Obilaznica oko Beograda - [ Autoput ]
- Začetnik teme Steva
- Datum pokretanja
Ima, ima...bobcha78":ehxa49l5 je napisao(la):
Nekoliko desetina metara, ni prezvakasmo to vec vise puta do sad u poslednjih 4-5 godina.
Ono sto meni nikako nije jasno je kako nasi genijalci nisu obilaznicu oko Beograda "svrstali" u K10???
Makar ovaj najoptereceniji deo od Batajnice do B.Potoka???
Mnogo bi jednostavnije i jeftinije bilo finansiranje izgradnje.
Sent from my LG-D320 using Tapatalk
Čika Brana
Intermediate
То ће мо завршити из сопствених извора финансирања, од пораста БНД од 2,5%.
KartmenBG
Higher intermediate
Izem ti Obilaznicu koju gradimo 35 godina.
KartmenBG
Higher intermediate
@mair ma neka uzmu kredit samo bre vise da je zavrse sramotno sporo ide a trpe mnogi projekti jer se ovo razvlaci godinama, a i trpi razvoj Beograda.
dakle ovako[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=390434#p390434:1bjks8gd je napisao(la):
zasnivamo diskusiju na PRETPOSTAVKAMA!
- Moja pretpostavka je da su kada su UTVRDJIVANE trase evropskih koridora obilaznica nije usla u okvire koridora10, vec je upisana trasa kroz grad gde vec postoji klasican autoput.
- Tvoja je pretpostavka da `oni` (a razni oni su se promenili za ovih bezmalo 30 godina) ne zele da podignu kredit od EBRD i Svetske banke.
Ja nemam argumente da te ubedim da prihvatis moju logiku, ali naprosto ne verujem da bi razne vlasti koje su dizale kredite za sve i svasta izbegavale povoljne uslove koje mogu dobiti kada je evropski koridor u pitanju.
EDIT:
i u prvih 10 godina nisu ni mogli da uzimaju kredit za koridor, jer koridor 10 u to vreme nije ni bio proglasen (cini mi se da je koridor 10 proglasen 1997. godine).
@Laki, sad me razočara, ti si stari član. Koliko mene sećanje služi otprilike ovako su evropske banke finasirale. Sektor A - EIB i EBRD, druga plovina sektora B1, B2 i B3 ostatci kredita EIB-a i EBRD-a, Sektor B5 do Straževice - EIB. Pre izbora 2012 godine je pregovarano sa EIB-om za kredit od 80 milki za sektor B6, nikad potpisano a nove Vlade nisu nastavile pregovore.
Earthmoving
Expert
I EIB sa 3,57mlrd din finansira drugu gredu ostružničkog mosta koja je "poćela" sredinom januara i koja bi trebala biti gotova do marta 2018. To je jedini deo obilaznice koji se trnutno "gradi". Često su se ovde ljudi žalili da se ne vide nikakvi radovi. Međutim ja se pitam da li je posredi to da je Strabag posle potpisivanja ugovora naručio nosače koji će se staviti na gredu pa se oni sada negde proizvode i zato se na samom mostu trenutno ne vide nikakvi radovi. U svakom slučaju sramota da se ceo Koridor 10 završava (sem Y oko Subotice, ne znam dal on pripada koridoru 10), samo obilaznica oko Bg i Pančeva se zapostavlja, a imala bi verovatno i najveći promet na celom koridoru 10 kroz Srbiju.
Obilaznica oko Beograda jeste deo koridora 10, dok gradsko jezgro za koridor nije bilo predviđeno, ali je tačno da je za neupućenog to bilo čudno zašto obilaznica kada imamo ovaj kroz grad. Čak je jedan deo stručne javnosti bio protiv izgradnje obilaznice u tom trenutku 1990 godine. Već su ostatak od tih 400 milona američkih dolara kasnije u nešto drugo potrošili.
Naziv kroz našu zemlju koridor 10. nastaje '80-tih godina u Evropi na predlog inženjera CIP-a, a jedan od njih je Mrkonjić. Koridor 10. kroz Srbiju je od Subotice do Dimitrovgrada preko Novog Sada, Beograda i Niša. Sam taj koridor je prirodno zaobilaženje planinskog venca Alpa, jer tada '80-tih nije bilo izgrađenih tunela i autoputeva kao danas u Austriji, a u Sloveniji pogotovu. U Sloveniji je jedan deo bio poluprofil, a ostalo planinska magistrala. Tako da je logičan pravac bio i ostao danas preko Mađarske.
Prvi kredit pod nazivom za koridor 10. uzima se za autoputsku obilaznicu oko Beograda i za železničku prugu Beograd - Subotica, brzina 200km/h. Otprilike to je bilo 1989 godine. Oko 2 milijarde Američkih dolara je bio iznos tog prvog kredita za koridor 10. kroz Srbiju. Od toga je 400 miliona Američkih dolara za obilaznicu izgradnjom punog profil autoputa oko Beograda, a ostatak za dvokolosečnu železničku prugu od Beograda do Subotice za brzinu od 200km/h i čuvena rečenica "Brze pruge Srbije". Taj kredit od 2 milijarde Američkih dolara je već 1991 godine stopiran od strane davaoca kredita i nikada realizovan u celosti.
To što danas kroz Austriju i Sloveniju ima toliko tunela i autoputeva ne umanjuje značaj preko ravnica Mađarske do Nemačke.
Ovo što sam u prethodnom postu napisao da nije bilo kredita od tada, to je moja greška, jer je ponovna izgradnja Ostružničkog mosta rađena iz budžeta od 2004 godine.
Naziv kroz našu zemlju koridor 10. nastaje '80-tih godina u Evropi na predlog inženjera CIP-a, a jedan od njih je Mrkonjić. Koridor 10. kroz Srbiju je od Subotice do Dimitrovgrada preko Novog Sada, Beograda i Niša. Sam taj koridor je prirodno zaobilaženje planinskog venca Alpa, jer tada '80-tih nije bilo izgrađenih tunela i autoputeva kao danas u Austriji, a u Sloveniji pogotovu. U Sloveniji je jedan deo bio poluprofil, a ostalo planinska magistrala. Tako da je logičan pravac bio i ostao danas preko Mađarske.
Prvi kredit pod nazivom za koridor 10. uzima se za autoputsku obilaznicu oko Beograda i za železničku prugu Beograd - Subotica, brzina 200km/h. Otprilike to je bilo 1989 godine. Oko 2 milijarde Američkih dolara je bio iznos tog prvog kredita za koridor 10. kroz Srbiju. Od toga je 400 miliona Američkih dolara za obilaznicu izgradnjom punog profil autoputa oko Beograda, a ostatak za dvokolosečnu železničku prugu od Beograda do Subotice za brzinu od 200km/h i čuvena rečenica "Brze pruge Srbije". Taj kredit od 2 milijarde Američkih dolara je već 1991 godine stopiran od strane davaoca kredita i nikada realizovan u celosti.
To što danas kroz Austriju i Sloveniju ima toliko tunela i autoputeva ne umanjuje značaj preko ravnica Mađarske do Nemačke.
Ovo što sam u prethodnom postu napisao da nije bilo kredita od tada, to je moja greška, jer je ponovna izgradnja Ostružničkog mosta rađena iz budžeta od 2004 godine.
Ne znam da li je 1988 ili 1989 uzet, ali prvi radovi koji su se mogil videti sa postojećeg autoputa su bili kod Dobanovaca, otprilike 1990 ili '91 godine na izgradnji petlje. Tu su bili prvi stubovi koji će kasnije tu tako dugo godina stajati i podsećati na neko vreme u prošlosti. Kažem koji su se mogli videti, a da niste zemljoradnik kod Ostružnice.
Da li je 200km/h ili 250km/h to je već posledica prepričavanja od uva do uva (od CIP-a do novinara i obratno)? Suština je da jesu uzeli taj kredit od 2 milijarde američkih dolara i da je veći deo bio za železnički deo u tom trenutku, a 400 miliona dolara za autoputsku obilaznicu oko Beograda. Cela propaganda se zasnivala na "Brze pruge" u okviru koridora 10.
Earthmoving
Expert
Mislim da nije baš tačno da Austrijanci nisu 80ih imali prolaz kroz Alpe. Salzburg-Vilah (A10 Tauern autobahn) započet 1968, premošćavanje Alpa započeto 1971, do Špitala završen 1980, do Vilaha 1988. Više nego mi i Mađari tada. Išao sam krajem 80ih svake godine u Austriju na skijanje, to je čudo kako taj autoput piči kroz Alpe.[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=390606#p390606:1x39fy8r je napisao(la):
https://en.wikipedia.org/wiki/Tauern_Autobahn
I nastavak Zg-Bg se poodavno radio: Zagreb-Beograd: The Belgrade–Zagreb highway was built after the World War II, by the young volunteers, and opened on 28 July 1950, first as a single carriageway.[The second carriageway from Šid to Belgrade was completed in 1987 https://en.wikipedia.org/wiki/A3_motorway_(Serbia)
A obilazna trasa oko Alpa preko Budimpešte ka Beogradu, npr Budimpešta-Segedin (M5) tek kasnije https://en.wikipedia.org/wiki/M5_motorway_(Hungary):
Budapest - Ócsa (2x2) 44 km (27 mi) 1985
Ócsa - Örkény (half profile)
Ócsa - Inárcs 5 km (3.1 mi) 1986
Inárcs - Újhartyán 9 km (5.6 mi) 1990
Örkény - Kecskemét-észak (half profile) 30 km (19 mi) 1989
Újhartyán - Kecskemét-észak 30 km (19 mi) 1996
Kecskemét-észak - Kecskemét-dél 16 km (9.9 mi) 1997
Kecskemét-dél - Kiskunfélegyháza 19 km (12 mi) 1998
Kiskunfélegyháza - Szeged 51 km (32 mi) 2005
Szeged - Röszke (border) 14 km (8.7 mi) 2006
Earthmoving
Expert
Ne znam zašto "danas" ako je austrijski autoput A10 kroz Alpe završen još 1988. (a mnoge deonice i mnogo ranije)? Sem tunela Karavanke koji je pušten 1991. nema razlike u tom autoputu između "danas" i pre 30 godina. Ispravi me ako grešim. Plus deonica Zagreb-Beograd je bila podosta izgrađena do kraja 80ih. A ta druga ruta: iznad Ns-a ka Budimpešti skoro ništa. Mislim da se krajem 80ih kao tranzitna veza sa Zapadnom Evropom mnogo više koristila ruta preko Austrije nego preko Mađarske.
Sećate se i Pantića "Tesna koža" kad kaže: Hamburg...vozi vozi vozi...u Sloveniji mu se kunja, u Hrvatskoj drema, a u Beogradu zaspi, na 2:00:
https://www.youtube.com/watch?v=zt6Dx0HXDDI
Više se išlo preko preko Austrije nego preko Mađarske još 80ih.
Sećate se i Pantića "Tesna koža" kad kaže: Hamburg...vozi vozi vozi...u Sloveniji mu se kunja, u Hrvatskoj drema, a u Beogradu zaspi, na 2:00:
https://www.youtube.com/watch?v=zt6Dx0HXDDI
Više se išlo preko preko Austrije nego preko Mađarske još 80ih.
Koridor 10 nije samo autoput, već je to železnica i autoput.
Ako ti je cilj da pišeš kako nisam u pravu i da sam minimalizovao tadašnje autoputeve u Austriji. To jesi u pravu, jer se očigledno vidi da se nisam ni trudio da ih predstavim ni približno kao što si ti uradio.
Ne bih nastavio dalje o Austrijskim putevima (koridorima) i ako su oni bili i ostali najkraći logičan put do Francuske i dela Nemačke. Verovatno nisi shvatio suštinu mog opširnog post da je obilaznica deo koridora 10. od samog početka njene izgradnje.
Sve ovo ostalo što moj post o nastajanju koridora 10. u Evropi otkriva možemo na još tri teme da detaljišemo. Tako da ne moramo ovde.
Ako ti je cilj da pišeš kako nisam u pravu i da sam minimalizovao tadašnje autoputeve u Austriji. To jesi u pravu, jer se očigledno vidi da se nisam ni trudio da ih predstavim ni približno kao što si ti uradio.
Ne bih nastavio dalje o Austrijskim putevima (koridorima) i ako su oni bili i ostali najkraći logičan put do Francuske i dela Nemačke. Verovatno nisi shvatio suštinu mog opširnog post da je obilaznica deo koridora 10. od samog početka njene izgradnje.
Sve ovo ostalo što moj post o nastajanju koridora 10. u Evropi otkriva možemo na još tri teme da detaljišemo. Tako da ne moramo ovde.
Earthmoving
Expert
Post mi se svideo samo sam se hteo nadovezati, ništa loše nisam mislio, sve ok :kk:
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 14.979
- Pohvaljen
- 16.470
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=390429#p390429:skabhxeg je napisao(la):
Nije bas tako.
Treba imati u vidu da se u medjuvremenu desio raspad Jugoslavije, gradjanski rat, sankcije, Nato bombardovanje.
Realno obilaznica se gradi aktivno od 2003.