Šta je novo?
Od:
Filteri

Novi Sad - Opšta tema (gradski život i vesti)

sasa901 je napisao(la):
Zato sto ga po velicini zasluzuje i po velicini i po ekonomiji...ne pocinje i zavrsava se sve u bg...
Kliknite za proširenje...

Заслужује!!!?
Па ваљда има нешто што се зове исплативост? Па није аеродром градска пијаца да мора свако да га има или да "заслужује"

Уместо ове у суштини непримерене идеје, ја се залажем за пролазну железничку станицу кроз кроз аеродром, а системом железнице и осмишљеним друмским превозом где железнице нема приближити аеродром свим грађанима који живе око аеродрома на 150-200км у том смислу и околним државама.

Економија Новог Сада треба да ради на интеграцију са Београдом а не на конкуренцију и сепарацију.
 
miki_ns je napisao(la):
Bulevar je bulevar, bulevar Evrope možda i najbolje planiran (a reklo bi se i dugo ležao po fiokama) sa izrazito širokim zelenim pojasima sa obe strane, nažalost nije izveden baš onako kako je planiran.
Kliknite za proširenje...

Meni omiljena ulica u NS, malopre prošetao...

vladulns je napisao(la):

FOTO: Od danas otvoren Štrand, ulaz slobodan

Štrand će od subote, 29. jula, biti ponovo otvoren za posetioce.
www.021.rs www.021.rs
Kliknite za proširenje...

Upravo proveravamo.. Ne znam da l' da držim kameru uključenu na ulazu da se onaj klinac ponovo ne iznervira..

Slikao sam jedan blok zgrada na Limanu, da pokažem ove parcijalno urađene fasade, izolacija. Kad nema dogovora među stanarima ili para i onda 3. sprat radi, 4,5, ne rade, 6 sprat 3 stana rade, 2 ne rade itd.

20230729_151110.jpg


Inače da mi ne ponovo neko ne zameri, divan je Novi Sad. Danas pogotovo, duva vetar, umeremo oblačno, milina za šetnju.

Odoh na Štrand 🙂
 
Biće još slika... ali prioriteti su prioriteti 😁
20230729_160404.jpg


Inače solidan je sladoled. Koliko se ja razumem, kvalitetan je. Kugla je 100rsd. Ja sam uzeo 4 😊 Kivi, bananu, limun i jagodu...

Prvi utisak je super, samo da duplirate, triplirate površinu... Plaža je baš prostrana, peščana... Tačno je da je danas free je ulaz. Ne znam za naredne dane. 🙂
 
Beki je napisao(la):
Pa ne dolaze u BG na aerodrom samo ljudi iz NS nego iz cele Vojvodine koja nema putnicke letove. Sta cemo sa njima?
Kliknite za proširenje...

Nikola Tesla je od Zrenjanina na primer udaljen 1h i desetak minuta. To u evropskim okvirima nije puno. Verujem da i nekome sa Zvezdare ili Mirijeva treba bar toliko. Dakle, većem delu Srema i Banata aerodrom u Novom Sadu ne bi značio puno. Za Bačku je obrnuto.

Ako pogledamo Madjarsku na primer, koja je veća zemlja, ali i bogatija, videćemo da je i tamo dominantan aerodrom u Budimpešti i da se skoro celokupan komercijalni saobraćaj odvija preko toga aerodroma.

Slično je i za primer Berlina i Potsdama/Branderburga. Sagradjen je jedan aerodrom za oba grada jer geografski tako ima smisla i predstavlja najracionalnije rešenje.

Priče o aerodromu u Novom Sadu su zbilja neozbiljne u ovom trenutku.
 
milaki990 je napisao(la):
Nikola Tesla je od Zrenjanina na primer udaljen 1h i desetak minuta. To u evropskim okvirima nije puno. Verujem da i nekome sa Zvezdare ili Mirijeva treba bar toliko. Dakle, većem delu Srema i Banata aerodrom u Novom Sadu ne bi značio puno. Za Bačku je obrnuto.

Ako pogledamo Madjarsku na primer, koja je veća zemlja, ali i bogatija, videćemo da je i tamo dominantan aerodrom u Budimpešti i da se skoro celokupan komercijalni saobraćaj odvija preko toga aerodroma.

Slično je i za primer Berlina i Potsdama/Branderburga. Sagradjen je jedan aerodrom za oba grada jer geografski tako ima smisla i predstavlja najracionalnije rešenje.

Priče o aerodromu u Novom Sadu su zbilja neozbiljne u ovom trenutku.
Kliknite za proširenje...
Jedini smisao pretvaranja cenejskog sportskog aerodroma u medjunarodni, bi bila odluka da se sa ''Nikole Tesle'' izmeste low cost linije.
 
Zato sam i pominjao ovaj trenutak. Beogradski aerodrom ima jako malo LCC linija trenutno. Samo Wizz ima bazirane avione, prisustvo EasyJet-a, Eurowingsa i Pegasusa je simbolično dok Ryan nema nijednu liniju.
Niti smo mi regija Rima, Milana, Frankfurta, Londona… da su nam potrebna dva aerodroma. Beograd ima manje putnika od Sofije, Budimpešte i Soluna na primer. Sa njima se treba poredoti a ne maštati o LCC aerodromu.
 
Nisam slikao previše da ne bih hvatao preblizu ljude dok se sunčaju u raznim nekim pozama i slično... Bila je prilična gužva al sam namerno hvatao malo praznije delove...

20230729_154112.jpg
20230729_154219.jpg
20230729_154245.jpg
20230729_154353.jpg

20230729_161914.jpg


Ovo su im te kabine koje zakupljuju.

Lepo je, ima par kafića, široka je plaža, dopada mi se što je pesak i miris reke. Ali ne bih se baš brčkao u Dunavu. Mutna je i neprozirna voda od samog plićaka 🙂
 
srefanns je napisao(la):
Dva nova solitera:
www.gradnja.rs

Na uglu dva jaka novosadska bulevara Matijević gradi soliter visine skoro 50 metara

Na parceli od 3.270 kvadrata predviđena je i izgradnja stambene desetospratnice sa 100 stambenih jedinica i 183 parking mesta na dve podzemne etaže. Intenzivna urbanizacija gradova poslednjih godina upečatljiv je fenomen globalno, ali i u Srbiji, što dovodi do transformacije gradova i njihovog ub
www.gradnja.rs www.gradnja.rs
bul-voj-stepe-presek-bb-cc.jpg
Kliknite za proširenje...

Meni je najzanimljivija ova slika iz članka gde se vidi koliko će zgrade pribiti uz Bulevar:
Screenshot_20230730_015110_Chrome.jpg

Inače, ceo taj blok je trebalo da bude Japanski park čiju izgradnju bi finansirao Japan, poput renoviranja parka na Miljakovcu u Beogradu (http://novavojvodina.rs/novi-sad/ja...-i-novog-naselja-nice-prvi-japanski-park.html). Međutim, to se spletom srećnih okolnosti po Matijevića i njemu slične nije desilo, a Zelenilo je uredilo mali međublokovski park koji pre godinu-dve. Da je napravljen, Japanski park bi bio treći pravi park (posle Futoškog i Kameničkog) u Novom Sadu. Ovako, umesto čuvanja tradicije parkova, NS dobija pet novih poluzatvorenih blokova zgradurina.
 
Nikad nije planiran izlaz parka na Bulevar Evrope, novinari su pogrešno označili zemljište u članku. Kao sto piše 3.5 hrktara, to je park koji je i izveden. Uvek se u planovima deo uz sam bulevar planirao kao nova urbana zona izgradnje.
 
milaki990 je napisao(la):
Nikola Tesla je od Zrenjanina na primer udaljen 1h i desetak minuta. To u evropskim okvirima nije puno. Verujem da i nekome sa Zvezdare ili Mirijeva treba bar toliko. Dakle, većem delu Srema i Banata aerodrom u Novom Sadu ne bi značio puno. Za Bačku je obrnuto.

Ako pogledamo Madjarsku na primer, koja je veća zemlja, ali i bogatija, videćemo da je i tamo dominantan aerodrom u Budimpešti i da se skoro celokupan komercijalni saobraćaj odvija preko toga aerodroma.

Slično je i za primer Berlina i Potsdama/Branderburga. Sagradjen je jedan aerodrom za oba grada jer geografski tako ima smisla i predstavlja najracionalnije rešenje.

Priče o aerodromu u Novom Sadu su zbilja neozbiljne u ovom trenutku.
Kliknite za proširenje...
Broj ljudi kojima bi taj aerodrom znacajno olaksao se meri u milionima. I Nikola Tesla je udaljen skoro 20 km od centra BG, u NS da se tako postavi jos 20, 30, 40 km gore ka severu, pravi znacajnu razliku velikom delu Vojvodjana umesto da idu u Beograd.

Vojvodini fali aerodrom, NS nije geografski najidealnije resenje, ali ipak je to najveci grad sa najvecim brojem ljudi tj. najvise potencijalnih korisnika tog aerodroma.

U ovom trenutku je neozbiljno, ali generalno treba.
 
srefanns je napisao(la):
Nikad nije planiran izlaz parka na Bulevar Evrope, novinari su pogrešno označili zemljište u članku. Kao sto piše 3.5 hrktara, to je park koji je i izveden. Uvek se u planovima deo uz sam bulevar planirao kao nova urbana zona izgradnje.
Kliknite za proširenje...

Prema mojim informacijama, cela priča je krenula nekoliko godina ranije, dok je bulevar Evrope bio u izgradnji. Postojali su nezvanični razgovori, a čak su i bili studentski radovi koji su se bavili prostorom. Japan je u to vreme (čini mi se oko 2013. ili 2014.) napravio park u Beogradu, na Miljakovcu, sa japanskim elementima, pa je ideja bila da ovde isto uradi, samo veće. Svkako je minimalna površina patka 5 hektara, tako da 3.5 i dalje znači da to nije park i da struka nije učestvovala u finalnom urbanističkom rešenju.

Naglašavam da su ovo posredne informacije, ne znam nikog od ljudi koji su planirali postojeći parkić.
 
Nije planiran, biće kao neka zelena površina pored Linde, tamo gde je sad neuređena zelena površina, sve ostalo uključujući i mornaricu - zgrade. Što se tiče ovog gore parka, on je pre svega trebalo da bude za novi deo Stare Detelinare gde su građeni zatvoreni blokovi sa parkinzima unutra i za novogradnju duž bulevara Evrope i Futoškog puta (i sve ono gde je bila industrija između ova dva). Ovim što je napravljeno su taman zadovoljene potrebe novih zgrada koje će da niknu u tom i delu sledećeg bloka i ništa više. Problem je što se sad grade zatvoreni blokovi kao pre drugog svetskog rata i to još gori jer su unutra skroz zabetonirani zbog parkinga, ali je kultura izgradnje parkova, koji su neophodni uz takvu gradnju, potpuno nestala.
 
Beki je napisao(la):
Broj ljudi kojima bi taj aerodrom znacajno olaksao se meri u milionima. I Nikola Tesla je udaljen skoro 20 km od centra BG, u NS da se tako postavi jos 20, 30, 40 km gore ka severu, pravi znacajnu razliku velikom delu Vojvodjana umesto da idu u Beograd.

Vojvodini fali aerodrom, NS nije geografski najidealnije resenje, ali ipak je to najveci grad sa najvecim brojem ljudi tj. najvise potencijalnih korisnika tog aerodroma.

U ovom trenutku je neozbiljno, ali generalno treba.
Kliknite za proširenje...
Poenta je da disperzijom tražnje na više lokacija dobijamo lošiju uslugu.
Da li NS treba aerodrom? Da
Da li NS ima aerodrom? Ima
Da li je lako doći do aerodroma nikola tesla? Prevozom nije.
Rešenje: Razvoj železničkog čvora Beograd na način da omogući prolazne vozove jug-sever kroz aerodrom. Putovanje od Novog Sada do Aerodroma bi bilo oko 26 minuta sa taktom od minimum sat vremena.
Da dobijemo pravi aerodrom u NS imali bi situaciju da taj aerodrom ima izuzetno nizak izbor destinacija sa lošim frekvencijama, a i Beograd bi imao smanjenje usluga.
Jedini razlog zašto bi se taj aerodrom gradio jeste ograničeni kapaciet na Tesli ili nuđenje aerodroma za low cost operatere.
 
NS-u od svih mogućih investicija u saobraćaj najmanje treba aerodrom. Pare za potencijalnu gradnju aerodroma bi bolje bilo preusmeriti u izgradnju gradske železnice,koja je izgledniji projekat,jer planiraju da grade novi žel. most preko kanala DTD kod luke,i da,kako sami kažu povežu prugu za Titel sa drugim pravcima.
 
Ne planiraju da grade novi zel most na dtd, nego su vec poceli da ga grade. Evo svez snimak od juce:
 
Mali Princ je napisao(la):
Ne planiraju da grade novi zel most na dtd, nego su vec poceli da ga grade. Evo svez snimak od juce:
Kliknite za proširenje...
https://www.blic.rs/vesti/novi-sad/...-izgradnju-zeleznicke-stanice-podbara/1pl87vs
Postoji plan da se gradi most koji će povezati prugu koja ide do rafinerije i prugu koja je išla do luke na kanalu,ovo na videu je izmeštanje trase postojećeg žel. koridora zbog denivelisanog ukrštanja sa prugom za Temerin i Zrenjanin i sa prugom za Futog,pa se zato gradi most na novoj lokaciji.
 
Poslednja izmena:
johnny_s je napisao(la):
Prema mojim informacijama, cela priča je krenula nekoliko godina ranije, dok je bulevar Evrope bio u izgradnji. Postojali su nezvanični razgovori, a čak su i bili studentski radovi koji su se bavili prostorom. Japan je u to vreme (čini mi se oko 2013. ili 2014.) napravio park u Beogradu, na Miljakovcu, sa japanskim elementima, pa je ideja bila da ovde isto uradi, samo veće. Svkako je minimalna površina patka 5 hektara, tako da 3.5 i dalje znači da to nije park i da struka nije učestvovala u finalnom urbanističkom rešenju.

Naglašavam da su ovo posredne informacije, ne znam nikog od ljudi koji su planirali postojeći parkić.
Kliknite za proširenje...
Planiran je i park uz bulevar ali kod stare ranžirne stanice i pasarelom će biti povezan sa tim napravljenim parkom...valjda. Bio je i neki video render, ne uspevam da nadjem.
 

Schneider Electric – tu smo da ostanemo i razvijamo se zajedno​

Ksenija Karić, generalna direktorka Schneider Electric za Srbiju i Crnu Goru

Kompanija Schneider Electric imala je nedavno važan događaj – otvorena je nova InGrid zgrada Schneider Electric HUB-a u Novom Sadu, kao primer svega za šta se Vaša kompanija zalaže. Takođe tom prilikom potpisan je i važan ugovor o unapređenju distributivne mreže u Srbiji. Šta sve to donosi Srbiji i koliko su ove dve stavke važne za naše tržište?
Nova InGrid zgrada Schneider Electric HUB u Novom Sadu rezultat je pažljive rekonstrukcije starog zdanja proizvodne hale Novkabela koju smo transformisali u savremeni poslovni objekat. Odlikuje se karbon neutralnim otiskom, kao i jedinstvenim rešenjima naše kompanije koja obezbeđuju kako napajanje iz obnovljivih izvora energije, tako i potpunu udobnost i funkcionalnost za rad.

Veoma sam ponosni na to što je više od 900 zaposlenih Schneider Electric Hub-a preseljeno u moderan poslovni prostor, koji omogućava najbolje uslove za rad, zdravije i opuštenije okruženje. Sve širi portfolio rešenja koja proizvodimo u Novom Sadu zahteva i više stručnih zaposlenih za koje je obezbeđeno 14500 m2, od čega samo naš Data centar zauzima 1500 m2. Veliki poslovni prostor potvrđuje planove kompanije da u narednim godinama dodatno učvrstimo poslovanje u Srbiji i nastavimo da širimo tim.

Zgrada će imati LEED GOLD sertifikat do kraja godine i smatra se karbonski neutralnom imajući u vidu da za potrebe grejanja, hlađenja i ventilacije koristi električnu energiju isključivo iz obnovljivih izvora. Objekat se snabdeva zelenom energijom iz sopstvene proizvodnje solarne energane (1500 m2 solarnih panela) postavljene na krovu objekta, a ostatak energije sa zelenim sertifikatom nadoknađuje se kupovinom iz mreže. Procena je da će se oko 20% ukupne godišnje potrošnje energije dobiti iz sopstvene proizvodnje.

Za rekonstrukciju i revitalizaciju starog zgrade korišćen je sav demontirani materijal sa gradilišta, što je jedan od početnih principa održivosti. Veliki benefit za lokaciju, proistekao iz LEED sertifikacije, jesu obnovljene biciklističke i pešačke staze do kompleksa i unutar kompleksa, a ponovo će biti aktivirana i autobuska linija koje je nekada tu saobraćala.

Schneider Electric Hub očekuje stabilan rast broja zaposlenih u narednih nekoliko godina, 5-10% svake godine. U ovom trenutku, deo zaposlenih čine 322 osobe ženskog pola (više od 30 odsto) što Schneider Electric stavlja u svetski standard IT industrije.

