Šta je novo?

Naplata karata i kontrola - [ Beograd Plus,... ]

Зашто онда и такси не наплаћује све исто него по километру?
 
Dobro pitanje.

Dva razloga mi padaju na pamet:
Kod taksija, mušterija odnosno korisnik može sam da odabere gde će tačno da izađe, odnosno koliko će preći i koliko goriva potrošiti. Isto važi i za ulazak u vozilo - može da ga obavi gde god želi. Dok kod javnog prevoza može da uđe i izađe samo na stajalištima, koja su obično udaljena bar 200 metara.
I drugi razlog koji mi pada na pamet jeste komfor koji taksi pruža u odnosu na JGP. Čovek se vozi sam (ili sa onim s kime želi), u automobilu, bez gubljenja vremena na stajalištima. I uz to može da menja trasu kako želi, može da je kroji po svojoj meri.
 
Какве год разлоге покушавали да нађемо и да оправдамо тај сулуди систем наплате, резултати су јасни. Нико неће да плаћа оно што не користи и то је једино исправно и логично. Нико ме не може убедити да у данашње време толиких рачунара, софтвера, РФИД картица и осталих скаламерија то мора да буде тако. Не, не мора. Све се то да врло лепо прорачунати, за сваку линију, за сваки пар стајалишта. А и не мора толико детаљно наравно, нико то ни не тражи. Ако је својевремно могла да сасвим лепо функционише стара папирна карта тзв "пантљичара", немогуће је да сада не може да аналогно томе функционише супер-ултра-гига-мега-Бус-Плус. То једноставно није тачно.
Такође и оно што сам рекао: нема никакве логике да неко и тако наводно упросечену цену карте (ја једем месо ти купус, у просеку једемо сарму) постави на 89 динара и да има наплату 15% и да не схвата све ове године да ће у збиру имати много већи приход ако спусти цену на нпр. 49 динара и има наплату 60% и више.
 
Možda grešim, ali ja mislim da bi to računanje cene karte po pređenoj razdaljini odnosno broju stajališta bilo nepovoljnije po korisnike nego sadašnji sistem. Mislim da bi bilo kao sa ljudima koji su odbacili stari sistem naplate za grejanje i prešli na naplatu grejanja po utrošku. Za šta sam čuo da se uopšte ne isplati i da se mnogi koji su prešli na njega kaju.
 
Meni to nije sporno. Evo zašto.

Kada uđeš u radnju i hoćeš da kupiš majicu, pantalone, jaknu... Platićeš isto bilo da kupuješ XXL veličinu ili S. Zašto? Pa zato što je shvaćeno da bi bilo mnogo besa, sporova i nesporazuma kada bi praksa bila takva da dete ili neko mršrav, za S veličinu plati npr 3.300 dinara, a da neko odrastao ili neko krupan plaća 4.300 zbog veće količine tekstila. Isto bi bilo i sa obućom. Broj 37 bi koštao 5.500 a broj 45 bi koštao 6.700. Kao neko ko nosi 44-45, pa prvi bih se pobunio protiv toga. A mogu misliti kako bi tek bilo visokim ljudima koji nose 46 ili 47. Em ionako jedva nalaze broj, em još da plate ekstra ni krivi ni dužni. Zato se za sve veličine jedne kategorije patika stavi ista cena.

Ista je praksa primenjena i ovde. Da ne bismo dolazili u situacije da neko meri i kalkuliše da li je prešao 300 metara i potrošio GSPu XY decilitara goriva, ili je prešao 4.5 km i potrošio XY decilitara, računa se neki prosek i cena odredi u skladu sa time. Izračuna se koliku razdaljinu najveći broj Beograđana pređe javnim prevozom u jednom smeru i u skladu sa time se odredi i cena i dužina trajanja onih potrošnih karata.

