Станари Чукаричке падине још страхују за здравље
Житељи нехигијенског насеља нису престајали са нееколошком прерадом секундарних сировина ни у току зиме. – Нон-стоп виђамо и камионе који откупљују сировине, причају Чукаричани
Непријатан мирис спаљених гума и каблова већ неколико година је свакодневица становника Чукаричке падине. Њихове комшије, станари оближњег нехигијенског насеља, овом нездравом и опасном „рециклажом” баве се како би издвојили бакар који касније продају. Али, колико год да у овом бизнису зараде, цена је, упозоравају стручњаци, ипак превелика: изложени оваквом загађењу и они, и њихови суседи у опасности су да оболе од канцера, респираторних болести, хормонских сметњи...
Са нееколошком прерадом секундарних сировина нису престајали ни у току зиме, иако се појединим станарима Чукаричке падине чини да дима има мање него раније. Други грађани из овог краја тврде да је то варка – дима има, али су они мање били у контакту са загађењем јер су слободно време хладним данима углавном проводили у становима и нису отварали прозоре. Пали се и даље редовно – ујутру и увече.
– Нема тамо мира ни кад је зима јер они од тога живе. Редовно пале, а нон-стоп виђамо и камионе који откупљују сировине. Једно време смо редовно протестовали, али смо се уморили, јер овде испада да си, кад год си нечим незадовољан, против власти. Све наше жалбе и приговори нису вредели, проблем још постоји и чини се да је овакво паљење заправо дозвољено – огорчена је једна станарка Чукаричке падине.
Постављање стубића чија је функција била да камионе који доносе отпад спрече да улазе у насеље показало се као безуспешно. Акције чишћења шумарка наспрам Улице обалских радника требало је да одржавају комунални ред, али чим би хигијеничари отишли, све се враћало на старо. Ни разговори представника општине са људима из нехигијенског насеља и власницима отпада који њихове материјале откупљују нису имали ефекта. Закона се, изгледа, нико од њих није уплашио.
У међувремену, станари Чукаричке падине све више губе наду да ће им се вратити „право на дисање”. Нестрпљиво чекају да се остваре најаве локалних власти да ће неформално насеље које броји око осамдесетак породица бити расељено, а да ће заживети рециклажни центар који би садашње загађиваче увео у систем и омогућио им да раде и даље, али без штете по своје и туђе здравље.
http://www.politika.rs/scc/clanak/40035 ... a-zdravlje