Plašim se da se upustim u bilo kakvu polemiku ovde, čak i na teme koje su mi po obrazovanju i profesiji bliske, jer strepim da bih mogao ponovo, hitro i bez ikakvog valjanog razloga, da budem okarakterisan kao agresivac (što je, verujte mi, veoma daleko od istine). No, hajde da probam, valjda ću preživeti.
Nisam od tvrdoglavih i neumoljivih branitelja svakog slova u pravopisu (a, ma šta mislili o njemu, to nipošto nije ni Ivan Klajn - on je veoma prijemčiv za promene koje donosi život), ali ne bih mogao da uspostavim znak jednakosti između primera koji su navedeni ovde: jedno su nazivi ulica kojima ni vreme ni sve pravopisne bure nisu naudili (Knez Mihailova i Ulica kneza Mihaila, obe varijante ispravne, uz napomenu da je prva izrazito nadmoćna u svakodnevnom govoru i kao takva treba da ostane na uličnim tablama), dok su drugo primeri naziva koji su nekada bili ispravni ili barem odomaćeni, dok danas to nisu - i to samo zato što se pravopis izmenio. Mislim da je u redu zadržavati "simpatične anegdote" ako su deo snažnog nasleđa, starovremske, folklorne, na bilo koji način utkane u tradiciju i duh mesta (a i dalje žive), te kao takve, u okvirima lokalnog ili arhaičnog govora, zavedene u pravopisu. Ali, kada je u pitanju toponim čije se ime nije promenilo i koje i dalje živi, te je u svojim specifičnim oblicima jasno definisano u "jezičkom kodeksu", ne nalazim ni najslabiji razlog da bude prihvaćeno u nepravilnom vidu. Da se, barem, tako iskvareno koristi u svakodnevnom govoru u velikoj meri, pa da donekle razumem, ali ovako...
Moguće je da grešim, ali eto, u najblažem i najpomirljivijem tonu, ovo bi bilo moje mišljenje koje sam zasnovao na izvesnom (mada i dalje sasvim nedorečenom) znanju i dovoljno čvrstom uverenju.