Šta je novo?

Nekadašnja Glavna železnička stanica

Читав низ поколења је завршио школовање, а нису могли да посете Народни музеј, Природњачки је читаву делатност свео на једну малу галерију на Калемегдану, то је утешно, али наравно сасвим недовољно. Историјски музеј ће тек да проради за још неку годину, Музеј Београда са такође великим скривеним благом, само што није отворио врата у свом новом здању, али само још неку годину...

За то време медијски ријалити је заиста управо то - стварност, многима једина и главна стварност и место учења и васпитавања у једној изврнутој стварности света вредности који су народи широм планете стварали хиљадама година.Техника је створила простор и време да свако може да излаже своје вербалне и ликовне експонате умрежене у разним медијима, али изгледа да из те славине више истиче муљ него нешто чисто и бистро.

У правој стварности, нестаје природа.
 
То опет не значи да железничка станица треба да се претвори у неки од наведених музеја.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=870145#p870145:29yawi82 je napisao(la):
Дошљак » Нед Авг 08, 2021 9:13 am[/url]":29yawi82]Администрацију и пословање треба модернизовати и селити из старих раскошних здања и препуштати их објектима културе. Слично треба урадити и са данашњим председништвом и скупштином града.

Апсолутно! Зграду садашњег Председништва Србије би прву требало иселити и од ње направити Народну/Националну галерију - Музеј Кнеза Павла, с делима из Народног музеја и скулптурама из Музеа породице Вељковић које су сада у дворишту Ликовне академије изложене времену и жврљању.
Те скулптуре су јединствени одливци и као такве веома вредне, уз одговарајуће представљање и рекламу сигурно би привукле велики број посетилаца. Једини Микеланђелов Мојсије, робови, скулптуре из капеле Медичијевих у Фиренци изван Италије!
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=870038#p870038:19eyz49r je napisao(la):
Садко » Sub Avg 07, 2021 2:48 pm[/url]":19eyz49r]

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=870013#p870013:19eyz49r je napisao(la):
DraganSt » Суб Авг 07, 2021 9:45 am[/url]":19eyz49r]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=869997#p869997:19eyz49r je napisao(la):
Садко » Sub Avg 07, 2021 5:29 am[/url]":19eyz49r]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=869867#p869867:19eyz49r je napisao(la):
DraganSt » Пет Авг 06, 2021 3:05 pm[/url]":19eyz49r]Seoba Srba na Balkan ce zauzimati glavno mesto u buducem Muzeju istorije Srbije. Sramota.
Bilo bi mnogo bolje da ga i ne naprave.
ла де факто и де јуре догађај односно процес који потврђује низ историјских извора као и друге научне дисциплине.

Mozes li da nas obrazujes malo, da nam kazes koji su to istorijski izvori da procitam, kao i to u vezi drugih naucnih disciplina. Unapred hvala.
Могу али не желим пошто ми досадашње шире искуство говори да конкретни подаци неће променити твоје дубоко укорењено и суштински нетачно мишљење, које очито није базирано на чињеницама или добром истраживању.

Сеобе су биле и остале српска судбина. До данас се ништа није променило у том аспекту.
Било би дивно да имамо Музеј сеоба у Београду, где би се представиле све сеобе из српске историје уназад 1500 година као и велике сеобе у историји човечанства.

Nisam ni ocekivao da ces navesti istorijske izvore, jer nijedan izvor ne postoji. A tvoj odgovor (skretanje teme) je tipicna manipulativna tehnika koja se primenjuje kada ne moze da se odgovori argumentima.

Sa tobom ne vredi trositi vremena, ali oni koji se nisu dublje bavili ovom temom, to jest doseljavanjem Slovena, da ne bi bili izmanipulisani, znajte da postoji 0 (i slovima nula) istorijskih izvora koji govore o nekom doseljavanju Slovena. Jedini dokument na osnovu kog je izgradjena teorija o doseljavanju Srba na Balkan je neki dokument za koji se do 17 veka nije znalo, a u 17 veku se iznanada pojavio u Vatikanu. Dokument je prepis navodne knjige koja je napisana u 10 veku, a govori o doseljavanju koje se desilo u sedmom veku. Apsoultno nijedan istoricar iz 7 veka u svojim delima nije pomenuo nikakvo doseljavanje Slovena.

A sto se tice ostalih naucnih disciplina tice, sve potvrdjuju da stanovnistvo Srbije ima kontinuitet sa stanovnistvom iz doba Rima. Antropologija, arheologija, lingvistika i genetika.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=870038#p870038:h1r2vdlf je napisao(la):
Садко » Sub Avg 07, 2021 2:48 pm[/url]":h1r2vdlf]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=870008#p870008:h1r2vdlf je napisao(la):
Navip » Суб Авг 07, 2021 9:07 am[/url]":h1r2vdlf]Poreklo Srba nije dovoljno objašnjeno. U svakom slučaju, Srbi su starosedeoci Balkana, kao i Grci ili Albanci, što potvrđuju dnk analize. Muzej posvećen nepotvrđenoj pretpostavci, bi bio neozbiljan.
Недовољно прецизно, пошто грана хаплогрупе I2 којој припада већина Срба има старост тек мало преко 2000 година и не настаје на Балкану.
Са друге стране тачно је да је хаплогрупа I2 вероватно једина изворно европска и староседелачка, такорећи Индијанци Европе али не разумем како можемо да је повежемо искључиво са Србима.

Ко хоће да научи више може да контактира господу са портала Порекло.

Ne nego ce da je povezujemo sa Portugalcima i Francuzima i ostalim nacijama zapadne Evrope koji nemaju haplogrupu I2 :lol:

A sto se tice srpskog DNK projekta koji vam doticni preporucuje da kontaktirate, ne trosite ni vreme ni pare. Da bi vam bilo jasno o kakvom monstruoznom projektu se radi, evo primera kako oni tamo tumace vase poreklo. Ako imate na primer odredjenu podgranu R1A haplogrupe, oni vam kazu imate nemacke gene jer je ta podgrana R1A haplogrupe rasprostranjena u Nemackoj. Na prvi pogled nisu vas slagali. Medjutim, kada uzmete u obzir da su bar petina danasnjih Nemaca ustvari germanizovani Sloveni (za Luzicke Srbe kojih danas iima jos svega 70000 je svako cuo), onda je jasno da nemate nikakve nemacke gene, vec cisto slovenske jer R1A haplogrupa je tipicna za Slovene. To sto je rasprostranjena u Nemackoj je posledica germanizacije zapadnih Slovena.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=870286#p870286:pys8tdw5 je napisao(la):
ГЛАС ПРИРОДЕ » Нед Авг 08, 2021 11:11 pm[/url]":pys8tdw5]Читав низ поколења је завршио школовање, а нису могли да посете Народни музеј, Природњачки је читаву делатност свео на једну малу галерију на Калемегдану, то је утешно, али наравно сасвим недовољно. Историјски музеј ће тек да проради за још неку годину, Музеј Београда са такође великим скривеним благом, само што није отворио врата у свом новом здању, али само још неку годину...

За то време медијски ријалити је заиста управо то - стварност, многима једина и главна стварност и место учења и васпитавања у једној изврнутој стварности света вредности који су народи широм планете стварали хиљадама година.Техника је створила простор и време да свако може да излаже своје вербалне и ликовне експонате умрежене у разним медијима, али изгледа да из те славине више истиче муљ него нешто чисто и бистро.

У правој стварности, нестаје природа.
Тако је, лепо речено.

Надам се да ће изврсни новинар Дејан Алексић да нас све обрадује једном квалитетном анализом стања Природњачког музеја, општем недостатку плана за исти и колика је то штета за нашу децу.
 