Ja razumem nezadovoljstvo zbog toga ali samo kažem, ako bi se drugačije računalo, dolazili bismo u situacije da npr u radnjama majica XL košta 2.000 din a majica S 1.500. I onda bi se svi ne samo neprestano svađali i tužili, nego bismo hodali po gradu u proizvodima koji nam ne odgovaraju, jer bi svako uzimao broj manji samo da uštedi 200 din.

Razmišljanje na mestu. Ne treba niko da se oseti diskriminisanim, ako je prinuđen da više koristi javni prevoz od drugih. Baš to što reče Bender, neki prosek se nađe i to je to. Na kraju krajeva, za dve stanice može se peške, biciklom, onim malim električnim skuterom itd. S druge strane, ima prostora za postojanje vremenskih karata sa kraćim vremenom trajanja, al znajući ovdašnje prilike i mentalitet, nikom živom ne bi trebala više karta od 60 ili 90 minuta. Išli bi od Padinske skele do Dobanovaca sa vremenskom od pola sata kad bi postojala. Ovako imamo mogućnost da se vozimo i cela dva sata za 90 dinara, al isto ćemo toliko platiti od Trga do Slavije na primer. Ne ostavlja utisak pravednosti, pa i čiste logike, al tako je, činjenica, jednostavnije za veliku većinu. Sve to ne znači da nikako ne treba uvesti vremenske od 30 i 60 minuta, na primer, al ne u odnosu 30 dinara za pola sata i 90 dinara za 90 minuta. Nije ni to fer iz mnogo razloga, pa zato se i traže neke sredine i proseci, jer prevoz nije nikakav luksuz i treba da bude dostupan svima. Postoje na kraju krajeva i zone, koje ipak osetno poskupljuju prevoz onima koji putuju u udaljene gradske opštine. Istu paralelu možemo da nađemo u zdravstvu. Koliko god koristili lekara, od bruto zarade ide obaveznih 12%, a pritom isti tretman kod lekara ima onaj sa 200000 platom, i onaj sa 45000.

Što se cena karata tiče, dal je prevoz preskup kod nas. Pa ne bih rekao, mada u odnosu na uslugu. S druge strane, nije da se ne znam šta više može kupiti za 90 dinara. Ista cena je već koliko godina. I to su lupetanja da prevoz plaća samo 15% korisnika. Plaća ga i sad barem 50%, a verujem i više. Nego, to su klasična pravdanja za trenutno stanje (vrzino kolo), a spuštanjem cena prihodi će bez ikakve sumnje biti samo manji, veći nikako. Neće se time naplata povećati. Ko plaća on će to i nastaviti da radi, a onaj koji to ni do sad nije radio, nije to činio zbog samih para toliko, nego prosto tako može bez posledica. Izvestan procenat to radi možda i iz revolta, opet od slučaja do slučaja, nekad opravdanog, a nekad i ne. Rekao bih da je beznačajan je procenat onih koji prevoz ne plaćaju, jer ne mogu da ga priušte, a ko se navikao da se vozi džabe, taj neće dati ni 1000 dinara za mesečnu kartu, pa ni 49 dinara za pojedinačnu.
 
Добро, а зашто онда не би могло да се уведе да се за краће релације плаћа мање, а да се прорачуна након колико стајалишта и/или километара/времена важи та пуна цена која остаје иста без обзира на даљу удаљеност. Тада ни данашња цена не би била прескупа као та пуна цена, а да од Савског Трга до Славије или Храма плаћам исто толико то је стварно безобразно скупо.

Ne treba niko da se oseti diskriminisanim, ako je prinuđen da više koristi javni prevoz od drugih. Baš to što reče Bender, neki prosek se nađe i to je to. Na kraju krajeva, za dve stanice može se peške, biciklom, onim malim električnim skuterom itd.

Да, али не треба да буде дискриминисан ни онај ко га користи мање. За две станице није никакав проблем ићи пешке, бициклом, скутером итд... када си студент, млад, без породице и имаш слободног времена и снаге на претек и када напољу није +40 или -10 степени и не мораш да одеш и у продавницу и купиш гомилу потрепштина а одмах затим и по децу у вртић или школу и још ко зна колико обавеза.
 
Razumem ja tvoju logiku, al naplatu javnog prevoza je teško organizovati tako da se plaća prema obimu korišćenja. Ni ove postojeće zone nisu baš najpravednije, al nešto se moralo i kategorizovati. Naveo si kao primer taksi. Pa kraće vožnje su ti po pređenom kilometru i tu skuplje. Seo si, a plaćaš odmah 220 dinara bez da se pomeriš. Ispada skuplji po kilometru od centra do Banovog brda na primer, nego do Vidikovca. Po modelu da mi je skupo da platim 90 dinara od Trga do Slavije, a za iste pare mogu od Trga do Labudovog brda, trebali bi da se bune i oni koji plaćaju mesečnu do Vidikovca, opet kao primer, 3250 dinara, dok se neko svakodnevno vozi iz Mladenovca i Lazarevca za 5000, gde odlazak i povratak čine oko 120 kilometara. To mu dođe u proseku i do četiri puta duža relacija od mnogih naselja iz druge zone. Tipa, da bude 50 dinara od Trga do Slavije, trebala bi onda biti 500 od centra do Mladenovca. Zato i kažem da je teško tu stvoriti ne znam kako pravičan model naplate. Ide se na taj neki prosek, i na to, na kraju krajeva, da ovi što putuju kraće donekle pokrivaju ove što putuju duže. Mislim, prevoz je ipak jedna socijalna kategorija. Ok je uvesti i karte od 30 i 60 minuta kao što već rekoh i pre, ali problem je što tu ima prostora za teške muljačine u smislu kad se otkucaju i gde, jer po sadašnjem sistemu, i ta od pola sata bila bi dovoljna za svaku započetu vožnju, što znači i do Lazarevca i Mladenovca. Dalje, kako ih tačno kontrolisati, jer i po sistemu važenja u tačnom vremenskom okviru, važno bi bilo kad se otkuca i kad se ista proverava. Takođe, mogle bi lako isticati u slučaju velikih zastoja i neretkih kolapsa u saobraćaju. Zato je i dato da tih 90 minuta važi od momenta prvog kucanja, pa sve dok se ne završi poslednja vožnja u nizu, a da je karta otkucana u okviru tih 90 minuta. Jedino da se pretrese ceo sistem, pa sve iz početka, s tim da nikako ne treba prevoz da se plaća kruto po kilometraži.
 
Да би се избегле муљаже довољно је увести обавезу куцања и при излазу из возила ако желиш да платиш мање. Ако не, не куцаш се на излазу, систем те упамти и скине ти пуну цену и све ок. Сигурно има још могућих решења али ово је једно које ми је одмах пало на памет.
 
Pa s obzirom koliko su aparati osetljivi na prinošenje kartica, odmah vidim problem u vidu povećih zadržavanja putnika na izlasku. I da zaboravih da dodam da vremenski okvir nije jedino merilo obima korišćenja nekog od sredstava javnog prevoza. Negde se za pola sata pređe 15 kilometara, a negde 4.

Možda jeste izvodljivo što kažeš, sistem koji će da pamti samo prvo kucanje, pa da prilikom izlaska skida novac. Samo koliko bi različitih kategorija karata tu onda trebalo da bude? Jedino ako misliš da se ubaci u sistem samo nešto što će omogućiti konkretno kraće vožnje, ako se neko otkuca na izlasku u okviru nekog vremena, ili u okviru broja pređenih stajališta. Opet, muljanje je i tu moguće. Gomila se i sad kuca tek kad uđe kontrola.
 
Ali tako je u celom svetu. Nigde nisam placao cenu gradskog prevoza po predjenom kilometru.
Систем плаћања по километру постоји у Холандији у возовима, трамвајима, метроу и (градским) аутобусима. Исти принцип наплате и иста карта важи у градском и приградском у свим градовима и на железници.

Razumem ja tvoju logiku, al naplatu javnog prevoza je teško organizovati tako da se plaća prema obimu korišćenja. Ni ove postojeće zone nisu baš najpravednije, al nešto se moralo i kategorizovati. Naveo si kao primer taksi. Pa kraće vožnje su ti po pređenom kilometru i tu skuplje. Seo si, a plaćaš odmah 220 dinara bez da se pomeriš. Ispada skuplji po kilometru od centra do Banovog brda na primer, nego do Vidikovca. Po modelu da mi je skupo da platim 90 dinara od Trga do Slavije, a za iste pare mogu od Trga do Labudovog brda, trebali bi da se bune i oni koji plaćaju mesečnu do Vidikovca, opet kao primer, 3250 dinara, dok se neko svakodnevno vozi iz Mladenovca i Lazarevca za 5000, gde odlazak i povratak čine oko 120 kilometara. To mu dođe u proseku i do četiri puta duža relacija od mnogih naselja iz druge zone. Tipa, da bude 50 dinara od Trga do Slavije, trebala bi onda biti 500 od centra do Mladenovca. Zato i kažem da je teško tu stvoriti ne znam kako pravičan model naplate. Ide se na taj neki prosek, i na to, na kraju krajeva, da ovi što putuju kraće donekle pokrivaju ove što putuju duže. Mislim, prevoz je ipak jedna socijalna kategorija. Ok je uvesti i karte od 30 i 60 minuta kao što već rekoh i pre, ali problem je što tu ima prostora za teške muljačine u smislu kad se otkucaju i gde, jer po sadašnjem sistemu, i ta od pola sata bila bi dovoljna za svaku započetu vožnju, što znači i do Lazarevca i Mladenovca. Dalje, kako ih tačno kontrolisati, jer i po sistemu važenja u tačnom vremenskom okviru, važno bi bilo kad se otkuca i kad se ista proverava. Takođe, mogle bi lako isticati u slučaju velikih zastoja i neretkih kolapsa u saobraćaju. Zato je i dato da tih 90 minuta važi od momenta prvog kucanja, pa sve dok se ne završi poslednja vožnja u nizu, a da je karta otkucana u okviru tih 90 minuta. Jedino da se pretrese ceo sistem, pa sve iz početka, s tim da nikako ne treba prevoz da se plaća kruto po kilometraži.
Лепо кажу - ко хоће нађе начин, а ко неће наће изговор. Тако је и са увођењем наплате по километру. Као што сам написао, то постоји у Холандији.

Проблем са муљањем може врло лако да се реши. Нека та карта од 30 минута важи само до 30. минута и нема наставка вожње после 30. минута. Друго, не би било муљања када би распоред контрола био непредвидљив. Овако знаш где да их очекујеш па ћеш ту откуцати карту. И на крају, понуди бољу услугу па онда тражи да се она и плати. Шапићеве изјаве о наплати карата у јавном превозу показују да одавно није сео у градски превоз. Нека се вози месец дана свуда вози градским превозом па да видимо да ли ће кукати зашто је слаба наплата.
 
Ako negde i naplaćuju vožnju gradskim prevozom po kilometru, to nikako ne znači da je to pravdeno, a još manje dobro rešenje.

Muljanja će uvek biti, dok je sistem god takav da se može lako izigrati, a pogotovu to našem čoveku nikada nije bio problem. I opet moram ponoviti da to ograničenje da karta važi samo do tih 30 minuta ima više većih nedostataka. Prvi je to što vreme nije uvek pokazatelj koliko je ko koristio usluge javnog prevoza. 30 minuta u 26-ici, i u jednoj 511-ici znače taman toliku razliku da ćeš sa jedne strane doći od Trga do Dušanovca, a sa druge od naselja Gorica u Sremčici do Sajma, pa i iza Sajma za isto vreme, a priča se o naplati prema kilometraži, tj udaljenosti. Drugi veliki problem je što su zaglavljivanja u vozilima javnog prevoza česta, pa se za tih 30 minuta nekad ne pređe ni tri kilometra. Ne tražim ja nikakve izgovore, već pišem, bar tako mislim, o konkretnim nedostacima nekih predloga.
 
Наплата по километру јесте праведнија. Зашто онда грејање не бисмо плаћали сви по истој цени? А холандски пример сам навео због тезе о тешкој организацији и непостојању таквог система наплате.

Таквих парадокса ће увек бити. Још више их има у постојећем зонском систему.
Суштина је да се људима да више врста карата па нека свако бира оно што му највише одговара (30 мин, 90 мин, 24 сата, 48 сати итд.). Није гужва увек и свуда, некоме ће можда одговарати баш та карта од 30 минута. Неко ће можда баш због такве карте оставити аутомобил код куће и кренути превозом.

Најлакше је седети и гледати како нешто пропада, а не дати никакво решење проблема и не покушати да се проблем реши. Тако најчешће функционишу наше јавне службе и јавна предузећа. Тргну се тек кад све пропадне.
 
Porediš babe i žabe. Grejanje i prevoz dve su različite stvari. Ljudi žive u stanovima različite kvadrature prema potrebi, što znači da je život dvoje ljudi u 100kv svojevrsni luksuz, i samim tim treba da plate više i grejanje i porez. Očekuje se ravnomeran razvoj grada, al po sistemu da oni sa težih periferija plaćaju prevoz otprilike 500% više od onih koji žive u srcu grada, ili koji imaju privilegiju da žive na par kilometara od svog radnog mesta. Opet ponavljam da plaćanje po kilometru javnog prevoza nije dobro rešenje zato što ga koristi jedna Holandija. Treba da gledamo prema našim uslovima. I voleo bih da onda neko predloži kako bi tačno ta tarifa trebalo da izgleda, a po pređenom kilometru. Znači ono što sam i pre pomenuo, od Trga do Slavije 50 dinara, a od Savske do Mladenovca 500. To je pravedno? Pa kad svi nagrnu u delove grada bliže centru, ili poslovnom delu Beograda (čitaj Novi Beograd), ne treba se onda čuditi propadanju periferije i lošoj urbanizaciji centralnih delova grada. I na kraju, ako ljudi sa periferije treba da plaćaju prevoz mnogo više, koristiće kola i kraj priče. Ja prvi ne bi išao autobusom da mi firma ne plaća prevoz, i da mesečnu treba da platim 6000 na primer, a samo zato što sam stacioniran na Labudovom brdu.

Nemaju javna preduzeća ništa sa naplatom karata. Kompletan sistem je u privatnim rukama, a cene propisuje Grad. Već sam rekao zašto tih famoznih 30 minuta sa vremenskim ograničenjem nije dobro. Nije stvar dal nekome odgovara ili ne. Poenta je da se ne može koristi kao jeftinija alternativa u svim uslovima, a da to predstavlja pravedniji vid naplate usluge. Vremenske karte od 24h postoje svuda, pa i u Beogradu koliko znam, i da jako su korisne.
 
I grejanje je teško pravedno naplaćivati po utrošku, jer ima dosta stvari koje ne zavise od samog vlasnika stana (ušuškanost stana, koliko ima spoljnih zidova, gde su zajedničke instalacije, fasada...)

Zato se mnoge stvari uprosečuju i tako u neko jede samo kupus, neko jede samo meso, a u proseku svi jedemo sarmu.
 
Očekuje se ravnomeran razvoj grada, al po sistemu da oni sa težih periferija plaćaju prevoz otprilike 500% više od onih koji žive u srcu grada, ili koji imaju privilegiju da žive na par kilometara od svog radnog mesta. ...Znači ono što sam i pre pomenuo, od Trga do Slavije 50 dinara, a od Savske do Mladenovca 500. To je pravedno?
Наравно да не треба да буде од Савске до Младеновца 500 динара, али свакако не треба ни од Савског Трга до Славије да буде 90.
 
Napraviti računicu pa videti ko je u pravu i šta je bolje. Samo naravno u tu računicu uvrstiti sve putnike JGPa iz svih naselja i svih tatifnih zona.
Mada mislim da niko ovde ne raspolaže sa dovoljno informacija da napravi tačnu računicu koja bi obuhvatila ceo grad i sve troškove i mehanizme funkcionisanja JGPa.
 
I o tome je bilo reči na forumu više puta.

Ono što se zaboravlja jeste da je tako širom sveta. I druga stvar koja se zaboravlja jeste da vlasnik automobila finansiranjem javnog prevoza (hteo on to ili ne i koristio ga ili ne) ulaže u mere koje će sutra njemu omogućiti da saobraćajna mreža bude nešto praznija i rasterećenija nego kad bismo svi išli automobilima. Jer kad bismo svi prešli u automobile, Beograd bi kompletno stao. Tako da se subvencionisanjem JGPa i držanjem cene karte na prihvatljivom nivou (tj. nivou svakako manjem nego da nema subvencija) podstiče korišćenje javnog prevoza i umanjivanje posledica od mora automobilčina kojih je u Beogradu dnenvo od 700.000 do 800.000. A tek kada bismo svi seli u automobile, brojka bi se verovatno duplirala a ceo grad postao veliki sajam automobila koji ne može da mrdne.

I da, investiranje (odnosno subvencionisanje) u javni prevoz se tiče čak i pešaka i biciklista. Jer da nema tih subvencija i da svi krstrimo u automobilima, ne samo da bi bio pakao za sve vozače i automobiliste, nego bi bio i za pešake i bicikliste. Jer bi se na ovaj sadašnji broj parkiranih automobilčina duž trotoara i staza, dodalo još jedno toliko. Tako da bi situacija bila duplo gora za svakog stanovnika (ili posetioca) grada koji učestvuje u bilo kakvom saobraćaju.
 
To sve ima smisla kada bi naš novac odlazio tamo gde treba. Međutim mi sada odvajamo silne pare a prevoz je nefunkcionalan.
 
Зато што је на систему јавног превоза накачено пуно паразита.
Upravo tako. Zato ja i budem alergičan na ideje i stavove ''samo da se povećaju cene i biće sve rešeno''. Bilo da se radi o prevozu, struji, porezima, komunalijama... Ne, povećanje cena neće rešiti, bar ne dovoljno. Jer ako imaš crne rupe u takvim preduzećima i institucijama, džaba ti povećanje inputa odnosno prihoda u ta preduzeća kada će sa povećanjem prihoda da se povećaju i apetiti tih crnih rupa. I sa razlogom ih zovem crne rupe, jer su nezasiti, jer nemaju kraja. Koliki god kajmak im dozvoliš da drpaju, opet će hteti još. Jer kada on vidi da je preduzeće povećalo prihode za 20%, on to vidi kao da je on ostao uskraćen za svojih 20%. I hoće još. I mož' ti da uliješ brda novca njemu, on i njemu slični će opet sve to usisati.

Zato su čistke, amputacija korupcije, reforme i depolitizacija odnosno suzbijanje politizacije i partokratije jedina prava i dugoročna rešenja za takve probleme. Sve ostalo je na nivou Lazara Krstića i Dušana Vujovića - oderi kožu ljudima s leđa da bi zakrpio ranu u stomaku, a onda kada ovo na leđima pređe u nekrozu i infekcije, onda diži kredit da se zakrpi i to. Pa kad dođe naplata za kredit, ti prodaj bubreg. I tako dalje i tako dalje... Oni i njihovi ekonomski geniji i magovi, a kod kojih se sve na kraju svede na ''otmi narodu pa iskoristi za krpljenje rupe koju je tvoja stranka i napravila''. To je jedan začarani krug bez kraja.
 
Vrh