Šta je novo?

Park kod Ušća i Park prijateljstva "Oaza Novog Beograda"

Srce od 21 stabla crvenog hrasta na Ušću za ubijene u Beogradu, Duboni i Malom Orašju


Na inicijativu roditelja ubijenih učenika OŠ „Vladislav Ribnikar“ i Draganovih sestara, u saradnji sa JKP „Zelenilo – Beograd“, danas je u parku Ušće, u blizini Brankovog mosta, zasađeno 21 stablo crvenog hrasta u obliku srca za ubijene 3. i 4. maja, 2023. godine u Beogradu: Anu, Angelinu, Katarinu, Emu, Maru, Andriju, Sofiju, Bojanu, Adrianu i Dragana, ubijene mlade u Duboni i Malom Orašju: Kristinu, Milana, Dalibora, Petra, Marka, Lazara, Aleksandra, Nikolu i Nemanju; Andreja Simića, trinaestogodišnjaka kojeg je ubio školski drug u Niškoj banji i u znak sećanja na Dušana Jovanovića, učenika OŠ „Vladislav Ribnikar“, koji je brutalno ubijen na ulici u blizini škole, 1997. godine.

Memorijalni park unutar parka Ušće, biće uređen i sa klupama i tablom na kojoj će biti informacije o ovom spomen parkiću, zamišljenom ne samo kao mesto sećanja, već i kao mesto susreta, ljubavi, dobrote i solidarnosti.

Posađena stabla crvenog hrasta imaju više od 10 godina i srce će vrlo brzo moći da se uoči kada olistaju. Crveni hrast simboliše obnovu i otpornost, posle požara u šumi, crveni hrast se diže iz pepela i obnavlja; čvrstinu, stabilnost sa svojim dubokim korenjem, mudrost kroz svoju dugovečnost i plemenitost (krošnja crvenog hrasta čini bogatu hladovinu i pleni svojom lepotom, okuplja ljude pod svojom krošnjom). Ovo drvo potiče sa severnoameričkog tla, a u indijanskoj kulturi, ovaj hrast je simbol snage i mudrosti, prenosi javniservis.net.
Pored ovog parka sećanja u Tašmajdanskom parku, zasađena su stabla japanske trešnje, a u Malom Orašju – čempresi.

Sa vrlo posvećenim radnicima „Zelenila“ na Ušću, sadnji su prisustvovali i roditelji dece iz škole „Vladislav Ribnikar“.

U okviru Godine dobrote, zajedno sa roditeljima, Srpski filantropski forum će pozvati škole da u svojim dvorištima ili okolini zasade aleje sećanja, koje će služiti i za nastavu, za učenje o ekologiji, promociji aktivizma u zaštiti životne sredine.

1709920841-viber_image_2024-03-08_14-43-23-470-1280x720-750x422.jpg


 

Маратонска шума богатија за 37 нових стабала


У сусрет 37. Београдском маратону, данас је у Маратонској шуми у Парку пријатељства на Ушћу Јавно комунално предузеће „Зеленило – Београд” донирало и засадило 37 нових садница.

Пројекат „Маратонска шума” настао је пре три године са идејом да се подигне свест учесника маратона и шире јавности о значају заштите и унапређења животне средине, као и побољшања микроклиме у овом делу Парка пријатељства.

 
Umesto da prave drvorede uz tartan stazu za trčanje, oni prave hlad tamo gde trkačima ne treba.

Pohvalno je da su uz bici stazu na dosta mesta napravili drvored.

A ne znam da li sam već napisao jedan "fail", mnogi drvoredi uz staze su napravljeni na severnoj strani staze, tako da neće nikada praviti hlad.
 
Након недавног такмичења у Кросу, парк Ушће остављен је у срамотног стању са реком смећа које организатори нису покупили иза себе. Гомиле најлона, пластике, металних сајли, флашица воде, чак и џакова пуних смећа. Не сећам се када сам парк видео тако прљав као сад. Сви из зеленила уместо што сада било шта, најбоље да се колективно обесе јер за боље и нису.
 
Ovo ze posao za Gradsku čistoću. Uke sam njih viđao u ovakvim situacijama da čiste. Inače, treba to fotografisati i poslati kao prijavu nadležnima.​
 
Posle svakog dešavanja im slikam, šaljem zamolim da skrenu pažnju sledeći put organizatorima, ali ne vredi.

Samo na papiru se oni zalažu za te ekološke stvari, a u praksi uvek imamo gomilu isečenih vezica (koje drže montažne ograde) bačenih na travu, i razne druge ambalaže.

Nije to posao Gradske čistoće, već organizatora manifestacija. Osnovno planinarsko pravilo je da iza kampa ostaje samo žuta trava na mestu šatora, ostatak mora da bude netaknut.
 
Гомила исечених везица, гомила металних сајли, гомила најлона, гомила флашица воде, гомила свега и свачега. Ко верује да има вајде од сликања и писања надлежнима, немам ништа против, ја у то не верујем. Скупљао сам сам смеће колико сам могао и то је једино што ја могу да урадим. Тај парк се и иначе не чисти како би требало, тако да сваки пут кад сам у њему скупљам смеће. Ни Градска чистоћа ни Зеленило немају ама баш никакву сврху и поенту и не раде апсолутно ништа.
 
Ja verujem da se upornošću može postići nešto. Ovo pričam na osnovu ličnog iskustva.
 
i ja mislim da je normalno da organizator pokupi svo djubre posle dogadjaja.
Uvek mogu nekome da plate da počisti površinu koju su dobili na korišćenje.
A što se tiče parka, mogu samo da dam ocenu za deo kod MSU.
A ocena je negativna. Bio sam sa decom i bio baš razočaran. Dobar deo dečijeg igrališta je van funkcije. Deo stvari ili ne funkcioniše ili ga nema.
A lavirint je veliko minsko polje!
Ne postoji ništa slično u BGD, g***o do govneta!
Pojedinci su prava st***!
 
meni ovo deluje mnogo kul. ako se napravi kontam da bude bash bomba
 
Da li se zna šta se desilo sa mini podmornicom sa Ušća? Deluje da više nije na svom mestu.
 
Vrh