Nove registarske tablice

[Vlado]

 

[Дошљак]

Верзија са грбом ми је лепша И свиђа ми се комбинација два слова и броја.

 

[zexland]

@Vlado kidaš sa tablicama !

 

[dervisbegovic_]

Верзија са грбом ми је лепша И свиђа ми се комбинација два слова и броја.

Slažem se u potpunosti.
@Vlado Mogao bi da staviš da i u drugoj varijanti, tj. onoj sa grbom taxi tablice budu žute. Sve pohvale za trud.

 

[ttnt]

Ja bih, recimo, ukinuo registarska područja, a stavio grbove opština u sredini. Tablice bi mogle imati format X111 XX11 ili 111X 11XX.

 

[037]

@Vlado , je l' bi mogao da podeliš sa nama švajcarski font? Tražim ga dugo...

 

[Vlado]

@Vlado kidaš sa tablicama !

хвала, хвала...

ево још пар комада

 

[037]

Ne razumem razlog prestanka izdavanja tablica sa slovima engleskog alfabeta (q,w,x,y)? Mi smo se 30 slova, sveli na 22, jer pored slova sa kvačicama, ne možemo da koristimo ni ćirilična DJ, LJ, NJ i DŽ. Zar je ovo stvarno pitanje samopoštovanja i patriJotizma ili glupost koju ćemo kroz par godina opet mi finansirati?

I jedno i drugo. Grafema Q nije izdavana a dobro je što su izbačeni i W, X i Y jer ih nema u našoj standardnoj latinici. X je ostalo navodno zbog TX, kod taksija, ali to je već problem lošeg sistema koji je doveo do BG+12345-TX situacije, iako je maksimalni predviđeni broj cifara bio 4 (od početka važenja zakona, dakle ovo nije iznuđeno kao što se može pročitati). Kako bi se u okviru sistema ovo sa taksijima moglo rešiti? Recirkulacijom kombinacija (vraćanjem starih nakon nekog vremena, kao u S, CH, N...) i izdvajanjem sa prostim -T (KG+1234-T), tako da bi ostalo mesta i za petu cifru ukoliko se ukaže potreba.

 

[037]

Svaki put se iznerviram kad vidim BĆ i BČ tablice. Sve dok ne priđeš skroz blizu, ne vidiš da li je BĆ ili BČ. Zašto je morao Bogatić uopšte da dobije registarsku oznaku? Toliko bitno i veliko mesto da nije mogao da ostane pod ŠA?

Isti slučaj i kod ŠA i SA. Znaju da postoji ŠA oduvek i onda dodeljuju SA za, pazi sad, Senta i Ada. Da se ovi iz Ade ne ljute što je samo Senta ili obrnuto. Pa, mogli ste AS onda!

I treći slučaj: VŠ i VS. VŠ postoji oduvek i onda naprasno dodeljuju VS za Vrbas. Baš je morao Vrbas da ima oznaku? Nije mogao nikako da ostane gde je bio ili, recimo, da mu se doda i Kula, pa da bude VK? Nešto ...
Ovako imamo duplikate tablica koji se kreću na veoma bliskoj teritoriji - srećemo ih sve zajedno po BG i Vojvodini.

Toliko su brljavili sa tim oznakama da se ne zna nikakav red! Najveći biser: Koceljeva, veoma bitno selo od 4000 stanovnika (sa okolnim selima - čitavih 15000), dobila oznaku pre par godina. Zašto baš ona? Zašto ne Kuršumlija, Apatin, Veliko Gradište, ...

Zoniranje ima smisla kada se koristi u potpunosti. Dobar primer su Crna Gora (svaka opština ima svoju), Velika Britanija (svaka jedinica, veći gradovi po delovima)... a loš Slovenija, recimo. Tako je po meni problem što Beograd ima samo BG, a ne od početka i druge kombinacije.

A BČ-BĆ je glupost par ekselans. Prvo, zbog izbora oznaka, kao da se nije planiralo ni dva sata unapred, drugo zbog lošeg fonta (nepropisno malog i slabo čitljivog), treće, Ženevskom i Bečkom konvencijom smo se obavezali da izbegavamo ovakve situacije. Moglo bi se solomonski rešiti u postojećem okviru tako da sve BČ budu parne a BĆ neparne, pošto je sreća da su zone sa malim brojem vozila.

 

[037]

Богатић је могао да буде БТ, Сента СН а Вршац ВЦ, мада би било боље да смо усвојили Немачки модел 1, 2 и 3 слова зависно од величине.

Nešto slično imaju i Rumuni, ali samo za Bukurešt, a imali su i Moldavci. Problem kod nemačkog sistema je što položaj razmaka utiče na kombinaciju. Recimo, B_OM_123 nije isto što i BO_M_123, već je reč o dve različite tablice iz dva različita grada. Još gore, postoji i treća — BÖ_M_123.

Međutim, ideja je u osnovi korektna.

