Šta je novo?
Od:
Filteri

Park kod Ušća i Park prijateljstva "Oaza Novog Beograda"

Ma znam, nego se iščuđavam. Nekada nismo ni svesni koliko je tehnika napredovala za 20-25 godina.
 
Screenshot (40).png
 
Tu je staza za trčanje baš bila otišla. Generalno je taj deo kad se pređe ulica i ide ka Brankovom iz nekog razloga bio mnogo lošiji od ulice i česme pa ka Jugi. Super da sređuju i to sad kad kreće sezona trkča punim jekom.
 
U toku su fazni radovi, 30m po 30m.

Deluje kvaliteno, prvi put vidim da se stavlja platno (geotekstil ili nešto slično) preko betonske košuljice.

Na sreću, to je jedini deo koji je baš loše urađen, a zanimljivo je da je to prvi potez koji su uopšte uradili na celom potezu od Juge do Brankovog mosta.
obnova staze MSU GE.jpg
obnova staze MSU 2.jpg
obnova staze MSU.jpg
 

Градоначелник Радојичић са амбасадорком Шведске посадио 30 стабала​


Градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић засадио је данас 30 стабала у парку Ушће у оквиру пројекта „Зелена Србија”, који се спроводи уз сарадњу Директората за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србијe, као и компаније „Color media communications”, а уз подршку Града Београда, Јавног комуналног предузећа „Зеленило – Београд” и Еуробанк Директна. Догађају су присуствовали и амбасадрока Шведске у Србији Аника Бен Давид, директор Директората за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србијe Слађан Велинов, као и представници ЈКП „Зеленило – Београд” и Еуробанк Директне.

Градоначелник је овом приликом истакао да се акције које се тичу озелењавања Београда настављају.

– У склопу пројекта „Зелена Србија” је током 2020. и 2021. године организована садња у 20 градова и општина, а сада имамо прилику да и у Београду дамо допринос како би био лепши и зеленији град. Од новембра 2019. године, заједно са директором ГИЗ-а, покренули смо акцију „Дрво за Београд”, захваљујући којој је у претходном периоду посађено преко 2.300 стабала – рекао је Радојичић.

Градоначелник је подсетио да ЈКП „Зеленило – Београд” сваке године посади више од пет хиљада стабала у Београду.

– Веома је важно што је тема садње стабала све актуелнија. Све је више друштвено одговорних компанија и различитих представника међународних организација који дају свој допринос да Београд буде лепши, зеленији и здравији град. У овом тренутку у урбаном делу Београда имамо 16 одсто зелених површина, а циљ је да их буде 25 одсто. Циљ јесте амбициозан, али радујем се што данас имамо могућност да се том циљу приближимо захваљујући садњи 30 стабала. Хвала Амбасади Шведске на свему што ради за Србију и Београд. Шведска је један од наших најважнијих партнера у области очувања животне средине. Искористио бих ову прилику да честитам национални празник Шведске који се данас прославља, са жељом да у наредном периоду наставимо успешну сарадњу – закључио је градоначелник Радојичић.​

www.beograd.rs

Градоначелник Радојичић са амбасадорком Шведске посадио 30 стабала

Градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић засадио је данас 30 стабала у пар
www.beograd.rs www.beograd.rs
 
Sad jedno ozbiljno pitanje. Koja je fora sa ovim parkom? Jel možda i on priključen BNV, kao što je obala preko puta istog, pošto vidim da su baš čvrsto rešili da naprave od njega Beogradsku Amazonsku prašumu?
 
Eh, pa znaš li koliko još ima mesta u tom parku?

Pa samo da sade uz trkačku stazu sa obe strane celom dužinom ima mesta za barem 30 stabala. Pa zatim i uz biciklističku.

Setimo se samo da su posekli 100-tinjak stabala na potezu gde je trebalo da ide žičara (između skejt parka i Save).
 
Setimo se i toga da je odavno nadoknađeno sa svim ovim sadnjama. Takođe, setimo se da postoje i mnogi drugi delovi grada, gde bi (još uvek), moglo (i treba na dobrom delu) da se ozelenjava. :grand:
 
Bolje bi bilo da se ne hvale više sa sađenjem stabala. Jutros sam baš gledao iz 706 od Hotela Jugoslavija do Ušća, jako mnogo novoposađenog drveća se osušilo. Da li su preblizu postojećih i pod senkom, da li su bile loše sadnice, to već ne umem da kažem.
 
Ima dosta faktora koji utiču na to da li će neka sadnica da se primi ili ne:
1. Vrlo često se ne vodi računa o međusobnom razmaku između biljaka (sadnica), pa tako imamo nabijanje istih na malom prostoru, iako je površina na kojoj može da se sadi, daleko veća. Na takvim mestima često dolazi do propadanja dela sadnica.
2. Takođe je i kvalitet sadnica upitan.
3. Ne može svaka vrsta i svaka sadnica da se sade bilo gde i u bilo koje doba godine. Sadnice gajene u saksijama mogu da se sade tokom čitave godine (osim u zimu, izuzev četinara, za koje je potrebno da bude nekoliko dana temperatura u plusu i da naravno bude bez snega). Sadnice koje su gajene u zemlji, mogu u proleće (mart i april) i sredinom jeseni (najbolje krajem oktobra - početkom novembra) kada prođe miholjsko leto. Naravno, ima manji broj vrsta koje bukvalno mogu tokom cele godine, a ponašaju se kao da su gajene u saksijama. Takođe, pojedine vrste je neophodno da budu sađene uz reku ili blizu nekih izvora vode, zato što im je prirodno potrenba obimnija količina vode, dok su neke sušta suprotnost. Isto tako, ima vrsta koje su osetljivije na izduvne gasove, ili na uticaj vetra, i sl. , te onih koje su otporne na to...
4. Preduzslov za sadnju koja će rezultirati primanjem biljke, je između ostalog i poznavanje karakteristika vrste koja se sadi. Pa tako, primera radi, šljiva može da se posadi iako nema nešto specijalno razvijen korenov sistem, dok recimo breza mora da ima dobro razvijen koren.
5. Po sadnji, neophodno je biljku obimnije zalivati, posebno tokom vrućina, kako bi što lakše pretpela šok presađivanja i oštećenje korena. Tamo gde je napravljen sistem zalivanja, primetio sam da je % biljaka koje su se primile, daleko veći.
6. Sadnja u senci većeg stabla, nije uvek nužno, može da utiče i na veće stablo. Takva stabla koja rastu u senci, slabije napreduju, te nekada znaju i da zbog nedovoljno svetlosti, uginu. Vremenom dolazi i do toga da se grane ta dva stabla međusobno prepliću i smetaju jedno drugome, što zna da rezultira čestim orezivanje stabla koje je u senci, a nekada i njegovim uklanjanjem. Takođe, ta stabla koja rastu u senci većeg drveta, znaju i da rastu ukrivo, u potrazi za svetlom, što često zna da dovede do nestabilnosti drveta, i da ugrožava bezbednost ljudi i imovine. Naravno, i ovde bitnu ulogu igra sama vrsta, pošto neke imaju tako dobro razvijen korenov sistem da mogu bez problema da izdrže krivo stablo.​

Ima još stvari o kojima se mora voditi računa prilikom sadnje, ali oni nisu toliko bitni za ovu trenutnu priču.
 
astrodule je napisao(la):
Danas sam protrčao kroz park kod MSU i sve izgleda vrlo lepo. Čak mislim i da staze od bele rizle neće biti problem održavati. Rizla će se uvek prelivati do pola metra od staze i to treba očistiti sa vremena na vreme (tj vratiti na stazu). Nadam se da će Zelenilo zaposliti još bar desetak radnika, jer ovaj park zahteva konstantno održavanje, a glupo bi bilo da se postojeća radna snaga preusmeri na ovaj park, jer radne snage uvek nedostaje.
Kliknite za proširenje...

Ah, kako mlad i naivan bejah tad. Slike od juče
bilo belo nekad 1.jpg

bilo belo nekad 2.jpg
 

Садња у парку Ушће поводом Београдског маратона​


Секретаријат за заштиту животне средине најавио је у петак, 15. марта, садњу јела и борова у парку Ушће поводом одржавања 36. Београдског маратона. Овај догађај ће представљати наставак традиције, а самим тим и ширење Маратонске шуме.

Београдски маратон је већ годинама највећи традиционални међународни спортски догађај у нашој земљи. До сада је одржан 35 пута. Скупштина Града Београда одавно је препознала Београдски маратон као догађај од посебног значаја за град, а ове године одржаће се 23. априла.

Саднице ће донирати Јавно комунално предузеће „Зеленило – Београд” у сарадњи са Секретаријатом за заштиту животне средине и „Београдским маратоном”, наводи се у саопштењу.

www.beograd.rs

Садња у парку Ушће поводом Београдског маратона

Секретаријат за заштиту животне средине најавио је у петак, 15. марта, садњу јела
www.beograd.rs www.beograd.rs
 
Na nekoliko lokacija su osvanule nove sadnice. Oni borići u delu najbližem Jugi su svi izvađeni i posađeno je nešto zimzeleno (Henkel donacija tipa 100 stabala za 20 godina poslovanja)
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh