Телеком” је, бар за сада, остао наш. Економиста Бранко Драгаш, један од противника да се прода национална телекомуникациона компанија, сматра да су за то нарочито заслужне жене. Може бити да је ангажман српских жена на друштвеним мрежама у одбрани „Телекома” утицао на чланове владе да једнодушно гласају против његове продаје. Aкo je таквог „женског покрета отпора” било, упућени тврдe да су његове вође биле две жене. Професорке Александра Смиљанић, бивша министарка телекомуникација и Јасмина Вујић, прва жена шеф катедре за нуклеарни инжењеринг на чувеном калифорнијском универзитету Беркли, челнице су Иницијативног одбора „Телеком је наш” – врховног штаба одбране ове „српске сребрнине”.
Али, добијена битка у одбрани компаније од стратешког значаја за народ и државу, не значи да је добијен и рат. Може ли се „Телеком” одбранити – да остане само наш?
Саговорнице „Политике” остају при тврдњи да „Телеком” никако не треба продати, јер би штета била неупоредиво већа од сваке суме новца која би се добила.
Александра Смиљанић противник је продаје „Телекома” још од првог покушаја 2011. године.
– Финансијски извештаји „Телекома” казују да добро послује – каже Смиљанићева.
– У поређењу са регионалним оператерима сличне величине, у самом је врху по профитабилности и међу најмање задуженим, упркос томе што је купио неколико компанија, укључујући и својих 20 одсто од ОТЕ. И oвој наш има профит, приход и инвестиције веће него сви остали оператери у Србији заједно.
Слаже се да његово пословање мора да буде транспарентније.
– Није добро када повереник за информације од јавног значаја, или Савет за борбу против корупције кажу да „Телеком” неће да објави детаље свог пословања – каже наша саговорница.
– Законом треба утврдити обавезу и других оператера који послују у Србији на јавност и детаљне годишње извештаје. Без обзира што је реч о приватним или фирмама у власништву других држава.
Смиљанићева подсећа да сва три значајна оператера – „Теленор”, ВИП и СББ – користе ограничене државне ресурсе: фреквентне опсеге и „Телекомову” инфраструктуру под повољним условима. Напомиње да СББ и ВИП годинама пријављују велики приход и нулти профит, и „било би важно испитати о чему се ради”.
Према подацима Агенције за привредне регистре „Телеком” је прошле године имао добит од 140 милиона евра. „Теленор” је имао добит од 87 милиона евра, док су ВИП и СББ били у губитку. Минус ВИП-а на крају 2014. године био је 44 милиона евра, а СББ 20 милиона евра.
Како оцењује залагање за довођење професионалног менаџмента?
Судећи по финансијским резултатима, сматра да менаџмент добро ради. Одбијање пословодства да обавештава јавност о детаљима резултата, казује јој да вероватно има места за побољшања. Замера менаџменту што није пружио отпор продаји компаније:
– То ми говори или да менаџмент не разуме значај телекомуникација и штету која би продајом „Телекома” настала, што је забрињавајуће, или менаџмент ради и одлучује под притиском власти, што такође није добро. Прича да менаџмент мора да слуша владу, јер је држава власник, не стоји. Није влада власник „Телекома”, већ грађани.
Смиљанићева тврди да би и продаја мањинског пакета водила „коначној капитулацији”.
– Продајом мањинског, стиже се до продаје већинског пакета акција, само спорије – сматра Смиљанићева. – Купци мањинског пакета онда притискају државу да прода свој удео. Продајом било ког дела, губи се контрола над компанијом, као и део профита. С друге стране, новац од продаје акција не може да се уложи у нешто профитабилније, јер су телекомуникације најпрофитабилнија привредна грана.
Не усуђује се, каже, да тврдњама о вишку запослених угрожава нечију егзистенцију, нарочито када иза таквих тврдњи не стоје озбиљне анализе. Они који тврде да у „Телекому” има много више запослених него у „Теленору”, а имају приближан број мобилних корисника, немају у виду да „Телеком” има веома велику и разгранату фиксну мрежу, која захтева већа улагања и компликованије одржавање од мобилне.
– Треба знати и да се кроз „Телекомову” фиксну мрежу преноси телекомуникациони саобраћај ВИП-а, „Теленора” и СББ-а, и то по повољним ценама према директивама Европске комисије. Дакле, велики број запослених у „Телекому” ради за друге оператере по ниским ценама – напомиње Смиљанићева.
Кад Јасмину Вујић питају зашто је против продаје „Телекома”, она исприча следећу анегдоту:
– У филму „Згодна жена” Ричард Гир и Џулија Робертс разговарају о томе чиме се он бави. Он каже да купује компаније, па их онда распарчава на делове и продаје, зарађујући тако огромне паре. Она на то одговара: „А, разумем. Ти радиш као лопови који краду аутомобиле, растуре их, продају делове и тако зараде много више”.
Вујићева каже да су се као могући купци „Телекома” помињали и амерички „хеџ” фондови. Да су се они докопали „Телекома”, завршио би као украдени аутомобил. Отпустили би раднике, поделили компанију на делове, продали би је уз велики профит – и отишли из Србије.
Вујићева је убеђена да је добро што „Телеком” није продат, јер ће наставити да пуни буџет, куповаће домаћу опрему и софтвере, помагати културу, спорт и улагати у развој мање развијених подручја.
Синдикалци „Телекома” су пре три дана славили. Частили су ручком све оне који су допринели да се „Телеком” не прода. Јамина Вујић и Александра Смиљанић нису биле позване.
