Šta je novo?

Park kod Ušća i Park prijateljstva "Oaza Novog Beograda"

A zaboravio si JK parkovi koga se više niko ni ne seca
Власт видим као контролора, а не извршиоца послова.
Да би контрола имала смисла мора да се одреди шта је чија одговорност и да не постоји монопол већ слободно тржиште
(имамо гомилу ЈКП а користи врло мало, а због монопола цена услуга је нереална и нико нема интереса да се тиме бави а последица је тренутно стање).
 
A kad vidim debile koji guraju kolica tuda, ili vode decu na biciklima. A tek ovi što šetaju po biciklističkoj stazi i psuju kada im zvoniš da se sklone.

mislim da samo ljudi ne znaju, jer ne upraznjavaju te aktivnosti.
posto redovno trcim u tom parku, nikada nisam setao tim stazama. ali realno setati samo pored keja je ultra dosadno u odnosu na ove dve trake, tako da ja bih bash voleo pesacku stazu koja preseca park
 
Screenshot (4059).png
 
Неко се дрзнуо да услика паркинг савезних органа :D
 

"Plan je da se za izgradnju nove zgrade Prirodnjačkog muzeja izdvoji 500 miliona u narednoj, odnosno 9,8 milijardi dinara u 2026."

Izgleda da planiraju da krenu s projektom. Da li ce da idu s onim resenjem koje je pobedilo na konkursu ranije ove godine? Sta ce da rade sa splavovima koji su dobili mesta za naredne 3 godine? Cini mi se da se oni ne uklapaju u to pobednicko resenje.
 
Nadam se da ce da odvoje i neku crkavicu makar za jednu ulicu u kragujevcu da srede a arsenal mogu samo da mastam. Kazem to apropo milijardi koje odu u ova sranja po beOgradu cisto izdrkavanje.
 
Nedelja, odeš da prošetaš od Zemunskog keja do Ušća i tek da ti nijedan minut u ovom gradu ne predstavlja uživanje, svi se non-stop sklanjaju i pomeraju sa šetališta jer konstantno prolaze oni - krmci koji se non-stop voze kolima stazom, tablice Kš, Ra (kao da je neka svadba u pitanju, ali na nju nikad ne stižu jer idu non-stop u krugovima, pa očigledno nije), svaki auto nepogrešivo dobar, sve mečke kao da su tek izašle iz salona, iste odevne kombinacije (čuveni ‘’beogradski’’ prsluk bez rukava). I znam da forum nije Beokom servis pa ništa ne postižem time što se ovde žalim, ali je stvarno postalo kriminalno
 
Problem je očigledno u dozvolama ko sme da uđe kolima na šetalište. Naročito sada kada je broj splavova / kućica iz SIVa postao ogroman, pa očigledno svi dobijaju dozvolu da mogu da uđu na šetalište, plus što vrv onaj čika kod rampe nije imun na mito.
 
Коначно. Ако се већ комфорније вози и паркира по дунавском кеју на Дорћолу, или савском код Бетон хале, што да се не вози и овде? Зашто би ово била једина отворена јавна површина у граду резервисана за пешаке? Доста је било повлашћених и изузетака.
 
Често се возило туда. Мислим да је грешка што хотел-сплав није усидрен на уређеном доку рукавца узводно од касарне речне флотиле, ем би био лепши призор у визури са тврђаве од нових коцкастих сплавова, ем би имали бољи приступ колима ту без уласка на узводни кеј.
 
Po originalnom projektu Jana Gela, šetalište uz reku je trebalo da bude samo za pešake (čak možda deking), a široke betonske staze koje spajaju šetalište sa Bulevarom Nikole Tesle za dostavu (pa dalje kolicima)
 
Po originalnom projektu Jana Gela, šetalište uz reku je trebalo da bude samo za pešake (čak možda deking), a široke betonske staze koje spajaju šetalište sa Bulevarom Nikole Tesle za dostavu (pa dalje kolicima)
Проблем је контрола рампе, и је како је осмишљено само снабдевање угоститељских сплавова и хотела на води.
Ја памтим пре 10ак година велики камион за смеће ЈКП Зеленила туда у пролазу.
 
Prave oceanografic kao u Valensiji. Samo što će deca umesto sa delfinima da se slikaju sa somovima.
 
Зар од толиког града музеј мора баш да узима површину од парка?
 
Nije problem sto je sam muzej u parku, pogotovu ako je "pod zemljom". Problem su pristupne saobracajnice i parkinzi za zaposlene, dostavu, posetioce... to ce neminovno degradirati park. Vec vidim kola parkina jedna na druge po zelinim povrsinama, blato svuda, kolotrazi. ALO ljudi pa mislim da smo svi prisustvovali sceni da od toliko mesta u trznim centrima svi moraju da se naguraju nepropisno na je*******eni ulaz da slucajno se ne bi otpesacilo, da ne pricam o sva cetri gde ti padne na pamet. S obzirom da institucije nisu u stanju ovo da kontrolisu onda ne sme da se pravi na ovom mestu.
 
Ama nema više parka na ušću i uz Dunav !!!

To je gotovo. Izbrisan je i neća postojati. I niko ni reč protiv nije rekao.

Neka površina može ili da služi kao park, i SAMO kao park, ili NIJE park. Nema trećeg. Priča kako će biti maltene isto jer objekti koji se grade imaju 40 cm zemlje na krovu je smešna farsa. Ne možete ubaciti desetine hiljada novih ljudi (to su oni dodatni, koji sada počinju da dolaze zbog drugog razloga, a ne parka), novih sadržaja i tome pridruženi saobraćaj u neki prostor, pa zatim tvrditi kako je to i dalje park zato što ponegde, na krovu zgrada, i dalje raste trava.

Svi prostori u gradu imaju neki svoj maksimalni kapacitet korisnika i pretežnu namenu, što onda definiše opšti ambijent koji tu postoji. Naprimer desna obala Save duž Beograda na vodi je mogla biti rekreaciono-zelena zona uz reku. Ali posle pravljenja BNVa uz vodu je ostavljeno toliko malo javnog prostora da njega sada potpuno zauzimaju oni ljudi koji tu dolaze zbog komercijanih sadržaja, a ne oni koji bi želeli ambijent koji nude parkovi i zelene zone uz reku. Toliko malo mesta može da se opremi i uredi ILI da bude pristupna staza za kafane, ILI da bude park. Ne može istovremeno da bude obe te stvari jer prostor nije dovoljno veliki za obe grupe korisnika. Ako recimo kafane imaju mnogo korisnika, onda će oni da zauzmu taj prostor. Ako ima mnogo rekreativaca, onda ga oni zauzimaju. Ko će "pobediti" zavisi od toga koliko je prostor prilagođen očekivanjima raznih korisničkih grupa. Kod BNV-a "Promenada" nimalo ne liči na mirnu oazu zelenila pored vode, a veoma liči na haotični hiper-komercijani vašar recimo Skadarlije. Zbog toga vremenom jedan tip korisnika istisne drugi, a onda se i opremanje i opšti ambijent tog prostora postepeno do kraja prilagodi većinskoj grupi koja tu i dalje dolazi (kafanski stolovi, reklame, atrakcije...). Posle toga odatle odlaze i čak najuporniji korisnici druge, "parkovske" grupe korisnika. Opisana vrsta spontane specijalizacije gradskih prostora se dešava uvek i svuda gde se pokušava stvaranje prostora koji tobože ima više nekompatibilnih namena, a pri tome nema dovoljno mesta da bi se te nekompatibilne vrste korisnika prostorno odvojile tako u njihovim odvojenim delovima može biti stvoren ambijent koji oni traže. Članak sa kratkim i dobrim pregledom tragičnog stanja je recimo ovaj


Osnova ekološke devastacije na području „Beograda na vodi“ na Savamali leži u činjenici da je priobalje svedeno na veoma uzak pojas za biciklističke i pešačke staze za mestimičnim proširenjima za dečija igrališta. Osim sporadičnih nizova za drvorede, sve površine su apsolutno pokrivene nepropusnim materijalima. Ne postoje značajnije površine ostavljene za ekološki vredno zelenilo.

Pored toga, uzak pojas javnog šetališta deluje samo kao skučeni tranzit opkoljen pseudo javnim prostorima koji prevashodno služe kao mamac za potrošnju u okolnim restoranima, kafićima i tržnim centrima. Objekti kolosalnih razmera poput šoping centra „Galerija“ i kula „Beograd“ su pozicionirani toliko blizu obale da su joj oduzeli njen najvredniji ekološki, prostorni i društveni potencijal.

Svi takvi pokušaji stvaranja "hibridnih" ambijenata na nedovoljno velikoj površini za broj korisnika su, prosto, prevara. Način da se postepeno i neprimetno promeni decenijski fiksirana namena prostora tako da se izbegnu protesti. Potpuno je isti slučaj i u bivšem parku na ušću i zelenoj zoni desne obale Dunava do ušća. Čitav Zemun i dobar deo Novog Beograda dolazi baš tu kad želi neki mirniji zeleni ambjent. Ne možete baš ovde dodati muzeje, zabavne parkove, akvarijume, vašarske točkove ogromnih dimenzija i još gomilu sličnih stvari a da ne napravite vašar, vašarsku atmosferu i da ne privučete desetine ili čak stotine hiljada novih ljudi koji upravo to žele. I saobraćaj koji ide uz to. I sav ostali prateći ulični cirkus koji obavezno prati sve koji žele da potroše pare. Ali onda to više nije ambijent zelene zone zbog koje su dolazili oni drugi. Mesto da se izvedu deca, gde mogu da trče, ili da pobegnete od haosa i gužve. Kako će na 40 cm zemlje na nekom krovu da izraste ogromno drvo? Upozoravao sam na to i pre gradnje Beograda na vodi, i pre rekonstrukcije parka na ušću. Još tada sam rekao da je to "uređenje" zelene zone ušća samo uvod u promenu namene. I svi redom su me napali pričom o "praznoj livadi" koja se "ne koristi". E pa, sad će se "koristiti". Iz sve snage. Dobili ste tačno ono što ste tražili.

Ukratko, nema više parka na ušću, Hotela Jugoslavija i nema nizvodnog nastavka Zemunskog keja. A desni rukavac Dunava sa svim splavovima i kulama postaje ulica. Nemojte se zavaravati. Ako krene gradnja bilo kakvih zgrada u zelenom pojasu ušća i priobalja, sve je gotovo. I niko nije ni reč rekao. Možda će za 5 godina, kad svojim očima vide na šta sve to liči, šaka ljudi da demonstrira. Kao sada za most. I svi ostali će da im se smeju:

" Pa sad je kasno. Zato RANIJE niste demonstrirali! "
 
Poslednja izmena:
Vrh