Šta je novo?

Obilaznica oko Beograda - [ Autoput ]

Za vikend sam vozio Milosem Veliki, oko 130 km/h po tempomatu i bio sam medju sporijima, ljudi voze nenormalno brzo, 150, 160 pa i vise. Najjace mi je kad ljudi voze porodice i zajasu preticajnu traku, blicaju jer ih toboze usporavaju. Niko ne spori da nam trebaju bolji putevi i da signalizacija moze da bude bolja i jasnija, ali nama svima fali pre svega saobracajna kultura. Ende.
 
Kad smo već kod znakova, zašto na tablama pored ćirilice na primer za Аеродром, latinicom piše takođe Aerodrom, logično bi bilo da piše na engleskom Airport, Isto je i za Sajam - Fair, Centar - Centre (može i Center i to je pravilno).

Hajde ovo za centar može i da se nasluti, ali šta na primer nekome znači što piše aerodom kad ne razume šta to znači (ukoliko nije grk).

Razumem da su oba pisma u službenoj upotrebi pa za gradove ima smisla da piše i na latinici jer je ujedno transkripcija za strance, ali za objekte poput Aerodrom i Sajam nema nikakvog smisla jer ko je građanin Srbije zna pročitati na ćirilici pa mu latinični natpis nije potreban, a ko je stranac natpis Sajam mu ništa ne znači.
 
Nije samo saobraćajna kultura, tu se ispoljava naša generalna sebična, "ne je**m dva posto nikog oko sebe jer sam najbitniji" kultura, a potpomognuta je time što niko nije ni probao da nauči te ljude kako se vozi auto-putem. Ne znam za vas, ali s obzirom da sam polagao vožnju u mestu daleko od auto-puta, niko mi nije ni pomenuo auto-put u bilo kom trenutku i kako se vozi na njemu. A ista ta kultura se ispoljava i u vožnji u gradovima. Ne staje se na peštačkim prelazima, a vala ne staje se ni drugim automobilima.

Razumem da je to u vožnji inercija, da mnogi često ne razmišljaju o tome što rade, ali svi bismo brže i bezbednije stizali gde smo krenuli kad bi vožnja bila saradnja da svi prođu lakše, nego da bude takmičenje ko će prvi da prođe...
 
Kad smo već kod znakova, zašto na tablama pored ćirilice na primer za Аеродром, latinicom piše takođe Aerodrom, logično bi bilo da piše na engleskom Airport, Isto je i za Sajam - Fair, Centar - Centre (može i Center i to je pravilno).

Hajde ovo za centar može i da se nasluti, ali šta na primer nekome znači što piše aerodom kad ne razume šta to znači (ukoliko nije grk).

Razumem da su oba pisma u službenoj upotrebi pa za gradove ima smisla da piše i na latinici jer je ujedno transkripcija za strance, ali za objekte poput Aerodrom i Sajam nema nikakvog smisla jer ko je građanin Srbije zna pročitati na ćirilici pa mu latinični natpis nije potreban, a ko je stranac natpis Sajam mu ništa ne znači.
Zato sto postoji simbol avioncica, 99% ljudi zna sta znaci. Kao i ona tacka koja oznacava Center (Centar).
 
Za vikend sam vozio Milosem Veliki, oko 130 km/h po tempomatu i bio sam medju sporijima, ljudi voze nenormalno brzo, 150, 160 pa i vise. Najjace mi je kad ljudi voze porodice i zajasu preticajnu traku, blicaju jer ih toboze usporavaju. Niko ne spori da nam trebaju bolji putevi i da signalizacija moze da bude bolja i jasnija, ali nama svima fali pre svega saobracajna kultura. Ende.
U nedelju sam vozio oko 130-140 km/h. Iskreno, ne preporučujem te brzine, mnogo je krivina.
 
Ako je 120 puna kapa, koju onda brzinu preporučuješ za Grdeličku klisuru? Priznajem da ove godine nisam išao tim AP, ali se stvarno ne sećam nečeg katastrofalno teškog.
Opet, zamolio bih za pojašnjenje, kakvo manevrisanje je potrebno za Begaljičko brdo?
Po komentarima deluje da ne voziš često, pa možda neko može da ti da neki koristan savet. Meni je kad sam počinjao vožnju bila teško ona krivina na usponu kod Mokrog Luga, dok mi neko nije rekao da gledam pravo i ogradu, a ne auto pored mene.
 
Ako je 120 puna kapa, koju onda brzinu preporučuješ za Grdeličku klisuru? Priznajem da ove godine nisam išao tim AP, ali se stvarno ne sećam nečeg katastrofalno teškog.
Opet, zamolio bih za pojašnjenje, kakvo manevrisanje je potrebno za Begaljičko brdo?
Po komentarima deluje da ne voziš često, pa možda neko može da ti da neki koristan savet. Meni je kad sam počinjao vožnju bila teško ona krivina na usponu kod Mokrog Luga, dok mi neko nije rekao da gledam pravo i ogradu, a ne auto pored mene.

До 120 ако имаш добар ауто са одличним гумама. Свуда где је 120 ограничење на аутопуту до Чачка је то и максимална безбедна брзина.
Поготово што се сада свуда мере просечне брзине...
 
Ako je 120 puna kapa, koju onda brzinu preporučuješ za Grdeličku klisuru? Priznajem da ove godine nisam išao tim AP, ali se stvarno ne sećam nečeg katastrofalno teškog.
Opet, zamolio bih za pojašnjenje, kakvo manevrisanje je potrebno za Begaljičko brdo?
Po komentarima deluje da ne voziš često, pa možda neko može da ti da neki koristan savet. Meni je kad sam počinjao vožnju bila teško ona krivina na usponu kod Mokrog Luga, dok mi neko nije rekao da gledam pravo i ogradu, a ne auto pored mene.
Da, u pravu si, ne vozim puno, jedno 25+ godina. Postoji nesto sto se zove radijus krivine, centifugalna sila i u zavisnosti od brzine, postoji brzina koja je bezbedna i sigurna. Valjda osetis u krivini koja je ostra, kada uletis vise nego treba, centripetalna sila deluje tako da tezi da te izbaci s puta. Na onom delu od Ljiga do Preljine (mislim na krivine izmedju tunela naravno) to se bas oseti.
Opet i zavisi od samog auta, nije isto ako uletis u krivinu sa Puntom i BMW-om M3. Svakako sam prolazio kroz ove krivine i brze od 150 ali nije preporucljivo.
 
Kroz grdeličku je ograničenje 100kmh ako se dobro sećam.
 
zbog toga sam i pitao ako je 120 jedva, kako bi onda prolazio kroz Grdelicu gde stvarno ima zahtevnijih delova.
Opet, nisam dobio odgovor šta je to problematično kod Begaljičkog brda, da zahteva specijalne manevre, ali nije bitno, neću da potenciram više.
niko bitan, nisu potrebne odlične gume, dovoljne su pristojne gume (pristojna šara, da se nije uplastičila ili ispucala) i ispravni amortizeri. Ako su amortizeri neispravni, auto zanosi u stranu pri većim krivinama.
 
zbog toga sam i pitao ako je 120 jedva, kako bi onda prolazio kroz Grdelicu gde stvarno ima zahtevnijih delova.
Opet, nisam dobio odgovor šta je to problematično kod Begaljičkog brda, da zahteva specijalne manevre, ali nije bitno, neću da potenciram više.
niko bitan, nisu potrebne odlične gume, dovoljne su pristojne gume (pristojna šara, da se nije uplastičila ili ispucala) i ispravni amortizeri. Ako su amortizeri neispravni, auto zanosi u stranu pri većim krivinama.

Ишао сам 130-140 кроз Грделичку али не препоручујем. Не знам шта је проблем за Бегаљичко брдо.

Нису довољни само амортизери већ и како је шасија подешена што заједно са гумама и амортизерима утиче на тквз mechanical grip (заиста не знам како да преведем са енглеског). Довољно је да почнеш да доживљаваш благи understeer, што је врло честа појава на колима из ткзв ”голф” класе, који при таквој брзини може да доведе до озбиљно опасног и непредвиђеног понашања како возила тако и возача. Зато сам навео добар ауто као услов за такву бржу вожњу + одморан возач + нормални услови за вожњу (снег-лед или 40+ степени свакако неће бити од помоћи).

У сваком случају, мислим да постоји делови на нашим аутопутевима где је могуће возити и безбедно преко 150 али исто тако имамо делове где је и 120 дискутабилно.
 
Za trideset godina vožnje po autoputu sam video 4 felne kako leže što u brzoj što u voznoj traci.

Takodje sam video dva puta grede spale sa nekog kamiona i jednom rudu za vuču.

Što se tiče otpalih auspuha video sam ih nekoliko a pre neki dan celu izduvnu granu jednog kamiona.Takodje predmeta manjih i većih raznih oblika.

Životinja raznih ni broja ne znam,takodje pešaka,pijanaca itd u svim trakama puta.

Kontra smer vožnja nekoliko puta mada više slučajeva u poslednjih 5 godina.

Dece koja sa nadvožnjaka bacaju predmete nekoliko puta takodje.

Svi smo mi sigurni vozači dok nas uz sve mere predostrožnosti prati i malo sreće.

Zato savet manji gas manje i šanse za katastrofalni ishod.
 
Raspravljate dal treba voziti 150 ili 160 na sat u zemlji gde da bi da se zaista ozbijlno shvata svaki peti auto prosao tehnički pregled. Svaka vam čast.

U normalnim zemljama ljudi shvataju da je ograničenje tu sa razlogom, a kod nas se ono shvata kao izazov.
 
Kroz grdeličku je ograničenje 100kmh ako se dobro sećam.
Jeste, ali pošto tamo nije gužva osim sad u sezoni, realno može i brže što uglavnom svi i rade. Tamo je problem širina traka, jer su uže, pa kad ima kamiona zna da bude nezgodno.
Begaljičko brdo je problem zbog velikog nagiba, a prosečan Srbin neće da spusti u 4. Kamioni uz brdo idu i srednjom, pogotovo ovi lakši, a na spustu uglavnom jesu desno.
Drugo, to je polugradska saobraćajnica, gde imaš sigurno 30% BG tablica, od kojih većina voze brzo i bezobrazno. Mnogo oštrije nego u gradu. To je već za psihologe.
Naravno nije retko da kamioni pretiču krajnjom levom, a to radi i Lasta ponekad.
 
zbog toga sam i pitao ako je 120 jedva, kako bi onda prolazio kroz Grdelicu gde stvarno ima zahtevnijih delova.
Opet, nisam dobio odgovor šta je to problematično kod Begaljičkog brda, da zahteva specijalne manevre, ali nije bitno, neću da potenciram više.
niko bitan, nisu potrebne odlične gume, dovoljne su pristojne gume (pristojna šara, da se nije uplastičila ili ispucala) i ispravni amortizeri. Ako su amortizeri neispravni, auto zanosi u stranu pri većim krivinama.
Da probam da objasnim manevar.

Najveći problem je što dozvoljena brzina na ovoj deonici nije za sve ista kao što je neko pomenuo. Većinu starijih, višljih i jeftinijih automobila sile opasno vuku i to je samo pitanje vremena kada će doći do incidenta.

Većini vozača ovih automobila je ispod časti da smanje brzinu (i stepen prenosa) i predju u desnu traku. Umesto toga guraju pedalu do daske u 4toj ili 5toj brzini i naravno usporavaju zato što motor nema snagu da u ovim stepenima prenosa izvuče uz ovo brdo.

U krajnjoj levoj se odvija "fajt" onih koji pretiču. sa 130, ovih što divljaju sa 130+ i ostalih koji voze srednjom trakom i koji kad naidju na ove gorepomenute što kilave i ne sklanjaju se pokušavaju da ih preteknu.

Kamiondžije su u velikom procentu disciplinovane i koriste krajnju desnu (sporu) traku,

Opcije su: Gas i drži levu traku i moli se da te eki ne opali sa 150 od nazad ili drži srednju, uspori prebaci u treću uz nesnosnu buku i muku motora.
 
Брзина од 120-130 km/h је максимална безбедна брзина на ауто-путу... За аутомобиле из 50-их година прошлог века. Ограничења брине су смешно ниска на већини путева у целој Европи.
 
To što je auto kao kanta sposoban da vozi više od te brzine ne znači da je ona psihološki bezbedna, ona više umara vozače, a i više se goriva troši, što šteti životnoj sredini. 130 km/h je izuzetno velika brzina, gde moraš uzeti u obzir i kamione koji idu 90 km/h. Šta da ti izleti neki kamion sa 95 km/h da pretiče drugi kamion, a ti si vozio 180?

Svakako, ušteda sa većom brzinom na veličini naše države bi se merila u minutima, što dovodi do toga da povećanje brzine nije opravdano.
 
Брзина од 120-130 km/h је максимална безбедна брзина на ауто-путу... За аутомобиле из 50-их година прошлог века. Ограничења брине су смешно ниска на већини путева у целој Европи.
Citirao bih Miloša Kovića, ali neću javno.
 
Брзина од 120-130 km/h је максимална безбедна брзина на ауто-путу... За аутомобиле из 50-их година прошлог века. Ограничења брине су смешно ниска на већини путева у целој Европи.
Zbog ovakvog razmišljanja godišnje u saobraćajkama izgubimo 500 ljudi. OD 2020. godine ponovo je počeo da se povećava broj poginulih koji je deceniju bio u padu.
 
Брзина од 120-130 km/h је максимална безбедна брзина на ауто-путу... За аутомобиле из 50-их година прошлог века. Ограничења брине су смешно ниска на већини путева у целој Европи.
Da u teoriji, u praksi moras uzeti i druge ucesnike u saobracaju, sve ih je vise i sve je veca sansa da dodje do nezgode. Sve je vise vozila i ne mozes da vozis na putu kao da si sam.
Nije isto odreagovati pri 130 ili 180, razlika je ogromna. Takodje, fizika osnovne skole, E = mv^2/2. U prevodu Ako povecas brzinu 2 puta, energija se poveca 4 puta. Mislite o tome...
 
Vrh