Siniša":1vc4cz4j je napisao(la):
2. Ne znam za drugi primer u svetu gde je jedan metro-voz mogao da bude pusten na tako kratkoj deonici a da odmah bude jako koristan. Ogroman broj Beogradjana je jednostavno ZELJAN dobre veze izmedju starog i novog dela grada, i sa jedne i sa druge strane tu ide ogroman broj tramvajskih i drugih linija na koje ce biti lako presesti.
Pa bilo je nešto sličnih primera u Tokyu 1927 na Ginza liniji, deonica Asakusa-Ueno duga svega 2,2 km, ali u tunelu. Svakih godinu-dve su produžavali za otprilike 1-1,5 km. Drugi primer je 1964 na Tozai liniji trasa Takadanobaba-Waseda svega 1,7 km! Osaka 1933, Umeda-Shinsaibashi 3 km. Nagoya 1957, Nagoya-Sakae 2,4 km. I možda najsličniji primer Jekaterinburga gde je 1991 otvorena prva deonica Mashinostritely-Prospekt Kosmonavtov od 2,7 km i 3 stanice, a bila je dalje od centra grada.
Što kažeš, bitno je da se počne.
Оно што конкретно знам за Јекатеринбург је да је та кратка деоница пуштена од северног предграђа према центру, али само до индустријске зоне, након 11 година од почетка градње. Добила је надимак "Дечја подземна железница", јер се осим радозналих клинаца нико није возио. Тек 4 године касније, када је линија продужена у центар (1995) метро је добио неки значај, и тада је то била једна од најуспешнијих кратких линија у свету (изузетак, дакле). До отварања следеће станице према југу се чекало 7 година, а наредни продужетак од око 4 километра је крајем ове године. За све то време, сав остали градски саобраћај је све гори и гори распад. У социјализму су овакви пројекти били финасирани од државе, али сада сви градови Русије осим Петрограда и Москве су у проблему. Извесно је да би у случају Београду могао помоћи једино некакав самодопринос, али и много више еконмско-техничке мудрости. Данас не одржавамо како треба ни постојеће подсистеме, иако немамо трошак градње метроа. Помак је велики у односу на 90-те, али и даље недовољан.
To што је километар асфалтног пута јефтинији за изградњу од километра пруге, трамвајске или неке друге, и што је инвестиција у место аутобуског возило јефтнија од инвестиција у место железничког возила не значи да је аутоматски већа инвестиција у скупљи пројекат бацање пара. Ако је у питању заиста мали проток возила, односно мали број превезених путника, то стоји, али када се пређе одређен обим саобраћаја, трошкови решења са малим инвестицијама стагнирају и на послетку расту, док трошкови решења са већим инвестицијама опадају.
До завршетка Топчидерског тунела, и булевара за Раковицу, на мосту саобраћај никада неће бити успорен, те се на друмском делу може направити произвољан број аутобуских линија, користећи управо предност аутобуса да може користити баш сваку прилазну рампу.
Став да је "аутобус много бољи ослонац за јавни превоз од трамваја" пије воду само тамо где трамвај нема издвојену саобраћајницу, или где је та издвојена саобраћајница у стварно катастрофалном стању. Тамо где трамвај има издвојену саобраћајницу има и много боље перформансе по следећим критеријумима:
- Могућност да ћеш уопште моћи да уђеш.
- Удобност за путника који стоји више простора за стајање, и могућност кретања кроз возило.
- Мање мешање са таксистима и осталима који би на издвојену трасу.
- Велике превозне јединице на траси која је највећим делом издвојена пружају високу поузданост уз велики капацитет.
Ја сам за то да се једна од јаких линија из Блока 45, 7 или 9, усмери преко новог моста, односно да промени трасу од Ж.Ст.НБГ до Ж.Ст. Даље, да линија 11 има трасу Баново брдо - Ж.Ст.НБГ - Економски факултет - Калемегдан, и да линија 3 буде Блок45 - Хајат - Ж.Ст. - Сајам - Кнежевац. Разматрам да постоји и линија 13, Ташмајдан - Баново брдо, да се смањи притисак на линије 23, 37 и 58. Можда сам мало отишао у О.Т. са трамвајским темама, али сигурно је да би пруга преко моста утицала на цео систем.
Када су у питању БРТ решења, о томе би се могла отворити посебна тема, у којој би се могле поставити смернице за одлучивање о овом подсестиму, када за, и када против.