Šta je novo?
Od:
Filteri

Nove opštine

Може штит са дијагонално подељен на тамно плаво поље при дну, светло зелено у средини и светло плаво при врху.
На доњем тамно плавом пољу бели лабуд, на средњем зеленом жуто класје жита, на горњем светло плавом пољу рода.
Велики грб да има као држаче две ласте.
 
Да али мислим да није обавезно да носачи буду уникатни.
 
Ја већ стављао у одговараућој теми, али ајде и овде

Инспирисано Новобеградским грбом, мали би био са елементинам старог града и НБГ географски како јесте, Дунав дели на штит на два дела, Сава је између НБГ и Старог дела града. Сам Банатски Београд (опет пандан Новом Београду) има стандарду хералдичку фигуру ромб која још повезује Урбану матрицу која се види на Котежу
1691354119892.png


Зелена боја асоцира на ловиште Ковилова, на зелени појас до насипа, на ПКБ а и на савремено време (плава је ројал, црвена комунисти, а зелена еколози и брига за животну средину)

На средњем грбу додају се круна (мерлон) са четири зубца, мислим да је то ознака за насеља са 100 хољада људи

И на великом, држачи су фазани, њих стварно има много заставе су исто урађене по угледу на новобеоградски

Pogledajte prilog 115825
 
Леп предлог, мада ми мало уметање елемената грбова НБг и СГ делује сувишно.
 
Pošto smo skinuli prašinu i paučinu sa teme, da započetu raspravu prebacimo iz teme o Bulevaru patrijarha Pavla. Pre svega bih se osvrnuo na pisanje @Дошљак link1 i link2.

Rasprava je započeta na temu šta bi bilo bolje za koji deo Rakovice i da li je uopšte njeno postojanje dobra stvar. Ja bih celu stvar prebacio na nivo grada i delom se osvrnuo i na predloge preraspodele i podele postojećih opština, koji su se ranije pojavljivali u novinama a koje su davali političari i organizacije. Sa nekim od tih predloga se slažem, sa nekima ne, dok bih neke stvari drukčije odradio. Što bi rekli oni koji prave videe za društvene mreže, da pređemo na stvar bez daljeg odugovlačenja.

Opštine koje bih ostavio u postojećem obliku: Surčin, Novi Beograd, Lazarevac, Mladenovac, Sopot i Barajevo. Iako su velike opštine u pitanju, imaju dobru vezu sa zgradom Opštine, ali su i sa kompaktnim naseljima, koja su opet nekako prirodno poređana, za razliku od nekih opština koje izgledaju kao da nisu znali šta da rade sa njima pa su im pridodavali šta su i kako su stizali. Takođe i sama gravitiranja stanovništva su logična. Nedavno sam čuo ili pročitao, nemojte me držati za reč, da je bila greška uspostavljanje opštine Surčin i da se nije pokazalo kao dobar administrativni potez, te se zato ne uspostavljaju nove.

Kao što napisah u temi o Bulevaru patrijarha Pavla, sva naselja zapadno od pomenutog bulevara bih pripojio Čukarici, dok bih sve duž Obrenovačkog puta, južno od Umke pripojio Obrenovcu, zato što gravitiraju ka istom. Takođe bih Topčiderski park pridodao Čukarici, a koji trenutno pripada Savskom vencu.

Ostatku Rakovice bih pridodao Lisičji potok i deo Starog Košutnjaka, koji su trenutno u sastavu Savskog venca. Što se tiče same Banjice II, tu imam dilemu, da li je pripojiti Savskom vencu ili Rakovici, jer kao oba dela njeni stanovnici gravitiraju, a trenutno pripada Voždovcu.

Takođe, sama opština Savski venac mi deluje da je bolje da je ostala kao dve opštine, umesto spajanja pedesetih godina, i da imaginarna granica koju čini autoput, ima uticaja na kretanje stanovništva. Danas MZ Zapadni Vračar (severno od Autoputa), nekako više gravitira ka Slaviji, Hramu i Vračaru, i prirodnije mi deluje kao produžetak Vračara i logičnije da se spoje u jednu opštinu, s izuzetkom Zelenog venca koji je nekako prirodno deo centra, te samim tim i Starog grada. Južnom delu Savskog venca bih pridodao deo Voždovca oivičen ulicama Veljka Lukića Kurjaka, Bulevavarom oslobođenja i Crnotravskom.

Palula bi se podelila na dve opštine, tačnije sve severno od Dunava bi bila nova opština „Dunavski venac“, koja se godinama unazad predlaže.

Voždovac, Zvezdara i Grocka bi bili podeljeni na više opština i međusobno isprepletani.

Sve južno od Ritopeka ostaje u okviru opštine Grocka. Nova opština koja bi se formirala bi bila Kaluđerica. Tu bi pripadala naselja: Kaluđerica, Leštane, Vinča, Ritopek i Boleč.

Deo Voždovca južno od Kružnog puta Rakovičkog bi postalo nova opština Avalski venac, kojoj bi bio pripojen i Vrčin.

Voždovac bi linila sledeća naselja: Tešića kupatilo, Lekino brdo, Šumice, Autokomanda, Donji i Gornji Voždovac, Marinkova Bara, Medaković I, II i III, VML, Kumodraž, Torlak, Rakovica selo, Jajinci, Stepa Stepanović, Braće Jerković, Veljko Vlahović i Padina.

Neke od inkorporiranih stvari su predlozi koji su se ranije pojavljivali u javnosti. Neki od njih su modifikovani, a neki u potpunosti identični originalnim predlozima. To bi bilo to. Pitanja, predlozi i sugestije za sve što vas interesuje.​
 
Дошљак je napisao(la):
Леп предлог, мада ми мало уметање елемената грбова НБг и СГ делује сувишно.
Kliknite za proširenje...

Да, може и другим путем да се иде, а то је копање за хералдичким наслеђем тог краја. У Време Аустроугарске је постојала породица која је владала поседима око Крњаче. Они имају свој грб, међутим, они нису ништа значајно урадили за развој ових насеља које сада постоје. Развијају се они искључиво због близине Београда.

НБГ такође у свом грбу има грб СГ као знак чији је он део.

Вероватно НБГ јесте сувишан у хералдичком смислу, јер нема директног подчињавања Банатског Новом али постоји та веза да је савремени НБГ генерише много радних места као да може да да "пелцер" тј да буде узор за развој Београда са леве стране обале
 
Мени је и грб НБГ накарадна што садржи у себи основни грб Београда који је детаљан а са друге стране има само поједностављене правоугаонике.
Искрено, једино Стари град, Земун, Врачар и Звездара имају јасне и непретрпане грбове. Остали се гуше од детаља.
 
Zanimljivi predlozi. Vi ste se očevidno upuštali u dubinu i apstrahiranje, a ovaj je izgleda uzeo jedini landmark tog dela grada (Pančevac) i zalepio ga na grb.

Generalno su opštinski grbovi žalosni na svaki način, odišu bezidejnošću, krizom stvaralačkog duha, željom za glamuroznijom prošlošću i principom Videla žaba gde se konj potkiva, pa i ona diže nožice.

 
Тужно је ако им је мост једина знаменитост.
Онда боље да се држе Дунава, пошто се неформално називају или Лева обала Дунава или Дунавски венац, па једноставно плави грб са белим лабудом.
 
Ето лепих мотива, лабуд и рода а око њих барска трска :)
 
Ево осмислио сам заставу за ту нову општину:

flag (1).png

11 звездица за свако насеље, поређане по "слоју" - Котеж, Крњача и Рева/Дубока Бара; Борча и Овча; Ковилово, Падинска Скела, Глогоњски и Јабучки Рит; Врбовски и Бесни Фок; Дунавац.

Плава трака представља Дунав. Првобитно сам хтео да уместо црвене користим зелену, али зелена боја је једноставно незахвална за овакве ствари, а и зелено-плава је већ заузета од стране Земуна. Ако изгледа превише комунистички, могу и беле звездице. Наравно, не морају уопште - може рецимо нека птица да буде, типа патка, лабуд или рода.
 
@SRBO
Natrag na crtajuću tablu. Ja kad sam video zastavu, iako ne znam zašto ona mora da ima zastavu a sve ostale grbove, pomislio sam slično kao zeka, a nisam video u tom trenutku njegov komentar.​
 
zekagradjevinar je napisao(la):
Liči na zastavu neke od republika bivšeg SSSR-a :ROFLMAO:
Kliknite za proširenje...
Духовно, тај део града то и јесте. Намеран избог, кад се већ слижавамо сас Кинези

solecar je napisao(la):
@SRBO
Natrag na crtajuću tablu. Ja kad sam video zastavu, iako ne znam zašto ona mora da ima zastavu a sve ostale grbove, pomislio sam slično kao zeka, a nisam video u tom trenutku njegov komentar.​
Kliknite za proširenje...
Па лакше одрадити заставу него грб...

Проблем с овим крајем је једноставно што нема никакве историјске знаке, или симболе који би били довољно свеобухватни - можда ту чувену крњу врбу по којој је Крњача и добила име, мада то би представљало само Крњачу... Мада опет може да буде само фазан у трсци, није као да остале општине сем Врачара, Звездаре и Старог Града имају неки квалитет
 
Poslednja izmena:
Može li jedan predlog adminima? Da iz ove teme izvoje objave koje se tiču logoa/zastava/grbova i drugih opštinskih obeležja i od njh formira nova tema "LOKALNA HERALDIKA I VEKSILOLOGIJA", pa da se tu iznose predlozi i za buduće opštine, a da ova tema ostane fokusiranana teriorijalnu reorganizaciju @Igor
 
Занимљиво би било погледати развој територијалне организације града. Ево да видимо за данашње општине. До почетка 50их су постојали реони са бројевима, и те године су замењени са општинама. Ево шта сам нашао за постојеће општине:
-Стари град - 1957. године спојена са бившим општинама Скадарлија и Теразије (део општине);
-Савски венац - настала 1957. спајањем општина Западни Врачар и Топчидерско брдо;
-Врачар - 1957. настала спајањем општина Источни Врачар, Неимар и дела општине Теразије;
-Вождовац - 1956. је општини Вождовац додата бивша општина Лекино брдо;
-Раковица - од 1952. била самостална, 1960. постала део општине Чукарица, од 1974. поново самостална;
-Звездара - 1952. основана, 1960. јој додата и бивша општина Стари Ђерам;
-Палилула - само сам нашао податак да је основана 1956;
-Земун - нисам пронашао податке;
-Нови Београд - општина основана 1952. године, 1955. јој припојена бивша општина Бежанија;
-Чукарица - 1950. добила статус општине, нисам нашао остале детаље;
-Барајево - 1955. придружено заједници Београдских општина;
-Гроцка - 1955. придружена заједници Београдских општина, 1957. јој припојена бивша општина Мали Мокри Луг, а 1960.их су припојене и бивше општине Умчари и Врчин;
-Лазаревац - 1971. издвојен из Ваљевског среза и припојен Београду;
-Младеновац - од 1971. припојен Београду;
-Обреновац - 1957. придружен заједници Београдских општина;
-Сопот - у саставу Београдских општина од 1956. године;
-Сурчин - 2004. издвојен из општине Земун.

Ако неко зна нешто више, нек пише слободно.
 
Занимљиво колико је усрвари било општина. Мада питање је какве су им биле надлежности у оно доба.
 
Ne izvestan je rezultat izjašnjavanja Pančevaca o pripajanju Beogradu. Obe strane u odnosu na interrese, bi bile na dobitku.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh