Šta je novo?

Obnova i izgradnja sportskih centara

 
Неко је био паметан и дао ВК Партизану тај објекат на управљање... тиме руиниравши и објекат и ВК Партизан.
Видим да су халу обновили, поставили подлогу за рукомет (који опет добија на популарности), па ће ваљда и базен.
А све су то, иначе, стари објекти, и требало би увелико размишљати о њиховој замени новим, савременијим и одрживијим.
 
Evo nekih (meni) novih slika kako će izgledati SC na Bežanijskoj kosi.

Na prvi pogled, skoro sve postojeće zelene površine će postati parking ;(

centar_za_sport_i_rekreaciju_univerziteta_u_beogradu_080422_tw1024 (1).png
kompleks_centra_za_sport_i_rekreaciju_univerziteta_u_beogradu_3.jpg
Univerzitetski-sportsko-kompleks-Beograd-projekat-4.jpg
Univerzitetski-sportsko-kompleks-Beograd-projekat-1.jpg



 
Ono što meni "bode" oči, je što ovaj kompleks više neće biti dostupan nama, "običnim" rekreativcima.

Atletska staza (prava, od 400m) se nigde u Beogradu besplatno ustupa rekreativcima. Trenutno ovde postoji sadržaji koji rekreativci koriste, a to su teretana na otvorenom, teniski, košarkaški i fudbalski tereni, kao i staze za trčanje (ceo krug oko kompleksa ima oko 1000m). Takođe ima dosta prostora na postojećim tribinama, kao i na okolnom zelenilu gde mnogi treniraju. Koliko mi se čini, toga više neće biti.

stadion-sa-stazama.jpg


 
Počinju radovi na SC "Radnički", postavljena je ograda celom dužinom parcele u ul. Vojvode Šupljikca, iseljeni su lokali koji su bili oko SC, auto perionica i kafe "Santo Domingo", kao i ispostava Nacionalne službe zapošljavanja, tu su sada postavljeni radnički mobilni kontejneri.
1680523456833 (1).jpg
 

Šapić: Na Bežanijskoj kosi gradimo veliki sportski kompleks otvoren za sve


Blizu mesta na kome počinje izgradnja nacionalnog trenažnog odbojkaškog centra nalazi se parcela, biser i Novog Beograda i Bežanijske kose, na kojoj će se graditi veliki sportski kompleks otvoren za profesionalne sportiste, ali i sve građane i rekreativce, izjavio je gradonačelnik Beograda Alekdsandar Šapić.

Obraćajući se prisutnima na polaganju kamena temeljca za izgradnju nacionalnog trenažnog odbojkaškog centra na Novom Beogradu, gradonačelnik je podsetio da je pre mesec i po dana, zahvaljujući i premijerki Ani Brnabić i Vladi Srbije, ta parcela prešla u vlasništvo Grada Beograda, te da je u toku izrada idejnog projekta za jedan veliki sportski kompleks.

– U okviru ovog budućeg velelepnog projekta nalaziće se atletski stadion, fudbalski teren, kao i otvoreni i zatvoreni tereni za različite sportove. Podsetiću da se u blizini nalazi i Sportski centar „11. april” za koji se završava konačni projekat, na osnovu koga će ovaj centar sa tri zatvorena bazena, koliko ih sada ima, dobiti ukupno osam. Nadam se da ćemo za neke tri-četiri godine, kada budemo ponovo bili ovde, moći da kažemo da se nalazimo na mestu velikog i kompleksnog sportskog centra i da će to biti nešto što ja, koji sam kao sportista mnogo putovao, nisam video nigde na svetu. Mislim da Srbija i njeni sportisti to zaslužuju – rekao je gradonačelnik.

On je izneo podatak da, prema evropskim standardima, Grad Beograd brojem sportskih objekata zadovoljava oko 800.000 stanovnika i dodao da je njegova obaveza kao gradonačelnika da, dok god bude bio na tom mestu, povećava broj sportskih objekata, kako bi se što više građana bavilo različitim sportskim aktivnostima.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić istakla je da je Srbija postala svetska sila u odbojci, te da su srpski odbojkaši i odbojkašice od 2017. godine doneli svojoj zemlji 34 medalje.

– Preduslov za kontinuitet tih vrhunskih rezultata jeste taj da naši sportisti, kada ovaj centar bude završen u maju 2025. godine, dobiju uslove dostojne svetskih prvaka i njihovog rada i talenta, da bi i buduće generacije mogle da budu tako uspešne – rekla je Ana Brnabić.

Ona je istakla da je uspesima srpskih sportista doprinela i Vlada Srbije, tako što je više nego dvostruko povećala ulaganja u sport.

Ministar omladine i sporta Zoran Gajić je istakao da je izgradnja ovog objekta za sportiste neka vrsta dosanjanog sna i zahvalio Vladi Srbije koja, i pored velikih infrastrukturnih projekata, ulaže u srpski sport.

