Inicijativa "Ne da(vi)mo Beograd" se nperavedno uvlači u političku arenu i s jedne i s druge strane. Naravno, SNS je u tome agilniji jer, pre svega, žele da banalizuju rušenje u Savamali i mutljavinu zvanu "Navodni Beograd", pa spinuju priču da je reč o nekakvoj belosvetskoj velezaveri za rušenje Vučića.
Pritom je u slučaju SNS-a reč o ekstremno paranoičnoj političkoj organizaciji sa izraženim autoritarnim ambicijama. To je najbolje dokazati na primerima iz ne tako daleke prošlosti:
- Kada je rekonstruisan Bulevar kralja Aleksandra, pratili su ga građanski protesti zbog seče platana. Đilasova vlast je više puta ispala jadna prema tim aktivistima, ali nikada, i ponavljam, nikada ih nisu optuživali da su "strani plaćenici". Evo, Vučko (forumaš naš, ne Vučić) je tada bio aktivista protiv seče platana, i niko nikada nije izašao na konferenciju za štampu i rekao: "to je jedan komunistički plaćenik, kojeg plaćaju Severna Koreja i Kuba da ruši naš demokratski režim", nisu izlaazili tekstovi u blatoidima sa naslovima: "ŠOK: Ekstremni komunista na internet forumu piše protiv modernog evropskog bulevara" i sl.
- Ljudi koji su danas vodeći u Inicijativi "Ne da(vi)mo Beograd" protestovali su svojevremeno protiv usvajanja PDR-a za kompleks fabrike Beko. Raspravljali smo se ovde sa BadManom na forumu, ali nikada niko iz tadašnje vlasti nije izašao na konferenciju za novinare i rekao da su to plaćenici i strani agenti koji se protive modernizaciji Beograda i izgradnji zgrade po projektu jedne Zahe Hadid.
- Toliko etiketiran BIRN je i pre 2012. pisao o malverzacijama tadašnjih vlasti, npr. imali su odličan članak koji je raskrinkao shemu skandalozne nabavke podzemnih kontejnera (koji danas propadaju i moraju da se popravljaju, tako da nam je Đilas tom glupošću nabacio dupli trošak), ali niko tada nije izašao na konferenciju za štampu i rekao da BIRN dobija pare iz Brisela da ruši Đilasa i sl.
SNS je, pored toga, gurnuo "Ne da(vi)mo Beograd" u političku arenu i time što je za izbore na Vračaru registrovao fantomsku organizaciju zloupotrebljavajući simbole Inicijative, što je napravio paravladinu organizaciju "Patku daj tati" čija je funkcija isključivo to da blati Inicijativu. Šlag na torti je to što su najžešći protesti Inicijative koincidirali sa sukobom unutar gradske vlasti, gde je gradski menađer vrhu stranke izrazio želju da u Beogradu bude kalif umesto kalifa - tako da su protesti na neki način zloupotrebljeni zarad unutarSNSovskog krljanja.
Međutim, SNS nije jedini koji uvlači "Ne da(vi)mo Beograd" u politiku. To radi i tzv. "prodemokratska" elita koja već godinama luta u mraku tražeći mesiju koji će nas spasiti Vučića.
Splet okolnosti je doveo do toga da tog mesiju trenutno vide u Inicijativi. Realno, masovnosti protesta je najviše doprinela svinjarija u Hercegovačkoj, do tada su akcije "Ne da(vi)mo Beograd" okupljale, što bi Zoki Milanović rekao, šaku jada. Šira javnost ih je percipirala kao egzotične hipstere koji se bave temama koje su na margini interesovanja prosečnog glasača (njemu je prvi prioritet kako preživeti mesec dana sa platom koju ima), ali je divljanje fantoma u Hercegovačkoj proteste Incijative gurnulo u fokus. Naravno, onda su protesti privukli ljude koji su generalno nezadovoljni gradskim vlastima, pa i SNS režimom uopšte.
Tu se onda nakačila "prodemokratska elita" koja u Inicijativi želi da vidi nešto više od građanskih protesta (i tu se kolega Ejdus naivno sapliće). I tu vreba opasnost onih parazita koji bi sada da se nakače Inicijativi i da im prodaju "know how" iz višedecenijskog opozicionog iskustva, a kako bi u eventualnoj tranziciji Inicijative u politički pokret, zgrabili neku funkciju za sebe.
I to je tek jedna od opasnosti koja vreba. Inicijativa realno nema gotovo nikakvog političkog iskustva, reč je o labavom konglomeratu nevladinih organizacija od kojih se većina bavi kulturnim aktivizmom (savetujem Spatiju da gugla šta je to Mikroart i čime se ta "špijunsko-zaverenička" organizacija bavi, biće iznenađen kada sazna da je reč o ljudima koji vode Uličnu glaeriju i bave se raznoraznim drugim underground kulturnim aktivnostima).
Naravno, Inicijativa bi mogla da osvoji izvestan broj glasova na inat, ali pitanje je šta posle? Otpor je neviđeno koristan primer kako se potencijal jedne građanske inicijative istopi, zatim razbije, pa se ostaci ugrade u već izgrađen establišment, dok ostali okače "političke kopačke" o klin i krenu da se bave potpuno drugim stvatima u životu.
I za kraj - nažalost, ja mislim da su protesti Inicijative već propali. Režim je uspeo da ih razvodni, rušenje Hercegovačke se polako zaboravlja, a odluka da se ide na letnju pauzu je bila pogrešna - jer je došla u trenutku kada je trebalo izvršiti ključni pritisak da se određeni zahtevi Inicijative ispune.
S druge strane, mislim da Inicijativi ne ide na ruku sveopšti skepticizam javnosti prema bilo kakvoj vrsti građanskog aktivizma. Pljuckanje po kafani je OK, žalopojke uz pićence kod kuma na slavi takođe, ljutiti postovi na internet forumima vrlo poželjni, ali ako neko izađe na ulicu da protestuje - e taj je već sumnjiv. Garant je špijun, izdajnik ili neko ko želi da zloupotrebi nezadovoljstvo javnosti da bi se dočepao nekakvih privilegija. Isti takav odnose je i prema medijima - startna premisa je da mediji lažu, samo je pitanje da li to rade za vlast ili za potrebe nekog misterioznog drugog. Iza svega, nažalost, stoji tragičan nedostatak političke kulture u Srbiji, udobnost življenja uloge podanika, a ne uloge građanina - i naivno verovanje u mesiju (jer i ovi što ne vole Vučića i ne misle da je mesija, žele upravo nekog mesiju koji će doći umesto ovoga i rešiti nam sve probleme).