извор ПресKrov hale „Pinki" u Zemunu već mesecima prokišnjava. Kofe koje primaju i po 20 litara vode, postavljene da parket ne bi bio uništen, vise iznad glava sportista
Krov Kulturno-sportskog centra „Pinki-Zemun", rekonstruisan pre samo osam godina, propušta vodu i u očajnom je stanju. Kako bi zaustavili prokišnjavanje krova, rukovodstvo ovog sportskog centra je na plafonu zakačilo čak 150 plastičnih kanti i tako sprečilo da voda ne curi na parket!
Nije teško zamisliti šta bi se moglo dogoditi ako bi kanta sa 20 litara vode pala na glavu nekom od brojnih sportista koji svakodnevno treniraju u ovoj hali.Prepuštena zaposlenima
Hala „Pinki" je već osam godina prepuštena brizi zaposlenih. Grad i opština Zemun ne izdvajaju nikakva sredstva, pod izgovorom da je ovaj sportski centar privatizovan. U „Pinkiju" je godinama, posle NATO bombardovanja, boravilo i nekoliko stotina prognanih sa Kosova i Metohije. Rukovodstvo i zaposleni morali su da iznajmljuju prostor privatnim firmama kako bi sprečili njegovo dalje propadanje.
Loše napravljen
Božidar Tadić, generalni direktor hale „Pinki-Zemun", kaže za Press da problem sa krovom postoji još od 1974. godine, kada je hala izgrađena.
- Krov je napravljen pod nagibom. Najveći problem je kada padne kiša. Sva voda se slije na sredinu krova i tada dolazi do curenja nataložene vode, koja pada direktno na parket sale. Kako bismo ga zaštitili, mi smo postavili 150 kanti koje primaju oko 20 litara vode. Svakodnevno ih kontrolišemo da ne bi došlo do pucanja ili, u najgorem slučaju, nekog težeg incidenta, kako kanta ne bi nekom pala na glavu sa visine od 50 metara - objašnjava Tadić.
Samo da ne padnu... Kofe velika pretnja za sportiste
Prema njegovim rečima, 2000. godine firma „Nešvil" je uradila rekonstrukciju krova, ali sa veoma lošim materijalom, pa je već posle nekoliko meseci krov počeo ponovo da prokišnjava.
- Kada je krov rekonstruisan, radnici ove firme očigledno nisu ozbiljno shvatili ovaj problem. Urađen je od lošeg materijala, a mi najkasnije na proleće moramo naći načina kako da izgradimo novi krov. Završili smo na sudu, a presuda je doneta u našu korist. Kod nas u hali treniraju odbojkaši, rukometaši, košarkaši... Kante smo postavili radi preventive, jer ako padne bukvalno kap kiše u celoj hali će se podići parket, koji smo takođe renovirali o svom trošku - kaže Tadić.Bez odgovora
Iako smo juče u više navrata pokušali da dođemo do nadležnih u građevinskoj firmi „Nešvil" i saznamo da li su halu „Pinki" rekonstruisali po svim propisima, nismo uspeli. Na brojeve telefona ove firme tokom jučerašnjeg dana niko nam se nije javio.
On apeluje na nadležne u Skupštini grada da im što pre pomognu u rešavanju ovog gorućeg problema, jer ovu salu, kao i bazen, koriste besplatno đaci iz celog Beograda uz đačku knjižicu, dok su na raspustu.
- Mi smo uradili mnogo za ovu halu. Sredili smo sve prostorije, bazen, halu i mnogo toga još, ali krov ne možemo jer nemamo sredstva. Sve smo sredili iz svojih sopstvenih sredstava. Nadam se da će nam grad pomoći. Za osam godina, koliko sam ja ovde direktor, zaradili smo iz sopstvenih sredstava 56 miliona dinara i sav novac uložili u objekat, koji danas izgleda na vrhunskom nivou. Borimo se kao lavovi, ali sa krovom ne možemo - objasnio je Tadić.fakti
n KSC „Pinki-Zemun" izgrađen je 21. oktobra 1974. godine i namenjen je deci, omladini i građanima
n U hali treniraju odbojkaši, rukometaši, košarkaši i drugi sportisti
n Dnevno kroz ovaj sportski centar prođe više od 3.000 ljudi
Nije na budžetu
Inače, KSC „Pinki" je jedini sportski centar u Beogradu koji se ne finansira iz gradskog budžeta. Razlog je što je radikalska vlast sredinom 2000. godine „Pinki" transformisala u akcionarsko društvo, a većinski paket akcija, 49 odsto, prodat je „Naftnoj industriji Srbije". Iako je tadašnji direktor NIS-a i potpisnik ugovora Dragan Tomić najavio da će preuzimanjem „Pinkija" biti obezbeđeni svi uslovi za normalno bavljenje sportom, do toga ipak nije došlo.
D. STANIMIROVIĆ
Izvor: 24 sataOprema za Univerzitetsko selo biće predata studentskim domovima...
Nameštaj kojim će biti opremljeno Univerzitetsko selo tokom 25. letnje univerzijade, koja se održava od 1. do 12. jula u Beogradu, biće posle te manifestacije predat studentskim domovima širom Srbije.
PLAN - Ministarstvo prosvete raspisaće uskoro javnu nabavku za opremanje Univerzitetskog sela, a za smeštaj sportista potrebno je oko 10.000 kreveta, isto toliko dušeka, 40.000 kompleta posteljine, 17.000 stolica i svih delova nameštaja.
Čak 80 odsto budžeta Univerzijade namenjeno je investicijama, pre svega opremanju sportskog sela i nabavci sportske opreme. Nakon Univerzijade, sva sportska oprema ostaje sportskim savezima i objektima.
Do najvećeg svetskog sportskog takmičenja ostalo je manje od pola godine i pripreme su ušle u završnu fazu. Pored izgradnje objekata, počeli su i neophodni radovi na postojećim sportskim centrima, kako bi oni ispunjavali standarde i za takmičenja i treninge.
Nebojša Ilić, predsednik Izvršnog komiteta Univerzijade, na jučerašnjoj sednici Izvršnog komiteta kao prioritetne zadatke u narednom periodu izdvojio je proces javnih nabavki i najavio da će ukupno biti raspisano 39 javnih nabavki, od kojih će do početka februara biti raspisano pet. Svi će imati uvid u njih s obzirom na to da će biti postavljene na sajt Univerzijade. Prve javne nabavke odnose se na ishranu volontera, nabavku lanč paketa, kancelarijskog materijala, organizovanje ishrane učesnika, nabavku kancelarijskog nameštaja i smeštaj zvaničnika.
Igor Miklja, gradski sekretar za sport, rekao je da će montažne tribine potrebne za ATP turnir biti korišćene i za Univerzijadu. Radmila Hrustanović, pomoćnik gradonačelnika i član Izvršnog komiteta Univerzijade, rekla je da će predstojeći sportski događaj godine biti organizovan kako dolikuje Beogradu.
- To će biti oda mladosti i sportu, ali i štedljiva manifestacija, jer moramo da vodimo računa o svakom dinaru - istakla je Hrustanovićeva.
U martu će našu prestonicu posetiti delegacije zemalja učesnica kako bi se uverile u tok priprema.
Odabrano već 10.000 volontera
Jedan od legata Univerzijade biće svakako volonterski pokret. Dosadašnje prijavljivanje dobrovoljaca nadmašilo je i najsmelije procene jer je do juče prijavljeno već 9.717 volontera na koje može da se računa, dok je ukupan broj prijava gotovo dvostruko veći.
Izvor: Grad BeogradСнежана Марковић, министарка спорта, и Игор Микља, градски секретар за спорт и омладину, обишли су данас отворене тениске терене Спортског центра „Милан Гале Мушкатировић” (Тадеуша Кошћушка 63), који се уређују за одржавање АТП турнира „Serbian Open” од 2. до 11. маја. Терене су са њима обишли и представници Министарства за инфраструктуру, општине Стари град и чланови породице Ђоковић.
Република је за уређење осам тениских терена и помоћног објекта издвојила 40 милиона динара, а они ће бити искоришћени и за Универзијаду, најавила је Снежана Марковић.
– Реконструкција терена за можда највећи спортски догађај у последње време у Србији представља одличан спој приватног сектора, локалне и републичке управе, а корист ће имати сви који у њему учествују. Наравно, корист ће имати и грађани, како присуствујући овако значајном догађају тако и касније користећи терене – рекао је Микља.
На турниру „Serbian Open”, који ће бити у рангу са турнирима у Марсељу и Умагу, наступиће тенисери из Србије, Хрватске, Шпаније, Француске и Аустрије, а наградни фонд ће бити 450.000 евра. Град ће за потребе турнира закупити монтажне трибине за десетак хиљада посетилаца, а Дирекција за грађевинско земљиште ће уредити прилазе и паркинг овог спортског центра.
Prvi kamioni zemlje i bageri stigli su juče u Sportski centar „Milan Gale Muškatirović“, čime je zvanično počela gradnja teniskih terena za predstojeći ATP turnir „Serbian Open 2009“. Iako radovi nisu počeli u decembru kako je najavljivano, organizatori obećavaju da će sve biti spremno do 2. maja, kad će u Beograd stići majstori svetskog tenisa.
Na izgradnju budućeg teniskog centra na Dorćolu, biće potrošeno ukupno 70 miliona dinara, koliko su iz svojih budžeta izdvojili Republika Srbija, Grad Beograd i Opština Stari grad. Osim za potrebe ATP turnira, teniske terene koristiće i učesnici predstojeće Univerzijade, koja se u Beogradu održava od 1. do 12. jula.
- Ovo je zajedno sa Univerzijadom najveći sportski događaj u Beogradu ove godine. Vlada je za finansiranje ovih radova izdvojila 40 miliona dinara, što znači da je to novac svih građana Srbije i da i oni učestvuju u ovom velikom projektu - rekla je Snežana Samardžić – Marković, ministarka za sport i omladinu, koja je zajedno sa sekretarom za sport Igorom Mikljom, predsednicom Opštine Stari grad Mirjanom Božidarević i predstavnikom „Femili sporta“ Goranom Đokovićem juče obišla prve radove.
Prema projektu predviđeno je da teniski kompleks ima sedam terena. Tribine centralnog terena imaće kapacitet od 5.000 mesta, dok će još toliko gledalaca moći da prime dva manja terena. Osim toga, budući teniski centar na Dorćolu, dobiće i četiri prateća terena. Za potrebe ATP turnira, neophodno je prema najvišim standardima urediti i okolni prostor, svlačionice, teretanu, sale za masažu, medicinski i medija centar, kao i niz pomoćnih objekata. Već je počela gradnja parkinga, koji će imati ukupno 200 mesta. Sve to mora biti gotovo do polovine aprila kad će u prestonicu doći predstavnici ATP.
- Lično garantujem da će sve biti završeno na vreme i po najvišim standardima ATP. Siguran sam da će Beograd, ali i takmičari koji dolaze, biti ponosan na ono što ćemo uraditi - rekao je Igor Miklja.
Uskoro će uslediti nabavka opreme za trajno osvetljenje koje će biti postavljeno na tri glavna terena i omogućiti televizijski prenos mečeva.
Učesnici poznati za tri nedelje
Na turniru „Serbian Open”, koji će biti u rangu sa turnirima u Marseju i Umagu, nastupiće teniseri iz Srbije, Hrvatske, Španije, Francuske i Austrije, a nagradni fond će biti 450.000 evra. Goran Đoković rekao je da su u toku pregovori sa menadžerima vrhunskih tenisera i za tri nedelje ćemo znati ko dolazi u Beograd.
извор БлицAutor: B. Vuković | Foto.Stefanović | 31.01.2009. - 09:25
Iako u Beogradu neće biti izgrađen ni jedan novi sportski objekat, u rekonstrukciju će biti uloženo oko 300 miliona dinara. Najviše će biti odvojeno za adaptaciju bazena u Košutnjaku, dok će najmanja svota biti uplaćena za izgradnju borilišta za streličarstvo u Vojnoj akademiji.
U toku je adaptacija otvorenih bazena na Košutnjaku, gde će biti održano takmičenje u skokovima u vodu. Prema rečima organizatora, na tom objektu ima i najviše posla, ali će sve biti gotovo na vreme.
- Rekonstrukcija je koncentrisana na skakaonicu i bazen za skokove u vodu i na instalacije koje su povezane sa bazenom. Adaptacijom su još obuhvaćene sve prilazne staze, koje su u ovom trenutku urušene, kao i prostorije u kojima će biti smeštene sudije i ostali zvaničnici FISU-a i garderobe sportista. Ovom rekonstrukcijom nije obuhvaćena sanacija kompletnog kompleksa u Košutnjaku, jer je za to nephodno 350 miliona dinara - objašnjava Ranko Tepavčević, direktor objekata u preduzeću „Univerzijada 2009”.
Na Bežanijskoj kosi će biti izgrađen „balon”, koji će nakon Univerzijade biti legat studentima.
- „Balon” će biti montažnog tipa i u njemu će moću da se igraju svi timski sportovi. Hala će biti građena po specifičnim dimenzijama pogodnim za igranje rukometa, što će značiti studentima nakon Univerzijade. U sklopu balona nalaziće se i potreban broj svlačionica, spravarnica, toaleti i kafe - najavljuje Tepavčević.
Jedna od većih investicija je i ulaganje u obnovu klima sistema u Hali „Pionir”. U ovom objektu uopšte ne postoji rashladni sistem, što je veliki problem, jer se Univerzijada održava u julu.
- U Hali „Pionir” trenutno ne postoji klima uređaj koji služi za njenu klimatizaciju, već se u letnjem periodu „čiler”, koji služi za pravljenje leda u Ledenoj dvorani, preusmerava ka Hali. Zbog ovakvog načina rada, u fazama prebacivanja, bacaju se velike količine veoma skupog glikola. Zbog toga moramo nabaviti novi „čiler”, koji će služiti samo za klimatizaciju „Pionira”. Takođe, predviđena je rekonstrukcija postojećih komora za pripremu vazduha i svih pratećih instalacija - objašnjava Ranko Tepavčević i dodaje da se pažljivo pristupalo svakom ulaganju, jer u 150 dana do početka Univerzijade nema prostora za gubljenje i greške.
Izvor: BlicUmesto da maskota Univerzijade uveliko krasi majice, kačkete i bilborde širom Srbije, svi zainteresovani vrapca Živka mogu pronaći u sudskim predmetima. Samo četiri meseca pre početka 25. Letnjih studentskih igara, maskota je promenjena, a u toku je sudski spor oko autorskih prava između idejnog tvorca prve maskote Ranka Savčića i preduzeća „Univerzijada 2009“, koje je prošle nedelje predstavilo novog, „modernijeg“, za sada bezimenog vrapca.
Maskotu Ranka Savčića Univerzijada je koristila od zvanične dodele takmičenja Srbiji, u Insbruku januara 2005. godine. Na toj svečanoj dodeli, na svim zastavama i obeležjima novoproglašenog domaćina 25. Letnjih univerzitetskih igara nalazi se Živko, kog su organizatori Univerzijade koristili do 20. januara ove godine. Tada su iznenada odlučili da je potrebno maskotu „osvežiti“ i „modernizovati“ pa je Nikola Lehočki napravio novo obeležje takmičenja koje se od 1. do 12. jula održava u Srbiji. Međutim, nastao je spor jer su prema rečima organizatora autorska prava isplatom honorara prešla na preduzeće „Univerzijada 2009“, dok Ranko Savčić tvrdi da prava ne mogu preći ukoliko se ne potpiše autorski ugovor. Osim maskote, Ranko Savčić tvorac je i loga, slova U, koji se čak nalazi i na novoj maskoti, takođe vrapcu.
- Zakon je po tom pitanju veoma jasan, autorska prava prenose se isključivo ugovorom, koji nismo potpisali. Četiri godine ih jurim da potpišu ugovor, ali su mi samo obećavali prazne priče i izbegavali me. Sad čak koriste i moj logo na novoj maskoti, što je zaista sramotno. Kad su mi se pravdali da nemaju novca, da je kriza, rekao sam: „Ako je problem Ranko Savčić da se Univerzijada ne održi, meni ni dinar ne morate dati“.
Opširnije u izdanju za utorak, 17. februar 2009.
Izvor : Zvanicni sajt Univerzijade2009Svakom studentu koji će za vreme Univerzijade izaći iz sobe u Studentskom gradu, u tom periodu biće obezbeđen adekvatan smeštaj – glavna je poruka koju je na današnjoj sednici Senata Beogradskog univerziteta preneo i studentima i dekanima potpredsednik Vlade Republike Srbije i predsednik Organizacionog komiteta Univerzijade Beograd Božidar Đelić.
Mada je ovo bila tema kojom se javnost najviše bavila proteklih dana najavljujući sednicu, najvažniji zaključak diskusije je da predstavnici Univerziteta, kako studenti, tako i profesori, shvataju da je Univerzijada najveći svetski sportski događaj ove godine i najveća manifestacija ikada organizovana u Srbiji. Univerzijada je okrenuta studentima i nezamislivo je da postoji bilo kakav nesklad između ovog događaja i njegovih glavnih aktera. Svi učesnici sednice su se saglasili da je Univerzijada događaj od nacionalnog značaja i da bi, kao takva, morala da bude iznad svake institucije. U skladu sa tim, prihvaćeno je da fakulteti maksimalno uvaže potrebe i mogućnosti organizacije Univerzijade i da svojim odlukama o ispitnim rokovima omoguće svojim studentima optimalne uslove za pripremu i polaganje ispita.
Na sednici je takođe predloženo da studenti koji volontiraju na Univerzijadi dobiju po 3 ECTS boda, što je za one koji studiraju po pravilima Bolonjske konvencije, više nego značajno.
Јеси то негде прочитао, јер сам и ја прочитао и крстио сам се и левом и десном. Стварно су то били изјавили за новине, или су барем "новинари" тако пренели.Ambassador":1msfcqg3 je napisao(la):Ahaaa... A ja bio ubedjen da sam negde to procitao, pa mi bilo nelogicno.. :lol: