Nadvožnjak prema Belom potoku kod železničke stanice još nije gotov, mada su svi betonski radovi gotovi, pa izgleda da može da se pusti u saobraćaj. Skoro su završene pešačke staze. Na samom mostu je ostala hidroizolacija, osvetljenje, asfalt, prilazne rampe 3 komada koje se sada rade. Potrebno je preko puta železničke pruge izgraditi saobraćajnicu koja vodi na nadvožnjak, jer su zbog nje porušene neke kuće u skorije vreme.
Izgleda da se nešto može završiti brže, ali samo jedan podatak, jedna domaća građevinska firma je skoro propala u toku radova na Obilaznici i povukla se iz posla i pitanje je da li će se oporaviti. Iza nje je ostalo nezavršenih delova koje je neko morao da preuzme i završi, pa onda nepredviđena klizišta, koja se otvaraju na svakom koraku, sve to prolongira radove.
Sanderu, nemoj sledeće reči prihvatiti lično, jer pretpostavljam da Ti nemaš nikakve veze sa glavnim odlučivanjem u vezi sa ovim Projektom, ali nekoliko stvari pokazuju da je ovaj Projekat (pričam o tunelu Beli Potok, ali pretpostavljam da je čitava obilaznica rađena u identičnom maniru) NAMERNO napravljen da bi što više koštao. Zašto imam takav utisak?
1) Vas ubeđuju da se "nepredviđena klizišta otvaraju na svakom koraku", što implicira da ih nije bilo pre početka radova, a onda su volšebno iskrsla. To je nemoguće. Klizište, ili je postojalo decenijama pre ili ga nema ni sad. Lično verujem da se radi o opciji dva. Klizište sa leve i desne strane tunela od Bulevara da bi postojala moraju da ispune neka od sledećih uslova:
a) geološki (slojevitost, pukotine, nepovoljan litološki sastav) - Pošto se ovo odnosi na stenske mase, a njih ovde nema, razlog otpada.
b) ljudski (potkopavanje, zasecanje nožice padine, krčenje šume čije korenje drži rastresito tlo...) - Takođe otpada, jer ovde se iskop radi odozgo, nema zasecanja nožice padine. Eventualno treba neka podgrada da zadrži to rastresito tlo, nikako onakva palisada od šipova.
c) geomorfološki (nagib terena i sl.) - To nije pravilo probleme pre, pa ne vidim razlog da počne sad.
d) hidrogeološki (izvori vode, drastična promena nivoa podzemnih voda, itd...)
Sve u svemu, ukoliko se u zadnjih godinu dana nije pojavio neki izvor na tom nasipu za Bulevar (Avalski put), onda tu nema klizišta. Potencijalno odronjavanje tla usled iskopa nije klizište, to je normalna fizička pojava koja se rešava uobičajenom podgradom.
Kao dodatni dokaz da je ta skupa palisada od šipova ubačena samo da bi se znatno povećala cena radova (a siguran sam da u početku - u trenutku potpisivanja ugovora - nije taj deo posla ni predviđen) je činjenica da te 2 palisade nisu iskorištene da istovremeno budu i spoljašnji zidovi tunela. Dakle, urade se ove 2 palisade na odstojanju od 30 metara, uradi se u sredini centralni zid (separator smerova obilaznice), koji takođe može da bude od šipova ili ne. Obe ili sve 3 palisade se na vrhu nezavisno vežu veznim gredama - naglavicama, na koju se kasnije slažu prefabrikovane i prenapregnute grede (isto kao što se i radi). U ovom slučaju iskop je uži, dakle velika ušteda, palisade štite dalje radove od "klizišta" (za koje, ponavljam, ne verujem da postoji). Ovi spoljašnji zidovi od šipova mogu da ostanu takvi kakvi su uz nešto malo dorade, ili da se sa unutrašnjih strana zaglade "kozmetičkim" zidom.
Prilažem sliku jedne takve situacije, na kojoj sam pre više od četvrt veka i sam radio. U jednom evropskom glavnom gradu su imali problem na jednom kružnom toku gde su se sticala 2 bulevara. Problem je bio što većina vozila nastavlja put u istom pravcu nakon kružnog toka, ne skreću ni levo ni desno u drugi bulevar. Drugim rečima, nepotrebno su prisiljeni da se zavrte pola kružnog toka i nastave pravo. Rešenje je bilo sledeće: u tom bulevaru pre kružnog toka zauzete su 2 centralne trake (po jedna iz svakog smera) za budući tunel. Pobijene su palisade šipova po te 2 linije, nastavljen je saobraćaj po preostalim slobodnim trakama sa strane, a taj centralni deo je pokriven prefabrikovanim gredama, one su ponovo zatrpane i iznad njih je asfaltirano, ponovo smo imali pun saobraćajni profil. Jedino smo na mestima ulaska i izlaska u tunel - zona rampi - imali malo suženje, ali pošto je to urađeno dovoljno daleko od kružnog toka, to nije imalo nikakav uticaj na saobraćaj. Onda su mašine ušle da kopaju rampe i dalje tunel ispod ovih greda koje su držali šipovi i konačan rezultat se vidi na slici. Šipovi su kasnije tako lepo obrađeni da svi misle da su to stubovi liveni na licu mesta. Sa desne strane se vidi jedan deo pokriven nekim mozaikom na zidu; na tom mestu se pojavila voda, pa smo morali da radimo hidroizolacionu zaštitu između i preko stubova, pa šipovi-stubovi sa tom zaštitom ne bi lepo izgledali, pa smo pribegli izradi "kozmetičkog" zida preko hidroizolacione zaštite.
U stvarnosti, rešenje je bilo sa mnogo više detalja. Tunel je dug oko kilometar i po, pre kružnog toka preskače i jednu klasičnu raskrsnicu, umesto jedinstvenog ulaza/izlaza za oba smera, postoje po 2, smaknuta, za po 2 trake u svakom smeru, jer u tunelu u stvarnosti ispod kružnog toka i raskrsnica imamo 2x2 trake, postoje i izlazi u bočne ulice, itd. Nešto od toga možete videti na ovim slikama, ali pojednostavljena suština (ono što nas interesuje kako funkcioniše palisada od šipova kao spoljašnji zid tunela) je opisana gore. Umesto 2 trake u jednom smeru, zamislite po jednu u svakom smeru. Takođe, zaboravite ova ograničenja na 50 i zabranu vožnje desnom trakom. Fotografija je napravljena tokom prekida saobraćaja usled neke nezgode.
Ovakvo rešenje nije bila naša izmišljotina. Hrpa tunela po mnogim gradovima je ovako urađena, jer je to standardno rešenje takvog problema. Umesto klasičnih zidova i širokih iskopa, za kojim praktično NIGDE nema potrebe, rade se ove palisade od šipova koja služe i kao zaštita od tla i kao budući spoljašnji zidovi. Zašto raditi 2 vrlo skupa posla kad se jednim mogu odraditi oba problema?
A na Belom Potoku će ubrzo ovi šipovi biti zatrpani, jer se neko setio da pored njih prave i obične betonske zidove. Kao što si rekao: ima se, može se. A ima se samo za prijatelje...
