Студентске спортске игре
Универзијада у шкрипцу
Одржавање Београдске универзијаде потпуно је везано за завршетак радова на овим спортским објектима који су „носили” некадашње кандидатуре Београда за организацију Олимпијских игара
Да ли ће се 25. летње универзитетске спортске игре одржати у Београду или не, у овом тренутку, чини се, зависи искључиво од тога да ли ће базени СРЦ „Ташмајдан” и стадион Црвене звезде бити на време реконструисани у складу са правилима међународних спортских федерација за одржавање спортских такмичења.
Све остало, иако се ту и тамо понешто касни, као што је реч о дворани у Инђији, биће, чини се, завршено на време тако да јубиларна Универзијада почне како је и планирано – 1. јула. Међутим, ако објекти за два најмногољуднија спорта, атлетику и пливање, не буду завршени, судбина Универзијаде биће потпуно неизвесна... Мање лош сценарио у том случају јесте да се Универзијада одржи без њих (или једног од та два спорта), а најгори да Фису пронађе другог домаћина или да потпуно откаже Универзијаду. У првом случају штета за имиџ Београда и Србије била би велика, у другом немерљива.
– Управо је завршена јавна набавка за грађевинске пројекте за три објекта који ће се користити за атлетику. То су „Маракана” на којој ће се одржати такмичење, терен Војне академије за тренинге и Војне гимназије за загревање. Очекује нас расписивање јавне набавке за извођача грађевинских радова и јавних набавки за тартан... Јавна набавка опреме, рачунајући сва борилишта је у току. У договору са Атлетским савезом одлучили смо се за такозвани „сендвич систем” стазе – ни најскупљу ни најјефтинију варијанту – која је мало мекша од најскупље такмичарске и одговара за тренинге. Због мало времена које нам је преостало, размишља се да се грађевински радови повере директно Јавном предузећу „Београд пут” – каже Драган Пешикан, који је однедавно задужен за бригу о спортским објектима у предузећу „Универзијада Београд 2009”.
Чак ни скраћен поступак за избор извођача радова не гарантује да ће све бити спремно, јер у игри је и виша сила – време.
– За изливање атлетске стазе потребно је од 26 до 30 дана потпуно сувог времена и то не само да нема кише, него ни да у ваздуху нема превише влаге. Ми смо спремни да радимо 24 часа дневно, чак и да поставимо шаторе на правцима на „Маракани” и да под њима изливамо стазу, док би се кривине радиле по лепом времену. Такође у тендеру за набавку и изливање стазе тражићемо да набављач обезбеди атест Светске атлетске федерације, који је неопходан за одржавање такмичења. И тиме би уштедели нешто времена – каже Пешикан, координатор за спортске објекте и спорт на Београдској универзијади.
Прописима Светске пливачке федерације организатор мора да има два базена тзв олимпијских димензија, један уз други, један за загревање и један такмичарски.
– Проблем је што за пливање немамо резервну варијанту за „Ташмајдан”. Базен на Бањици је пар сантиметара краћи и плићи, а због поодмаклог времена принуђени смо да се уместо реконструкције крова на затвореном базену на „Ташу” определимо само за санацију – каже Пешикан и додаје да су на скакачким базенима у Кошутњаку у току опсежни радови, које финансира држава.
Закашњења је било и на дворани у Инђији у којој би се играла одбојка, али Пешикан сматра да ће она бити завршена на време, а за сваки случај обезбеђена је резервна – дворана у Зрењанину која је била предвиђена за рукомет, који је испао са програма Универзијаде.
– Резерве имамо и за све друге спортове, само не за атлетику и пливање – каже Драган Пешикан
Ж. Б.
------------------------------------------
Подсећање на 1975.
Београд је 1975. године требало да организује Универзијаду, али ни тада није имао „среће” и Универзитетски савез за физичку културу Југославије, формални организатор приредбе, отказао је домаћинство. Учињено је то у последњи час и тадашњи председник Фису Примо Небиоло, доцније алфа и омега светске атлетике, имао је само толико времена да у свом Торину организује Универзијаду у атлетици.
За организацију такмичења у осталим спортовима, као и смештаја и транспорта учесника, није било времена.
--------------------------------------------------------
Н. Илић: Све иде својим током
Председник Извршног комитета Универзијаде Небојша Илић, није желео да детаљније говори о буџету, који за организацију ове приредбе удруженим снагама издвајају Влада Србије, Београд и Извршно веће Војводине. Део суме, „разрезане” Војводини, издвајају војвођански градови у којима ће се одржати нека од такмичења и, незванично сазнајемо, пребацивање средстава на рачун организатора је каснило и због „неспоразума” око новца који је требало да издвоје Нови Сад, Инђија, Панчево...
– Финансијски план Универзијаде је усвојен. Буџет је дефинисан, такође и све обавезе и све иде својим током. Немам друге информације. У медијима је било превише написа у кривим тоновима, вађења делова изјава из контекста, а много мање пажње је поклоњено ономе шта смо урадили – каже Илић.
Међу великим јавним набавкама, које су завршене, јесу опремање универзитетског села (вредност 506.000.000 динара), изабран је концепт свечаног отварања и затварања, а пре два дана потписан је уговор о исхрани учесника Универзијаде.
– Универзитетско село ће бити опремљено на време намештајем „Симпо лајна”, који ће после Универзијаде припасти студентским и ђачким домовима и установама широм Србије, а уверен сам да смо на најбољи начин решили питање исхране учесника и њихових пратилаца. Исхрана је једна од кључних ставки у организацији овако великих спортских манифестација са више од 10.000 учесника – каже Илић.
После усвајања концепта свечаног отварања и затварања, појавили су се написи да ће церемоније коштати девет милиона евра, више него што би коштала једна добра, функционална спортска дворана.
– То није тачно. Отварање и затварање у „Београдској арени” коштаће десет пута мање – 850.000 евра – каже Небојша Илић.
Ж. Б.
[објављено: 11/03/2009]
Izvor: politika
Link:
http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Univerzijada-u-shkripcu.sr.html