Most Obrenovac-Surcin
- Začetnik teme Siniša
- Datum pokretanja
Grejanje poskupljuje samo zbog cene gasa i kriminalaca koji vode taj sektor.
Postoji jedna stvar u vezi Rusa,jasno je da i oni drpaju ali ne bi drpali da to ne rade domaci(Srbija gas i jugorosgas).Samo pogledaj danasju vest u vezi srbijagasa
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=10&dd=16&nav_id=465675
Da,u pravu si,mada to su mnooogo manje lokacije,pozarevac je na 12 km od TEK dok je bg na oko 24 km od TENT-a+ sto se mora premostiti reka
Toplotni izvor za daljinsko grejanje gradova Požarevca i Kostolca su Termoelektrane "Kostolac A" - blokovi TEKO II (elektro snage 100 MW) i TEKO III (elektro snage 210 MW) i "Kostolac B" - blokovi B1 i B2 (elektro snage 700 MW). Turbopostrojenja oba bloka TE "Kostolac A" trenutno se rekonstruišu u toplifikaciona postrojenja za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije (Funkcionalna šema je data na slici br. 1). Za proizvodnju toplotne energije koristi se delimično izrađena para niske radne sposobnosti, koja je u turbinama izvršila mehanički rad. Takva para još uvek ima dovoljno visoke parametre potrebne za dobijanje toplote za sistem daljinskog grejanja.
Postoji jedna stvar u vezi Rusa,jasno je da i oni drpaju ali ne bi drpali da to ne rade domaci(Srbija gas i jugorosgas).Samo pogledaj danasju vest u vezi srbijagasa
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=10&dd=16&nav_id=465675
Da,u pravu si,mada to su mnooogo manje lokacije,pozarevac je na 12 km od TEK dok je bg na oko 24 km od TENT-a+ sto se mora premostiti reka
Toplotni izvor za daljinsko grejanje gradova Požarevca i Kostolca su Termoelektrane "Kostolac A" - blokovi TEKO II (elektro snage 100 MW) i TEKO III (elektro snage 210 MW) i "Kostolac B" - blokovi B1 i B2 (elektro snage 700 MW). Turbopostrojenja oba bloka TE "Kostolac A" trenutno se rekonstruišu u toplifikaciona postrojenja za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije (Funkcionalna šema je data na slici br. 1). Za proizvodnju toplotne energije koristi se delimično izrađena para niske radne sposobnosti, koja je u turbinama izvršila mehanički rad. Takva para još uvek ima dovoljno visoke parametre potrebne za dobijanje toplote za sistem daljinskog grejanja.
Zapravo kod TENT-a je bas topla voda,tu su i pecarosi jer se tu ribe mreste.Mislim da se vide pecarosi na jednoj od mojih slika neku stranu ranije.
O tome koliko je zdrava riba koja pliva u vodi nisam siguran
Gledah sluzbeni list 32/22 od 22.9.2010. godine evo o mostu
7. Превезивање путног правца Р101 и коридора 10 са реконструкцијом моста преко Саве у Обреновцу и везом
на регионални пут Р267
prva cifra Izmena
204.000.000 78.000.000
Dakle tri puta manje novca za ovaj most,sav novac usmerise na UMP,evo psotavacu i na temi za pancevac i UMP
O tome koliko je zdrava riba koja pliva u vodi nisam siguran
Gledah sluzbeni list 32/22 od 22.9.2010. godine evo o mostu
7. Превезивање путног правца Р101 и коридора 10 са реконструкцијом моста преко Саве у Обреновцу и везом
на регионални пут Р267
prva cifra Izmena
204.000.000 78.000.000
Dakle tri puta manje novca za ovaj most,sav novac usmerise na UMP,evo psotavacu i na temi za pancevac i UMP
O mom omiljenom mostu iz casopisa tenta za novembar 2010. godine. Samo da dopunim,most i putevi nema sanse da butu gotovi 2011. godine,mozda krajem 2012. ako uopste pocnu da rade na istima.
Sto se tice toplovoda od Obrenovca ka BG-u nema pomena o njemu,a zadnja ideja je da se gaje ribe tamo gde TENT pusta toplu vodu u savu!!?To je ideja nekog profesora poljoprivrede iz Novog Sada.
Sto se tice toplovoda od Obrenovca ka BG-u nema pomena o njemu,a zadnja ideja je da se gaje ribe tamo gde TENT pusta toplu vodu u savu!!?To je ideja nekog profesora poljoprivrede iz Novog Sada.
Wile E. Coyote
Advanced
Још једна вест која иде у прилог бесмислености одлуке да се аутопут ка Црној Гори по сваку цену протера левом обалом Саве...
Наравно, глупост да се изградњом пута добија обилазница не треба коментарисати. Изгледа да је ових дана постала мода да се све и свашта назива петљом или обилазницом.
Наравно, глупост да се изградњом пута добија обилазница не треба коментарисати. Изгледа да је ових дана постала мода да се све и свашта назива петљом или обилазницом.
Био сам пре два-три дана у друштву Калановићке и она (на срећу) каже да одлука о левој или десној варијанти још увек није донета. Тврди да се за десну варијанту залажу "лобисти произвођача камена" (наводно, готово годишња производња у Србији би морала да се спуца до 140 метара дубине :shok: ), али признаје и да сремска варијанта, с отимањем плодне земље и прављењем још једног моста преко Саве, на пар километара од Остружнице и Топловодног моста, није најсрећнија.
Каменоломи навијају за Коридор 11
Различита мишљења куда би требало да прође траса будућег Коридора 11 од Београда до Обреновца. – Ако иде десном обалом Саве треба много камена и шљунка да се санира клизиште Умка–Дубоко
Да ли ће се од Београда до Обреновца стизати будућим Коридором 11 с десне или леве обале Саве мораће да одлучи независна комисија, коју ће највероватније формирати Национални савет за инфраструктуру. Држава се на овај корак одлучила зато што, наводно, постоји снажан „каменоломски лоби” за трасу преко Остружнице, Умке и Барича (односно преко клизишта). Јер за санирање клизиште Умка–Дубоко, према прорачуну нашег извора из Владе Србије, потребно је да каменоломи непрекидно раде две године. Да би били сигурни да су одабрали најбоље решење, чланови Националног савета су преко „Путева Србије” ипак наручили израду још једне варијанте аутопута од Сурчина, Новог Београда, моста на Сави до Обреновца.
У време када је трасиран аутопут Хоргош – Пожега, који су концесијом требало да граде аустријске фирме Алпина и Пор, чланови кабинета тадашњег министра Велимира Илића пресекли су дилему и одлучили да аутопут иде десном обалом Саве. Институт за путеве је, по министровом налогу, пре пет година сачинио идејни пројекат. Изградња је, према том прорачуну, требало да кошта око 110 милиона евра. Да би умирили клизиште, пројектанти су предвидели изградњу камене бране посред Саве за коју је потребно око 1,3 милиона кубика камена и нешто мање од девет милиона кубика шљунка и песка. Концесионари су, међутим, имали примедбе на то идејно решење, јер су се плашили да им банка неће обезбедити паре за аутопут преко клизишта.
Одмах потом, случајно или не, аустријски Алас холдинг купио је четири каменолома, међу којима су и они на Руднику и Фрушкој гори. Да ли је то учинио због изградње ове трасе Коридора 11, ипак је у домену спекулације. Додуше и заинтересованост француског Лафаржа за куповину Предузећа за водне путеве ПИМ, управо се везује за потенцијал каменолома Крчедин и Голубац, актуелних у време када се у земљи граде стотине километара аутопута.
Како год, Саобраћајни институт ЦИП до половине фебруара требало би да уради идејни пројекат за аутопут од Обреновца левом страном Саве, коју прескаче мостом и иде ка Сурчину и Новом Београду, где се улива у улице Војвођанску и Јурија Гагарина. Тако настаје најкраћа веза јужне Србије са аеродромом, али и са будућим мостом Земун–Борча.
Према објашњењу Драгољуба Јарића, шефа пројектног тима ЦИП, ова варијанта била би за три километра дужа и коштала би око 107 милиона евра. На њој нема објеката за рушење и била би урађена према свим урбанистичким параметрима. Док би на десној обали Саве, уколико туда буде пролазио аутопут, морале да буду уклоњене стотине кућа. Ова варијанта блиска је делу професора Грађевинског факултета, али и руководству Београда, како се може чути.
Милутин Игњатовић, директор ЦИП, тврди да кроз клизиште Дубоко не може да се гради аутопут. Стабилност, каже он, мора да буде загарантована и уверава да се аутопутеви никада не граде преко клизишта ако то не мора.
– Умка и Дубоко убрајају се међу највећа клизишта на Балкану. А постоје и секундарна клизишта за која је потребан новац да би се умирила. Проблем је како набавити предвиђену количину камена и шта ако не буде могао да се довезе реком. Транспорт копненим путем је далеко скупљи. Померањем Саве на другу страну потпуно би се променио ток рени бунара – каже Игњатовић и упозорава да би се сав саобраћај са ове деонице слио код Београдског сајма.
С друге стране, Драгутин Калезић, директор Завода за пројектовање траса у Институту за путеве, каже да су пре двадесетак година проучили све варијанте повезивања Београда са Обреновцем и изабрали поменуту преко Остружнице и Умке као најбољу.
– Њен ефекат огледа се у томе што би клизишта била санирана за век векова. Тако би опстало 500 кућа. У супротном, морале би да буду порушене. Нетачно је да на клизишту не може да се гради аутопут јер му онда у Србији, која их је препуна, нигде не би било згодно место – каже Калезић и додаје да би заустављањем клизишта значајно били повећани пловидбени капацитети Саве.
Без обзира на мишљења да каменоломи не могу да произведу довољно камена, Калезић каже да Институт има уверавања да домаћи каменоломи могу да произведу потребну количину камена. У закључцима Инжењерске академије, Удружења грађевинских инжењера и Српског друштва за путеве (који подржавају изградњу ове варијанте аутопута) наводи се да је она краћа за 9,1 километар, да би се трошкови путовања смањили за 30 милиона евра, а трошкови одржавања аутопута били би мањи за 5,7 милиона евра.
Различита мишљења куда би требало да прође траса будућег Коридора 11 од Београда до Обреновца. – Ако иде десном обалом Саве треба много камена и шљунка да се санира клизиште Умка–Дубоко
Да ли ће се од Београда до Обреновца стизати будућим Коридором 11 с десне или леве обале Саве мораће да одлучи независна комисија, коју ће највероватније формирати Национални савет за инфраструктуру. Држава се на овај корак одлучила зато што, наводно, постоји снажан „каменоломски лоби” за трасу преко Остружнице, Умке и Барича (односно преко клизишта). Јер за санирање клизиште Умка–Дубоко, према прорачуну нашег извора из Владе Србије, потребно је да каменоломи непрекидно раде две године. Да би били сигурни да су одабрали најбоље решење, чланови Националног савета су преко „Путева Србије” ипак наручили израду још једне варијанте аутопута од Сурчина, Новог Београда, моста на Сави до Обреновца.
У време када је трасиран аутопут Хоргош – Пожега, који су концесијом требало да граде аустријске фирме Алпина и Пор, чланови кабинета тадашњег министра Велимира Илића пресекли су дилему и одлучили да аутопут иде десном обалом Саве. Институт за путеве је, по министровом налогу, пре пет година сачинио идејни пројекат. Изградња је, према том прорачуну, требало да кошта око 110 милиона евра. Да би умирили клизиште, пројектанти су предвидели изградњу камене бране посред Саве за коју је потребно око 1,3 милиона кубика камена и нешто мање од девет милиона кубика шљунка и песка. Концесионари су, међутим, имали примедбе на то идејно решење, јер су се плашили да им банка неће обезбедити паре за аутопут преко клизишта.
Одмах потом, случајно или не, аустријски Алас холдинг купио је четири каменолома, међу којима су и они на Руднику и Фрушкој гори. Да ли је то учинио због изградње ове трасе Коридора 11, ипак је у домену спекулације. Додуше и заинтересованост француског Лафаржа за куповину Предузећа за водне путеве ПИМ, управо се везује за потенцијал каменолома Крчедин и Голубац, актуелних у време када се у земљи граде стотине километара аутопута.
Како год, Саобраћајни институт ЦИП до половине фебруара требало би да уради идејни пројекат за аутопут од Обреновца левом страном Саве, коју прескаче мостом и иде ка Сурчину и Новом Београду, где се улива у улице Војвођанску и Јурија Гагарина. Тако настаје најкраћа веза јужне Србије са аеродромом, али и са будућим мостом Земун–Борча.
Према објашњењу Драгољуба Јарића, шефа пројектног тима ЦИП, ова варијанта била би за три километра дужа и коштала би око 107 милиона евра. На њој нема објеката за рушење и била би урађена према свим урбанистичким параметрима. Док би на десној обали Саве, уколико туда буде пролазио аутопут, морале да буду уклоњене стотине кућа. Ова варијанта блиска је делу професора Грађевинског факултета, али и руководству Београда, како се може чути.
Милутин Игњатовић, директор ЦИП, тврди да кроз клизиште Дубоко не може да се гради аутопут. Стабилност, каже он, мора да буде загарантована и уверава да се аутопутеви никада не граде преко клизишта ако то не мора.
– Умка и Дубоко убрајају се међу највећа клизишта на Балкану. А постоје и секундарна клизишта за која је потребан новац да би се умирила. Проблем је како набавити предвиђену количину камена и шта ако не буде могао да се довезе реком. Транспорт копненим путем је далеко скупљи. Померањем Саве на другу страну потпуно би се променио ток рени бунара – каже Игњатовић и упозорава да би се сав саобраћај са ове деонице слио код Београдског сајма.
С друге стране, Драгутин Калезић, директор Завода за пројектовање траса у Институту за путеве, каже да су пре двадесетак година проучили све варијанте повезивања Београда са Обреновцем и изабрали поменуту преко Остружнице и Умке као најбољу.
– Њен ефекат огледа се у томе што би клизишта била санирана за век векова. Тако би опстало 500 кућа. У супротном, морале би да буду порушене. Нетачно је да на клизишту не може да се гради аутопут јер му онда у Србији, која их је препуна, нигде не би било згодно место – каже Калезић и додаје да би заустављањем клизишта значајно били повећани пловидбени капацитети Саве.
Без обзира на мишљења да каменоломи не могу да произведу довољно камена, Калезић каже да Институт има уверавања да домаћи каменоломи могу да произведу потребну количину камена. У закључцима Инжењерске академије, Удружења грађевинских инжењера и Српског друштва за путеве (који подржавају изградњу ове варијанте аутопута) наводи се да је она краћа за 9,1 километар, да би се трошкови путовања смањили за 30 милиона евра, а трошкови одржавања аутопута били би мањи за 5,7 милиона евра.
prostorni planer
Advanced
- Učlanjen(a)
- 07.06.2010.
- Poruke
- 2.415
- Pohvaljen
- 4.664
Vucko, ta voda je zdrava i cista koliko i voda iz bojlera, jer samo sluzi kao medijum za prenos toplote, najvece zagadjenje vode nastaje pri preradi rude i od talozenja cestica koje se posle sagorevanja i ispustanja iza dimnjaka taloze na povrsini vode, tako da ribama uopste ne smeta, tacnije im je super
zidar
Advanced
- Učlanjen(a)
- 23.03.2010.
- Poruke
- 2.087
- Pohvaljen
- 3.106
Mogli bi tu toplu vodu, kada je vec nisu povukli do blokova za grejanje, da iskoristimo kao islandjani za topli bazen
moze cak i po sred Save u Berlinskom fazonu, plutajuci bazen vezan za postojeci most, na mostu ligistuli i skakaonice...
dobicemo "Obrenovacku Banju"
i naravno medjunarodni arhitektonski konkurs za idejni projekat
moze cak i po sred Save u Berlinskom fazonu, plutajuci bazen vezan za postojeci most, na mostu ligistuli i skakaonice...
dobicemo "Obrenovacku Banju"
i naravno medjunarodni arhitektonski konkurs za idejni projekat
O Obrenovackom mostu iz Lista TENT-a
Према најновијим сазнањима, до краја децембра
биће верификовани уговори, а од фебруара наредне годи-
не „Мостоградња“ ће кренути са радовима у води. У првој
половини 2011. радиће се на прилазним саобраћајницама
са обреновачке, а у другој половини године и са сурчинске
стране, закључио је Јоветић
Према најновијим сазнањима, до краја децембра
биће верификовани уговори, а од фебруара наредне годи-
не „Мостоградња“ ће кренути са радовима у води. У првој
половини 2011. радиће се на прилазним саобраћајницама
са обреновачке, а у другој половини године и са сурчинске
стране, закључио је Јоветић
crveno nov put
roze rekostruisan postojeći
žuto postojeći put
Uploaded with ImageShack.us
Uploaded with ImageShack.us
skica trase puta Surčin Obrenovac koji bi se uklopio u obilaznicu oko Obrenovca. Put savski ka Šapcu i put za Valjevo preko Uba bolju vezu za BGD, pogotovu sremskim delom BGD i oslobodjenje Obrenovca od tranzita. Cela trasa 1+1 magistralne širine sa proširenim i osvetljenim raskrsnicama u nivou. Petlja sa BGD obilaznicom u Surčinu bi tada bila još opravdanija nego danas.
roze rekostruisan postojeći
žuto postojeći put
Uploaded with ImageShack.us
Uploaded with ImageShack.us
skica trase puta Surčin Obrenovac koji bi se uklopio u obilaznicu oko Obrenovca. Put savski ka Šapcu i put za Valjevo preko Uba bolju vezu za BGD, pogotovu sremskim delom BGD i oslobodjenje Obrenovca od tranzita. Cela trasa 1+1 magistralne širine sa proširenim i osvetljenim raskrsnicama u nivou. Petlja sa BGD obilaznicom u Surčinu bi tada bila još opravdanija nego danas.
Gledah budzet grada,stvarno dadose novce za 2011. godinu,dakle i put i most ce biti sigurno gotovi,jasno je da su cekali da dodju izbori,ali nije vazno,makar da zavrse to.Pa za nekoliko godina da se potera i toplovod do nbg-a da se ne traci tolka energija uzalud 
:kk:
Početak radova na Obrenovačkom mostu
L.Gedošević | 01. 02. 2011. - 13:56h
Na obrenovačkoj strani reke Save, sutra počinju radovi na mostu koji će spojiti drumski saobraćaj opština Obrenovac i Surčin.
Pre više od 10 godina deset godina prekinuta je izgradnja toplovoda i mosta preko Save, a na terenu su ostali nedovršena konstrukcija mosta, deo kolovoza i nedovršen pristupni put sa surčinske strane, dok sa obrenovačke strane pristupi mostu jedva da su započeti.
Čelični deo mosta preko reke dugačak je 450 metara, a još 180 metara na surčinskoj strani biće izgrađeno od armiranog betona, posle čega će cela konstrukcija biti duga 630 metara. Širina mosta biće 14,5 metara sa dve saobraćajne trake, trotoarima sa obe strane i dva pojasa predviđena za provlačenje instalacija.
Osim mosta preko Save izgradiće se i pristupni put na teritoriji Obrenovca, od valjevskog puta do Save, a u Surčinu biće izgrađen priključni krak sa mosta na regionalni put u Boljevcima, kojim se ostvaruje veza sa Surčinom.
Most preko Save u Obrenovcu deo je takozvane Sremske gazele, koji će od mosta voditi do petlje „Dobanovci“ na autoputu. Njegov značaj je pre svega u tome što će skratiti put od jedne do druge opštine i smanjiti vreme putovanja, pa će vozači iz Obrenovca, preko mosta i Surčina, za manje od pola sata moći da stignu do autoputa Beograd – Zagreb. Sremska gazela, od mosta u Obrenovcu do petlje Dobanovci, dugačka je oko 20 kilometara i podeljena na tri deonice. U toku su radovi na drugoj deonici dužine sedam kilometara.
Radove zajednički finansiraju Grad Beograd i Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, a prema Zakonu o podsticanju građevinske industrije Srbije i programa „Mera Vlade RS za pomoć građevinskoj industriji“. Radove izvodi preduzeće „Mostogradnja“.
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/232836/Pocetak-radova-na-Obrenovackom-mostu
Početak radova na Obrenovačkom mostu
L.Gedošević | 01. 02. 2011. - 13:56h
Na obrenovačkoj strani reke Save, sutra počinju radovi na mostu koji će spojiti drumski saobraćaj opština Obrenovac i Surčin.
Pre više od 10 godina deset godina prekinuta je izgradnja toplovoda i mosta preko Save, a na terenu su ostali nedovršena konstrukcija mosta, deo kolovoza i nedovršen pristupni put sa surčinske strane, dok sa obrenovačke strane pristupi mostu jedva da su započeti.
Čelični deo mosta preko reke dugačak je 450 metara, a još 180 metara na surčinskoj strani biće izgrađeno od armiranog betona, posle čega će cela konstrukcija biti duga 630 metara. Širina mosta biće 14,5 metara sa dve saobraćajne trake, trotoarima sa obe strane i dva pojasa predviđena za provlačenje instalacija.
Osim mosta preko Save izgradiće se i pristupni put na teritoriji Obrenovca, od valjevskog puta do Save, a u Surčinu biće izgrađen priključni krak sa mosta na regionalni put u Boljevcima, kojim se ostvaruje veza sa Surčinom.
Most preko Save u Obrenovcu deo je takozvane Sremske gazele, koji će od mosta voditi do petlje „Dobanovci“ na autoputu. Njegov značaj je pre svega u tome što će skratiti put od jedne do druge opštine i smanjiti vreme putovanja, pa će vozači iz Obrenovca, preko mosta i Surčina, za manje od pola sata moći da stignu do autoputa Beograd – Zagreb. Sremska gazela, od mosta u Obrenovcu do petlje Dobanovci, dugačka je oko 20 kilometara i podeljena na tri deonice. U toku su radovi na drugoj deonici dužine sedam kilometara.
Radove zajednički finansiraju Grad Beograd i Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, a prema Zakonu o podsticanju građevinske industrije Srbije i programa „Mera Vlade RS za pomoć građevinskoj industriji“. Radove izvodi preduzeće „Mostogradnja“.
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/232836/Pocetak-radova-na-Obrenovackom-mostu
Wile E. Coyote
Advanced
Где је та петља у Добановцима на коју мисле? Постојећа петља за Добановце и Угриновце или нешто друго?
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.846
- Pohvaljen
- 19.023
Evo fotografije sa samog mosta
http://www.beograd.rs/beoinfo/1432804_most_Obrenovac_Surcin_v.jpg
Ne verujem da iko planira bilo kakvu konstrukciju koja bi se nalazila izvan rešetke.
Rešetka je knap široka za po jednu traku po smeru - znači, lokalni saobraćaj.
http://www.beograd.rs/beoinfo/1432804_most_Obrenovac_Surcin_v.jpg
Ne verujem da iko planira bilo kakvu konstrukciju koja bi se nalazila izvan rešetke.
Rešetka je knap široka za po jednu traku po smeru - znači, lokalni saobraćaj.