Ovde je bilo reči o naplati, a tu sa tobom kao korisnikom ama baš ništa nemaju. Za ispunjavanje ugovorenih obaveza, opet, nadležni su kontrolni organi, a ne ti kao krajnji korisnik koji samo može da prijavljuje razne propuste, anomalije itd. Ja ne predviđam tamo nekakav apokaliptični scenario, nego prosto predviđam šta se može dogoditi u vrlo bliskoj budućnosti sa trenutnom politikom naplate usluge. Ljudi generalno ne shvataju situaciju u kojoj je Grad trenutno, sada sa već postepenim preuzimanjem većinskog dela usluge javnog prevoza od strane privatnika. Velike privatne firme ništa apsolutno ne sprečava da ucenjuju Grad, i to ne samo cenom usluge. Koliko će to više koštati sve nas, tek će se pokazati. GSP je pod potpunom finansijskom kontrolom od stane Grada, pa opet je dužan i ružan. Hoćeš li probati da mi objasniš taj ekonomski fenomen, kad si već ti toliko upućen i znaš bolje od mene. Zašto Grad dozvoljava dugovanja prema dobavljačima energenata, NIS-u, EPS-u, Elektranama. Ako se već živi od subvencija, zašto one nisu dovoljne da se sve to pokrije. Jel nešto ne funkcioniše u samom GSP-u. Što ne delaju njihovi revizori. Ne znaš da država tako mulja pare preko sopstvenih preduzeća, gde svako svakom duguje. NIS i nije baš državni, al nema veze. Suština je da Grad tu može da vrda, mulja, razvlači, pravi ustupke, kompenzacije, a kod privatnih firmi toga nema. Troškovi će im jako porasti, jer će morati svoje obaveze da izvršavaju na vreme, pa pored toga imaće i skuplje cene naknade po kilometru. Samo naivan čovek može da pomisli da se to u ovom ili onom obliku neće odraziti na kraju i na same korisnike. Subvencije ne mogu rasti u nedogled. To prosto nije održivo. Moraće u neko dogledno vreme debelo da se pozabave naplatom, a ove teško socijalne cene su apsolutno neodržive. Sad ako neko krene sa pričom o kvalitetu usluge, džaba i to, jer mnogo šta plaćamo, a apsolutno moramo, iako nije baš na nekom vrhunskom nivou. Krenimo samo od zdravstva, da uopšte ne idemo dalje. Naredne dve godine će pokazati, poprilično verujem, nimalo naivne posledice svega ovoga što Grad trenutno radi. To neće biti lako posle za vratiti na staro, niti izaći iz stega privatnih firmi, koje će kontrolisati možda i celih 70% usluge javnog prevoza. Da smo barem razvili tramvajsku mrežu, ne mora to biti na nivou jedne Budimpešte sa preko 1000 vozila, al makar toliko da Grad ne može baš da stane, ako problem sa privatnim prevoznicima eskalira u jednom trenutku. Javni prevoz je toliko skup, da može lako gradove veličine Beograda oterati u bankrot. Dosta ljudi je već i malo zaboravilo 90-te, pogotovo 1997. godinu. Samo što je prošlo vreme karte za 2 i 3 dinara. Teško će se Beograd provući više kao tih godina. Sad posledice mogu biti daleko ozbiljnije.
.
