali zarad egzotike volio bih da ih imamo negde par komada...inace eukalipus ili gum tree kako ga Oziji zovu je retko ruzno drvo, sa nikakvim cvecem. Meni je odavalo neverovatno prazan utisak kad pogledam na eukaliptusovu sumu sa belim granama ( posto njemu kora opada a lisce stoji ) vecito mi je delovala suplje...nema onog naseg "gustisha" i debelog 'lada.

 

[Steva]

^^ ma kakvi smorio, ja reko da legnem da spavam, video da ima novi post pa ono da preletim... a baš sam se začitao! Vrlo interesantan i poučan post, nisam znao te klimatske detalje tako da sam se iznenadio. super je! :kk: