Za početak ove teme, verovatno je najbolje poći od samih osnova. Kako znamo da je nešto istina? Šta znači da je nešto dokazano?
Najbolja ilustracija tog problema je analizirati kako se to radi u nauci jer skoro iste metode mi koristimo svaki dan u običnom životu. Manje rigorozno, ali osnovni principi su slični. To znači da je za sve nas od najveće važnosti zaista razumeti ono što se tamo naziva "naučni metod", budući da nas to shvatanje spašava niza grešaka u mišljenju koje obično pravimo.
U samoj osnovi naučni metod se sastoji iz sledećeg redosleda koraka: Formulacija pitanja, Hipoteza, Predikcija, Provera, Analiza.
- Dakle prvo dovoljno precizno definišemo problem i pitanje.
- Zatim pretpostavimo šta bi mogao biti odgovor. To je hipoteza.
- Zatim gledamo kakve bi sve bile posledice hipoteze.
- Zatim kroz eksperimente i iskustvo poredimo posledice hipoteze sa onim što već znamo o svetu.
- Na kraju analiziramo da li postoji nepomirljiva suprotnost između jednog i drugog.
Hipoteza pre svega mora biti precizno formulisana da bi se izbegle neodređenosti, a zatim mora imati PROVERLJIVE posledice. Ako ne postoji praktična mogućnost da se dokaže da je pogrešna, hipoteza je neupotrebljiva jer je nemoguće znati da li je istina ili nije (Naprimer religije, teorije globalnih zavera gde bukvalno SVI važni ljudi na svetu oduvek sinhronizovano lažu, itd).
Nikada nije moguće dokazati da je nešto tačno, samo da je pogrešno. Može se izneti ogroman niz primera iz kojih je jasno da se posledice hipoteze slažu sa svim što znamo. Međutim to i dalje ne garantuje da se već sutra neko neće setiti posledice koja je u suprotnosti sa onim kako svet zaista funkcioniše i time je oboriti. Nasuprot tome, ako znamo da se hipoteza sa time ne slaže, to je već sada obara, pa je nebitno šta će se desiti sutra. Ona VEĆ nije dobra pa se mora ili odbaciti ili doraditi. To je dovoljno.
Zbog toga, NIGDE ne postoje sigurnosti i apsolutno dokazane istine u nekom matematičkom smislu. Ono što mi i u nauci i u običnom životu zovemo naučnom ili običnom istinom, je UVEK samo manje ili više verovatno.
Istina, bilo kakva, je ono što i posle obimnih napora još nije dokazano da je pogrešno.
Sve vladajuće istine dakle nisu "dokazano tačne" u nekom krajnje apstraktnom matematičko-logičkom smislu, one samo JOŠ nisu dokazano pogrešne. Ovo sledeće je apsolutno ključno razumeti jer je najvažnije od svega. Upravo tu delimičnu i uslovnu istinu mi nazivamo PRAVOM ISTINOM. To nije degradacija i relativizacija znanja kao što izgleda. To je sasvim bukvalno tačno, to jeste prava Istina, jer drugačija i "bolja" istina NE POSTOJI. Ta potencijalno bolja "univerzalna i apsolutna istina" ima više veze sa idejom Boga jer je samo još jedna od niza apstraktnih mentalnih koncepata koji su samo to i ništa više od toga. To se donekle može i bukvalno pokazati na kvantnom nivou. Hajzenbergov princip neodređenosti, potencijalno postojanje "čestica" na više mesta istovremeno, neodređenost njihovog preciznog stanja i egzistencije, trenutna povezanost i prenos uticaja na daljinu, čuvena mačka koja je istovremeno i živa i mrtva ... dok su pri svemu tome ipak i poznate i čvrsto fiksirane verovatnoće za sve to. Čak je i u fizici, kao i u životu, nešto moguće znati, a nešto nije. Nešto je veoma čvrsto fiksirano i nepromenljivo, a nešto nije, itd. Međutim sada nije potrebno ići tako daleko budući da je to ionako samo ilustracija, ili bolje reći sugestija, kako zaista izgleda fundamentalna stvarnost i kako se prema tome i o našem znanju može razmišljati. Znanje i istine su samo niz ozbiljno, dugo i masovno proučenih verovatnoća, bitno većih od nekih drugih.
Još jedna, za obični život i ispravno razmišljanje isto tako važna teza, je da formiranje novih hipoteza o tome kako "STVARNO stoje stvari" nije baš tako jednostavno. Ne možete prosto početi da mislite da je istina bilo šta što vam tek tako padne na pamet, samo zato što vam u početku IZGLEDA da ima NEKU verovatnoću. Nije teško smisliti mnoge nove mogućnosti. Teško je što te nove mogućnosti istovremeno moraju da objašnjavaju svet BOLJE nego one već poznate. Kako vašu novu hipotezu uskladiti sa milionima već poznatih činjenica je zaista teško (sem ako o svetu ne znate skoro ništa, kao ogromna većina na Internetu, jer je onda lako).
Osnovni elementi naučnog metoda su lepo objašnjeni u sledećem starom, ali po njegovom običaju duhovitom insertu iz predavanja čuvenog teorijskog fizičara Ričarda Fajnmana
Feynman on Scientific Method.
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=EYPapE-3FRw[/youtube]
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Nau%C4%8Dna_metoda