Prilikom otvaranja InGid zgrade potpisan je i ugovor o unapređenju distributivne mreže u Srbiji. Bićemo partner u državnom projektu modernizacije i automatizacije srednje naponske elektrodistributivne mreže u Srbiji. Projekat će značajno povećati pouzdanost isporuke električne energije krajnjim kupcima kao i efikasnost upravljanja isporukom električne energije, smanjiće prekide napajanja kod krajnjih kupaca i dodatno omogućiti smanjenje tehničkih gubitaka u energetskom sistemu, naročito kada imamo u vidu da godišnji gubici na našoj elektro distributivnoj mreži iznose više od 180 miliona evra.
Modernizacija i digitalizacija dovešće do optimalnog iskorišćenja svih postojećih delova distributivne mreže, smanjenja i odlaganja velikih investicija za izgradnju energetskih postrojenja, i, najvažnije, poboljšanja kvaliteta isporuke električne energije i usluga klijentima, a samim tim i poboljšanje međusobnog odnosa EDS-a i korisnika njihovih usluga.

Na nedavno održanoj konferenciji Innovation Day 2023 okupio se veliki broj predstavnika svih sektora kako bi se razmenile informacije na temu šta je vizija novog digitalnog inteligentnog energetskog okruženja. Koje su glavne poruke Schneider Electrica na ovu temu, kao organizatora konferencije?​

U mnogim delovima sveta dostupnost energije predstavlja veliki izazov, dok smo istovremeno svi pod uticajem velikih klimatskih promena. Osim klimatske krize, svet se suočava sa sve većom energetskom krizom dok je dostupnost pouzdanoj energiji neretko onemogućena.

Danas se nalazimo u kritičnom trenutku u kom moramo da ispunimo dugoročne ciljeve u pogledu klimatskih promena, a istovremeno da se borimo za dostupnost bezbednoj i pouzdanoj energiji za sve nas. U oba slučaja, rešenje je energija.

Naša istraživanja pokazuju da je moguće izvršiti kompletnu dekarbonizaciju proizvodnje električne energije do 2050. godine i pritom je učiniti dostupnijom za sve. Da bismo ovo postigli, moramo da posmatramo energiju drugačijim očima. Smanjenje potražnje i prelazak na čistu energiju predstavlja više od polovine rešenja koje vodi ka nultoj emisiji štetnih gasova do 2050.

Hajde da posmatramo očigledan primer. Ukoliko vozite automobil koji koristi energiju goriva, vi stvarate potražnju za gorivom. Prelazak na električni auto smanjuje tu zavisnost u korist izvora energije koji vremenom u velikoj meri može biti dekarbonizovan. Isti princip možete primeniti i na grejanje, industrijske procese, kao i na sve druge oblasti u kojima možemo preći sa fosilnog goriva na električnu energiju.

Drugu stranu potražnje čine „smanjenje“ ili „efikasnost“. Ovo je možda najrelevantnije rešenje danas. To je najbrži i najpovoljniji način da se smanji potražnja za energijom i umanji emisija ugljen-dioksida. Digitalizacijom se postiže efikasnost. Ona nam omogućava da energiju učinimo vidljivijom, da bolje razumemo načine na koji je koristimo i da automatizujemo procese koji vode ka pametnijoj i optimalnijoj potrošnji.

Ne želimo da umanjimo potrošnju već da je kontrolišemo i smanjimo gubitke. Elektrifikacija čini energiju zelenom. Ona je najefikasnija energija i najbolji put ka dekarbonizaciji. Tako da kad saberemo dva i dva, Electricity 4.0 postaje deo rešenje, postaje gorivo za novi električni svet, za održiviju i otporniju planetu koja koristi zelenu i pametnu efikasnu energiju.

Innovation Day je bio prilika i za to da predstavimo naša konkretna rešenja koja su usmerena na energetsku efikasnost, ali i da pružimo priliku našim partnerima da kroz primere iz prakse, prikažu rezultate primene rešenja koja donose uštedu i veću efikasnost.

Takođe, okupljajući veliki broj učesnika iz svih relevantnih oblasti, Schneider Electric nastavlja da vrši pozitivan uticaj usmeravajući pažnju, stručne i šire javnosti, na pitanja održivosti i energetske efikasnosti, sa ciljem da pozitivno utiče na promenu mišljenja i stavova i još važnije – usvajanja istih u poslovanju i svakodnevnom životu.....................................................

novaekonomija.rs

Schneider Electric – tu smo da ostanemo i razvijamo se zajedno - Nova Ekonomija

Kompanija Schneider Electric imala je nedavno važan događaj – otvorena je nova InGrid zgrada Schneider Electric HUB-a u Novom Sadu, kao primer svega za šta se Vaša kompanija zalaže. Takođe tom prilikom potpisan je i važan ugovor o unapređenju distributivne mreže u Srbiji. Šta sve to donosi...
novaekonomija.rs novaekonomija.rs

Otvorena nova Schneider Electric Hub zgrada Ingrid​


 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh