Šta je novo?

Nove registarske tablice

Može i to, mada se otežava grupisanje. Slično imaju Česi. U propisanim okvirima postoji toliko mogućnosti da je zapravo pravo postignuće nešto zabrljati.

Doduše, to otvara prostor za samo jedan, manji format tablica, kao što su imali Belgijanci (34×11 cm, i prednje i zadnje). To bi bila nemala prednost. Čak bi se u nekim varijantama moglo spakovati i na 30×11, pa da bez prepravki staje na motocikle, američke aute...
 
Проблем наших таблица је поравнавање текста, да то неки надлежни мозак реши, сасвим је довољно.

Ми имамо таксисте са пет цифара и два слова а притом су цифре нагуране а слова имају комоцију. Да се међукарактерни размак уједначи на целој таблици и да се поравнава према централном блоку, таблица би била савршено читљива. (као што то раде Немци)
Сличан проблем је и са персонализованим таблицама које имају различити број карактера, а на њима географска ознака остане увек иста и на месту а карактери таблице су поравнати за себе па то на крају не личи ни на шта.

Без обзира на број карактера увести централно поравнање и тако комотно стаје и двословна гео ознака и пет цифара и два слова.
 
Nije baš dobar primer Nemačke, za ostalo sam saglasan.

Prvo, Nemci imaju izuzetno velike tolerancije pri pozicioniranju grafema, neuporedivo veće od naših. Kod nas tolerancija nije navedena pa se prećutno podrazumeva da je 1 mm, kod Belorusa je ±0,3 mm, kod Iraca ne postoji... e, za nemačke tablice je preko 5 mm, pre 1994. i preko 12. Nemce vadi to što im je font izuzetno težak za prepravljanje i čitak po svaku cenu, zahtev je krajem sedamdesetih bio i da bude ujednačene širine (da ne dužimo, uglavnom je postignuto), pa je usput postao i jako ružan ali su se svi navikli. U ovim okolnostima, neujednačeni raspored postaje teško uočljiv.

Problem nečitljivosti naših je višesložan.

Prvo, uzet je pruski železnički font iz 19. veka. Za ono doba dobar, vrlo uticajan, na temelju njega je razvijena cela porodica DIN 1451, pa na neki način i jugoslovenski iz 1963, italijanski... i svi ti kasniji su ipak pogodniji i čitljiviji, uz to i ujednačene širine (en. monospace, monospejs), za razliku od pruskog koji spada u “prirodne”.

Onda su naši 2011. odredili razmake za taj prirodni font kao da je monospejs. To naravno ne ide. A i inače su prirodni fontovi na tablicama retki, jer su za te svrhe nepogodni. Otud i preveliki razmaci unutar grupa na tablicama, jer se moralo ostaviti mesta za 44, 77, MM, AA ili WW pa sve izgleda čudno kada tu dođe 88, 11, UL, još gore JJ ili II.

Zatim je font nepravilno dimenzionisan. Umesto konvencijom prihvaćenih veličina, određene su slobodne, osetno manje.

Preraspoređivanje grafema u odnosu na njihov broj je onemogućeno jer se pozadina sa delom grba i plavom trakom štampa uvek ista. Otud problem sa personalizovanim i tablicama za taksiste u Beogradu; to jest, jedan od problema, drugi karakteristični je ta peta cifra, neplanirano dodavanje cifara na RPE tablicama, samo pozicioniranje tog RPE...

Dalje, preporučeno grupisanje u grupama sa do tri člana nije poštovano.

Da ne pominjem kako je SRB u plavoj traci nepropisno izvedeno, pošto i ta slova i traka imaju propisane dimenzije, slova min. visinu od 20 mm i širinu crte od 4 do 5 mm, a traka visinu min. 98 mm a širinu od 40 do 50 mm.

Interesantno je da je prethodno rešenje (1963-2010.) bilo bez ijedne od ovih mana. Mada, njega su razvijali ne visoko ali tehnički obrazovani ljudi, font je bio u probnoj upotrebi oko godinu dana na prethodnom formatu tablica, bilo je sluha za potrebne izmene (recimo uvođenje svetloodbojnih površina, izuzev u Hrvatskoj, ili kada su milicijske tablice dobile povlaku i pregrupisavanje – u početku NM*1234, potom M*567-890), pa onda i nije neko iznenađenje. Svetski propisi su po ovom pitanju prosti, dovoljna je elementarna pismenost da se pregleda tih 5-6 dokumenata, ako se baš nema vremena za sopstvene dalje analize kao kod sistema iz 1963. Nažalost, izgleda da ljudi koji su radili na sistemu iz 2010. uopšte nisu bili svesni da ti propisi postoje i da smo mi potpisnici tih sporazuma.
 
Poslednja izmena:
Postoji naznaka kako će oldtajmeri dobiti zasebne registarske. Rado bih pomogao oko toga.
 
Тачно, прича се, а како ће бити видећемо. Једна је од идеја да на крају словне комбинације буде слово "H", као што је у Немачкој "Historisch".
Такође једна од идеја је да се за електрична сокоћала уведу таблице са зеленим словима и бројевима. Отом-потом.

autokennzeichen_h-kennzeichen.jpg
oldtimer-vw käfer.jpg
 
Свуда је 30 година, с тим што се мора имати потврда/уверење од удружења старовремеских возила да је возило старије од 30 година. Возило се наравно комплетно прегледа и мора да има 95% оригиналних делова.
Од 20 до 30 година старости су јангтајмери. Ја сам управо пре пар дана продао колекционарски премирак јангтајмеар бмв 730 е38, 1994.годиште.
 
Do koje godine proizvodnje se vozilo smatra oldtajmerom?
Definicije su različite i obično figurira ta od 30 godina, ali u predlogu Zakona o dopuni ZOBS-a nije navedena ikakva, iako su pomenute registarske tablice za "istorijski značajna vozila" (oldtajmeri, starodobna vozila, starovremenska...); opet, nema ni opisa tih tablica.

Neke od ranijih definicija oldtajmera:
- vozila koja su proizvedena pre 1970. godine;
- vozila tipa čija je proizvodnja počela 1970. godine ili ranije, bez obzira na datum proizvodnje konkretnog primerka;
- pomenuta po kojoj su to vozila starija od 30 godina;
- FIVA-ina podela u sedam kategorija prema godini proizvodnje (A - "predak"- zaključno sa 1904. godinom; B - "veteran" - 1905-1918; C - "vintidž" - 1919-1930; D - "postvintidž" - 1931-1945; E - "posleratni" - 1946-1960; F - bez naziva - 1960-1970; G - bez naziva - 1971-1993.).

Apropo ovakvih registracija u svetu, negde se starovremenska vozila registruju tablicama koja prema obliku podražavaju neki od prethodnih registracionih formata (Norveška, Holandija, Velika Britanija), drugde se tablice razlikuju bojom (Francuska, Poljska, Češka) ili čak i piktogramom (Poljska, SAD), treći imaju složene sisteme (Makedonija), a najčešći su podsistemi unutar glavnog okvira - te se obično razlikuju pokojim slovom poput "H" kod Nemačke (M-AB123H) ili početnim ciframa "07" u starom sistemu (M-071234), ili "V" - veteransko - u Češkoj (01V-2345), ili primer "OT" u Mađarskoj (OT 12-34), ili pak "PV" - povijesno vozilo - u Hrvatskoj (ZG#PV-123), "O" u Belgiji (O-ABV-123)... Ipak, većina zemalja nema zasebne tablice za istorijska vozila.
 
Glup i klip i tekst, za one kojima je Vučić kriv što nemaju 2 grama mozga. I u tekstu i u klipu pričaju da je kažnjen zbog neispravnih registracionih oznaka (stara tablica, istekla registracija, nedozvoljeni simboli i predmeti na registraciji...). A kada se pročita kazna vidi se nešto sasvim drugo.

Nw1Nkp2.png


TxCA43o.png


Prednja na vetrobranskom staklu, zadnja na staklu gepeka. Matori se pravio pametan. A Nova brže bolje da iskonstruiše po njihovom.
 
Vrh