Каменоломи навијају за Коридор 11
Различита мишљења куда би требало да прође траса будућег Коридора 11 од Београда до Обреновца. – Ако иде десном обалом Саве треба много камена и шљунка да се санира клизиште Умка–Дубоко
Да ли ће се од Београда до Обреновца стизати будућим Коридором 11 с десне или леве обале Саве мораће да одлучи независна комисија, коју ће највероватније формирати Национални савет за инфраструктуру. Држава се на овај корак одлучила зато што, наводно, постоји снажан „каменоломски лоби” за трасу преко Остружнице, Умке и Барича (односно преко клизишта). Јер за санирање клизиште Умка–Дубоко, према прорачуну нашег извора из Владе Србије, потребно је да каменоломи непрекидно раде две године. Да би били сигурни да су одабрали најбоље решење, чланови Националног савета су преко „Путева Србије” ипак наручили израду још једне варијанте аутопута од Сурчина, Новог Београда, моста на Сави до Обреновца.
У време када је трасиран аутопут Хоргош – Пожега, који су концесијом требало да граде аустријске фирме Алпина и Пор, чланови кабинета тадашњег министра Велимира Илића пресекли су дилему и одлучили да аутопут иде десном обалом Саве. Институт за путеве је, по министровом налогу, пре пет година сачинио идејни пројекат. Изградња је, према том прорачуну, требало да кошта око 110 милиона евра. Да би умирили клизиште, пројектанти су предвидели изградњу камене бране посред Саве за коју је потребно око 1,3 милиона кубика камена и нешто мање од девет милиона кубика шљунка и песка. Концесионари су, међутим, имали примедбе на то идејно решење, јер су се плашили да им банка неће обезбедити паре за аутопут преко клизишта.
Одмах потом, случајно или не, аустријски Алас холдинг купио је четири каменолома, међу којима су и они на Руднику и Фрушкој гори. Да ли је то учинио због изградње ове трасе Коридора 11, ипак је у домену спекулације. Додуше и заинтересованост француског Лафаржа за куповину Предузећа за водне путеве ПИМ, управо се везује за потенцијал каменолома Крчедин и Голубац, актуелних у време када се у земљи граде стотине километара аутопута.
Како год, Саобраћајни институт ЦИП до половине фебруара требало би да уради идејни пројекат за аутопут од Обреновца левом страном Саве, коју прескаче мостом и иде ка Сурчину и Новом Београду, где се улива у улице Војвођанску и Јурија Гагарина. Тако настаје најкраћа веза јужне Србије са аеродромом, али и са будућим мостом Земун–Борча.
Према објашњењу Драгољуба Јарића, шефа пројектног тима ЦИП, ова варијанта била би за три километра дужа и коштала би око 107 милиона евра. На њој нема објеката за рушење и била би урађена према свим урбанистичким параметрима. Док би на десној обали Саве, уколико туда буде пролазио аутопут, морале да буду уклоњене стотине кућа. Ова варијанта блиска је делу професора Грађевинског факултета, али и руководству Београда, како се може чути.
Милутин Игњатовић, директор ЦИП, тврди да кроз клизиште Дубоко не може да се гради аутопут. Стабилност, каже он, мора да буде загарантована и уверава да се аутопутеви никада не граде преко клизишта ако то не мора.
– Умка и Дубоко убрајају се међу највећа клизишта на Балкану. А постоје и секундарна клизишта за која је потребан новац да би се умирила. Проблем је како набавити предвиђену количину камена и шта ако не буде могао да се довезе реком. Транспорт копненим путем је далеко скупљи. Померањем Саве на другу страну потпуно би се променио ток рени бунара – каже Игњатовић и упозорава да би се сав саобраћај са ове деонице слио код Београдског сајма.
С друге стране, Драгутин Калезић, директор Завода за пројектовање траса у Институту за путеве, каже да су пре двадесетак година проучили све варијанте повезивања Београда са Обреновцем и изабрали поменуту преко Остружнице и Умке као најбољу.
– Њен ефекат огледа се у томе што би клизишта била санирана за век векова. Тако би опстало 500 кућа. У супротном, морале би да буду порушене. Нетачно је да на клизишту не може да се гради аутопут јер му онда у Србији, која их је препуна, нигде не би било згодно место – каже Калезић и додаје да би заустављањем клизишта значајно били повећани пловидбени капацитети Саве.
Без обзира на мишљења да каменоломи не могу да произведу довољно камена, Калезић каже да Институт има уверавања да домаћи каменоломи могу да произведу потребну количину камена. У закључцима Инжењерске академије, Удружења грађевинских инжењера и Српског друштва за путеве (који подржавају изградњу ове варијанте аутопута) наводи се да је она краћа за 9,1 километар, да би се трошкови путовања смањили за 30 милиона евра, а трошкови одржавања аутопута били би мањи за 5,7 милиона евра.