Šta je novo?
Od:
Filteri

Nekadašnja Glavna železnička stanica

Па шта се чека толико са пресељењем историјског музеја? А могли су одмах да ту преселе железнички музеј, али он није довољно фенси за Београд на води.
 
Na ulaznim vratima iz pravca Nemanjine postoji rupa, kada provirite videćete da se unutra gotovo ništa nije izmenilo, vide se konture šaltera itd...
Za ovih 6 godina ništa, ama baš ništa nisu unutra radili tako da verujem da se u toj zgradi stanje neće menjati skoro.

O "ubijenom" trgu ispred tek da ne pričamo, iako sam uvek želeo veći prostor za pešake (dok je radila stanica), ovo je totalna suprotna krajnjost.
Samo skejteri obitavaju ispred, i to je to.
 
Можда би @vradovic могао да нам помогне, да покрене петицију међу комшијама у својој месној заједници, да се убрза пресељеље музеја.
 
Jelancha je napisao(la):
Eto ja ne želim da pohvalim.

Šta ćes sad?
Kliknite za proširenje...
Nista. To samo govori o tebi i karakteru da imas selektivno misljenje tj pristrasno koje naginje ka hejtovanju svega sto se trenutno radi. :(
direktor je napisao(la):
Da li ti verujes u to sto on prica pritom lik fino opljuje ovaj forum a redovno ga čita
Kliknite za proširenje...
Ne uvek jer po nekada iznosi neke informacije koje nisu tacne. U ovom slucaju se jasno da videti da je na terenu vrlo cisto i da su krenuli sa jako dobrim odrzavanjem. Naravno ovo u odnosu na otprilike mozda pre par meseci ili prosle godine.

Sve u svemu jako pohvalno!!
 
Поздрав свима, да ли је можда неко чуо неку информацију када ће кренути унутрашње уређење бивше железничке станице и њено претварање у Историјски музеј. Дуго нисам чуо ни један датум, па чак ни назнаку...
Хвала.
 
20240218_195918.jpg
 
Хигијена се постиже чишћењем а не сељењем. Јер ако је твоја логика исправна онда ће ускоро Прокоп да буде исто тако запуштен?
А за 30 на сат исто није пторебно сељење већ одржавање пруге и изградња укрштања саобраћајница у два нивоа.

А штета, то је трајни губитак инфраструктуре за брзи и масовни превоз до центра града, генерисање трошкова за изградњу истог тог само под земљом, (а до тада трпљење због немања инфраструктуре) и да не набрајам, дуго већ пишемо о томе.
 
Прле je napisao(la):
Хигијена се постиже чишћењем а не сељењем. Јер ако је твоја логика исправна онда ће ускоро Прокоп да буде исто тако запуштен?
А за 30 на сат исто није пторебно сељење већ одржавање пруге и изградња укрштања саобраћајница у два нивоа.

А штета, то је трајни губитак инфраструктуре за брзи и масовни превоз до центра града, генерисање трошкова за изградњу истог тог само под земљом, (а до тада трпљење због немања инфраструктуре) и да не набрајам, дуго већ пишемо о томе.
Kliknite za proširenje...
Много већи проблем било је оно око станице него сама станична зграда. Разбуцати онај хаос од магацина, уџерица, старих вагона и самониклог насеља у центру града могао је само неки крупни пројекат.
Град се тако нечим једноставно не би бавио сам као што се не бави ни када су многе сличне ствари у питању.
Да би се денивелисала укрштања пруга би свакако морала под земљу.
Према Панчеву одсецала је град од обале, према Раковици обалу и Сајам, дакле, свакако би морао плитки ископ или тунел.
Проблем је и веза са западом и севером која је била једноколосечна и недовољна за било какав већи обим саобраћаја што са деловима града на сремској страни што са пругама према Шиду и Суботици.
Дакле, без новог двоколосечног моста и повећања капацитета станице ништа од градске железнице.
Следеће велико питање је како везу која прелази Саве и која читав блок сече практично на два дела гурнути под земљу. Колосек од перона мора да уђе у плитки ископ, да из њега изађе и попне се на мост а за то је потребно прилично.
Питање је да ли и колико места би се плитким ископом ослободило.
Могао је да се измести теретни део и све везано за њега па да се простор до Саве искористи али опет остаје проблем тог колосека и проблем улазних колосека који једноставно морају бити на површини и који пресецају комуникацију доброг дела Савске улице и обале.
Није имала капацитет да прими и отпреми више возова од онога што је био максимум седамдесетих а без повећања капацитета нема ни градске железнице а без новог чвора нема ни Карађорђевог парка ни Вуковог споменика. Или би морала да се гради још једна станица или би свакако морао да се гради нови чвор и нова главна ЖС а да стара ЖС остане једна од станица која би евентуално примала само поједине возове од Топчидера и од станице Дунав и то опет уз озбиљна додатна улагања.
Мислим да је највећа грешка ипак направљена тиме што се након што је пројекат метроа осамдесетих пао у воду наставило са улагањем у Прокоп уместо да се ишло на то да тренутна ЖС Нови Београд уз много мања улагања постане главна железничка станица.
Од станице Нови Београд тренутно постоје 4 трамвајске линије и могућност увођења нових како би се ширењем трамвајске мреже од станице стигло до свих важнијих тачака у граду. Од Прокопа не постоји ниједна. Такође је много лакше организовати и аутобуске линије од блока 42 него их скретати на Прокоп или уводити нове. Када се на то дода и локација будуће аутобуске станице јасно је зашто је ЖС Нови Београд бољи избор.
 
Poslednja izmena:
direktor je napisao(la):
Pogledajte prilog 190504

Pogledajte prilog 190505
Nekad i sad
Kliknite za proširenje...
Пацови, змије и наркомани

Сећам се да сам у граду неке 2015е упознао ББЦ новинарку из јбне Аустралије која је дошла овде да направи репортажу о овом просторном и социо-економском злочину.

Сигуран сам да ће ова катастрофа бити изучавана на урбанистичким предметима по факултетима широм света која се дешава баш у тренутку глобалне прекретнице којом је просечан, млад човек из ниже или средње класе постао сасвим сувишан у економској и политичкој рачуници градова и држава.
 
Poslednja izmena:
Izvor: N1

Otkrivamo zašto nije izdata dozvola za adaptaciju bivše železničke stanice u Istorijski muzej Srbije​


1695830494-savski-trg-1-1024x576.jpg

Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove odbio je 4. aprila da izda građevinsku dozvolu za rekonstrukciju i adaptaciju zgrade bivše železničke stanice na Savskom trgu u Beogradu, u novi dom Istorijskog muzeja Srbije.

Vlada Srbije je još u novembru 2020. godine donela zaključak da Istorijski muzej Srbije bude preseljen u objekat nekadašnje glavne železničke stanice koja je prethodno iseljena iz Savskog amfiteatra zbog izgradnje naselja „Beograd na vodi“.

Od tada je, deluje, ovaj projekat bio zaboravljen, a nekadašnje pristanište vozova u centru Beograda pretvoreno je u smetlište.

Ministarka kulture Maje Gojković izjavila je prošle nedelje, u intervjuu za NIN, da je to da se na projektu Istorijskog muzeja Srbije ništa ne radi, „mantra koja se stalno ponavlja“.

„Vredno radimo na tom projektu, I to ne samo Ministarstvo kulture, već i Ministarstvo za javna ulaganja se time bavi, i naše informacije, jer pomno pratimo sve, jesu da se čeka izdavanje građevinske dozvole od strane Beograda“, tvrdi ministarka.

I upravo je kod izdavanja građevinske dozvole zapelo. Naime, Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Grada Beograda odbacio je 4. aprila zatev Istorijskog muzeja Srbije, za izdavanje rešenja o odobrenju za izvođenje radova na rekonstrukciji, sanaciji, adaptaciji i promeni namene objekta bivše glavne železničke stanice.

Kao razlog je u rešenju Sekretarijata navedeno to što nije dostavljen Ugovor o izgradnji nedostajuće infrastrukture, odnosno izgradnji planirane toplovodne mreže u delu planirane saobraćajnice SAO6 do regulacione linije predmetnog objekta, ili odgovarajuće obrazloženje JКP „Beogradske elektrane“ da je izgradnja toplovoda obaveza „Beograda na vodi“.

Drugi razlog je to što predviđeno priključenje na javnu telekomunikacionu mrežu nije u saglasnosti sa uslovima Telekoma Srbija.

Podsetimo, za izgradnju infrastrukture unutar „Beograda na vodi“ zadužena je istoimena kompanija. Preciznije, „Beograd na vodi“ je oslobođen plaćanja naknade za uređenje građevinskog zemljišta, odnosno taj dug otplaćuje izgradnjom javne infrastrukture na prostoru koji to naselje zauzima.

„Beograd na vodi gradu plaća kroz izgradnju javne infrastrukture, što znači da javna infrastruktura koja se gradi u okviru tog projekta prelazi u vlasništvo grada, a što su trgovi, parkovi, ulice, obala, škole, vrtići, pozorišta. Na taj način i po cenama grada se isplaćuje njihovo dugovanje za gradsko građevinsko zemljište“, objasnio je krajem 2021. godine tadašnji zamenik gradonačelnika Goran Vesić.

Taj „dug“ za obračunati doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta je, prema pisanju Forbes Srbija, u 2023. godini iznosio 14,7 milijardi dinara.

Kako će izgledati novi dom Istorijskog muzeja Srbije​

Muzej istorije Srbije trenutno je „razbacan“ na tri lokacije, a prema projektu rekonstrukcije nekadašnje zgrade glavne železničke stanice, Muzej će se u novom domu prostirati na ukupno 8.838 kvadrata, od čega 6.197 kvadrata u nadzemnim etažama.

Prema sinopsisu projekta, čije je detalje preneo portal BizLife, preuređeni prostor biće na prizemlji i prvom spratu, gde će na jednom mestu biti prikazana celokupna poznata istorija Srbije.

U prizemlju se planira izložbeni prostor koji će obuhvatiti celine o Knezu Višeslavu (780-814), koji je prvi poznati srpski knez. Zatim Knezu Mutimiru (851-891), Mihailu I Vojislavljeviću, prvom srpskom kralju, Konstantinu Bodinu, Urošu I sa sinovima, interaktivna karta Seobe naroda tokom ranog srednjeg veka.


Takođe, ovaj deo biće posvećen i temama iz oblasti etnologije i običaja srpskog naroda, najvažnijim arheološkim lokalitetima, i izlaganju povremenih gostujućih izložbi kroz tematske celine kao Nemanjići, Seoba Srba 1690. godine, Dodir Srbije sa Rusijom, Srbija tokom Osmanskog perioda, Predustanička Srbija, Muzej železnice.

U prizemlju je jedan deo prostora planiran za postavljanje lapidarijuma, gde će biti izloženi vajarska dela i spomenici, kao prostor gde će biti smeštena višenamenska sala za održavanje sastanaka, stručnih skupova, savetovanja.

Istorijski muzej Srbije neće biti jedini koji će se nalaziti u „Beogradu na vodi“, budući da je Vlada Srbije nedavno donela odluku da Muzej Nikole Tesle iz Genčićeve kuće u Krunskoj ulici, preseli u Savski amfiteatar. Teslin muzej nalaziće se, prema nezvaničnim informacijama, u nekadašnjoj Fabrici hartije Milana Vape, poznatoj i kao „Jugošped“.

n1info.rs

Otkrivamo zašto nije izdata dozvola za adaptaciju bivše železničke stanice u Istorijski muzej Srbije

Sekretarijat za urbanizam odbio je da izda građevinsku dozvolu za adaptaciju bivše železničke stanice u Istorijski muzej.
n1info.rs n1info.rs
 
Da 1991 zgrada koja stoji na dovršena koju je radio gp rad tad je još u betonskom skeletu
 
Има ли неко паметан да објасно, збго чега је овај плато иза споменика био урађен? Тј због чега су урађене степенице, зашто није урађен у једном нивоу?
 
Meni kao nekome ko je živeo ranije sa strane i često je koristio (kao i komšijski BAS) ova stanica nikada nije delovala da je u centru grada. Nekako je uvek delovala odsečena i onda da bi došao u centar morao si da se penješ Balkanskom ili da odeš do Slavije ili Zelenog Venca pa tamo da hvataš autobus koji ti treba ako ideš na neku stranu. Iako razumem da je Prokop mnogo dalje i slabije povezan nego bivša stanica, sama stanica mi deluje kao loše rešenje za Beograd danas koliko i Prokop.

Kada sam živeo u Varšavi, Ljubljani ili Zagrebu te železničke stanice su mi bile mnogo fukncionalnije što se lokacije tiče.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh