Изграђена угарска хералдика северно од Саве и Дунава и њено непостоjање jужно од њих, подржано квазихералдичким ставом према овоj дисиплини у последњих пола века пружало jе могућност да се сваки симбол тj. амблем могао називати грбом - иако то ниjе. Jер као што jе амблем по дефинициjи графичка вулгаризациjа симбола, тако jе и грб подвргнут строгим правилима компоновања и приказивања коjе дефинише хералдика као помоћна историjска наука.
У широj, ванвременскоj комуникациjи, грб jе идеална слика свога власника - може да се позива на прошлост и темеље на коjима jе изграђена самосвоjност, правни статус и етичка, грађанска или економска супстанца града, може да се позива и на комплекс идеалних вредности на коjима почива опстаjање града као заjеднице, а може да се окрене идеалноj слици будућности, као синтагми вредности ка коjима се град и грађани крећу у времену.
Дакле, грб граду служи у исте сврхе у коjе служи jедноj држави или jедноj породици, користи се да изрази ауторитет власника, припадност власнику, или идеално jединство са власником (што jе у пракси позициjа грађанина града коjи поседуjе грб).
Већина општина, дакле, не поседуjе историjске грбове, али би када jе год то могуће требала да усвоjи и баштини сопствена административна и териториjална знамења, поштуjући хералдичке принципе, а посебно квалитетно и траjно европско наслеђе у погледу композициjе елемената градских и териториjалнох грбова - у нас афирмисано читавим низом нових градских и општинских грбова усвоjених у периоду од 1993. године до данас.
У оквиру тих напора, за више од 10 година постоjања, Друштво jе уносећи српске националне симболе и традициjу у општа и строга правила науке, успело да успостави изграђен хералдички систем, коjи jе и у међународним стручним круговима препознат како стандард српске градске хералдике.
Jедна од основа тог стандарда jе и постоjање вишестепеног грба - чест случаj у хералдици коjа се ослања на европску традициjу. Општине тако грб користе у три нивоа, у зависности од потребе и степена службености, али то нису различити грбови, већ jедан грб коjи у зависности од потребе има додане спољне елементе тзв. параферналиjе.
Основни или Мали грб тj. Грб, хералдичка композициjа на штиту, наjужи jе могући поjам комплетне хералдичке композициjе. Као грбу опште примене функциjа му jе да хералдичким средствима пружи основне податке о граду (општини), успостави његов хералдички идентитет, а истовремено избегне визуелно усложњавање уношењем додатних хералдичких елемената.
На нивоу Средњег грба, коjи службено користе органи управе, Основни грб jе допуњен параферналиjама тj. додатним садржаjима аплицираним изван штита, пре свега бедемском круном коjа своjим металом и броjем видљивих мерлона означава величину и статус насеља.
На нивоу Великог грба, коjи jе свечан и церемониjални грб, репрезент града и наjвиших градских представника, а чиjа jе употреба краjње рестриктивна, општина се представља у свом интегруму.
Bolje bi bilo da su izbacili tablice bez grbova grada i ikakvih gradskih oznaka. Konkretno, neko iz Paraćina ne bi mogao da zamisli da vozi auto sa jagodinskim grbom i slično.
