Ama nema više parka na ušću i uz Dunav !!!
To je gotovo. Izbrisan je i neća postojati. I niko ni reč protiv nije rekao.
Neka površina može ili da služi kao park, i SAMO kao park, ili NIJE park. Nema trećeg. Priča kako će biti maltene isto jer objekti koji se grade imaju 40 cm zemlje na krovu je smešna farsa. Ne možete ubaciti desetine hiljada
novih ljudi (to su oni dodatni, koji sada počinju da dolaze zbog drugog razloga, a ne parka), novih sadržaja i tome pridruženi saobraćaj u neki prostor, pa zatim tvrditi kako je to i dalje park zato što ponegde, na krovu zgrada, i dalje raste trava.
Svi prostori u gradu imaju neki svoj maksimalni kapacitet korisnika i pretežnu namenu, što onda definiše opšti ambijent koji tu postoji. Naprimer desna obala Save duž Beograda na vodi je mogla biti rekreaciono-zelena zona uz reku. Ali posle pravljenja BNVa uz vodu je ostavljeno toliko malo javnog prostora da njega sada potpuno zauzimaju oni ljudi koji tu dolaze zbog komercijanih sadržaja, a ne oni koji bi želeli ambijent koji nude parkovi i zelene zone uz reku. Toliko malo mesta može da se opremi i uredi
ILI da bude pristupna staza za kafane,
ILI da bude park. Ne može istovremeno da bude obe te stvari jer prostor nije dovoljno veliki za obe grupe korisnika. Ako recimo kafane imaju mnogo korisnika, onda će
oni da zauzmu taj prostor. Ako ima mnogo rekreativaca, onda ga
oni zauzimaju. Ko će "pobediti" zavisi od toga koliko je prostor prilagođen očekivanjima raznih korisničkih grupa. Kod BNV-a "Promenada" nimalo ne liči na mirnu oazu zelenila pored vode, a veoma liči na haotični hiper-komercijani vašar recimo Skadarlije. Zbog toga vremenom jedan tip korisnika istisne drugi, a onda se i opremanje i opšti ambijent tog prostora postepeno do kraja prilagodi većinskoj grupi koja tu i dalje dolazi (kafanski stolovi, reklame, atrakcije...). Posle toga odatle odlaze i čak najuporniji korisnici druge, "parkovske" grupe korisnika. Opisana vrsta spontane specijalizacije gradskih prostora se dešava uvek i svuda gde se pokušava stvaranje prostora koji
tobože ima više nekompatibilnih namena, a pri tome nema dovoljno mesta da bi se te nekompatibilne vrste korisnika prostorno odvojile tako u njihovim odvojenim delovima može biti stvoren ambijent koji oni traže. Članak sa kratkim i dobrim pregledom tragičnog stanja je recimo ovaj
Da li ste znali da je 46 odsto centralnog savskog priobalja u Beogradu gotovo u potpunosti ekološki devastirano? Taj udeo premašuje 60% ako se u računicu dodaju i zone koje će biti ugrožene u bliskoj budućnosti, pokazuje istraživanje 28 kilometara obale u opštinama Novi Beograd, Čukarica, Savski...
n1info.rs
Osnova ekološke devastacije na području „Beograda na vodi“ na Savamali leži u činjenici da je priobalje svedeno na veoma uzak pojas za biciklističke i pešačke staze za mestimičnim proširenjima za dečija igrališta. Osim sporadičnih nizova za drvorede, sve površine su apsolutno pokrivene nepropusnim materijalima. Ne postoje značajnije površine ostavljene za ekološki vredno zelenilo.
Pored toga, uzak pojas javnog šetališta deluje samo kao skučeni tranzit opkoljen pseudo javnim prostorima koji prevashodno služe kao mamac za potrošnju u okolnim restoranima, kafićima i tržnim centrima. Objekti kolosalnih razmera poput šoping centra „Galerija“ i kula „Beograd“ su pozicionirani toliko blizu obale da su joj oduzeli njen najvredniji ekološki, prostorni i društveni potencijal.
Svi takvi pokušaji stvaranja "hibridnih" ambijenata na nedovoljno velikoj površini za broj korisnika su, prosto, prevara. Način da se postepeno i neprimetno promeni decenijski fiksirana namena prostora tako da se izbegnu protesti. Potpuno je isti slučaj i u bivšem parku na ušću i zelenoj zoni desne obale Dunava do ušća. Čitav Zemun i dobar deo Novog Beograda dolazi baš tu kad želi neki mirniji zeleni ambjent. Ne možete baš ovde dodati muzeje, zabavne parkove, akvarijume, vašarske točkove ogromnih dimenzija i još gomilu sličnih stvari a da ne napravite vašar, vašarsku atmosferu i da ne privučete desetine ili čak stotine hiljada novih ljudi koji upravo to žele. I saobraćaj koji ide uz to. I sav ostali prateći ulični cirkus koji obavezno prati sve koji žele da potroše pare. Ali onda to više nije ambijent zelene zone zbog koje su dolazili oni drugi. Mesto da se izvedu deca, gde mogu da trče, ili da pobegnete od haosa i gužve. Kako će na 40 cm zemlje na nekom krovu da izraste ogromno drvo? Upozoravao sam na to i pre gradnje Beograda na vodi, i pre rekonstrukcije parka na ušću. Još tada sam rekao da je to "uređenje" zelene zone ušća samo uvod u promenu namene. I svi redom su me napali pričom o "praznoj livadi" koja se "ne koristi". E pa, sad će se "koristiti". Iz sve snage. Dobili ste tačno ono što ste tražili.
Ukratko, nema više parka na ušću, Hotela Jugoslavija i nema nizvodnog nastavka Zemunskog keja. A desni rukavac Dunava sa svim splavovima i kulama postaje ulica. Nemojte se zavaravati. Ako krene gradnja bilo kakvih zgrada u zelenom pojasu ušća i priobalja, sve je gotovo. I niko nije ni reč rekao. Možda će za 5 godina, kad svojim očima vide na šta sve to liči, šaka ljudi da demonstrira. Kao sada za most. I svi ostali će da im se smeju:
" Pa sad je kasno. Zato RANIJE niste demonstrirali! "