Ambassador
Advanced
A gde je to? U Beogradu negde?
Nije mi poznato ulično osvetljenje?
Nije mi poznato ulično osvetljenje?
Niš
- Začetnik teme Nenad
- Datum pokretanja
bigvlada
Advanced
Nekretnine skuplje za 10 odsto
Kvadrat stana i do hiljadu evra
Autor: Branko Janačković | 08.08.2008. - 06:34
Cene nekretnina u Nišu, u odnosu na početak ove godine, veće su za desetak odsto, a polovni stanovi, pogotovo u centru, dostigli su gotovo cene novih kvadrata, kažu u niškim agencijama za promet nepokretnosti. Rastu cene najviše doprinosi nedostatak masovnije stanogradnje, zbog čega vlada povećana tražnja za stambenim prostorom, ali i nastavak odobravanja kredita zaposlenima u državnoj upravi.
Na periferiji se u avgustu teško može naći stan ispod 700 evra po kvadratu u novogradnji, dok u najužem gradskom jezgru cena kvadrata retko pada ispod 1.000 evra. U agenciji za promet nekretnina „Kuća Petrović“ primećuju da cene nekretnina lagano rastu od početka godine i da se nakon kratkog zatišja, zbog pauze oko odobravanja kredita zaposlenima u državnoj administraciji, tržište nepokretnosti ponovo razmrdalo.
- Ponovo su krenuli krediti, što je dovelo do novih pomeranja u ceni kvadrata koja lagano raste od januara ove godine. U centru Niša, od Univerziteta do Margera i od suda do Kičeva, cena od 1.000 evra za kvadrat je već kao „dobar dan“, a početkom godine je iznosila oko 900 evra. Tu se pre svega plaća lokacija i uglavnom su to stanovi za klijentelu sa dubljim džepom. U centru se izjednačila cena polovnih i novih stanova - kaže za „Blic“ Milan Cvetković iz „Kuće Petrović“.
Na Bulevaru Nemanjića, gde je i najveća ponuda stanova u soliterima i višespratnicama, cena kvadrata je takođe skočila za oko 10 odsto i košta od 850 do 900 evra, zavisno od spratnosti. Prema njegovim rečima, najjeftiniji su stanovi u pojedinim delovima naselja Čalije koji se retko mogu naći ispod 700 evra.
- U pitanju su ulice koje još uvek nisu asfaltirane, a cenu obara i udaljenost od pijace do koje se mora automobilom - dodaje Cvetković. Dragan Nikolić, vlasnik agencije „Tvins“, procenjuje da rast cene kvadrata u Nišu predstavlja refleksiju situacije sa nektretninama u Beogradu i Novom Sadu, gde su cene „abnormalno visoke“. On kaže da kvadrat stanova u Nišu neće pojeftiniti.
- Mislim da su cene iz oglasa prenaduvane i da stvarni rast cene nekretnina iznosi oko pet odsto, a da je ostatak povećan da bi se cena smanjila u toku trgovine, prilikom pogađanja. No, evidentno je da cene nekretnina neće biti manje iz jednostavnog razloga jer nikada nisu padale - objašnjava Nikolić.
U „Tvinsu“ kažu da trenutno najveće cene dostižu stanovi u novogradnji u okolini Čaira i u još nekim delovima Niša, koji koštaju 1.100 evra po kvadratu. U „Kući Petrović“ napominju da najveća tražnja vlada za malim stanovima - jednosobnim ili gasornjerama, na dobrim lokacijama u centru ili oko fakulteta, bolnice, Doma zdravlja...
- Da imamo u ponudi 100 garsonjera, mogli bismo da ih prodamo za dva dana - kaže Cvetković.
Izvor: Blic
http://www.blic.co.yu/srbija.php?id=52274
Kvadrat stana i do hiljadu evra
Autor: Branko Janačković | 08.08.2008. - 06:34
Cene nekretnina u Nišu, u odnosu na početak ove godine, veće su za desetak odsto, a polovni stanovi, pogotovo u centru, dostigli su gotovo cene novih kvadrata, kažu u niškim agencijama za promet nepokretnosti. Rastu cene najviše doprinosi nedostatak masovnije stanogradnje, zbog čega vlada povećana tražnja za stambenim prostorom, ali i nastavak odobravanja kredita zaposlenima u državnoj upravi.
Na periferiji se u avgustu teško može naći stan ispod 700 evra po kvadratu u novogradnji, dok u najužem gradskom jezgru cena kvadrata retko pada ispod 1.000 evra. U agenciji za promet nekretnina „Kuća Petrović“ primećuju da cene nekretnina lagano rastu od početka godine i da se nakon kratkog zatišja, zbog pauze oko odobravanja kredita zaposlenima u državnoj administraciji, tržište nepokretnosti ponovo razmrdalo.
- Ponovo su krenuli krediti, što je dovelo do novih pomeranja u ceni kvadrata koja lagano raste od januara ove godine. U centru Niša, od Univerziteta do Margera i od suda do Kičeva, cena od 1.000 evra za kvadrat je već kao „dobar dan“, a početkom godine je iznosila oko 900 evra. Tu se pre svega plaća lokacija i uglavnom su to stanovi za klijentelu sa dubljim džepom. U centru se izjednačila cena polovnih i novih stanova - kaže za „Blic“ Milan Cvetković iz „Kuće Petrović“.
Na Bulevaru Nemanjića, gde je i najveća ponuda stanova u soliterima i višespratnicama, cena kvadrata je takođe skočila za oko 10 odsto i košta od 850 do 900 evra, zavisno od spratnosti. Prema njegovim rečima, najjeftiniji su stanovi u pojedinim delovima naselja Čalije koji se retko mogu naći ispod 700 evra.
- U pitanju su ulice koje još uvek nisu asfaltirane, a cenu obara i udaljenost od pijace do koje se mora automobilom - dodaje Cvetković. Dragan Nikolić, vlasnik agencije „Tvins“, procenjuje da rast cene kvadrata u Nišu predstavlja refleksiju situacije sa nektretninama u Beogradu i Novom Sadu, gde su cene „abnormalno visoke“. On kaže da kvadrat stanova u Nišu neće pojeftiniti.
- Mislim da su cene iz oglasa prenaduvane i da stvarni rast cene nekretnina iznosi oko pet odsto, a da je ostatak povećan da bi se cena smanjila u toku trgovine, prilikom pogađanja. No, evidentno je da cene nekretnina neće biti manje iz jednostavnog razloga jer nikada nisu padale - objašnjava Nikolić.
U „Tvinsu“ kažu da trenutno najveće cene dostižu stanovi u novogradnji u okolini Čaira i u još nekim delovima Niša, koji koštaju 1.100 evra po kvadratu. U „Kući Petrović“ napominju da najveća tražnja vlada za malim stanovima - jednosobnim ili gasornjerama, na dobrim lokacijama u centru ili oko fakulteta, bolnice, Doma zdravlja...
- Da imamo u ponudi 100 garsonjera, mogli bismo da ih prodamo za dva dana - kaže Cvetković.
Izvor: Blic
http://www.blic.co.yu/srbija.php?id=52274
Ta zgradica koja se nesrecno nasla na putu ovom staklencu je replika zgrade Smederevske banke na Terazijama 39 u Beogradu, arh. Milorad Ruvidic. Sagradjena je 10 god posle beogradskog originala tj. 1922. Niska zgrada je pripadala juveliru Aleksandru N. Mihailovicu.Steva":37vey5hb je napisao(la):
Niški investicioni forum
Link: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=10&dd=03&nav_category=9&nav_id=321743
Izvor: B92
Link: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=10&dd=03&nav_category=9&nav_id=321743
Sutra ugovor o izgradnji kargo centra
Link: http://www.vesti.rs/izvor/Sutra-ugovor-o-izgradnji-kargo-centra.html
Izvor: Vesti
Link: http://www.vesti.rs/izvor/Sutra-ugovor-o-izgradnji-kargo-centra.html
"Konstantin Veliki" našao izlaz
Link: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=10&dd=11&nav_category=9&nav_id=323004
Izvor: B92
Link: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=10&dd=11&nav_category=9&nav_id=323004
Beograd i Vojvodinu favorizuju sami investitori, zato sto su se lokalne vlasti pribrale svesti i krenule da rade za investitore, a ne protiv njih. Nis je rezultat dugogodisnje politicke destrukcije, gde su svi investitori odbijani zbog ogromnih reketa koje su morali da placaju gradonacelniku.
Nis ima potencijale kojima jedna Indjija, Novi Sad ili Zrenjanin ne mogu ni da pridju, ali su se toga tek sada setili novi gradski mocnici.
Nis ima potencijale kojima jedna Indjija, Novi Sad ili Zrenjanin ne mogu ni da pridju, ali su se toga tek sada setili novi gradski mocnici.
мислим да се поред неспособних политичара и држава својски трудила да тај регион тавори дуги низ година и деценија упркос том потенцијалу, како си и написао.
ниш поседује можда и најбољи географски положај на балкану, ту предност, ту позицију мора што пре- уз помоћ државе- искористити.
ниш поседује можда и најбољи географски положај на балкану, ту предност, ту позицију мора што пре- уз помоћ државе- искористити.
bigvlada
Advanced
hmm, imas neki primer kojim ćeš potkrepiti tu tvrdnju? Dok sam bio u vojsci na jugu, naslušao sam se tomova i tomova takvih priča, ali niko nije mogao da mi da nijedan primer svesnog ili planskog zapostavljanja Niša, Leskovca ili Vranja. Da ne pominjem da sam skoro čuo novu verziju priče, da Beograd daje mnogo više novca Inđiji pa se ona razvija a Niš kopni.
Zamislite, pod velom noći, šleperi puni para odlaze put Inđije gde se onda od tih para mnogo gradi. A i čelnike Zrenjanina su uhapsili koordinisanom akcijom Beograd i Novi Sad jer ne žele da se Zrenjanin ponovo uzdigne. Moj komšija Ilija Čvorović mi je sve to rekao, a Ilija je uvek u pravu. :/
Zamislite, pod velom noći, šleperi puni para odlaze put Inđije gde se onda od tih para mnogo gradi. A i čelnike Zrenjanina su uhapsili koordinisanom akcijom Beograd i Novi Sad jer ne žele da se Zrenjanin ponovo uzdigne. Moj komšija Ilija Čvorović mi je sve to rekao, a Ilija je uvek u pravu. :/
све је то, наравно, врло суптилније од те приче о шлеперима. и ја сам био у војсци доле на југу, конкретно баш у нишу, па помало познајем тематику о којој причам. и није нико требао да ми прича о томе, довољно је и оно што сам видео...
надам се да овде нису потребни конкретни примери за то.
како рецимо објашњавате чињеницу да је просек плата на југу у поређењу са просеком на северу тако драстично нижи?
а то је једна иста држава- србија. или постоје две србије- јужна и северна?
зашто дакле та србија некако не стимулише народ доле? зашто се не покрене електронска индустрија? зашто се нешто не уради по питању саобраћајне инфраструктуре? (овде мислим на лесковац, прокупље, сурдулицу, врање...) има безброј примера у којима је тај регион доле запостављен. људи се из њега масовно исељавају, то би одавно већ требало да буде алармантно, али за нашу владу изгледа никако не...
надам се да овде нису потребни конкретни примери за то.
како рецимо објашњавате чињеницу да је просек плата на југу у поређењу са просеком на северу тако драстично нижи?
а то је једна иста држава- србија. или постоје две србије- јужна и северна?
зашто дакле та србија некако не стимулише народ доле? зашто се не покрене електронска индустрија? зашто се нешто не уради по питању саобраћајне инфраструктуре? (овде мислим на лесковац, прокупље, сурдулицу, врање...) има безброј примера у којима је тај регион доле запостављен. људи се из њега масовно исељавају, то би одавно већ требало да буде алармантно, али за нашу владу изгледа никако не...
jovanovm
Advanced
Zasto ti ljudi ne izaberu nekog lokalnog politicara koji ima realan plan da to stanje promeni? Zasto ne ukinu poreze, ne smanje proceduru, iskorene korupciju u lokalnoj samoupravi, dodele gradjevinsko zemljiste i prave industrijske zone? Za aerodrom Nis zeza drzava, tu se slazem, ali zasto Nis nema nekog pametnog koji zna da lobira malo bolje od ljudi iz JAT-a? To je pravo pitanje. Jugu niko nikada nece pomoci ako on ne pomogne sebi sam. I da kazem, volim jug Srbije svim srcem.
bigvlada
Advanced
Ja sam bio u Leskovcu, sa obilaskom okolnih gradova. I da, smatram da je problem prvenstveno u nesposobnoj lokalnoj upravi. Kada im to pomeneš, plus još neki primer tipa Inđije, gledaju te kao da si im pobio pola familije. Uvek je lakše okriviti nekog drugog.
Prosek plata na severu je viši jer konkretno ljudi više rade. Meni je gotovo kompletna familija u Vojvodini tako da sam imao prilike da uporedim STR. ove sa juga i one sa severa.
