[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=510898#p510898:zl6atve6 je napisao(la):
direktor » Sre Jan 24, 2018 1:24 am[/url]":zl6atve6]Pa sta znaci jer pojedinci ne mogu da smisle brutalisticke zgrade da treba da ih srusimo umotamo u stiropor napravimo demituse i slicne gluposti
Ti pojedinci koji ne vole taj stil gradnje su velika većina, samo ih manjina simpatiše, iz opet čudnih razloga. Retko ko od njih bi želeo tu da živi ili je pak neko ko se navikao na loše, pa to prisvojio kao deo svog porekla ili je povezao lošu, bezdušnu arhitekturu sa toplom porodicom sa NBg u kojoj je odrastao, a čija toplina nema veze sa brutalizmom, već je uspela da ne prihvati serviranu realnost. Ljudi iz znatiželje vole da vide i kućice Beduina u pustinji i zgrade srušene bombardovanjem, ali ne žele tu da žive.
Nisu u pitanju ljudi koji bi rušili te zgrade, već bi ih u određenoj meri izmenili, odn. unapredili. Npr. goli beton ne mora samo da se oblaže stiropor fasadama, mogu tu da se postavljaju i kvalitetnije, ventilirajuće fasade ili pak pojedine zgrade od velikog značaja, kao što je ova, mogle bi da se oblažu kamenom, recimo granitom. Pri tom, forma objekta, pa čak ponekad i reljefni ili specifični geometrijski oblici same fasade mogu da ostanu potpuno isti, iako su obloženi drugim materijalom. Uz sve to, poboljšao bi se i toplotni koeficijent zgrade i dugoročno bi se štedila energija.
Kod nas je brutalizam u periodu socijalizma prihvaćen ponajviše iz finansijskih razloga, a ne samo ideoloških. Štampani beton koji nije ni sa čim obložen je prosto mnogo jeftiniji od bilo čega drugog, a bilo je potrebno graditi mnogo stambenih kvadrata, kako bi se ruralno stanovništvo dovlačilo u gradove i kako bi se razvijala industrija. To je bilo mišljenje naših, domaćih komunista. Stvaran cilj je bio sa viših, svetskih instanci kojima je cilj bio da koncentrisanjem stanovništva lakše uspostave kontrolu nad populacijama i državama, kao i da to stanovništvo liše mogućnosti izbora, a i da generisanjem nehumanih uslova za život, projektuju socijalnu otuđenost, kako bi sve to vodilo ka apatiji stanovništva, depresiji, smanjenju reprodukcije i konačnom cilju smanjenju broja stanovnika. Kao što vidimo, čak i danas NBg ima najvišu stopu samoubistva u Srbiji, izrazito negativan natalitet, a stanovi se popunjavaju doseljenicima iz različitih krajeva koji pustoše, a već u tekućoj generaciji se dešavaju značajne psihološke degeneracije, izrazito raste stopa zavisnosti od psihoaktivnih supstanci, natalitet postaje negativan, ljudi apatični, mrzovoljni i depresivni.
Mnogi gradovi zapada imali su brutalizam tek u tragovima, a kod nas je to poprimilo srazmere pandemije. Pri to su, skoro svi ti gradovi, poput Berlina, Londona ili Pariza uveliko izmenili date objekte, a tek ponegde su zadržani primeri u autentičnom izgledu, kao relikti prošlosti.