Природњачки музеј би могао да се усели у зграду историјског музеја на Пашићевом тргу када се исти пресели у Железничку станицу. Опет, ваљало би и иселити и неке институције које заузимају значајан пристор у овој згради.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=870013#p870013:35ra4s8e je napisao(la):
DraganSt » Суб Авг 07, 2021 9:45 am[/url]":35ra4s8e]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=869997#p869997:35ra4s8e je napisao(la):
Садко » Sub Avg 07, 2021 5:29 am[/url]":35ra4s8e]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=869867#p869867:35ra4s8e je napisao(la):
DraganSt » Пет Авг 06, 2021 3:05 pm[/url]":35ra4s8e]Seoba Srba na Balkan ce zauzimati glavno mesto u buducem Muzeju istorije Srbije. Sramota.
Bilo bi mnogo bolje da ga i ne naprave.

https://www.ekapija.com/news/3373800/zg ... -izgledati
То не стоји у тексту.


Mozes li da nas obrazujes malo, da nam kazes koji su to istorijski izvori da procitam, kao i to u vezi drugih naucnih disciplina. Unapred hvala.
Осврнућу се на Драганово писање и молим Игора да не брише објаву јер мислим да може бити корисна другим форумашима.

Историјска наука и историчари су одавно елаборирали на тему досељавања Словена и дато питање је суштински исфорсирано од стране нестручне групе неоромантичара са већински упитним мотивима деловања. Илустрације ради, често помињани Милош С. Милојевић је дословце преправљао народне песме и дописивао стихове о наводној сеоби Срба из Индије, како би ето деловало да прост народ дели сећање о тој сеоби и заборављеној прошлости коју он враћа свом успаваном народу. Да се разумемо, озбиљно и темељно бављење било којом науком је велика мука, док лако и заводљиво штиво какво пласирају разни приучени вонаби историчари више годи нашем егу и допада нам се јер даје лаке одговоре на велика и комплексна питања.

О процесу сеобе се можеш информисати у следећим делима:

1) DAI (Стојимиров печат, писмо папе кнезу Мутимиру, Повест минулих лета, Халкокондилова историја и други извори потврђују писање Константина Порфирогенета)
2) Тактика цара Лава VI Мудрог
3) Јерменска географија оснивача јерменске историографије, Ананије Ширакација (VII столеће)
4) Запис Јована Ефеског (VI столеће)
5) Јорданес и његова Гетике састављене до 551. године. Дело састављао је дело на основу Готске историје Касиодора Сенатора (између 526. и 533. године); 5. глава
6) Барски родослов (илити Летопис Попа Дукљанина)
7) Св. Исидор Севиљски, у својој Великој хроници из 626. године пише - Ираклије навршава шеснаесту годину царевања. Почетком чије власти су Словени отели Хеладу од Римљана; Персијанци су узели Сирију, Египат многе покрајине.
8 ) Византијски хроничар Константин Манас у својој хроници, описујући опсаду Цариграда 626. године, Словене, пореди са скакавцима, назива их - Тауроскитима. У његово време, „Тавроскитија” је термин који се односи на закарпатске пределе, на Галицију и генерално руске земље.
9) Арапски географи попут Ал-Масудија пишу о Словенима и њиховој прапостојбини.
10) Неки од водећих српских историчара попут Тибора Живковића и Симе Ћирковића пишу о сеобама.
11) Савремени историчар, иако је по питању неких теза оспораван, о насељавању Словена у првој половини и средином 6. века и томе како су пљачкали и поробљавали романско становништво. Толико о романтичарском наративу о мирољубивим фармерима који свирају тамбурице.
https://www.academia.edu/44826179/The_L ... card=title


+ Историчари из средњег века и учени Дубровчани из 15. (Лудовик Цријевић Туберон) и наредних столећа пишу о сеобама. Има и другачијих ставова код Дубровчана али су њихова писања добрим делом критички обрађена у минулим деценијама.


Друге науке само употпуњују и потврђују досељавање:

1) Види радове археолога М. Петринец и Г. Билогривића о процесу дехристанизације Балкана по доласку многобожачких словенских племена, што је пратило пљачку и паљење хришћанских богомоља.
1.1) Види рад о једном од старијих археолошки обрађених словенских насеља: Јагодина, Пањевачки рит, словенско насеље VII - X века - https://www.academia.edu/31708353/%D0%8 ... 0%BA%D0%B0
2) Климатске промене које су погодовале сеоби - https://www.researchgate.net/publicatio ... und_660_AD
3) У периоду досељавања Словена ИРЦ је девастирала Јустинијанова куга.
4) У време досељавања долази до значајне промене брахикефалног индекса чему кумују досељеници који са собом доносе робустни лептодолихоморфни тип. Види: Z. Mikic, On the Anthropology of Historic Periods in Yugoslavia, Coll. Anthrop., 6, 1982, Zagreb, 207-221.
5) Лингвисти пишу о утицају сеобе на еволуцију словенског (прото) и каснијих словенских језика. Види: Bernard Comrie, Greville G. Corbett - The Slavonic Languages, 2003, 114-120 и
Henning Andersen - "Slavic"; The Indo-European Languages, Edited by Anna Giacalone Ramat and Paolo Ramat, Routledge, London and New York, 1998, 415-418
5.1) Протословенски језик нема поморску терминологију. Зато има богат речник за шуме, реке, језера, брда и мочваре. Види: Alexander M. Schenker - The dawn of Slavs: An introduction to Slavic philology
5.2) Исти случај је са терминима за одређене врсте дрвећа - https://www.academia.edu/7074358/THE_HO ... S_AND_FISH Лаички објашњено - https://www.youtube.com/watch?v=QzNKXbInOiA
5.3) Лингвисти се одавно озбиљно баве овим питањем, на пример - https://www.scribd.com/doc/189632089/Th ... ist-s-view
6) Генетика је потпуно јасна и нема простора за двојака тумачења - сеоба јесте било, Срби (и поред свих страдања и асимилација) имају преко 50% словенске генетике. https://www.frontal.rs/dnk-razbija-mito ... ista-bilo/ + https://www.youtube.com/watch?v=pn1Ju2IqOQU&t=762s + https://www.youtube.com/watch?v=QLq6bCjIkRA
7) Ношња јужних Словена у средњем веку је типична за друге народе са севера (такозване варваре), где је хладнија клима, као што су Готи и Германи. Углавном су носили крзно. Види: Јован Ковачевић - Срдњовјевковна ношња балканских Словена, 219-221 и друге странице.
8 ) Етнолошка истраживања, од Јована Ердељановића преко Веселина Чајкановића до данас, записују исто: било је досељавања и смене становништва. Имамо низ записа па чак и легенди и народних предавања о овим процесима са севера Црне Горе, у Паштровићима, Херцеговини, Рашкој и другде.
 
Nemojte mi uzeti za zlo ali raspiran je tender i stvar je gotova, za teorije šta bi bilo kada bi bilo su vremena prošla.
 
Значи крећу радови. Зна ли се шта пканирају са зградом музеја на Пашићевом тргу? Ту би могао природњачки да се усели.
 
Можда, идеално би било изградити наменску зграду али сумњам да ће бити новца за такав подухват поред десетак градских стадиона који се или граде или чија се градња припрема. Шутирање лопте је наша будућност.

Што се мене тиче читаву зграду треба доделити Музеју геноцида над Србима (уз наду да ће се преименовати из генеричког Музеј геноцида). Још увек је недовољно и сиромашно знање о тим стравичним догађајима у нашем народу.
 
Ваљда ће музеј геноцида бити у склопу спомен комплекса старо сајмиште?
 
Било је таквих најава, мада ми се чини да је све и даље у магли. Очито се ради о недостатку политичке воље и куражи. Разговор о геноциду се (по мом мишљењу) користи као политички капитал и оруђе, што је монструозно на сваком нивоу деловања и понашања.
 
Донет је закон о том спомен комплексу. Иде то све тромо, али верујем да ће бити квалитетно осмишљено.
 
Пошто немамо тему о самом објекту старе ложионице, а у општој теми о БнВ би ова вест брзо потонула, објавићу је овде.

РАСПИСАН КОНКУРС ЗА АРХИТЕКТОНСКО-УРБАНИСТИЧКО РЕШЕЊЕ ЗА КРЕАТИВНО-ИНОВАТИВНИ МУЛТИФУНКЦИОНАЛНИ ЦЕНТАР “ЛОЖИОНИЦА”
img_781.jpg

Канцеларија за информационе технологије и електронску управу и национална платформа Србија ствара Владе Републике Србије расписали су међународни урбанистичко-архитектонски конкурс за реконструкцију некадашње зграде „Ложионице“ и адаптацију у Креативно иновативни мултифункционални центар “Ложионица”.

Будући вишенаменски центар “Ложионица”, као објекат јавне намене, фокусиран је пре свега на садржаје из домена информационих технологија, креативних индустрија, иновација и економије засновању на знању.

Идеја је да „Ложионица“ буде место стварања и сусрета талената и да аутентичношћу и креативном енергијом постане средиште нових тенденција у свим видовима стваралаштва и економије засноване на знању, као и да постане обележје Београда - дестинација која подједнако привлачи Београђане и туристе, стране и локалне.

Предмет конкурса, који се спроводи у сарадњи са Удружењем архитеката Србије, обухвата комплекс зграде некадашње зграде “Ложионице”, која је припадала Главној Железничкој станици, окретницу и Водоторањ.

Комплекс се налази у залеђу Савског приобаља и припада целини „Стари Београд", у оквиру које се налазе и други споменици културе - Зграда Државне штампарије, Парни млин, као и Београдски сајам. Локација припада целини између Бранковог моста, Карађорђеве и Савске улице, Савског трга, Булевара војводе Мишића, комплекса Београдског сајма и Старог железничког моста.

Зграда “Ложионице” настала је пре готово једног века (1926. године) када је заједно са зградом Главне Железничке станице, била велико технолошко достигнуће. Тада је „Ложионица“ обезбеђивала гориво које је покретало моторе Друге индустријске револуције - железнице, гвожђе и челик, машине у производњи, пара и електрична енергија. Обновљена, “Лозионица” ће бити пренамењена за подстицање мотора четврте индустријске револуције - креативност, иновације и знање.

" 'Ложионица' ће цео век након свог настанка постати градски епицентар изврсности и динамично место сусрета талената, иноватора и креативаца - какав Београд, Србија, па и регион до сада нису имали. Идеја је да овај мултифункционални простор буде иновативно и креативно чвориште, центар урбаног и динамичног живота и стваралаштва, али и фантастична туристичка дестинација престонице", каже Ана Илић, виша саветница председнице Владе за креативне индустрије и туризам, која предводи тим платформе Србија ствара/Serbia Creates.

“Влада Републике Србије је на иницијативу председнице Ане Брнабић покренула и завршила многе инфраструктурне пројекте, научно-технолошке паркове, Државни дата центар, а “Ложионица” ће бити круна, центар који ће повезивати све оно што је у сегменту дигитализације урађено, епицентар креативних индустрија, стваралаштва и иновација”, изјавио је др Михаило Јовановић, директор Канцеларије за ИТ и еУправу.

Пројекат реконструкције и адаптације “Ложионице” део је стратешке опредељености Владе Републике Србије да подржи развој иновационо-креативног екосистема, повољног за домаће и стране инвестиције.

Сектор креативних индустрија већ сада чини више од 7,4 одсто БДП-а Србије и за само последњих шест година остварује раст од чак 60 одсто. Кумулативни раст извоза сектора, у истом периоду, износи чак 51 одсто. Овај сектор запошљава преко 125.000 људи, већином високообразаваних и младих измедју 25 и 44 година.

Улагање у овакве просторе у складу је и са стратешким кровним документима Владе Републике Србије попут Стратегије паметне специјализације која препознаје креативне индустрије, а посебно сектор видео игара и визеулних ефеката, као мотор будућег одрживог економског и социјалног развоја наше земље.

Коме је намењена?

Као мултифункционални центар “Ложионица” биће намењена и стручној и општој јавности. У оквиру комплекса планира се изградња већег простора за ИТ заједницу, одржавање догађаја и програма, као и мањих простора за радионице, истраживачки рад креативаца и иноватора, као и адаптабилан простор за извођачке и примењене уметности.

У фокусу ће бити управо они сектори креативних индустрија који немају своје центре, попут дизајна и моде, како би се оснажио њихов развој кроз најсавременије моделе фаблаб радионичарског простора за развој прототипа производа и колаборативни рад.

Поред стручне јавности и професионалних удружења, којима ће на располагању бити и канцеларијски простор и програм за изградњу капацитета, “Ложионица” ће понудити велики јавни простор за рад и окупљање заједнице,професионалних асоцијација, као и простор за догађаје и програм на отвореном.

С једне стране, мисија “Ложионице” је да буде простор за оснаживање и умрежавање појединаца, удружења и предузећа из области информационих технологија, креативних индустрија, иновација и економије засноване на знању, те тако понуди нове моделе развоја креативне економије, могућност за међусекторску сарадњу и развој дигитализације у складу са најсавременијим светским трендовима.

С друге стране, један од главних циљева оваквог умрежавања и оснаживања јесте међународна и домаћа промоција знања, изврсности и креативности које Србија има да понуди. Поред тога, “Ложионица” на тај начин постаје и туристичка дестинација, обележје Београда и простор за окупљање домаће и стране публике који нашем граду недостаје.

Више детаља о конкурсном задатку, начину учешћа и предаји конкурсних радова, као и пропозицијама конкурса, могуће је пронаћи на званичној веб страници.

Крајњи рок за подношење конкурсних радова је 29.10.2021. године до 23:59 часова (ГМТ +1).

https://serbiacreates.rs/vest/1660/...VqDN2f1PuXxBK54jLEWPVHqhRNVZw0wmr2G5tJuMg8Dzw

Искрено, мислим да је ово пропуштена прилика да добијемо адекватан музеј локомотива у Београду. Креативни центар је могао да буде у било којој новој згради у оквиру БнВ.
 
Bože, koje prose.... Kakav crni kreativni centar i gluposti. Čak i da uzmemo u obzir (zanemarivu) šansu da se ne radi o čistom pranju para, ko će biti tamo? Oni pričaju o tome kao da će tu biti hiljade i hiljade kvadrata... Da ne pominjem što nikom nije potreban takav prostor, naročito ne IT zajednici (kojoj i sam pripadam), a što se mode tiče, prostor bi morao da bude posebno opremljen, tako da ništa od multifunkcionalnosti.

Na kraju, stalno se priča o nekim habovima, inovacionim centrima i saradnji, ali ja ni jedan uspešan rezultat tako nečega nisam video.

P.S. Ne bi me iznenadilo da pola zauzme kafić, a pola neka sala gde će (khm, neko) držati one obuke za nastavnike npr. Ako ne odmah, onda za koju godinu.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=872481#p872481:swxxfteh je napisao(la):
JohnnyLee » Сре Авг 18, 2021 8:32 am[/url]":swxxfteh]ми ни немамо локомотиве тамо да изложимо
Само у Београду има једно десетак локомотива које би могли да пребаце тамо (парњача узаног колосека што стоји испред музеја железнице, парњача плавог воза на Савском тргу, најстариј парњача коју су хтели да украду из ложионице а сад стоји у Топчидеру, учило које су исто секли а сад стоји у Макишу, три дизелке плавог воза серије 761 што стоје у Топчидеру, једна дизелка серије 666 која исто стоји у Топчидеру, пар дизелки које су издвојене за музеј а стоје у Макишу (мислим да су 645, 665 и 642), пар расходованох електро локомотива 441 и 461 као и дизелки 661 и 641 би се сигурно нашло исто у Макишу, затим парњача серије 33 што је у ТЕНТу и више различитих парњача што стоје у Вреоцима ван употребе). Ето смо територија БГ има скоро 20 возних средстава, а само у Нишу има десетак старих парњача, што на железничкој, што у ложионици на Црвеном крсту, што у МИНу. Такође у Зрењанину исто има неколико парњача. Истина, ту би било доста посла на сређивању, али скупљање свега на једно место би био адекватан први корак. Али железничка предузећа очигледно баш брига за традицију.
 
Само нека повуку кршеве из саобраћаја, и ето експоната.
 
Vrh