Nema tu velike mudrosti. Pre bilo čega drugog zelenilo se deli na
održavano i
neodržavano. U velikom gradu ima previše ljudi da bi zelenilo moglo opstati i biti lepo samo od sebe, pa ovo drugo ne treba ni razmatrati.
A kad se gleda samo prva grupa, dakle dobro održavani parkovi, osnovna podela je po stepenu simulacije prirode posebno modifikovane za specifično urbano okruženju. Što su naizgled verniji prirodi, a ipak upotrebljivi i bezopasni, to bolje. U gradu su i inače vredniji kvaliteti koje je teže postići pa ih ima manje, nešto što je dalje od uobičajenog monotonog tehnološko-urbanog pejsaža serijske proizvodnje i beskrajnog umnožavanja, pa u proseku doprinosi postizanju humanijeg ambijenta i veće ravnoteže čitavog gradskog prostora. Tako postoji klasičan park sa izdvojenim i popločanim stazama, gde se od ljudi očekuje da ne skreću sa staze i da ne gaze zelenilo. Dakle gde im je kontakt sa zelenilom zabranjen. A postoji i park višeg urbanog kvaliteta, dakle višeg stepena simulacije prirode, gde je moguće slobodno kretanje po zelenilu u svim pravcima i gde nije obavezno slediti staze, ako one uopšte postoje.
Ušće je zahvaljujući svom u gradu jedinstvenom i neponovljivom mestu trebalo da bude EKSKLUZIVNA zelena površina najvišeg reda ove druge i ređe vrste. Običnih parkova ima, ili bi ih bar trebalo biti svuda, ali vrhunske, idealno ravne, besprekorno uređene, ukrašene i dovoljno VELIKE zelene površine ovog tipa (pošto bi bila jedina takva u celom gradu) sigurno neće biti nigde drugde (Ratno ostrvo je rezervat prirode, a Košutnjak park-šuma). Ona traži više truda i para, ali kao vrhunski izlog i najveća retkost jednog velegrada upravo velikim gradovima pruža mnogo više.
Park Ušće je zbog do sada nepostojećih investicija i neodržavanja ovom intervencijom svakako popravilo i izgled i upotrebljivost - ali u odnosu na PRETHODNO stanje. Međutim u hijerahiji vrednosti makar potencijalnih zelenih površina, dakle onoga što je Ušće TREBALO biti,
degradirano je na klasičan park gde se forsiraju obavezne putanje kroz zelenilo. Možda to odmah neće biti toliko izraženo zbog ograničenog broja novih "atrakcija", ali će uskoro biti. A ako ne budemo imali sreće, što je sudeći po iskustvu skoro izvesno, biće degradirano i mnogo više, pa će vremenom pretrpavanjem stalno novim sadržajima umesto klasičnog zelenog parka postati zabavno-komercijalni park. Veliki točak je samo početak.
Primeri u svetu: