Šta je novo?
Od:
Filteri

Nove registarske tablice

Može i to, mada se otežava grupisanje. Slično imaju Česi. U propisanim okvirima postoji toliko mogućnosti da je zapravo pravo postignuće nešto zabrljati.

Doduše, to otvara prostor za samo jedan, manji format tablica, kao što su imali Belgijanci (34×11 cm, i prednje i zadnje). To bi bila nemala prednost. Čak bi se u nekim varijantama moglo spakovati i na 30×11, pa da bez prepravki staje na motocikle, američke aute...
 
Проблем наших таблица је поравнавање текста, да то неки надлежни мозак реши, сасвим је довољно.

Ми имамо таксисте са пет цифара и два слова а притом су цифре нагуране а слова имају комоцију. Да се међукарактерни размак уједначи на целој таблици и да се поравнава према централном блоку, таблица би била савршено читљива. (као што то раде Немци)
Сличан проблем је и са персонализованим таблицама које имају различити број карактера, а на њима географска ознака остане увек иста и на месту а карактери таблице су поравнати за себе па то на крају не личи ни на шта.

Без обзира на број карактера увести централно поравнање и тако комотно стаје и двословна гео ознака и пет цифара и два слова.
 
Nije baš dobar primer Nemačke, za ostalo sam saglasan.

Prvo, Nemci imaju izuzetno velike tolerancije pri pozicioniranju grafema, neuporedivo veće od naših. Kod nas tolerancija nije navedena pa se prećutno podrazumeva da je 1 mm, kod Belorusa je ±0,3 mm, kod Iraca ne postoji... e, za nemačke tablice je preko 5 mm, pre 1994. i preko 12. Nemce vadi to što im je font izuzetno težak za prepravljanje i čitak po svaku cenu, zahtev je krajem sedamdesetih bio i da bude ujednačene širine (da ne dužimo, uglavnom je postignuto), pa je usput postao i jako ružan ali su se svi navikli. U ovim okolnostima, neujednačeni raspored postaje teško uočljiv.

Problem nečitljivosti naših je višesložan.

Prvo, uzet je pruski železnički font iz 19. veka. Za ono doba dobar, vrlo uticajan, na temelju njega je razvijena cela porodica DIN 1451, pa na neki način i jugoslovenski iz 1963, italijanski... i svi ti kasniji su ipak pogodniji i čitljiviji, uz to i ujednačene širine (en. monospace, monospejs), za razliku od pruskog koji spada u “prirodne”.

Onda su naši 2011. odredili razmake za taj prirodni font kao da je monospejs. To naravno ne ide. A i inače su prirodni fontovi na tablicama retki, jer su za te svrhe nepogodni. Otud i preveliki razmaci unutar grupa na tablicama, jer se moralo ostaviti mesta za 44, 77, MM, AA ili WW pa sve izgleda čudno kada tu dođe 88, 11, UL, još gore JJ ili II.

Zatim je font nepravilno dimenzionisan. Umesto konvencijom prihvaćenih veličina, određene su slobodne, osetno manje.

Preraspoređivanje grafema u odnosu na njihov broj je onemogućeno jer se pozadina sa delom grba i plavom trakom štampa uvek ista. Otud problem sa personalizovanim i tablicama za taksiste u Beogradu; to jest, jedan od problema, drugi karakteristični je ta peta cifra, neplanirano dodavanje cifara na RPE tablicama, samo pozicioniranje tog RPE...

Dalje, preporučeno grupisanje u grupama sa do tri člana nije poštovano.

Da ne pominjem kako je SRB u plavoj traci nepropisno izvedeno, pošto i ta slova i traka imaju propisane dimenzije, slova min. visinu od 20 mm i širinu crte od 4 do 5 mm, a traka visinu min. 98 mm a širinu od 40 do 50 mm.

Interesantno je da je prethodno rešenje (1963-2010.) bilo bez ijedne od ovih mana. Mada, njega su razvijali ne visoko ali tehnički obrazovani ljudi, font je bio u probnoj upotrebi oko godinu dana na prethodnom formatu tablica, bilo je sluha za potrebne izmene (recimo uvođenje svetloodbojnih površina, izuzev u Hrvatskoj, ili kada su milicijske tablice dobile povlaku i pregrupisavanje – u početku NM*1234, potom M*567-890), pa onda i nije neko iznenađenje. Svetski propisi su po ovom pitanju prosti, dovoljna je elementarna pismenost da se pregleda tih 5-6 dokumenata, ako se baš nema vremena za sopstvene dalje analize kao kod sistema iz 1963. Nažalost, izgleda da ljudi koji su radili na sistemu iz 2010. uopšte nisu bili svesni da ti propisi postoje i da smo mi potpisnici tih sporazuma.
 
Poslednja izmena:
Postoji naznaka kako će oldtajmeri dobiti zasebne registarske. Rado bih pomogao oko toga.
 
Тачно, прича се, а како ће бити видећемо. Једна је од идеја да на крају словне комбинације буде слово "H", као што је у Немачкој "Historisch".
Такође једна од идеја је да се за електрична сокоћала уведу таблице са зеленим словима и бројевима. Отом-потом.

autokennzeichen_h-kennzeichen.jpg
oldtimer-vw käfer.jpg
 
Свуда је 30 година, с тим што се мора имати потврда/уверење од удружења старовремеских возила да је возило старије од 30 година. Возило се наравно комплетно прегледа и мора да има 95% оригиналних делова.
Од 20 до 30 година старости су јангтајмери. Ја сам управо пре пар дана продао колекционарски премирак јангтајмеар бмв 730 е38, 1994.годиште.
 
solecar je napisao(la):
Do koje godine proizvodnje se vozilo smatra oldtajmerom?
Kliknite za proširenje...
Definicije su različite i obično figurira ta od 30 godina, ali u predlogu Zakona o dopuni ZOBS-a nije navedena ikakva, iako su pomenute registarske tablice za "istorijski značajna vozila" (oldtajmeri, starodobna vozila, starovremenska...); opet, nema ni opisa tih tablica.

Neke od ranijih definicija oldtajmera:
- vozila koja su proizvedena pre 1970. godine;
- vozila tipa čija je proizvodnja počela 1970. godine ili ranije, bez obzira na datum proizvodnje konkretnog primerka;
- pomenuta po kojoj su to vozila starija od 30 godina;
- FIVA-ina podela u sedam kategorija prema godini proizvodnje (A - "predak"- zaključno sa 1904. godinom; B - "veteran" - 1905-1918; C - "vintidž" - 1919-1930; D - "postvintidž" - 1931-1945; E - "posleratni" - 1946-1960; F - bez naziva - 1960-1970; G - bez naziva - 1971-1993.).

Apropo ovakvih registracija u svetu, negde se starovremenska vozila registruju tablicama koja prema obliku podražavaju neki od prethodnih registracionih formata (Norveška, Holandija, Velika Britanija), drugde se tablice razlikuju bojom (Francuska, Poljska, Češka) ili čak i piktogramom (Poljska, SAD), treći imaju složene sisteme (Makedonija), a najčešći su podsistemi unutar glavnog okvira - te se obično razlikuju pokojim slovom poput "H" kod Nemačke (M-AB123H) ili početnim ciframa "07" u starom sistemu (M-071234), ili "V" - veteransko - u Češkoj (01V-2345), ili primer "OT" u Mađarskoj (OT 12-34), ili pak "PV" - povijesno vozilo - u Hrvatskoj (ZG#PV-123), "O" u Belgiji (O-ABV-123)... Ipak, većina zemalja nema zasebne tablice za istorijska vozila.
 
Glup i klip i tekst, za one kojima je Vučić kriv što nemaju 2 grama mozga. I u tekstu i u klipu pričaju da je kažnjen zbog neispravnih registracionih oznaka (stara tablica, istekla registracija, nedozvoljeni simboli i predmeti na registraciji...). A kada se pročita kazna vidi se nešto sasvim drugo.

Nw1Nkp2.png


TxCA43o.png


Prednja na vetrobranskom staklu, zadnja na staklu gepeka. Matori se pravio pametan. A Nova brže bolje da iskonstruiše po njihovom.
 
Ma, bravo!

Neverovatno je koliko ovde fali reda i smisla.
Samocitat od pre 3.5 godine:

ttnt je napisao(la):
Svaki put se iznerviram kad vidim BĆ i BČ tablice. Sve dok ne priđeš skroz blizu, ne vidiš da li je BĆ ili BČ. Zašto je morao Bogatić uopšte da dobije registarsku oznaku? Toliko bitno i veliko mesto da nije mogao da ostane pod ŠA?

Isti slučaj i kod ŠA i SA. Znaju da postoji ŠA oduvek i onda dodeljuju SA za, pazi sad, Senta i Ada. Da se ovi iz Ade ne ljute što je samo Senta ili obrnuto. Pa, mogli ste AS onda!

I treći slučaj: VŠ i VS. VŠ postoji oduvek i onda naprasno dodeljuju VS za Vrbas. Baš je morao Vrbas da ima oznaku? Nije mogao nikako da ostane gde je bio ili, recimo, da mu se doda i Kula, pa da bude VK? Nešto ...
Ovako imamo duplikate tablica koji se kreću na veoma bliskoj teritoriji - srećemo ih sve zajedno po BG i Vojvodini.

Toliko su brljavili sa tim oznakama da se ne zna nikakav red! Najveći biser: Koceljeva, veoma bitno selo od 4000 stanovnika (sa okolnim selima - čitavih 15000), dobila oznaku pre par godina. Zašto baš ona? Zašto ne Kuršumlija, Apatin, Veliko Gradište, ...
Kliknite za proširenje...
Dovoljno je pogledati mapu i gomilu nelogičnosti:

1750738555768.png


Dakle, uvesti red u registarska područja, a nakon toga i same tablice. Dizajn, standardizacija.
Jedan ozbiljan reset je potreban.
Nakon reseta vlasti, naravno, ne očekujem od ovih tutumraka ništa smisleno.
 
Nisam znao da su trebala određena mesta trebala da budu ukinuta, kada su pravili nove tablice.
sr.wikipedia.org

Регистарске ознаке у Србији — Википедија

sr.wikipedia.org sr.wikipedia.org
Првобитним Правилником о утврђивању регистарских подручја, који је требало да важи од 15. децембра 2007. године[3], било је предвиђено постојање 34 регистарских подручја, односно укидање извесног броја ознака. Без регистарске ознаке је требало да остану: Аранђеловац, Вршац, Горњи Милановац, Лозница, Параћин, Прибој, Рума и Трстеник.

Губљење регистарских ознака је изазвало негативне реакције јавности[4], па је убрзо тај Правилник стављен ван снаге.

Усвајањем новог Закона о безбедности саобраћаја на путевима 2008. године, усвојен је и нови Правилник о утврђивању регистарских подручја, чиме је њихов број повећан за 33 подручја, те је укупан број регистарских подручја у Србији 74. На иницијативу грађана општине Нова Варош, овај град је добио своју регистарску ознаку, па је број регистарских подручја повећан на 75.[5] Издавање нових регистарских таблица (по димензијама, садржају и фонту), усклађеним са новим регистарским подручјима, почело је 1. јануара 2011. године.[6]
Kliknite za proširenje...
Iskreno, meni je način označavanja kod starih tablica bio bolji: oznaka mesta i broj. I font je bio bolji. Jedino nije postojao četvrtast oblik tablica.
 
Poslednja izmena:
Meni je previše iskickano ovo kako je sada, previše malih mesta ima svoje tablice, kod kojih registarski brojevi dođu do 005 ili 010 i tu bude kraj. Sam pogled na ovu mapu registarskih područja govori da je trenutna organizacija pomalo smešna i zrela za reformu.

Ja bih sproveo reformu tako da svaki upravni okrug ima svoju oznaku i to je to. Kao u Švajcarskoj sa kantonima ili u Rumuniji s okruzima. Pregledno je, smisleno je, i zadržava se nekakav kontinuitet.

Naravno usput bih reformisao i okruge, i imena im dodelio isključivo po rekama/planinama/istorijskim regijama itd., tako da ima malo više smisla i uzima u obzir lokalne geografske identitete.

Razmišljao sam pomalo o tome, evo predloga:

Severnobački -> Severna Bačka (SB)
Zapadnobački -> Zapadna Bačka (ZB)
Južnobački -> Južna Bačka (JB)
Severnobanatski -> Tisa (TS)
Srednjobanatski -> Begej (BE, može BG u slučaju da Beograd bude samo B)
Južnobanatski -> Tamiš (TM)
Sremski -> Srem (SR)

Grad Beograd:
- gradske opštine zadržati pod imenom Beograd (BG ili možda čak samo B)
- Lazarevac, Obrenovac i Barajevo pripojiti Kolubari, ili napraviti novi okrug, recimo Tamnava (TV)
- Grocka, Sopot, Mladenovac - novi okrug Avala (AV) ili Kosmaj (KS)

Mačvanski -> Mačva (MA)
Kolubarski -> Kolubara (KL)
Podunavski -> Dunav (DU)
Braničevski -> Braničevo (BR)
Borski -> Đerdap (ĐE)
Šumadijski -> Šumadija (ŠU)

Zlatiborski, Moravički i Raški reformisati:

- Užice, Arilje, Čajetina, Bajina Bašta, Čajetina, Kosjerić, Požega, Ivanjica, Lučani - Zlatibor (ZL)
- Čačak, Gornji Milanovac, Kraljevo, Vrnjačka Banja - Zapadna Morava (ZM)
- Priboj, Prijepolje, Nova Varoš, Sjenica, Novi Pazar, Raška i Tutin - novi okrug, na primer Pešter (PŠ ili PT). Za sve kojima ovo izgleda kao uvod u otcepljenje Sandžaka - nismo ih ni do sada mnogo zeznuli time što smo im iskickali Sandžak na tri okruga. Ako žele da se otcepljuju, naći će način. Separatizam se prevenira na druge načine.