Kragujevac je bio (koliko god su nam išli na nerve) jako aktivan od 2000 da se reši problem Zastave i uspeli su u tome. Šta je grad Niš uradio za Elektronsku Industriju? Jedina vest koju sam čuo je od pre mesec - dva da Đelić traži investitore koji bi ulagali u proizvodnju elektronskih komponenti u Nišu jer postoji baza obučene radne snage.
I u Vojvodini i na jugu ipak sve mnogo zavisi od opštine do opštine. Sećam se da je pre desetak godina valjda Bull poklonio tada najsavremeniji sistem elektronske uprave opštini Pančevo. Na kraju nije pušten u rad jer je svaki radnik opštine imao samo određeni nivo pristupa sistemu pa nisu mogle da rade rodbinske veze prilikom sređivanja papira. Sa druge strane gledao sam kako je opština Novi Bečej kopala i rukama i nogama da sazna koje evropske fondove može da koristi i kako da najbrže dovede investitore u opštinu. A u Srbiji polovina stanovništva ne koristi kompjuter., internet neću ni da pominjem. Najlakše je sedeti i raspravljati o tome kako si zapostavljen.
Nije aerodrom u Nišu jedini primer, JAT je tako zezao svaki aerodrom, i nastaviće dokle god bude imao mogućnosti za tako nešto, tj. dok ga ne prodaju (što je malo verovatno) ili dok ne otvorimo tržište.
Prosek plata na severu je viši jer konkretno ljudi više rade. Meni je gotovo kompletna familija u Vojvodini tako da sam imao prilike da uporedim STR. ove sa juga i one sa severa.
Kragujevac je bio (koliko god su nam išli na nerve) jako aktivan od 2000 da se reši problem Zastave i uspeli su u tome. Šta je grad Niš uradio za Elektronsku Industriju? Jedina vest koju sam čuo je od pre mesec - dva da Đelić traži investitore koji bi ulagali u proizvodnju elektronskih komponenti u Nišu jer postoji baza obučene radne snage.
I u Vojvodini i na jugu ipak sve mnogo zavisi od opštine do opštine. Sećam se da je pre desetak godina valjda Bull poklonio tada najsavremeniji sistem elektronske uprave opštini Pančevo. Na kraju nije pušten u rad jer je svaki radnik opštine imao samo određeni nivo pristupa sistemu pa nisu mogle da rade rodbinske veze prilikom sređivanja papira. Sa druge strane gledao sam kako je opština Novi Bečej kopala i rukama i nogama da sazna koje evropske fondove može da koristi i kako da najbrže dovede investitore u opštinu. A u Srbiji polovina stanovništva ne koristi kompjuter., internet neću ni da pominjem. Najlakše je sedeti i raspravljati o tome kako si zapostavljen.
Nije aerodrom u Nišu jedini primer, JAT je tako zezao svaki aerodrom, i nastaviće dokle god bude imao mogućnosti za tako nešto, tj. dok ga ne prodaju (što je malo verovatno) ili dok ne otvorimo tržište.
Dok Beograd razmislja sta ce sa sobom, u niski aerodrom krece u velike razvojne planove!
Izgradnja Kargo-logističkog centra u okviru Aerodroma “Konstantin Veliki” u Nišu počinje u maju 2009. godine – investicija vredna 62 mil EUR
Link: ekapija.com
Izgradnja Kargo-logističkog centra u okviru Aerodroma “Konstantin Veliki” u Nišu počinje u maju 2009. godine – investicija vredna 62 mil EUR
Izvor: eKapija05. 11. 2008. | 15:08
Izgradnja Kargo-logističkog centra u okviru Aerodroma “Konstantin Veliki” u Nišu, čija je ukupna vrednost sa pratećim objektima 62 mil EUR, trebalo bi da počne u maju 2009. i bude završen za oko 6 godina od dana početka gradnje. Kako je istakao Nebojša Glišić iz projektantske kuće “Modular”, koja je uradila projekat, na 26 hektara zemlje, osim kargo-distributivnog centra površine 16.146 m2, u 6 faza izgradnje, biće podignuti i manipulativni kargo magacin (42.228 m2), dva logistička centra površine 16.000 m2 odnosno 23.187 m2, shopping mall (19.870 m2), poslovno-administrativni centar površine 9.000 m2, kao i hotel sa 4 zvezdice, koji će se prostirati na 9.000 m2.
Realizacija ove zajedničke investicija Aerodroma u Nišu i autrijskog “EyeMaxx”, koji je na tenderu nastupio uz podršku britanskog fonda “Chayton Capital”, trebalo bi da počne, kako za "eKapiju" naglasio Glišić na Sajmu investicija Investexpo u Novom Sadu, na proleće, i to izgradnjom manipulativnog kargo magacina i logističkog centra, ukupne površine oko 60.000 m2 i vrednosti 10 mil EUR. Ova dva objekta trebalo bi da budu završena za 18 meseci od dana početka izgradnje, kada bi, prema očekivanjima, trebalo da budu i stavljeni u funkciju.
- U planu je da se ceo projekat završi u kontinuitetu, ali sve će zavisti od finansijske situacije na tržištu. Ako sve bude teklo prema planu, u drugoj fazi, koja bi trebalo da počne odmah po okončanju prve, trebalo bi da se izgrade još jedan logistički centar i kargo-distributivni centar, a u trećoj shopping mall. U četvrtoj i petoj fazi trebalo bi da se gradi poslovni objekat koji bi trebalo da “pokrije” poslovanje svih objekata koji se nalaze u okviru kargo centra, a u petoj će biti podignut hotel koji bi trebalo da zadovolji potrebe putnika na Aerodromu “Konstantin Veliki” – objasnio je Glišić u razgovoru za "eKapiju".
Prema njegovim rečima, i razvitak postojećeg Aerodroma “Konstantin Veliki” trebalo bi da se odvija paralelno sa izgradnjom ovog kompleksa.
- Razvitak postojećeg Aerodroma je neminovan, jer će bogat teretni saobraćaj pospešiti i ostale sadržaje u okviru “Konstantina Velikog”. Projektom su predviđeni svi objekti neophodni za njegovo funkcionisanje na svetskog nivou i moći će da primi avione iz celog sveta, kako putničke, tako i teretne. Projekat je urađen tako da se maksimalno iskoriste svi njegovi kapaciteti. Rekonstrukcija piste je već završena i u toku je dobijanje sertifikata neophodnih za obavljanje predstojećih velikih poslova. Prema planu detaljne regulacije ipak nije predviđeno njegovo proširenje. On se prostire na 126 hektara i u okviru njega će ovaj kompleks biti i građen.
Osim velikog potencijala, Glišić naglašava i da odličan položaj Aerodroma „Konstantin Veliki“ garantuje izuzetnu budućnost ovog projekta.
- Sigurni smo da će Aerodrom „Konstantin Veliki“ postati jedna od najbitnijih, ako ne i najbitnija tačka Jugoistočne Evrope u oblasti logistike, kargo i distributivne mreže. Postojećim i izgradnjom još pristupnih saobraćajnica, kargo-logistički centar biće povezan i sa putnim i železničkim „Koridorom 10“ što omogućava brzo i lako dopremanje i otpremanje robe. Tu se nalazi čvorište koje je već potpuno infrastukturno izgrađeno, jer postoje sve petlje, tako da će se roba iz budućeg cargo centra u Nišu brzo distribuirati do Beograda, Slouna i Sofije. Nijedan od aerodroma u regionu trenutno nema mogućnosti da primi teži avio saobraćaj, a niški to može, jer je bio vojni aerodrom, niti je ovako, kako sam već objasnio, povezan sa putnom i železničkom infrastrukturom – završava Glišić.
Link: ekapija.com
"Uvodjenje" low cost companija je pre svega u rukama Drzave: ratifikacija Open Skies Agreement, zavrsavanje procedura i procesa za stavljanje Srbije na beli shengen, oduzimanje monopola Jat-u itd.
Na kraju izabrati low cost aerodrom je najmanji problem.
Na kraju izabrati low cost aerodrom je najmanji problem.
bigvlada
Advanced
Ovo jako lepo izgleda
Tri pitanja:
Koliko su udaljene zgrade od piste, deluju mi previše blizu?
Koliko ima prostora za širenje aerodroma, da li je okolno zemljište bar na neki način rezervisano?
Kakvе su saobraćajne veze aerodroma sa gradom? (mogućnosti za neki gradski Nišvoz, gradske autobuske linije)
Nišlije, javite se
Tri pitanja:
Koliko su udaljene zgrade od piste, deluju mi previše blizu?
Koliko ima prostora za širenje aerodroma, da li je okolno zemljište bar na neki način rezervisano?
Kakvе su saobraćajne veze aerodroma sa gradom? (mogućnosti za neki gradski Nišvoz
, gradske autobuske linije)Nišlije, javite se
Pa evo ja cu ti odgovoriti
Zgrade su udaljene nekih 500m, ali su ogromne pa ti se verovatno zbog toga cini da su blizu.
Aerodrom je u principu gradjen kao vojni (to je sediste 63. padobranske brigade), tako da se juzno od sadasnje piste nalaze vojni objekti koji bi u buducnosti mogli da se izmeste, a na njihovom mestu sagradi jos jedna pista (po potrebi, ali to je vec predaleko u buducnosti).
Severno od aerodroma je poslovno-industrijska zona, tako da na tom prostoru mogu da se sire kapaciteti u smislu logistickih centara, poslovnih centara itd. Uostalom, pogledaj link dole: sve severno od piste, tj. izmedju piste i autoputa je ta ind. zona.
Nis je jedini grad u Srbiji koji ima kompletiranu autoput obilaznicu. Sam aerodrom se nalazi na ukrstanju dva koridora, tj. Sever-Jug i Sofija-Nis, tako da se do njega vrlo lako dolazi, a guzve ne postoje nikada.
Povezanost sa centrom grada je odlicna i ide gradskim "autoputem, tj. gradskom saobracajnicom sa cetiri trake koja vodi direktno do centra.
Sam aerodrom se nalazi i na zeleznickom koridoru (udaljen je od same zgrade aerodroma nekih sto metara, a koridor ide direktno do gl. zel. stanice i nastavlja se dalje na nisku prugu kroz sam grad i dalje prema Sicevackoj klisuri i Bugarskoj, a sa druge strane prema Makedoniji. Kod aerodroma bi moglo samo da se doda neko improvizovano stajaliste i vec bi veza istog sa gradom i ostalim vecim gradovima u okolini bila optimalna.
Sto znaci, sve u svemu, niski aerodrom je savrseno infrastrukturno povezan na sve moguce nacine. Bukvalno uz minimalne investicije moze da se kompletan sistem optimizuje. ANT bi morao milione da investira da dosegne taj nivo infrastrukture.
NisVoz ne postoji, ali pored aerodroma prolaze SVI regionalni, lokalni i medjunarodni vozovi, pa kada bi se samo osnovalo stajaliste na aerodromu, sve linije bi ga direktno povezivale sa Nisom.
Autobuska linija potoji i njome operisu oni grcki autobusi, a linija je frekventna i odlicno organizovana. Za sada je i sasvim dovoljna jer nema potrebe za necim drugim.
Nadam se da ti ovo pojasnjava situaciju
LInk: http://maps.google.de/?ie=UTF8&ll=43.338975,21.860433&spn=0.021849,0.052614&t=h&z=15
Zgrade su udaljene nekih 500m, ali su ogromne pa ti se verovatno zbog toga cini da su blizu.
Aerodrom je u principu gradjen kao vojni (to je sediste 63. padobranske brigade), tako da se juzno od sadasnje piste nalaze vojni objekti koji bi u buducnosti mogli da se izmeste, a na njihovom mestu sagradi jos jedna pista (po potrebi, ali to je vec predaleko u buducnosti).
Severno od aerodroma je poslovno-industrijska zona, tako da na tom prostoru mogu da se sire kapaciteti u smislu logistickih centara, poslovnih centara itd. Uostalom, pogledaj link dole: sve severno od piste, tj. izmedju piste i autoputa je ta ind. zona.
Nis je jedini grad u Srbiji koji ima kompletiranu autoput obilaznicu. Sam aerodrom se nalazi na ukrstanju dva koridora, tj. Sever-Jug i Sofija-Nis, tako da se do njega vrlo lako dolazi, a guzve ne postoje nikada.
Povezanost sa centrom grada je odlicna i ide gradskim "autoputem, tj. gradskom saobracajnicom sa cetiri trake koja vodi direktno do centra.
Sam aerodrom se nalazi i na zeleznickom koridoru (udaljen je od same zgrade aerodroma nekih sto metara, a koridor ide direktno do gl. zel. stanice i nastavlja se dalje na nisku prugu kroz sam grad i dalje prema Sicevackoj klisuri i Bugarskoj, a sa druge strane prema Makedoniji. Kod aerodroma bi moglo samo da se doda neko improvizovano stajaliste i vec bi veza istog sa gradom i ostalim vecim gradovima u okolini bila optimalna.
Sto znaci, sve u svemu, niski aerodrom je savrseno infrastrukturno povezan na sve moguce nacine. Bukvalno uz minimalne investicije moze da se kompletan sistem optimizuje. ANT bi morao milione da investira da dosegne taj nivo infrastrukture.
NisVoz ne postoji, ali pored aerodroma prolaze SVI regionalni, lokalni i medjunarodni vozovi, pa kada bi se samo osnovalo stajaliste na aerodromu, sve linije bi ga direktno povezivale sa Nisom.
Autobuska linija potoji i njome operisu oni grcki autobusi, a linija je frekventna i odlicno organizovana. Za sada je i sasvim dovoljna jer nema potrebe za necim drugim.
Nadam se da ti ovo pojasnjava situaciju
LInk: http://maps.google.de/?ie=UTF8&ll=43.338975,21.860433&spn=0.021849,0.052614&t=h&z=15
bigvlada
Advanced
Drastično
bigvlada
Advanced
Ei Niš pregovara o saradnji sa „Sažemom“
Autor: M. S. | 17.11.2008. - 05:00
Elektronska industrija je spremna da prihvati pregovore sa poznatom firmom „Sažem“, koja želi u okviru ovog giganta da otvori jedan od svojih pogona, saznaje „Blic“ u rukovodstvu ove firme.
Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije, najavio je da će predstavnici „Sažema“ 26. novembra doći u Niš kako bi potpisali pismo o namerama. On kaže da će u ovoj novootvorenoj firmi u Nišu biti zaposleno 250 radnika.
- „Sažem“ je spreman da proizvodi par aparata iz svog asortimana kao što su štampači, faksovi, električna brojila i drugo. Oni su zainteresovani za halu Ei Televizije, koja ima 4.000 kvadrata i sasvim je pogodna za „Sažem“ za prve tri godine. Nišlije ne bi trebalo da misle da je 250 radnih mesta malo jer je „Sažem“, na primer, u Tunisu pre nekoliko godina otvorio pogon sa 40 radnika, a sada je ta ista firma narasla na 3.600 radnika - kaže Đelić.
Gradonačelnik Niša Miloš Simonović poručio je da će grad u svakom pogledu izaći u susret investitoru, obezbediti beneficije i dodatnu lokaciju pored prostora u EI, ukoliko je to potrebno.
- Naš cilj je da stručnjaci sa niškog univerziteta u saradnji sa novim kompanijama i uz podršku državnog vrha razvijaju nove tehnologije, a da investitori prihvataju i primenjuju inovativne projekte naših stručnjaka - rekao je Simonović.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/srbija.php?id=65787
Hajde da i njima konačno krene. :kk:
Autor: M. S. | 17.11.2008. - 05:00
Elektronska industrija je spremna da prihvati pregovore sa poznatom firmom „Sažem“, koja želi u okviru ovog giganta da otvori jedan od svojih pogona, saznaje „Blic“ u rukovodstvu ove firme.
Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije, najavio je da će predstavnici „Sažema“ 26. novembra doći u Niš kako bi potpisali pismo o namerama. On kaže da će u ovoj novootvorenoj firmi u Nišu biti zaposleno 250 radnika.
- „Sažem“ je spreman da proizvodi par aparata iz svog asortimana kao što su štampači, faksovi, električna brojila i drugo. Oni su zainteresovani za halu Ei Televizije, koja ima 4.000 kvadrata i sasvim je pogodna za „Sažem“ za prve tri godine. Nišlije ne bi trebalo da misle da je 250 radnih mesta malo jer je „Sažem“, na primer, u Tunisu pre nekoliko godina otvorio pogon sa 40 radnika, a sada je ta ista firma narasla na 3.600 radnika - kaže Đelić.
Gradonačelnik Niša Miloš Simonović poručio je da će grad u svakom pogledu izaći u susret investitoru, obezbediti beneficije i dodatnu lokaciju pored prostora u EI, ukoliko je to potrebno.
- Naš cilj je da stručnjaci sa niškog univerziteta u saradnji sa novim kompanijama i uz podršku državnog vrha razvijaju nove tehnologije, a da investitori prihvataju i primenjuju inovativne projekte naših stručnjaka - rekao je Simonović.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/srbija.php?id=65787
Hajde da i njima konačno krene. :kk: