Šta je novo?

Obilaznica oko Beograda - [ Autoput ]

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=778190#p778190:3xjh0ism je napisao(la):
Пантограф » Sat Sep 26, 2020 5:53 pm[/url]":3xjh0ism]Mislim da je pravac sa najvećim brojem vozila ipak Vrčin-Beograd, ali i tu bi trebalo da sve bude OK.
Da, trenutno manje od 30% skreće ka Obilaznici.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=778288#p778288:371jbldb je napisao(la):
Pendolino » Sat Sep 26, 2020 10:35 pm[/url]":371jbldb]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=778190#p778190:371jbldb je napisao(la):
Пантограф » Sat Sep 26, 2020 5:53 pm[/url]":371jbldb]Mislim da je pravac sa najvećim brojem vozila ipak Vrčin-Beograd, ali i tu bi trebalo da sve bude OK.
Da, trenutno manje od 30% skreće ka Obilaznici.

Interesantni podaci, pretpostavljam i da su izvori pouzdani.
Interesantno u smislu šta će reći podaci za 2023. ili ako završe obilaznicu od Bubanj potoka do Straževice do kraja sledeće godine - za 2022.
Interesantno će biti za praćenje i koliko će kod Dobanovaca nastavljati ka gradu, a koliko obilaznicom.
Ne u smislu stranog putničkog tranzita (automobili i autobusi) - oni će po završetku obilaznice sa prvim ažuriranjem here, GMaps i sl. masovno, 90-99% otići na obilaznicu i time smanjiti razliku pravca BG-Vrčin i BG-Šimanovci u odnosu na obilaznicu za barem 5-10%.
Interesantno će mi biti u 2 druga pravca: 1) domaći tranzit i 2) diversifikacija ulaska u infrastrukturnu mrežu grada Beograda.
Što se domaćeg tranzita tiče, povećaće se sigurno, samo je pitanje u kolikoj meri.
Onaj ko npr. ide iz NS ciljano ka Nišu sada verovatno bira Gazelu pre kružnog ispod Avale, takve bi trebalo da "upije" obilaznica u velikoj meri.
Pod 2 je diversifikacija ulaska u glavni grad. Zašto bi neko ko ide u južne delove grada išao autoputem kroz grad, ako ima dobar prilaz sa druge strane?
Zato je što pre potrebna veza Surčin (A2) - NBG, jer omogućava direktnu vezu većeg dela Srbije sa sremskim delom grada i tu bi se po meni generisao baš ozbiljan saobraćaj, što bi se osetilo čak i na Gazeli, iako je ne bi "rešilo". Zato je vrv bila potrebna i petlja Resnik.
E sad, ne bi škodilo da i grad malo upristoji te prilaze obilaznici iz pravca grada, jer je i tu previše uskih grla, da bi bili razmatrani kao opcija.
Rim je rešio mnoge probleme na taj način, ali od GRA vode ka centru široki bulevari, nema vijuganja iznad Trošarine niti ibarske 1+1.
Tako da BG-Vrčin i BG-Šimanovci (ulazak na gradski autoput) ostaju i svakako će ostati glavni pravci ulaska u gradsku infrastrukturu.
Zato mi je i interesantno kako će se završetak sektora B obilaznice i Surčin-NBG odraziti pre svega na rasterećenje ta 2 glavna pravca.
 
Uticaće, sigurno. Ja prvi ću u špicu za izlazak sa NB ka jugu (Velika Plana) koristiti buduću vezu NB - Surčin - obilaznica. Mislim da ću biti na Vrčinu za vreme koje bih proveo na Gazeli. I ka severu bih, u špicu, vozio tuda:

I moj drug iz Sremčice koji radi na NB će istim putem. Ali, upravo zbog rasta lokalnog saobraćaja na obilaznici, sve većeg kako se Beograđani budu pomerali ka periferiji (već se dešava), očekujem kroz neku godinu ozbiljne čepove na njoj, jer nije dovoljno široka. Time ona, nažalost, opet gubi na atraktivnosti.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=778079#p778079:1aaqcyzn je napisao(la):
caribrod » 26 Sep 2020 07:59 am[/url]":1aaqcyzn]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=777915#p777915:1aaqcyzn je napisao(la):
tribi » Fri Sep 25, 2020 4:15 pm[/url]":1aaqcyzn]Neće ni to. Sada je prema stanju na terenu gotovo sigurno da će onaj ko bude hteo iz pravca Resnika ka Beogradu morati da se isključi na petlji Avala, pa da ide sadašnjim kružnim putem do auto pijace i da se tu ponovo uključi na autoput ka Beogradu.

Sve i da ne bude tog nadvožnjaka i isključenja, ja se samo pitam koji bi to korisnici masovno išli do Bubanj potoka obilaznicom da bi na taj način krećući se iz pravca Resnika ušli u Beograd preko Bubanj potoka, sa sve usponom iznad Kaluđerice. Tačnije, kome se isplati da se uključi na obilaznicu i preko pentranja kod Kaluđerice starim autoputem ide bar do prve petlje, a to je Lasta. Za prigradski deo opštine Grocka (Kaluđerica-jbg nema petlju, Leštane, Boleč...) dok se ne napravi tunel na sektoru C ovaj pravac nema značaja, idu na kružni nema dalje, dal na avalskoj ili na BP i nije neka razlika. Za Kumodraž, Medak i manje-više sve sa druge strane autoputa (sva naselja severoistočno od autoputa, počev od petlje kod plavog mosta pa nadalje) ima prilaza preko avalske petlje, koji su verovatno brži i prihvatljiviji nego ići do petlje BP i nazad do plavog mosta. Za VML i MML jedino, ali i oni imaju pristup sa avalske petlje na obilaznici, koji nije bogznakoliko rđaviji od varijante na Bubanj potoku, u krajnjoj liniji mogu na avalsku, kružni, pa na autoput. Ostaće problem tranzit za Pančevo iz pravca jugozapada i zapada, ali to svakako ne rešava ovaj deo obilaznice.
Daleko bilo da ne treba jedna od najvažnijih petlji u zemlji da ima sve pravce isključenja, što svrsishodnije po mogućstvu, ali ne vidim ni da je smrtni greh ako ne možeš da se brzo vratiš u BG, kad i ako si ga već zaobišao obilaznicom. Za ulazak u razne delove grada ima podosta petlji (Bataja, Dobanovci, Surčin, biće i Surčin/NBG, Ostružnica, Orlovača/PB, fali Resnik i to stoji, Avala), ovo je već dosta upitno koliko je veliki fail, to što na (trenutnom) kraju obilaznice ne možeš direktno da se pentraš preko brda da se vratiš u BG.

Već sada u špicu se brže stiže iz južnih delova grada (Petlovo, Labudovo, Vidikovac) na Konjarnik, Šumice, Medak... i to brže za nekih 20 minuta... kad se završi obilaznica stizaće se pola sata brže. Često idem ovom relacijom i kružnim putem i preko grada i merio sam više puta.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=778112#p778112:3vvjniyz je napisao(la):
tzoran1 » Sub Sep 26, 2020 12:00 pm[/url]":3vvjniyz]e da zaboravih.. evo ovo su napravili siromasni Nemci na ukrstanju A5 and A6 Autobahnen (motorways), cloverleaf interchange, Walldorf, Baden-Wuerttemberg, Germany. Nemam pojma kada je to "primitivno" detelina ukrstanje radjeno ali vidim da ih i dan danas sluzi...iako je previse nebezbedno, ima previše preplitanja saobraćaja, nedovoljan kapacitet i pravi guzve cepove i silni ljudi izginuse... BTW prosecan broj vozila dnevno A5 je 135 000 i A6 je 95 000. niski autoput generise 50 000 pa posto je najbitniji i mi smo prebogata zemlja treba to i pokazati odgovarajucom petljom ...
file.php



Strpite se jos neko vreme, odradicemo ponovo snimak za mesec dva pa cemo videti kako ce tada izgledati. Ispravite me ako gresim ali slicno ako ne isto izgleda petlja kod orlovače?
 
Imaju neki novi snimci ovde... https://www.youtube.com/watch?v=kOBItL76ZKY moze da se preskoci do 10:50 u snimku.

Radi se na asfaltiranju na raznim mestima izmedju Ostruznice i Orlovace (7,7 km), sto je dobro.

Nema neka konkretna vest o tunelima Lipak i Zeleznik. Kazu da rade na hidrotehnickim zavrsnim radovima na nekakvom kolektoru - pojma nemam sta gebelzu to znaci. Mene najvise zanima snimak unutra i vest o osvetljenju u tunelu, ali nema se informacije za to.

Mostovi (tri) napreduju.

Most broj 9 - 433 metara dugacak - postavljen je prvi sloj asfalta.
Most broj 10 - 422 metara dugacak - radi se na hidroizolaciji, navodno to zavrsavaju. Posle sledi asfalt ako se ne varam?
Most broj 11 - 116 metara dugacak - zavrsni radovi na postavljanju zastitnih ograda... ne znam da li to znaci da je postalvjena hidroizolacija ili asfalt... mozda neko moze da mi pojasni?

Petlja Orlovaca - prvi sloj asfalta, od cega je 80+% gotovo.

To je to...
 
Osvetljenje je manji problem - ušrafe se svetiljke, razvuče kabl i poveže na struju. Veći je problem ventilacija i razne PP i slične zezalice. Kolektor znam šta je ali sam pglu da objasnim... Ide dole pre asfalta i krečenja.
Ovo za M10 nije navodno. To je jedna od stvari koja se vidi na snimcima (one tapiserije što ih lepe na most). Posle HI ide asfalt, tačno, BNS, ovde su išli sa jednim debelim slojem i posle još samo SMA.
Ograde možeš da šrafiš u različitim trenucima, rekao bih da nema asfalta ni izolacije na M11, jer ne bi propustio to da naglasi... Ali to je 116m, 2 dana lepog vremena i oni piromani to začas izlepe...
Ono što je još jedno moje zapažanje da se asfaltira i otvorena trasa, koja je naizgled zaostajala za mostovima.
Petlja Orlovača mi je onako, baš kilava, ali ide nekako, Petlovo brdo je više priča za ibarsku, ne može da naškodi obilaznici.
Utisak mi je da generalno mogu ovo do kraja godine da puste, glavna borba je na bila na mostovima, sad je verovatno u tunelima, ne zaboravite da je ovo samo 1 strana autoputa i da bi to trebalo da bude duplo lakše nego A1, A2, A4 kad su se gradili. U Bancarevu su recimo opremali obe cevi, ovde jednu, trasa je rađena i levo i desno, ovde samo levo itd.
Kad ovo završe, a završiće po svemu sudeći do kraja godine, mogu sledeće godine udarnički da napadnu deo do Straževice.
I na kraju će, naravno, Igor biti u pravu - da će obilaznica cela biti iz 3 dela, tj. 2021. pun profil do tunela, 2022. do Bubanj potoka.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=778525#p778525:qdpeqet3 je napisao(la):
ĆoRaVa_SoVa » 27 Сеп 2020 09:34 pm[/url]":qdpeqet3]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=778112#p778112 je napisao(la):

Ispravite me ako gresim ali slicno ako ne isto izgleda petlja kod orlovače?

@Ћорава Сово, не грешиш, петља "Орловача" је исто тип "детелина". Ортофото са гугла
петља орловача.JPG

Петља је одавно пројектована и изграђено је онолико колико је изграђено, тако да ће остати до даљег таква каква је и планирана. Можда једног дана је и препројектују, али то ће се десити ....

Петље "детелина" су и оне две на ауто-путу А1 код Новог Сада, за скретање за Каћ, Зрењанин,... и друга за скретање за Бачки Јарак,Темерин,....

На жалост петљу тип "детелина" ће се градити и код нове индустријске зоне код аеродрома "Никола Тесла", а где је садашња петља за скретање ка аеродрому. Кад пронађем у документацији, поставићу цртеж те петље. Ту би иначе баш лепо легла петља са једном или две рампе "тобоган".
 
Цариброд када лепо све појасни имам осећај као да сам својим очима све то видео и некако зрачи оптимизмом када каже да ће то бити готово до одређеног рока.... :sesir: :sesir: :D
 
Da li neko zna zašto nije prvo rađen most bliže petlji Orlovača umesto onog preko pruge pliže tunelu?

most.jpg


U provom slučaju bi mogla da se kompletira petlja i devijacija uradi posle mosta (onog blže ptelji). Možda bi bilo svrsishodnije.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=779163#p779163:glkwuycu je napisao(la):
Markoticevic » Uto Sep 29, 2020 8:41 pm[/url]":glkwuycu]Imaju neki novi snimci ovde... https://www.youtube.com/watch?v=kOBItL76ZKY moze da se preskoci do 10:50 u snimku.

Radi se na asfaltiranju na raznim mestima izmedju Ostruznice i Orlovace (7,7 km), sto je dobro.

Nema neka konkretna vest o tunelima Lipak i Zeleznik. Kazu da rade na hidrotehnickim zavrsnim radovima na nekakvom kolektoru - pojma nemam sta gebelzu to znaci. Mene najvise zanima snimak unutra i vest o osvetljenju u tunelu, ali nema se informacije za to.

Mostovi (tri) napreduju.

Most broj 9 - 433 metara dugacak - postavljen je prvi sloj asfalta.
Most broj 10 - 422 metara dugacak - radi se na hidroizolaciji, navodno to zavrsavaju. Posle sledi asfalt ako se ne varam?
Most broj 11 - 116 metara dugacak - zavrsni radovi na postavljanju zastitnih ograda... ne znam da li to znaci da je postalvjena hidroizolacija ili asfalt... mozda neko moze da mi pojasni?

Petlja Orlovaca - prvi sloj asfalta, od cega je 80+% gotovo.

To je to...

Ukratko-Hidrotehnički kolektor za atmosferske vode. Atmosferska kanalizacija bi trebalo da se gradi uz svaku veliku saobraćajnicu (autoput, šnel štrase i sl.), kako bi se kiša koja padne na saobraćajnicu brzo i efikasno odvela sa asfalta, da ne bi ugrozila učesnike u saobraćaju. Atmosferska kanalizacija podrazumeva slivnike, kolektor i eventualno separatore za prečišćavanje atmosferskih voda (čestice ulja i sl. zagađujućih materija). Atmosferska kanalizacija se projektuje u okviru projekta saobraćajnice, tako da saobraćajnica ima nivelaciju ka planiranim slivnicima, koji su povezani na kolektor koji se pruža paralelno sa saobraćajnicom. Kišne vode se kolektorom odvode do nekog izliva, zavisno od projektantskog rešenja. Atmosferski kolektor se gradi ispod saobraćajnice. Ograničenje za kanalizacione cevovode je da se postavljaju tako da, ukoliko na saobraćajnici postoji teški saobraćaj, min nadsloj od temena cevi do terena iznosi 1.2 m.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=778130#p778130:3izbdqx4 je napisao(la):
Steva » Sub Sep 26, 2020 11:57 am[/url]":3izbdqx4]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=778112#p778112:3izbdqx4 je napisao(la):
tzoran1 » 26 Sep 2020, 12:00[/url]":3izbdqx4]e da zaboravih.. evo ovo su napravili siromasni Nemci na ukrstanju A5 and A6 Autobahnen (motorways), cloverleaf interchange, Walldorf, Baden-Wuerttemberg, Germany. Nemam pojma kada je to "primitivno" detelina ukrstanje radjeno ali vidim da ih i dan danas sluzi...iako je previse nebezbedno, ima previše preplitanja saobraćaja, nedovoljan kapacitet i pravi guzve cepove i silni ljudi izginuse... BTW prosecan broj vozila dnevno A5 je 135 000 i A6 je 95 000. niski autoput generise 50 000 pa posto je najbitniji i mi smo prebogata zemlja treba to i pokazati odgovarajucom petljom ...
file.php

To što je ukrštanje A5 i A6 u Walldorfu detelina se pokazala kao lošim rešenjem pa će je modifikovati u periodu između 2022 i 2025, trebalo bi da bude slična modifikovanoj detelini. Još se radi na planiranju a diskutuje se o ovim varijantama:

EBOnS0P.png


i ovo

ByGQDyA.png


Pošto radim u Nirnbergu, često koristim čvor Firt-Erlangen(A73 i A3) koji je dugo vremena bila klasična detelina uz previše problema koju detelina donosi, pa i nju sada intenzivno modifikuju.

Ovako je izgledao čvor Firt-Erlangen:
17hsD9R.png


a ovako sada:
mlorhfz.jpg


Isto tako je i modifikovana detelnija Nirnberg-Jug
86b2GqU.png


U prevodu, klasična detelina je svoje odslužila.

Jeste odlužila svoje pa ih i dalje planiraju.



Detelina je daleko prostija, jeftinija i bezbednija nego beskonačno krivudanje i dva prelaska preko auto puta.
Dakle švabe ne odustaju od detelina kao što se ovde potura već svoje postojeće prilagođavaju velikom broju vozila i isključenjima sa dve saob. trake. Jedan ili dva kraka se modifikuju ali u osnovi ostaje detelina.
 
@Žiko nisam rekao da deteline nisu uredu, one su sasvim OK za manje čvorove koji nisu toliko prometni, ovaj čvor što si stavio između A20 i A26 je u jako oskudno naseljenom delu Nemačke gde promet neće moći da dovede korišćenje deteline do neizdrživih kapaciteta :)
 
Бубањ поток је пројектован тако да мења примарни правац од Ниша ка обилазници уместо ка центру града, односно интегрише обилазницу као састави део аутопута од македонске до мађарске границе, док остали правци постају секундарни.

Пројектована је тако да се из правца Ниша ка Сурчину (и обратно) преко чвора пролази без смањења брзине, док се код "детелине" брзина мора смањити на 40 км/х.
 
I na Surčinskoj petlji (Ostružnička petlja isto)se mora isto smanjiti brzina na 40 km/h i umesto prostog desnog skretanja prelazi se dva puta autoput i oštro skreće desno da ti se zavrti u glavi i totalno izgubiš orjentaciju.
Tebali su Dobanovačku petlju preslikati a ne onako zakomplikovati pravac Resnik-Beograd.
 
Koridori najavljuju puštanje u saobraćaj sektora 4 do kraja godine...
Ajd da vidimo...

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=kOBItL76ZKY[/youtube]
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=779464#p779464:3dv35ii4 je napisao(la):
Žika » Wed Sep 30, 2020 2:25 pm[/url]":3dv35ii4]I na Surčinskoj petlji (Ostružnička petlja isto)se mora isto smanjiti brzina na 40 km/h i umesto prostog desnog skretanja prelazi se dva puta autoput i oštro skreće desno da ti se zavrti u glavi i totalno izgubiš orjentaciju.
Tebali su Dobanovačku petlju preslikati a ne onako zakomplikovati pravac Resnik-Beograd.

Ovo nije samo direktan odgovor Žiki, već generalno nešto što treba napomenuti.

Surčinska petlja je tako pravljena da glavni pravac sa A2 ide ka Novom Beogradu, saobraćajnicom koja još uvek nije izgrađena. Kad se ona izgradi neće biti nikakvog usporavanja već se samo nastavlja pravo punom brzinom. Suština te petlje nije samo da ponudi vezu obilaznice sa A2, već da ponudi vezu i A2 i obilaznice sa Novim Beogradom. Ono što bi učinilo petlju boljom je direktna rampa sa obilaznice iz smera severa ka A2. To u ovoj fazi nije urađeno zato što bi morao da se gradi dodatan nadvožnjak preko pruge (što košta a trenutno nije opravdano) a veza već postoji preko duple trube koja je svejedno morala biti građena zbog veze sa Novim Beogradom. Onog dana kada to postane usko grlo, samo će se ova rampa označena žutom bojom na mojoj slici dograditi. Svaka petlja se projektuje i sa trenutnim i budućim potrebama u vidu gde god to prostor dozvoljava.

Ovakve petlje se moraju gledati iz dva dela. U prvom delu silaziš sa obilaznice, u drugom delu izlaziš na autoput. Znači 2 procesa, 2 petljice spojene u jednu. Kada se tako sagleda, onda nema konfuzije.
 

Prilozi

  • surčin.jpg
    surčin.jpg
    146,7 KB · Pregleda: 4.252
Ne misliš da će veliki saobraćaj naročito teretni ići od Dobanovačke petlje ka ap Miloš Veliki pa dalje i Crnoj Gori ?
I umesto žutom narctanom linijom oni će da kruže i dva puta prelaze autoput.

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=779242#p779242:r49qqrax je napisao(la):
Гага » Sre Sep 30, 2020 3:39 am[/url]":r49qqrax]
file.php

I petlja Orlovača je projektovana u skladu sa budućim saobraćajem stim što ovde se vide dva glavna pravca bez velikog komplikovanja.Prosta detelina, prosta naročito za korisnike.
 
Naravno da će ići, ali već postoji savršeno dobra veza i bez te rampe. Ta postojeća veza košta 0 evra jer je svejedno morala biti izgrađena zbog Novog Beograda i južnog pristupa sa obilaznice. Dodatan nadvožnjak preko pruge košta više od toga. Tako država razmišlja. Ako nešto funkcionalno već postoji džabe, zašto bilo šta drugo graditi.

Ono što ovde košta je to malo više goriva i vremena što se potroši na petlji, ali to ne plaća država već korisnici. A ujedno je i naspram prosečnog ukupnog puta to gotovo zanemarljivo. Može se argumentovati možda o ekologiji, izduvnim gasovima i slično, međutim to je nebitno kod nas, pogotovo ne u sred njive gde niko ne živi. Da je nekome stalo do ekologije Beograd bi odavno imao metro.

Kada će se ta rampa dograditi? Kada saobraćaj na ukrštanju pristupa sa severa i juga obilaznice bude veći od maksimalne propusnosti deonice između dve trube. Drugim rečima kada argument bude broj vozila i bezbednost a ne komfor vozača koji ne bi da se vrte u krug.

I meni bi lično mnogo lakše bilo da postoji direktna rampa, jer baš odatle najčešće idem, ali ovde nije pitanje šta je ljudima lakše nego šta je jeftinije državi a da ipak bude potpuno funkcionalno i bezbedno.

Orlovača je iz drugog vremena, nema prugu odmah pored, ne očekuje se na njoj toliki saobraćaj kao na ukrštanju A2 sa obilaznicom, niti ukršta 2 pravca koja se kreću sa 130km/h već jedan brži i jedan sporiji. Ona će tu zadovoljiti potrebe dugo vremena.
 
Surčinska je možda i sporija od Orlovače a po odbojnoj ogradi videćemo koja je bezbednija.
A što su njive tu ništa manje ne umanjuje značaj zagađenja.
 
Kad sam prvi put prošao novu petlju A1/A2 imao sam vrlo čudan osećaj. već viđen na petlji Niš sever.
Mada, kada se bude završio krak ka NBG petlja će dobiti svoj smisao.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=779525#p779525:1frlq2xg je napisao(la):
NoLimit » Sre Sep 30, 2020 5:12 pm[/url]":1frlq2xg]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=779464#p779464:1frlq2xg je napisao(la):
Žika » Wed Sep 30, 2020 2:25 pm[/url]":1frlq2xg]I na Surčinskoj petlji (Ostružnička petlja isto)se mora isto smanjiti brzina na 40 km/h i umesto prostog desnog skretanja prelazi se dva puta autoput i oštro skreće desno da ti se zavrti u glavi i totalno izgubiš orjentaciju.
Tebali su Dobanovačku petlju preslikati a ne onako zakomplikovati pravac Resnik-Beograd.

Ovo nije samo direktan odgovor Žiki, već generalno nešto što treba napomenuti.

Surčinska petlja je tako pravljena da glavni pravac sa A2 ide ka Novom Beogradu, saobraćajnicom koja još uvek nije izgrađena. Kad se ona izgradi neće biti nikakvog usporavanja već se samo nastavlja pravo punom brzinom. Suština te petlje nije samo da ponudi vezu obilaznice sa A2, već da ponudi vezu i A2 i obilaznice sa Novim Beogradom. Ono što bi učinilo petlju boljom je direktna rampa sa obilaznice iz smera severa ka A2. To u ovoj fazi nije urađeno zato što bi morao da se gradi dodatan nadvožnjak preko pruge (što košta a trenutno nije opravdano) a veza već postoji preko duple trube koja je svejedno morala biti građena zbog veze sa Novim Beogradom. Onog dana kada to postane usko grlo, samo će se ova rampa označena žutom bojom na mojoj slici dograditi. Svaka petlja se projektuje i sa trenutnim i budućim potrebama u vidu gde god to prostor dozvoljava.

Ovakve petlje se moraju gledati iz dva dela. U prvom delu silaziš sa obilaznice, u drugom delu izlaziš na autoput. Znači 2 procesa, 2 petljice spojene u jednu. Kada se tako sagleda, onda nema konfuzije.
file.php


Cisto zanimacije radi, izmerio sam duzinu deonice koju si obelezio zuto i ona bi bila dozine oko 800 m, a izmedju te dve tacke sada ima 3,4 km, sto je razlika od 2,6. Trenutno je najveci problem kada se zajase iza kamiona koji ide 30 km/h i tad se samo kroz petlju vozi 3,5 do 4 minuta, a bez guzve 2. Kamioni bi tom trakom koju si nacrtao vozili znatno brze i prosli je za minut, dok izmedju te dve tacke iza kamiona treba 5, a bez kamiona 3. Znaci auto na toj deonici izgubi od 2 do 4 minuta.
Poredjenja radi, deonica kojom se vozilo preko ostruznickog mosta dvosmerno, bila je duga 2,2 km (ne znam sad ova druga traka) i kamioni su isli oko 60 km/h, ogranicenje bilo 80, dok se sa obe trake vozi 130 km/h i to je vremenska usteda od 45 sekundi do 1,5 minut.
E sad, sto se cene tice, za nadvoznjake i direktne trake Dobanovci - > Obrenovac i Obrenovac - > Ostruznica su bili potrebni milioni evra, a cime bi se vlast pohvalila u odnosu na daleko skupjli most gde se napravi svecano otvaranje i prikupi mnogo politickih poena. Bilo je to istorijsko otvaranje mosta i prica o tome kako ova vlast brine o bezbednosti i brzini transporta, a voznja kroz petlju je duga 2,2 km, ali ko na to obrati paznju.
 
Pre 15 godina sam u nemačkoj prilikom menjanja autoputa ušao u jednu detelinu brzinom od 80 na sat i to po kiši i krenuo da kočim. (Znači Kombo magarac, nemojte me pitati zasto sam to uradio i dan danas nemam objašnjenje)

Zadnji deo je povukao i auto je u krivini polako krenuo da se vrti,
odmah sam digao nogu sa koćnice i brzim i veštim kontra vrtenjem volana sam uspeo da zaustavim rotaciju i to bas kad je stigao pod uglom od 90 stepeni u odnosu na put tako da umesto da mi prednji deo auto gleda u put gledao je u zaštitnu ogradu (vrlo čudan i zeznut osećaj!) i tako prešao pola deteline pod 90 stepeni, nekako kao da sam bio pod ručnom a nisam, i kako se brzina auta postepeno smanjila na izlazu iz deteline auto se vratio u pravac.

Tako da su deteline zeznute i bila mi je dobra lekcija ubuduce.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=780793#p780793:iy8kgfhz je napisao(la):
spatiotecte » Pon Okt 05, 2020 12:30 am[/url]":iy8kgfhz]Pre 15 godina sam u nemačkoj prilikom menjanja autoputa ušao u jednu detelinu brzinom od 80 na sat i to po kiši i krenuo da kočim. (Znači Kombo magarac, nemojte me pitati zasto sam to uradio i dan danas nemam objašnjenje)

Zadnji deo je povukao i auto je u krivini polako krenuo da se vrti,
odmah sam digao nogu sa koćnice i brzim i veštim kontra vrtenjem volana sam uspeo da zaustavim rotaciju i to bas kad je stigao pod uglom od 90 stepeni u odnosu na put tako da umesto da mi prednji deo auto gleda u put gledao je u zaštitnu ogradu (vrlo čudan i zeznut osećaj!) i tako prešao pola deteline pod 90 stepeni, nekako kao da sam bio pod ručnom a nisam, i kako se brzina auta postepeno smanjila na izlazu iz deteline auto se vratio u pravac.

Tako da su deteline zeznute i bila mi je dobra lekcija ubuduce.
Nosi jedini, veliki broj njih oru pored isključenja. Problem je kod švaba što ne stavljaju ograničenja na izlazu kao kod nas pa nemaš blage veze u mraku da li je brzi izlaz ili klasično isključenje. I pod obavezno klizav asfalt kad je kiša. I nijedna petlja nema osvetljenje, sve su u mraku (barem ja nisam naleteo). Po nekim stvarima daleko smo ispred.
Naši putari ispravljaju krivine, koliko toliko put ima normalnu trasu. Švabe na ravnoj poljani naprave tri nelogično krivine. A najviše vole ukrštanja u krivini gde nepostoji preglednost. Čist rulet danju, noću i vidiš farove kad nailazi..

I da ne bude zabune i ona tuba ima isto isključenja sa malim radijusom krivine pa onda duga blaga krivina pa opet oštrije skretanje.
 
Vrh