 

[Дошљак]

Што се тиче Београда, ту су могли да уведу ред помоћу цифри, нпр. BG-1xxx-AA буде Стари град, Савски венац и Врачар, BG-2ххх-АА буду НБГ, Земун и Сурчин, BG-3ххх-АА буду Палилула и Звездара, BG-4ххх-АА Раковица и Чукарица, BG-5ххх-АА Вождовац и Гроцка, BG-6ххх-АА Обреновац, BG-7ххх-АА Сопот и Барајево, BG-8ххх-АА Младеновац и BG-9ххх-АА Лазаревац.

 

[037]

Да ли је странац?
Уколико јесте, није у свим државама обавезна предња таблица. Уколико је дизајн возила такав да таблица нема на шта да се закачи, онда се возило ослобађа те обавезе. Заправо, мислим да и код нас има та опција али наша комисија задужена за то увек нађе место где да се таблица у пуном формату ушрафи па то изгледа наказно.

Pojedine države nemaju obaveznu prednju tablicu (takvih zemalja u Evropi nema) ili dopuštaju umanjenu (Finska, Nemačka) ili pak izdaju isključivo umanjenu (Švajcarska, Italija, Španija).

Kod nas nema komisije za tako što. Ako je vozilo Euro 3, uostalom, obavezno ima mesta za prednju tablicu 52×11 cm, možda i 52×12. To što neki te nosače uklone je druga stvar.

 

[037]

Што се тиче Београда, ту су могли да уведу ред помоћу цифри, нпр. BG-1xxx-AA буде Стари град, Савски венац и Врачар, BG-2ххх-АА буду НБГ, Земун и Сурчин, BG-3ххх-АА буду Палилула и Звездара, BG-4ххх-АА Раковица и Чукарица, BG-5ххх-АА Вождовац и Гроцка, BG-6ххх-АА Обреновац, BG-7ххх-АА Сопот и Барајево, BG-8ххх-АА Младеновац и BG-9ххх-АА Лазаревац.

Opet bi ostao isti broj kombinacija.

Po meni — zašto za Beograd odmah nisu izdvojene BE, BG, BR, BD (možda i sa nekom asocijacijom, recimo da Rakovica upadne u BR), pa i NB, ZM, ML, LA... ? Uz recirkulaciju ne bi došlo do iscrpljenja nikad.

 

[Дошљак]

Може онда и B1-1234-AA па цифре редом по групама општина. Групације сам одокативно одредио, то треба урадити на основу статистике у којој општини има колико возила.

 

[037]

Или још праведније слова А, В, Е, Ј, К, М, Н, О, Р, С, Т, Х, која су присутна у оба писма. А за регионе могу позивни број исод грба, нпр. 011 за БГ, 021 за НС, 028 Косовска Митровица и тд.

Može, ali zauzimaš 3 pozicije. “Vodeća je uvek nula, moglo bi bez nje.” Pa, može i to, ali...

Ovo sa lažnom ćirilicom koriste Bugari i Rusi. Unutar zemlje Y čitaju U a van Ipsilon. Meni je to BČ-BĆ fazon. Slično je kod Grka, recimo.

Inače, koga zanima, Mongolija je jedina zemlja na svetu koja koristi ćirilicu na tablicama.

 

[037]

Zašto je važno da se zna u kom gradu je registrovan auto?

Zbog bezbednosti. Svi u svojim gradovima vozimo po navikama i automatizmu, i onda kada vidiš “stranca” znaš da mu treba trenutak više da se snađe, uoči znak, skretanje... pa možeš da obratiš malo više pažnje i daš mu prostora. Ili mu trubiš, ako ti je Džasper mali, živiš sa taštom i moraš da ćutiš šefu.

 

[Дошљак]

Može, ali zauzimaš 3 pozicije. “Vodeća je uvek nula, moglo bi bez nje.” Pa, može i to, ali...

Ovo sa lažnom ćirilicom koriste Bugari i Rusi. Unutar zemlje Y čitaju U a van Ipsilon. Meni je to BČ-BĆ fazon. Slično je kod Grka, recimo.

Inače, koga zanima, Mongolija je jedina zemlja na svetu koja koristi ćirilicu na tablicama.

Нисам мислио да број општине/позивног буде у низу, већ да буде ситно испод грба, нрп А521 (грб и испод њега мали број 011) 526B. И да се користи само што кажеш лажна ћирилица али без ипсилона.

 

[037]

Šta znači bile podeljene po republikama? Koliko se sećam, mada sam rodjen pred sam raspad, kod nas je bio sledeći format: XX ️ 000-AA (ili obrnuto, slova i cifre)

Moguće da ima veze sa tim koliko poreza ide kojoj opštini, nemam pojma.

Za drumska motorna od 1963. godine KV*12-34, NS*567-89 i NI*123-456.

Za prikolice obrnuto — 12-34*SA, opet zbog bezbednosti (da u kanjonu znaš da li je ispred kamion ili kamion sa prikolicom).

Motocikli su imali dvoredne:
BG*12
345

Dakle po milion i sto jedanaest hiljada kombinacija po zoni. Uz recirkulaciju, koja je postojala, praktično neiscrpno.

Neke posebnosti su se svodile na to da su vozila Vlade ili SIV-a i njihovih agencija mogla imati vodeću nulu. Tipa BG*01-23. Crvene su bile za državna vozila, a potom za vozila koja ne odgovaraju po ZOBS-u. Zatim, radna vozila su imala zasebne tablice u svakoj republici, izuzev donekle Slovenije gde su po svemu izgledale kao redovne (oblik, format grafema) samo što su bile dvorede i počinjale sa A (agrikulturne):
LJ*A
12-34

Itd

 

[037]

Нисам мислио да број општине/позивног буде у низу, већ да буде ситно испод грба, нрп А521 (грб и испод њега мали број 011) 526B. И да се користи само што кажеш лажна ћирилица али без ипсилона.

Ali onda imaš 11 grafema, a dopušteno je 9. Tolerisalo se doduše i ovo kod Francuza a Irci nisu potpisnici konvencija (kod njih sam viđao i sa 12), no kada praviš novi sistem gledaš da odgovara po svemu.

Jedino ako bi to 011 bila samo dekoracija, kao kod Italijana i Francuza.

Ukoliko bi pak imalo funkciju kao deo kombinacije, onda ne bi moglo da bude znatno umanjeno, pošto je propisana visina grafeme od barem 8 cm i širina crte od najmanje 1 cm (usput, mi ovo od 2011. ne poštujemo).

 

[Дошљак]

Нисам знао за то ограничење. Ал отприлике би могао број да буде у виду декорације. И нула није неопходна. Искрено, мени је упитно колико је неопходно да имамо грб поред словне ознаке у плавом пољу.

 

[037]

Нема техничке потребе да се мења систем географских ознака, толике државе га имају. Немамо ми градове од 5, 10 милиона становника па да је такав систем техничка препрека. Једино Београд "има проблем" мада га реално нема јер постоје таксисти са петоцифреним таблицама које су и даље читке.
Ја сам раније предложио да се то реши слично Немачкој, да Београд има Б, Нови Сад и Ниш да остану НС и НИ а све остале да буду трословне.

Kada su rađene tablice iz 1963. utvrđeno je šta je potrebno za čitkost (tada sa 40 m) i pamtljivost:
— grupe grafema sa do 3 člana;
— povoljnije je razdvajanje grupa crtom nego razmakom;
— kvocijentalno posmatrano je bolje koristiti brojeve jer su pamtljiviji i čitkiji, iako slova daju više kombinacija;
— minimalne dimenzije grafema kao po zahtevu UN: pomenutih 8 cm visine i 1 cm debljine linije.

 

[037]

Нисам знао за то ограничење. Ал отприлике би могао број да буде у виду декорације. И нула није неопходна. Искрено, мени је упитно колико је неопходно да имамо грб поред словне ознаке у плавом пољу.

Dizajnerski, manje je bolje. Kao švajcarske, finske, stare jugoslovenske... To je ionako dokument, nužno zlo, treba da obavlja svoju funkciju što bolje može i da ne stvara druge probleme.

Imaš srebrn auto. Tablice žute. Sa plavom trakom. I crveno-belim grbom ili logom. I crnim slovima. Još kada je oblikovanje preterano razigrano, dobijamo sve prigodniji kadar za Kustin film.

 

[zekagradjevinar]

Nešto slično imaju i Rumuni, ali samo za Bukurešt, a imali su i Moldavci. Problem kod nemačkog sistema je što položaj razmaka utiče na kombinaciju. Recimo, B_OM_123 nije isto što i BO_M_123, već je reč o dve različite tablice iz dva različita grada. Još gore, postoji i treća — BÖ_M_123.

Međutim, ideja je u osnovi korektna.

Kod nemačkog modela bi bilo problematično što druga dva najveća grada u Srbiji Niš i Novi Sad počinju slovom N tako da bi tu morao da se napravi presek, odnosno da oni ponesu dvoslovne oznake NS i NI. Onda bi problematično bilo i to što bi Ub imao dvoslovnu oznaku što bi značilo da je među četiri najveća grada u Srbiji. Mada to i nije neki problem, jer pretpostavljam da i u Nemačkoj ima puno naziva gradova koji se sastoje iz samo dva slova.

 

[037]

Nije toliki problem da Niš bude N a Novi Sad NS. Ideja je da se ide na minimalan broj slova. Recimo, uprkos veličini, ne bi imalo smisla da se Zvečan označi drugačije nego sa Z, Subotica sa S, ali zbog digrafa i Ljig sa LJ a Ljubovija sa npr LJB, Ćuprija sa Ć. Dakle, Ub bi bio UB, Uroševac U, tom logikom.

Uostalom, ni u Nemačkoj se toga ne drže stoprocentno. Nisu se ni držali — kada su sedamdesetih izgubili nadu da će NDR vratiti pod svoje okrilje, zone opredeljene za istočne gradove su raporedili po tadašnjoj SRN.

 

[Прле]

Мислим да је довољно да се направи да на постојећим таблицама текст шета лево десно, типа 124ТХ5