Cinizam na stranu, ali stanje fudbalske infrastrukture u Srbiji je odraz neulaganja u sport i naše čuvene zablude da ćemo sve nadoknaditi srcem, talentom i borbenošću. Stvari, nažalost, ne funkcionišu tako. Čak i iza najvećih fudbalskih bajki, poput islandske na ovogodišnjem Euru, stoji dobro razrađena i dugoročna strategija i ogromno ulaganje novca (u njihovom slučaju čak državnog novca).
Nacionalni stadion verovatno jeste poslednji na listi infrastrukturnih prioriteta. On bi samo služio da se zamaskiraju problemi na koje mislim - da fudbaleri igraju na oranicama, a ne na terenima, da se tuširaju hladnom vodom, da svlačionice liče na štale, da mnogi stadioni nemaju ni stolice, a kamoli krov ili reflektore...
Pritom, Zvezda nije sinoć doživela nikakvu katastrofu - u dva meča sa rivalom koji je jači po svim parametrima (po igračkom kadru, uigranosti, iskustvu, finansijama, organizaciji, infrastrukturi itd) nije izgubila u 90 minuta. Primili smo gol (meni deluje da je bilo iz ofsajda) na početku prvog produžetka, i time je utakmica već bila gotova, tako da četvrti gol ni ne računam, jer je tada već svima bilo jasno da Bugari idu dalje. Ono što jeste glavobolja za Zvezdu je to da je sinoć bila blizu toga da izbaci boljeg protivnika i obezbedi bar jesen u Ligi Evrope (i time jako dobar priliv u svoju kasu). Sada će, nažalost, za ulazak u grupe najverovatnije dobiti težeg rivala od Ludogoreca