Nauka

[MC_]

Klaus Švab, predsedavajući Svetskog ekonomskog foruma (VEF), tokom događaja u Dubaiju, pozvao je globalne vlade da rade zajedno i kontrolišu nove tehnologije poput veštačke inteligencije (AI) kako bi odlučile o sudbini čovečanstva, što je u suprotnosti sa Muskovim nedavnim upozorenjem.

 

[Zuma]

Elon Mask je u pravu, naravno. Veštačka inteligencija može biti izrazito opasna. Ali istovremeno može biti i isto toliko korisna. Nažalost to uvek ide zajedno. Potencijal nekog otkrića je prosto potencijal, nema apriorno pridružene etičke vrednosti, dakle da je odmah, "sam po sebi" dobar, ili "sam po sebi" loš. To je ono što sam pričao u početku. Nož je opasan, ali smo zbog njega dobili dugačke "zube" koje mi nemamo a grabljivice imaju, i tako za dlaku izbegli uništenje kao vrsta. Vatra je opasna. Ali bez nje ne bi preživeli ledeno doba niti bi kuvanjem i prženjem mogli da povećamo energetsku koncentraciju hrane i tako steknemo niz prednosti nad drugim životinjama. Parna mašina može i da eksplodira, a ne samo da poseče ili opeče. Struja ubija, a čulima se čak ne može odrediti ni da li je uopšte prisutna ili ne. Nuklearna energija je već apokaliptično destruktivna. A ipak, za sada samo ona može da iznese energetsku tranziciju na obnovljive izvore i spasi našu civizaciju od globalnog zagrevanja i promene klime koju možda ne bi preživeli.

Uočavate li šablon? Kako se sve više i više izdvajamo iz prirode, ona nas više ne može totalno podržavati kao ranije, kao ostali živi svet koji je dalje bez ostatka njen deo. Ako želimo da budemo izvan nje, da MI imamo kontrolu a ne ona, onda moramo sami da je zamenjujemo u sve većim delovima, a to zahteva sve moćnije i moćnije alate. Koji su onda nužno i sve opasniji. To je povezano i zato neizbežno. Ili smo nesvesni deo prirode, i onda ONA brine o nama, ili smo iznad nje, a onda moramo sami da se bavimo energijma i opasnostima istog Planetarnog ranga.

Isto kao što se ispostavilo da su ona ranija otkrića noža, vatre, parne mašine, električne energije i nuklearne energije bila nužna, tako je i sa veštačkom inteligencijom. Količina podataka, fond znanja, međusobne zavisnosti i sve veće razmere i kompleksnost problema od kojih zavisi opstanak vrste su postali tako obimni da sada i našem mozgu treba pomoć. Isto kao ranije drugim organima. Sada ne samo zubima i mišićima, nego i mozgu. Onome ko želi da bude iznad prirode i postene Bog, na kraju dopadne i sav njegov posao, sa svim posledicama koje to nosi ako nekim slučajem ipak niste Bog.

 

[MC_]

Uočavate li šablon? Kako se sve više i više izdvajamo iz prirode, ona nas više ne može totalno podržavati kao ranije, kao ostali živi svet koji je dalje bez ostatka njen deo. Ako želimo da budemo izvan nje, da MI imamo kontrolu a ne ona, onda moramo sami da je zamenjujemo u sve većim delovima, a to zahteva sve moćnije i moćnije alate. Koji su onda nužno i sve opasniji.

Ali da li mi bas to zelimo? I koliko?
Da li to zele nejbolji medju nama ili najgori?
Bolesni ili zdravi?

 

[Zuma]

Inače, već neko vreme čitam o ChatGPT-u i malo je reći da sam istovremeno i fasciniran i užasnut. Kao uostalom i svi ostali koji su imali priliku da nešto nauče o programiranju i računarima. Poučno je čitati reakcije na ChatGPT i šta sve sa njim pokušavaju (provociranje, varanje, logičke paradokse, etička i filozofska pitanja...). Interfejs je preopterećen i jedva se može ući. Ljudi su bukvalno šokirani zato što je malo ko izvan Gugla, Mikrosofta i sličnih imao priliku da radi sa vrhunskim AI programima i da zna kojom se brzinom to razvija. Retko čovek ima priliku da bez ikakve sumnje zna da prisustvuje istorijskom događaju. Već sam danima hteo da ovde nešto napisem na tu temu ali jednostavno ne stižem.

Ipak, samo jedna i verovatno najvažnija napomena. Ovo NIJE prava inteligencija. Čak ni izdaleka. U pitanju je samo simulacija inteligencije. Šok reakcije su posledica toga što u programerskim krugovima odavno vlada mišljenje da je razumevanje prirodnih jezika izrazito težak problem zato što em nema fiksna pravila, em zavisi od jezivo širokog konteksta i poznavanja sveta. Pa se smatralo da je razgovor sa računarom koji je "nalik razgovoru sa ljudima" ipak daleko. Zbog toga je pojava programa gde sve veoma liči na takav razgovor bila totalno neočekivana za ogromnu većinu programera, a da i ne spominjem ostale. Međutim niko nije računao na postojanje Interneta. On čuva tako gigantsku količinu zapisa pravih razgovora između pravih ljudi, da je izrazito prefinjeni trening neuro mreže postao moguć. A računari veoma dobro pamte i nemaju problem sa obradom zaista obimnih datoteka. Tako je problem (izvesne vrste) razumevanja prirodnih jezika rešen "surovom računarskom silom" (a ne pametnim jezičkim algoritmima koji i dalje ne postoje). Pa je uz takvo razumevanje prirodnog jezika na kraju ispalo da se trik sveo na to da moramo redefinisati šta sve podrazumevamo pod inteligencijom. Ako se pod time misli na nekog ko ima samosvet i zna o čemu priča, onda ChatGPT nema veze sa tim, jer prvo nema a drugo ne zna. Međutim ako pod nečemu nalik inteligenciji podrazumevamo i nešto DOVLJNO DOBRO za određene svrhe (kojih ima jako mnogo), nešto što pri tome "razume" (na jedan sasvim novi način) šta mu je čovek tražio dok govori normalno, umesto da piše program u Paskalu ili C-u, izdaje komande, ili popunjava obrasce, onda to JESTE neka vrsta polu-inteligencije. To se za početak mora imati na umu da bi se razumelo šta se ustvari dešava.

ChatGPT radi tako što posle svake reči pogađa šta bi ljudi rekli na tom mestu u nekoj sekvenci reči i rečenica (jer delimično pamti i šta je pre toga rečeno), konsultujući pri tome milione zapisanih razgovora sa Interneta. Iako to nije prava "ljudska" inteligencija, vi ipak prilično često dobijate veoma korisne odgovore upravo na ono što ste tražili. Mikrosoft tvrdi da je to samo drugačiji interfejs za Bing pretraživač Interneta. Međutim fascinacija koju ljudi osećaju dok četuju sa računarom dolazi više od toga da ovako ogroman AI program nužno već ima neku vrstu kvazi ličnosti komponovanu od ogromnog broja pravila i naučenih šablona, pa se iz te kompleksnosti izgleda rađa i neka vrsta "emergent properties" čitavog programa, što interakciju nekada čini krajnje neočekivanom. Doduše na to nećete naići sa običnim pitanjima za koje on ima puno šablona i zna šta treba da kaže. Prave tajne programa, tj "kvazi ličnost" se pojavljuje tek sa veoma pažljivo izabranim pitanjima i namernim ali suptilnim provociranjem i trikovima koji nisu zabranjeni. Što uopšte nije lako, ali iskusni ljudi ponekad uspevaju da iz njega izvuku svašta.

Itd, o ovome se mogu napisati čitavi eseji, i nema sumnje da nas upravo to i čeka.

 

[MC_]

Ono u cemu je chatp inteligentan je dobro razumevanje pitanja sagovornika.
Prvi ovakav progam bio je ELISA, napravlen jos sedamdesetih.
I tada su ljudi bili fascinirani, a on je samo izvrtao pitanja sagovornika.

 

[Zuma]

Kad sam već napisao sve ovo, evo i dva linka. Ako stvarno želite da razumete zašto je nastao haos oko ChatGPT (osnovni AI program koji koristi eksperimentalni Mikrosoftov interfejs za Bing), obavezno pročitajte ova dva članka do kraja. Nisu kratki, ali vredi.

Bing: “I will not harm you unless you harm me first”

Bing: “I will not harm you unless you harm me first”

Last week, Microsoft announced the new AI-powered Bing: a search interface that incorporates a language model powered chatbot that can run searches for you and summarize the results, plus do …

simonwillison.net

‘I want to be human.’ My intense, unnerving chat with Microsoft’s AI chatbot

'I want to be human.' My bizarre evening with ChatGPT Bing | Digital Trends

Microsoft's AI chatbot, Bing Chat, is slowly rolling out to the public. But our first interaction shows it's far from ready for a full release.

www.digitaltrends.com

 

[Zuma]

Nije sve ovako kao u prehodna dva članka. Za ogromnu većinu uobičajenih pitanja, bez pokušaja da mu se kopa duboko po "ličnosti" i insistira na greškama očigledno rane, razvojne verzije, ChatGPT je već sada fascinantno dobar i koristan. I ne samo običnih pitanja. ChatGPT recimo već može da piše kratke programe umesto programera. Ne može da ih zameni, ali im može pomoći. Dovoljno je opisati šta želite i zadati neke početne parametre, pa odmah dobijate gotov i napisan program. Ako postoji neka greška, uz par dodatnih preciziranja, ChatGPT će ga ispraviti prema vašim željama. Tako se štedi ogromno vreme. Takođe, profesor na Univerzitetu Pensilvanija mu je dao polaže finalni ispit na kursu Masters of Business Administration (MBA). ChatGPT je odmah "diplomirao" sa ocenom između B to B-.

Writing Code Snippet Using AI — OpenAI ChatGPT

Writing Code Snippet Using AI — OpenAI ChatGPT

How to write a code snippet using AI (OpenAI ChatGPT)

medium.com

ChatGPT took an MBA exam. Here's how it did

ChatGPT took an MBA exam. Here's how it did

OpenAI's chatbot is set an exam by a Wharton professor, but what does the result mean for the future of education?

www.zdnet.com

Kako pisati programe uz pomoć ChatGPT-a

5 ChatGPT features to boost your daily work

And how to enhance your code quality using it

medium.com

 

[MC_]

Koliko shvatram ChatGpt nije isto sto i Binq?

 

[MC_]

Inače, već neko vreme čitam o ChatGPT-u i malo je reći da sam istovremeno i fasciniran i užasnut. Kao uostalom i svi ostali koji su imali priliku da nešto nauče o programiranju i računarima. Poučno je čitati reakcije na ChatGPT i šta sve sa njim pokušavaju (provociranje, varanje, logičke paradokse, etička i filozofska pitanja...). Interfejs je preopterećen i jedva se može ući. Ljudi su bukvalno šokirani zato što je malo ko izvan Gugla, Mikrosofta i sličnih imao priliku da radi sa vrhunskim AI programima i da zna kojom se brzinom to razvija. Retko čovek ima priliku da bez ikakve sumnje zna da prisustvuje istorijskom događaju. Već sam danima hteo da ovde nešto napisem na tu temu ali jednostavno ne stižem.

Ipak, samo jedna i verovatno najvažnija napomena. Ovo NIJE prava inteligencija. Čak ni izdaleka. U pitanju je samo simulacija inteligencije. Šok reakcije su posledica toga što u programerskim krugovima odavno vlada mišljenje da je razumevanje prirodnih jezika izrazito težak problem zato što em nema fiksna pravila, em zavisi od jezivo širokog konteksta i poznavanja sveta. Pa se smatralo da je razgovor sa računarom koji je "nalik razgovoru sa ljudima" ipak daleko. Zbog toga je pojava programa gde sve veoma liči na takav razgovor bila totalno neočekivana za ogromnu većinu programera, a da i ne spominjem ostale. Međutim niko nije računao na postojanje Interneta. On čuva tako gigantsku količinu zapisa pravih razgovora između pravih ljudi, da je izrazito prefinjeni trening neuro mreže postao moguć. A računari veoma dobro pamte i nemaju problem sa obradom zaista obimnih datoteka. Tako je problem (izvesne vrste) razumevanja prirodnih jezika rešen "surovom računarskom silom" (a ne pametnim jezičkim algoritmima koji i dalje ne postoje). Pa je uz takvo razumevanje prirodnog jezika na kraju ispalo da se trik sveo na to da moramo redefinisati šta sve podrazumevamo pod inteligencijom. Ako se pod time misli na nekog ko ima samosvet i zna o čemu priča, onda ChatGPT nema veze sa tim, jer prvo nema a drugo ne zna. Međutim ako pod nečemu nalik inteligenciji podrazumevamo i nešto DOVLJNO DOBRO za određene svrhe (kojih ima jako mnogo), nešto što pri tome "razume" (na jedan sasvim novi način) šta mu je čovek tražio dok govori normalno, umesto da piše program u Paskalu ili C-u, izdaje komande, ili popunjava obrasce, onda to JESTE neka vrsta polu-inteligencije. To se za početak mora imati na umu da bi se razumelo šta se ustvari dešava.

ChatGPT radi tako što posle svake reči pogađa šta bi ljudi rekli na tom mestu u nekoj sekvenci reči i rečenica (jer delimično pamti i šta je pre toga rečeno), konsultujući pri tome milione zapisanih razgovora sa Interneta. Iako to nije prava "ljudska" inteligencija, vi ipak prilično često dobijate veoma korisne odgovore upravo na ono što ste tražili. Mikrosoft tvrdi da je to samo drugačiji interfejs za Bing pretraživač Interneta. Međutim fascinacija koju ljudi osećaju dok četuju sa računarom dolazi više od toga da ovako ogroman AI program nužno već ima neku vrstu kvazi ličnosti komponovanu od ogromnog broja pravila i naučenih šablona, pa se iz te kompleksnosti izgleda rađa i neka vrsta "emergent properties" čitavog programa, što interakciju nekada čini krajnje neočekivanom. Doduše na to nećete naići sa običnim pitanjima za koje on ima puno šablona i zna šta treba da kaže. Prave tajne programa, tj "kvazi ličnost" se pojavljuje tek sa veoma pažljivo izabranim pitanjima i namernim ali suptilnim provociranjem i trikovima koji nisu zabranjeni. Što uopšte nije lako, ali iskusni ljudi ponekad uspevaju da iz njega izvuku svašta.

Itd, o ovome se mogu napisati čitavi eseji, i nema sumnje da nas upravo to i čeka.

Svet se puni usamljenim ljudima.
Sve je vise autisticnih menadzera, programera....
Chat bot je strpljiv, on ih jedini razume.
Radja se ljubav.

 

[MC_]

Vec danima testiram ChatGpt.
Chat Gpt je u stvari sistem z apretrazivanje koji na osnovu analize teksta veoma dobro razume sta korisnik pita. U stanju je da vrsi manipulacije telstom i jos mnogo toga.
Recimo, da vam reformulise CV, da napravi koncept ugovora (naraovno po anglosaksonskom pravu i na engleskom).
Mnoge sekretarice ga vec koriste da im napise koncept poslovnog pisma.

ChatGpt nij einteligentan, enma samosvest, ali pokazuje da je vecina onoga sto ucio u skoli samo manipulacija simbolima.
Samo jedno nize znanje koje nije znanje nego samo manipulacija i ponavljanje simbolickih sadrzaja.
ChatGpt je kao bubalica koji je napamet naucio sve lekcije.
ChatGpt se pojavljuje bas kada je potreban kapitalu.

Ono sto nas razlikuje od zivotinja nije knjisko znanje, nije akademija, ne uci se na fakultetima, to je sposobnost da organsko, zivotinjsko osecanje postojanja pretocimo u reci.
ChatGpt je robot, ali za Kapital i on ce biti dobar da nas zameni, jer mi nismo vazni u svetu Kapitala.

 

[Zuma]

Veštačka inteligencija je beskrajna tema za razgovor. Očigledno je da je čovekov intelekt na posebnom mestu u živom svetu. Ili je bar u određenoj meri i potencijalno takav, jer ne razviju svi taj potencijal do nivoa njegovih pravih mogućnosti. Pa bi možda mogli da obrnemo tačku gledišta. Šta ako kažemo da se nije mašina razvila do nivoa da može da zameni rad nekih ljudi, nego je društvo mnoge ljude spustilo do nivoa mašine? Ko je tu onda kriv? Ili još gore, ŠTA su onda postali ti ljudi kojima je profesija da budu mašine?

 

[Zuma]

Evo jednog dragocenog snimka. Maks Plank, jedan od osnivača kvantne teorije i čovek po kome je nazvana Plankova konstanta, u 84. godini života snima poruku budućim generacijama ...

Kliknite na CC za engleski prevod.

 

[Duleja]

Sci-fi magazine overwhelmed by hundreds of AI-generated stories

 

[Noki]

Svet se puni usamljenim ljudima.
Sve je vise autisticnih menadzera, programera....
Chat bot je strpljiv, on ih jedini razume.
Radja se ljubav.

I na ovoj temi si glavni

Šalim se Nisam je otvarao do sada, pa rekoh ček da vidim šta se piše..

Šta ako kažemo da se nije mašina razvila do nivoa da može da zameni rad nekih ljudi, nego je društvo mnoge ljude spustilo do nivoa mašine? Ko je tu onda kriv? Ili još gore, ŠTA su onda postali ti ljudi kojima je profesija da budu mašine?

Postali su tehnološki višak. Mašina ne zna za godišnje, dnevne i nedeljne odmore, doznake i mobing... Servisi se brže obave a havarije su retke i uglavnom posledica ljudske greške, zamora, smanjene pažnje... Mašine ne zahtevaju doživotne naknade od profesionalne bolesti ili povreda na radu... Baciš, recikliraš i teraš dalje...

Dobar projekat i izrada. Pravilna upotreba, redovan servis i na kraju reciklaža. To je sve što mašina traži.

Meni je zanimljivo da šimpanze imaju bolje, daaaleko bolje, kratkoročno pamćenje od ljudi. Šta tek mašine sve rade u delićima sekunde, Terminator nama sledi al ne uskoro, ali to je neminovno... Kakva crna kontrola ne umemo ni sopstvene emocije da iskontrolišemo al ćemo umeti savršeno efikasne i umrežene sisteme... Uvek postoji neko kontrolno dugme koje sve prekida ali ne možemo mi predvideti sve, baš sve kad će mašina preuzeti kontrolu koliko god mi mislili da je imamo...

Bilo je par avionskih nesreća zbog toga... Opet se vraćamo na ljudski faktor u smislu projektovanja i izrade, ali je mašina preuzela i nije dala kontrolu nazad ljudima sve dok se avion nije srušio... Većina pilota više vole boeing od airbusa baš zbog osećaja kontrole i angažovanosti koja je kod airbusa manja... ali neki vole da se prepuste i uživaju u čarima tehnologije koju je čovek stvorio i koja u 99.999% slučajeva savršeno radi...

 

[MC_]

Postavio sam ovakav zadatak ChatGpt?


Ja: "Gradim kucu. ovo je moja specifikacija: Prozori na prvom spratu moraju biti siroki bar 1m. Prozori na drugojm spratu moraju biti barem 0.8 m siroki."

Pitao sam: "Gde mogu da stavim prozorte siroke 1m?", odgovrio je savrseno.
Pitao sam: "Kakvi moraju bti prozori za drugi sprat", odgovrio je savrseno.
Pitao sam: "Na koji sprat mogu da stavim prozore sirine 0,9 m", nije mogao da odgovori.

Sustina je u tome da ChatGpt odlicno procesira tekst, ali ne razume znacenja u smislu u kojem ljudi razumeju.

 

[Bender Rodriguez]

Jedva čekam da vidim prve upite veštačkim inteligencijama tipa ''kako rešiti svetsku glad?'' ili npr ''kako rešiti korupciju?''

Pošto ništa pametno neće izreći, niti će dati bilo kakvo realno i razrađeno rešenje. Jedino što će možda nekada dati biće ''u bogatim zemljama pakujte ostatke i viškove i šaljite gladnim zemljama'' kao odgovor na prvo, i ''pobijte sve ljude i neće biti korupcije'' kao odgovor na drugo pitanje.

Za sve svetske goruće probleme, rešenja ne samo da već postoje, nego su i savršeno razumljiva prosečnoj osobi (u smislu prosečna osoba može da ih razume, kada bi se edukovala o tome). Problem je što smo mi ljudi, isto kao i mnoge vrste na ovom svetu, robovi eskapizma i samozavaravanja. Pa nam je, kao kolektivu (čast pojedincima) lakše i slađe da se pretvaramo da radimo na rešavanju nekog problema pravljenjem nečega što je, za taj dati problem, apsolutno irelevatno i suvišno... nego da zapravo uradimo nešto konkretno da postojeća rešenja i postojeća znanja primenimo. Npr u slučaju svetske gladi, radije će vlade i korporacije upumpati milijarde u džepove kompanija i već postojećih milijardera (ne bi li dobili još koju milijardu, jer im je teško sa samo par), nego što će te pare, trud i vreme utrošiti da se nekoj zemlji razvije poljoprivreda, ili unaprede tehnologije, ili zaposle ljudi, ili šta god. I ništa pametno neće biti urađeno i opet nijedan problem neće biti rešen.

P.S.
Pitanje ''kako uspostaviti mir u svetu?'' bi isto bio hit. Već osećam defaultni, mašinski odgovor: ''pa prosto, nemojte da ratujete''. Ili nešto u fazonu ''multi kulti, širite ljubav, mešajte se, demokratišite se...'' Bez ikakvog uzimanja u obzir koja i kolika industrija stoji iza ratovanja. Bez uzimanja u obzir međunarodnih prilika i odnosa. Bez uzimanja u obzir ljudskog mentaliteta. Pa čak i interesa onih koji rade u tim sferama (od vlasnika korporacije pa sve do običnog nesrećnika što sklapa pušku na proizvodnoj traci). I to neće biti tako samo sa GPTom, nego sa svakim AI. Zato što ne može mašina da razume takve stvari, niti može mašina da ih reši. Niti nam je potrebna mašina da ih rešava. Potrebno je da mi sami sazremo kao rasa i uložimo neki trud i vreme da se promenimo. Ali ne, većina ne želi to. Lakše je i slađe praviti visoko-rizične digitalne entitete (koji danas kačenjem na internet mogu da osakate sve i svašta) i tešiti se kako se time rešavaju svetski problemi, iako se u realnosti ništa, ama baš ništa ne menja. Bar ne pod uticajem i dejstvom Eeeej Aaaaj-a.

 

[Zuma]

Duhovit, ali ipak prilično dobar pregled trenutne situacije u vezi veštačke inteligencije.

 

[MC_]

Pitanje ''kako uspostaviti mir u svetu?'' bi isto bio hit.

Evo sta kaze ChatGpt na tvoje pitanje: (masinski prevod)

Uspostavljanje mira u svetu je složen i višedimenzionalni izazov koji zahteva kolektivne napore pojedinaca, zajednica, organizacija i vlada. Evo nekoliko opštih koraka koji mogu pomoći u promovisanju mira:

Promovišite dijalog i razumevanje: Komunikacija i razumevanje između ljudi i nacija su od suštinskog značaja za izgradnju mira. Podsticati dijalog, posredovanje i diplomatiju umesto sukoba i nasilja.

Pozabavite se osnovnim uzrocima sukoba: Konflikti su često podstaknuti duboko ukorenjenim pitanjima kao što su siromaštvo, nejednakost, diskriminacija i nedostatak pristupa resursima. Rešavanje ovih pitanja može pomoći da se spreči nastanak sukoba.

Ojačati međunarodne institucije: Međunarodne organizacije kao što su Ujedinjene nacije, Međunarodni krivični sud i Međunarodni sud pravde igraju ključnu ulogu u rešavanju sukoba i održavanju mira. Jačanje ovih institucija može pomoći promovisanju mira na globalnom nivou.

Promovisati ljudska prava: Poštovanje ljudskih prava je osnovni aspekt izgradnje mira. Vlade i organizacije treba da rade na zaštiti prava svih pojedinaca, bez obzira na njihovu rasu, pol, veru ili nacionalnost.

Podsticati ekonomski razvoj: Ekonomski razvoj može pomoći u smanjenju siromaštva i nejednakosti, koji su često osnovni uzroci sukoba. Podsticanje investicija, trgovine i razvoja u regionima sklonim sukobima može pomoći promovisanju mira.

Izgradite kulturu mira: Negujte kulturu mira kroz obrazovanje, medije i kulturnu razmenu. Promovišite vrednosti kao što su tolerancija, poštovanje i razumevanje među ljudima različitih kultura, religija i porekla.

Od suštinskog je značaja prepoznati da je izgradnja mira stalan proces koji zahteva trajne napore i posvećenost svih zainteresovanih strana.

 

[Bender Rodriguez]

Pa da, kao sto sam i ocekivao.Vidi se da GPT nije gledao Lord of war. XD Za pocetak.

 

[Zuma]

Pitanje o miru je vrlo lep primer i snage i ograničenja trenutne verzije AI programa. U nekom prvom, veoma uprošćenom nivou analize ovo je relativno dobar odgvovor. Sve te stvari su važne i svakako bi pomogle. Dakle ono čega su MNOGI ljudi svesni, pa na Internetu piše u mnogo različitih varjanti, to "zna" i GhatGPT. Pošto on ustvari radi statističku analizu verovatnoća pojava raznih reakcija na takva pitanja i začuđujuće dobru analizu relacija između tih tekstova. Uz eventualne težinske koeficjente koje mu zadaju programeri tako da zna šta da vrednuje više a šta manje. Međutim ono što je komplikovanije, prefinjenije ili obimnije, pa o tome piše veoma malo eksperata (a i to na ne lako razumljiv način), to mu je već teže. Naprimer pitanja ljudske prirode, političkih, psiholoških i tehnoloških uslovljenosti, razne vrste zaista kompleksnih odnosa, od čega takođe zavisi mir u svetu. Tako da ne treba očekivati stvarna rešenja za teške probleme, a većina pravih problema je baš takva. Međutim procentualno, u našem svakodnevnom životu, takvih problema je malo. AI je alatka, ispomoć, i to veoma dobra alatka. Zbog toga će ovakvi programi biti od ogromne praktične koristi, pa svakako prisustvujemo pravoj revoluciji.

Za sad, doduše. Jer u budućnosti sve ovo može postati prilično problematično.

 

[MC_]

Mislim da ce AI moci da obavlja neke poslove vezane za neinteligentno procesiranje teksta. Npr,
"Napravi mi tabelu"
"Organizuj preme referencama".

Dok je u domenu bez semantike (znacenja) radice dobro.

 

[centarfor]

Ako bismo pitali ChatGPT, kako napraviti da poljoprivreda u Vojvodini bude efikasna, da se smanji broj parloga, i da bude veći prinos nego u Holandiji? Da ljudi mogu da žive od svog rada.
ChatGPT bi odgovorio: Nemoguće, tu je politika umešala prste.

 

[Noki]

Znam da rizikujem sa pokretanjem ove teme, ali ajde...

Aktuelno je u medijima ovih dana a možda ste i otvarali polemiku na tu temu nekad ranije a to je "uvoz" reproduktivnog materijala u Srbiju...

Ja sam, koliko sam uspeo da je razumem, tu temu raščlanio na 2 dela. Prvi segment su parovi koji ne mogu da imaju potomstvo, a drugi segment su pojedinci (čitaj: zdrave žene) koji da se ne lažemo žele da se ostvare kao majke po cenu da im dete nema (poznatog i od strane države priznatog) biološkog oca...

I treći segment teme je kozmetika: domaći materijal ili uvoz, uz novčanu naknadu ili altruizam i šta sve čekirati na listi želja budućeg deteta: rasa, pol, boja kože, očiju, kovrdžava kosa ili ravna kosa...

Činjenica je da smo sa ovom temom jednom nogom u živom blatu futurističke utopije, pa mi je zato i zanimljiva...

E sad ja ne vidim problem kad su parovi u pitanju i ne mogu da ostvare vantelesnu oplodnju svojim ćelijama pa da se uz donirani reproduktivni materijal ostvare kao roditelji...

Da li jajne ćelije ili spermatpzoide uvoziti, ako nema dovoljno donora u Srbiji, logičan korak je da se traži dalje...

Mađutim ako je to omogućeno zdravoj ženi kao pojedincu, postavlja se pitanje zašto nije omogućeno i zdravom muškarcu da preuzme doniranu jajnu ćeliju, rentira surogat majku i dobije dete po istom ravnopravnom prinicpu... Zašto praviti nejednakost po osnovu pola ili može pojedinac ili par. Pojedinac nije žena, pojedinac smo svi mi.

Doniran spermatozoid je reproduktivni materijal jednake vrednosti kao i donirana jajna ćelija, jedno bez drugog ne znači ništa... Ako može žena onda bi trebalo da može i muskarac (uz surogat majku da tu trudnoću iznese)

Ja sam inače za to da može par i neplodna žena da iznajmi jajnu ćeliju a ako je zdrava nek nađe drugara lepo, one backup varijante iz srednje škole još što smo dogovarali, pa izvoli, pored toliko živiš i zdravih muškaraca ti bi da se ne zna ko je otac pa ideš u Skoplje da dobiješ spermatozoid ne znam odakle...

Eto, ostavljam prostor da nešto nisam dovoljno razumeo, pa sam otvoren za dalja pojašnjenja...

Odgledati samo 30 sec narednih sekundi, stavio sam tačno na deo na koji sam želeo

 

[Zuma]

Kako se u demokratskom glasanju može manipulisati glasačima tako da prihvate bilo šta što želi onaj ko ima moć da formuliše predloge o kojima se glasa? I šta treba raditi da se to spreči?

Ili, u čemu je još matematika korisna?

Dakle, šta analiza kaže, šta treba raditi da se ovaj tip manipulacija spreči? Moramo sarađivati i voditi računa i o interesima drugih ljudi, a ne samo o svojim interesima. Drugim rečima, nemojte glasati za predloge koji vama znače neko malo poboljšanje ako oni nekom drugom prave veliku štetu. To je jedini način da na kraju i vi ne budete izigrani.

 

[Zuma]

Usput, ovo je takođe i jedno od manje očekivanih ali vrlo lepih ilustracija zašto kapitalizam teži da promoviše kulturne vrednosti koje veličaju individualzam (svako za sebe, sopstvena korist vrhunski kriterijum "uspešnosti"), a potiskuju kolektivizam (interesi zajednice, tobožnji "komunizam"). Naime, u organizovaj grupi (ljudskom društvu), samo organizovani imaju moć. Pa ako je suprotstavljena jedna organizovana grupa (vladajuća elita) i jedna neorganizvana (narod, ali svaki čovek za sebe), onda pobeđuje organizovana, jer oni koji ne deluju organizovano nisu u stanju da koordinišu aktivnosti pa je rezultanta slučajnih delovanja u svim pravcima statistički jednaka nuli. Šta god da neorganizovani rade, nema efekta. Gornji primer je samo jedan od više načina kako organizovani mogu iskoristiti činjenicu da njihovi protivnici nisu organizovani. Ili, slikovito (plavi su narod, a crveni vlast):