Velikom broju građana i sportista obratili su se generalni direktor Svetske odbojkaške federacije Fabio Azevedo, kapiten ženske odbojkaške reprezantecije Ana Bjelica, kao i član muške odbojkaške reprezentacije Srbije Aleksandar Atanasijević, a događaju je prisustvovao i gradski sekretar za sport i omladinu Nikola Penić.

MIX_9803-1536x1023.jpg


 
У међувремену су на део градилишта где се гради одбојкаши центар довели дизалицу и кран ( није завидан квалитет фотографије пошто ми је батерија била на измаку):
IMG_20230622_193040.jpg
 
"Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić istakla je da je Srbija postala svetska sila u odbojci, te da su srpski odbojkaši i odbojkašice od 2017. godine doneli svojoj zemlji 34 medalje."

Подржавам свако улагање у спортску инфраструктуру, јер се то враћа на више начина не само кроз резултате у врхунском спорту, већ и кроз један спортски талас који запљусне учмалу, лењу Србију и покрене је да се несвесно маштајући о успесима (материјалној добити) Ђоковића, Јокића... бави својом децом и омогући јој здраво одрастање (из лоших намера али се деца барем баве спортом).
АЛИ НИКАКО НЕ ПОДРЖАВАМ БЕОГРАДИЗАЦИЈУ.
Да ли мора све да буде у Београду?
Да ли може нешто ван БГ да постане центар/академија на пример: Палић веслање, Нови Сад одбојка, Крагујевац фудбал, Ниш рукомет, или ћемо и скијање да преселио са Копаоника на Баново брдо или на ону траку/ скисимулатор за учење на Ади.
Да ли се неко запита куда ово води и да ако желиш да се бавиш спортом (који то одавно није већ озбиљна индустријска грана) мораш да се преселише у БГ.
Па сами (власт се бира на изборима, не подржавам уличне протесте и преврате силом) смо одговорни са једне стране за одумирање Србије а са друге гушењем Београда који не може да дише од превелике концентрације и доброг и лошег на малом простору.
 
И ово да додам:
Очекујем ускоро да ће премијерка уместо присвојних придева српски, српска, српске користити београдски, београдска, београдске јер овај први неће...
 
Да ли мора све да буде у Београду?
Да ли може нешто ван БГ да постане центар/академија на пример: Палић веслање, Нови Сад одбојка, Крагујевац фудбал, Ниш рукомет, или ћемо и скијање да преселио са Копаоника на Баново брдо или на ону траку/ скисимулатор за учење на Ади.
Да ли се неко запита куда ово води и да ако желиш да се бавиш спортом (који то одавно није већ озбиљна индустријска грана) мораш да се преселише у БГ.
Uređena infrastruktura i sve što je potrebno da bi mogla da se igra odbojka u Kraljevu, reprezentativni mečevi po standardima FIVB, imamo izgrađenu sportsku halu u Vršcu gde su se održavali košarkaški mečevi, grade se i preuređuju fudbalski stadioni po Srbiji, imamo vaterpolo halu u Kragujevcu... , pa eto ispade da se ništa ne radi van Beograda, jer ovo što imamo se ne računa.​
 
Uređena infrastruktura i sve što je potrebno da bi mogla da se igra odbojka u Kraljevu, reprezentativni mečevi po standardima FIVB, imamo izgrađenu sportsku halu u Vršcu gde su se održavali košarkaški mečevi, grade se i preuređuju fudbalski stadioni po Srbiji, imamo vaterpolo halu u Kragujevcu... , pa eto ispade da se ništa ne radi van Beograda, jer ovo što imamo se ne računa.​
Да појасни: сви центри гранских спортова, савез и комитета су у БГ, сва европска и светска такмичења се одржавају у БГ.
Да је тако као што кажеш за набројане објекте на њима би играла репрезентација, други градови сем Бг били центри за одређене спортове (административни центар, место окупљања и препрема пред репрезентативне мечеве, тренинг кампови за талентоване играче...).
Моје питање је да ли постоји живот (спорт) у Србији ван Београда?
Да ли можемо да понудимо нешто друго сем Бг?
Да ли би била срамота да се светско првенство у рвању одржало у Суботици, или светско дворанско у атлетици у Новом Саду?
Да ли смо тамо могли да направимо адекватне спортске и пратеће објекте ( хотеле) који могу да подигну ниво понуде једног града?
Да ли ће увек бити исти изговор: БГ има дворану (коју смо направили пре пар година јер нисмо хтели да је правимо у другом граду), БГ има хотеле (логично јер се сва дешавања дешавају у БГ, осим Егзита злих аутономаша), ту је седиште савеза и ОКС, центри окупљања, аеродром, сплавови...
Једноставно, други градови немају никакве шансе поред овакве грамзивости, осим да се надају да ће дочекати Конурбацију (Панчево, Инђија...) пре него задњи угаси светло...
 
Да је тако као што кажеш за набројане објекте на њима би играла репрезентација, други градови сем Бг били центри за одређене спортове (административни центар, место окупљања и препрема пред репрезентативне мечеве, тренинг кампови за талентоване играче...).
Evropsko prvenstvo za žene u košarci igrano u Nišu ili NS, Zrenjanin i Beograd. Evropsko prvenstvo u košarci za muškarce Beograd, Novi Sad, Niš i Vršac. Završnica kupa u košarci već godinama se igra u Nišu. Rukomentna reprezentacijačesto igra kvalifikacione mećeve u Nišu i Vojvodini. Čak i reprezentativni fudbaleri znaju da igraju meče van Beograda. Kuća fudbala u Novoj Pazovi. Liga budućih šampiona i takmičenje mladih EX YU u fudbalu se održava u zapadnoj Srbiji. Dosta fudbalskih klubova ima jedan jedan deo priprema na Zlatiboru, Zlataru, Tari. Košarkaška reprezentacija ima jedan deo priprema na Kopaoniku. Čini mi se da je i jedna završnica svetske lige u vaterpolu bila u Kragujevcu.

Sve u svemu, stalno ta sportska dešavanja u Beogradu... ;)
 
Evropsko prvenstvo za žene u košarci igrano u Nišu ili NS, Zrenjanin i Beograd. Evropsko prvenstvo u košarci za muškarce Beograd, Novi Sad, Niš i Vršac. Završnica kupa u košarci već godinama se igra u Nišu. Rukomentna reprezentacijačesto igra kvalifikacione mećeve u Nišu i Vojvodini. Čak i reprezentativni fudbaleri znaju da igraju meče van Beograda. Kuća fudbala u Novoj Pazovi. Liga budućih šampiona i takmičenje mladih EX YU u fudbalu se održava u zapadnoj Srbiji. Dosta fudbalskih klubova ima jedan jedan deo priprema na Zlatiboru, Zlataru, Tari. Košarkaška reprezentacija ima jedan deo priprema na Kopaoniku. Čini mi se da je i jedna završnica svetske lige u vaterpolu bila u Kragujevcu.

Sve u svemu, stalno ta sportska dešavanja u Beogradu... ;)
Онако из Гугла на прву:

2022

Od 23. do 26. juna 2022. biće održano Evropsko prvenstvo za juniore i seniore u kajak kanu sprintu, na regatnoj stazi Savskog jezera na Adi Ciganliji.

Od 18. do 27. avgusta 2022. biće održano Evropsko prvenstvo u badmintonu za juniore, u organizaciji Badminton saveza Srbije i Beograda

2023

Fajnal 8 vaterpolo Lige šampiona (od 31. maja do 3. juna): Domaćin finalnog turnira Lige šampiona u vaterpolu biće Beograd

Najveći ragbi turnir u Evropi sa 18 ekipa učesnica, Evropsko prvenstvo u ragbi 7 konferencija 1, održava se od 9. do 11. juna u Beogradu

U Beogradu je danas počelo Evropsko juniorsko prvenstvo u plivanju koje će trajati do 9. jula

Svetsko prvenstvo u veslanju (od 3. do 10. septembra): Domaćin predstojećeg Svetskog prvenstva u veslanju biće Beograd.

Rvački savez Srbije i Beograd drugu godinu zaredom biće domaćin Svetskog prvenstva za seniore od 16. do 24. septembra u Štark Areni

2024

Evropski šampionat u boksu 2024. godine održaće se u Beogradu

2025

Evropsko prvenstvo u veslanju 2025. godine biće održano na Adi Ciganliji u Beogradu, saopštio je danas Veslački savez Srbije (VSS).

Ван Београда

Novi Sad će po prvi put u istoriji biti domaćin Evropskog prvenstva u planinskom biciklizmu, a Srbija će time postati prva zemlja u regionu koja je dobila priliku da organizuje ovo značajno sportsko takmičenje. Evropsko prvenstvo biće održano od 12. do 15. avgusta 2021

Međunarodna sambo federacija (FIAS) prošle nedelje je donela odluku da se takmičenja u sambou održati u Novom Sadu u Srbiji od 14. do 19. septembra 2022

Vazduhoplovni savez Srbije u Nišu od 25. jula do 6. avgusta 2022. organizuje 16. Evropsko prvenstvo u paraglajdingu, u disciplini prelet.​


Takmičenje najboljih evropskih muških juniorskih reprezentacija biće održano tokom ljeta 2023. godine u Nišu.

Pojedinačno prvenstvo Evrope 2023 i Evropskog klupskog kupa za muškarce i žene 2024. Oba dogadjaja će biti organizovana u Vrnjačkoj Banji.
 
Vrh