Pomoravski -> Velika Morava (VM)
Zaječarski -> Timok (TK)
Rasinski -> Rasina (RS)
Nišavski -> Nišava (NI)
Pirotski -> Stara Planina (SP)
Toplički -> Toplica (TO)
Jablanički -> Južna Morava (JM)
Pčinjski -> Pčinja (PČ)
Kosovskomitrovački -> Ibar (IB)
Pećki -> Metohija (ME)
Prizrenski -> Šar Planina (ŠR - bolje nego ŠP, da se izbegne zabuna sa SP)
Kosovski -> Sitnica (SI)
Kosovskopomoravski -> nemam ideju bolju od Binačka Morava (BM).
 
Poslednja izmena:
Lepa zamisao samo nerealna :) Jedino da je Srbija prezivela ono sto je BiH :)
 
Просто треба увести немачки систем, Београд да буде B+0000-AA, градово да буду двословни, NI+000-AA, SU+000-AA и сл. а општине да буду BAB+00-AA, BUJ+00-AA, KOC+00-AA.
Службене таблице да имају слово пре бројева у зависности да ли је оснивач институције општина, град, покрајна или република - нпр. возило министарства правде из Београда да има таблице B+R000-AA, возило органа града Београда B+G000-AA, возило органа градсле општине В+O000-AA, возило органа града ниша NI+G00-АA, а посебно да имају самитети таблице зависно да ли је хитна помоћ, болница или дом здравља да буде SU+HP00-AA, VA+B000-AA, KG+DZ00-AA, таксији да имају формат B+TX-0000, SO+TX-0000, полиција да остане како јесте плава П+000-000.
 
Дошљак je napisao(la):
Просто треба увести немачки систем, Београд да буде B+0000-AA, градово да буду двословни, NI+000-AA, SU+000-AA и сл. а општине да буду BAB+00-AA, BUJ+00-AA, KOC+00-AA.
Службене таблице да имају слово пре бројева у зависности да ли је оснивач институције општина, град, покрајна или република - нпр. возило министарства правде из Београда да има таблице B+R000-AA, возило органа града Београда B+G000-AA, возило органа градсле општине В+O000-AA, возило органа града ниша NI+G00-АA, а посебно да имају самитети таблице зависно да ли је хитна помоћ, болница или дом здравља да буде SU+HP00-AA, VA+B000-AA, KG+DZ00-AA, таксији да имају формат B+TX-0000, SO+TX-0000, полиција да остане како јесте плава П+000-000.
Kliknite za proširenje...

Genijalno!
Potpisujem
 
Cg je označila sva državna vozila
Tako što u tablici imaju cg ili mn oznaku
Ide grad PG CG 001 za srb isto tako da se ne mogu voziti van radnog vremena
 
zekagradjevinar je napisao(la):
Ma staviti slova koja postoje i u ćirilici i u latinici kao Rusi ili Bugari i totalno ukinuti registarska područja. Ne vidim poentu oznaka mesta sem da neko može na putu da ti opsuje po geografskoj odrednici (beogradsku, vojvođansku, južnjačku...). Ili da te policija trkeljiše zato što nisi lokalac.
Kliknite za proširenje...
Praksu da imaju ista slova i u ćirilici i latinici imaju i Ukrajina i Belorusija, kao i Grčka gde koriste zajedničke latinična i slova iz grčkog alfabeta.
Interesantno, neke zemlje ne koriste sva slova na tablicama. Tako Španija i Holandija ne koriste samoglasnike. Uz to, Holandija ne koristi C i Q jer su slični sa nulom, a ne koriste ni M i W jer su "preširoki". W jedino koriste za prikolice. Češka ne koristi G, O, Q, W jer mogu biti zamenjeni sa C i V, odnosno sa 0 i 6.
Smederevac je napisao(la):
Meni je previše iskickano ovo kako je sada, previše malih mesta ima svoje tablice, kod kojih registarski brojevi dođu do 005 ili 010 i tu bude kraj. Sam pogled na ovu mapu registarskih područja govori da je trenutna organizacija pomalo smešna i zrela za reformu.

Ja bih sproveo reformu tako da svaki upravni okrug ima svoju oznaku i to je to. Kao u Švajcarskoj sa kantonima ili u Rumuniji s okruzima. Pregledno je, smisleno je, i zadržava se nekakav kontinuitet.

Naravno usput bih reformisao i okruge, i imena im dodelio isključivo po rekama/planinama/istorijskim regijama itd., tako da ima malo više smisla i uzima u obzir lokalne geografske identitete.
Kliknite za proširenje...
Nešto slično je uradila Češka. Do 2001 su koristili kodove za svaki grad i bilo ih je možda oko 100 sa dva ili tri slova (Prag je označavan sa A imao tri slova) i četiri broja. Od 2001 su označavani po regionima njih svega 14, grad Prag slovo A, praški region S. Oznaka regiona je drug simbol, prvi je broj, kao i brojevi su od trećeg do sedmog, a u Pragu su treći i četvrti već slova.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh