Šta je novo?
Od:
Filteri

Moravski koridor E-761 (Pojate - Preljina)

Koliko bi koštalo da se tokovi sve tri Morave ovako izregulišu? Koliko uopšte koštaju ovakvi radovi po kilometru? I ima li uopšte smisla raditi tako nešto?

Meni je nekako baš lepo da vidim reku ovako "raščišćenu", u nedostatku bolje reči. Pretpostavljam da je na dnu novog korita nekakav kamen, samim tim voda ostane bistra i nezamućena, nema mulja i nekakvih nanosa koje voda nosi nizvodno.

Podseća me na alpske reke u Švajcarskoj, koje izgledaju ovako (na slici reka Ar u Bernu):

1742758690600.png
 
Da li je praksa da se ovako nešto radi sa stanovišta životne sredine? Šta biva sa biljkama i životinjama koje ostaju u starom koritu koje se zatrpava? Pretpostavljam da veliki deo njih nepovratno izumire na tom staništu.
 
Baš zbog toga ovo nije praksa i ovo je samo još jedan skandal u nizu. Uništili su šume, močvarna područja i delove sa sporijim tokom. Takođe su ispravljanjem smanjili površinu koju reka navodnjava. Ovo je uništenje celog ekosistema reke, a takođe i dovodi do povećanog rizika od poplava.
 
U Novom Sadu su se bunili zbog mosta na Šordošu iz ekoloških razloga. A ovo sa Zapadnom Moravom je ekološka katastrofa. A niko ni reč.
 
U Novom Sadu su se bunili jer neće još kola u svom kraju, nego su to umotali u ekologiju, a zapravo skoro potpuno nebitno sa ekološkog aspekta. Zato nizvodno kod Petrovaradina posekli šumu da bi probili most sa petljom, a onda sve do Žeželjevog mosta za put i niko ni da pisne.
 
johnny_s je napisao(la):
Baš zbog toga ovo nije praksa i ovo je samo još jedan skandal u nizu. Uništili su šume, močvarna područja i delove sa sporijim tokom. Takođe su ispravljanjem smanjili površinu koju reka navodnjava. Ovo je uništenje celog ekosistema reke, a takođe i dovodi do povećanog rizika od poplava.
Kliknite za proširenje...

Sve sve, al da povecava rizik od poplava........... boze me sacuvaj sta covek nece procitati..... Reka je ukoricena i nece se izlivati svake godine, postoji i nasip, takodje nema prepreka u koritu koje inace izazivaju poplave... Ako mislis na rizik od bujicnih poplava zbog ubrzanja reke, molim te pokazi gde se to moze desiti nizvodno. Jedini rizik je povecana erozija na delovima toka gde nije uradjena obaloutvrda, zbog blagog ubrzanja toka reke.
 
johnny_s je napisao(la):
U Novom Sadu su se bunili jer neće još kola u svom kraju, nego su to umotali u ekologiju, a zapravo skoro potpuno nebitno sa ekološkog aspekta. Zato nizvodno kod Petrovaradina posekli šumu da bi probili most sa petljom, a onda sve do Žeželjevog mosta za put i niko ni da pisne.
Kliknite za proširenje...
u Novom Sadu su se bunili,

1. zbog bespotrebnog unistavanja stotina stabala koja su staniste desetina strogo zasticenih vrsta ptica i to periodu kada se te ptice gnezde, a samo da bi se olaksao posao i smanjili troskovi kineskim izvodjackim svetim kravama (sto direktno dovodi i do povecanja dela koji ide u odredjene dzepove)
2. zbog bespotrebnog, preskupog vijadukta dugackog vise od jednog kilometra, koji ce unistiti zivote hiljadama ljudi koji zive na bulevaru evrope tako sto ce im saobracaj na bulevaru udvostruciti i podici na nivo drugog i treceg sprata...


Suma koja je posecena nizvodno, unistena je u oluji 2023...
 
Ja predlažem da se radovi na Moravskom koridoru kao i na deonici Preljina Lučane maksimalno ubrzaju jer opštine Lučani i Guča sada moraju svoje smeće da voze čak u Jagodinu.

Pre toga su probali sa Lapovom ali su se stanovnici Lapovo pobunili jer ne žele tudje smeće na svojoj deponiji a i sama obilaznica oko Kragujevca slabo napreduje pa izraubovani kamioni jedva ppdnose tolike dnevne kilometraže.

Stanovnici Jagodine se još nisu izjasnili o ovoj genijalnoj ideji.

glaszapadnesrbije.rs

GLAS ZAPADNE SRBIJE - Od 20. marta opština Lučani otpad odvozi na deponiju u Lapovo

ali je i tome došao kraj, rekao je Milivoje Dolović, predsednik opštine Lučani. „Pre dvadesetak dana obratili su nam se meštani sela Dragačica, Veles i Rogače. Deponija je počela da ih ugrožava, da se oseća i jednostavno su se zabrinuli za svoju životnu sredinu. Mi smo održali zajednički...
glaszapadnesrbije.rs glaszapadnesrbije.rs
 
Dovoljno je baciti pogled na Gmaps i jasno je da na potezu od Cacka do kraljeva Morava redovno plavi. Iz tog razloga nema mnogo obradivih povrsina uz samu Moravu vec je to pretezno suma i rastinje. Ne vidim problem sa uredjenjem korita Morave. Sa ekoloske tacke gledista to je vec davno urnisano. Priroda moze naci nacin da se oporavi. Ono sto je kljucno je da se resi problem otpadnih voda i drasticno poveca svest o zastiti zivotne sredine, resi problem krivolova. Ja tu veci problem vidim u nekontrolisanoj eksploataciji sljunka. Stari delovi korita sada su idealni za to. Sto se tice slike koju je Smederevac postavio, Morava jednostavno ne moze tako da izgleda jer je ravnicarska reka i njen tok je sporiji. Tako moze Tara da izgleda i to samo u delovima godine kada nema kise ili se sneg ne topi.
 
Ilegalne šljunkare su urnisale taj kraj.
Ostadoše one silne rupe svuda okolo.... pa barem da se neko doseti da to malo kultiviše, eventualno čak i da ih poveže kanalima pa da se stvore uslovi za neki turizam... ali jok, nisamo mi taj kalibar... ostaće ruglo i doponija. :(
 
U Miločaju kod onog velikog brda rizle i u Oplanićima kod Kraljeva gde su nastala jezera prilikom iskopavanja za autoput, sada je drugačija situacija, već par meseci se te rupe zatrpavaju i po projektu treba sve da se zatrpa što je otkopano, uključujući i staro korito Morave.
 
fjerinic je napisao(la):
Sve sve, al da povecava rizik od poplava........... boze me sacuvaj sta covek nece procitati..... Reka je ukoricena i nece se izlivati svake godine, postoji i nasip, takodje nema prepreka u koritu koje inace izazivaju poplave... Ako mislis na rizik od bujicnih poplava zbog ubrzanja reke, molim te pokazi gde se to moze desiti nizvodno. Jedini rizik je povecana erozija na delovima toka gde nije uradjena obaloutvrda, zbog blagog ubrzanja toka reke.
Kliknite za proširenje...
Hajde pogledaj ovo:
 
johnny_s je napisao(la):
U Novom Sadu su se bunili jer neće još kola u svom kraju, nego su to umotali u ekologiju, a zapravo skoro potpuno nebitno sa ekološkog aspekta. Zato nizvodno kod Petrovaradina posekli šumu da bi probili most sa petljom, a onda sve do Žeželjevog mosta za put i niko ni da pisne.
Kliknite za proširenje...
Шума у Новом Саду, коју помињеш је минимално посечена и то је свакако плантажна шума тополе која се сече када посађено дрвеће достигне потребан волумен и касније се саде нове саднице. Већи део те шуме је уништен у оној летњој олуји и тај простор се чисти од стабала да би се нова посадила. Велики део тог простора није у оквиру нових саобраћајница. Једини део те шуме који је посечен, то је за петљу код моста иза Садова. Уз пругу је посечено неколико стабала старе врбе која би свакако пала од старости. Могуће да ће бити исечен део те шуме да би се проширио насип иза Победе по којем ћи ићи нова саобраћајница између два моста.
 
S
johnny_s je napisao(la):
U Novom Sadu su se bunili jer neće još kola u svom kraju, nego su to umotali u ekologiju, a zapravo skoro potpuno nebitno sa ekološkog aspekta. Zato nizvodno kod Petrovaradina posekli šumu da bi probili most sa petljom, a onda sve do Žeželjevog mosta za put i niko ni da pisne.
Kliknite za proširenje...
Sve se slažem. Šordoš je bliže gradu pa je tu bilo lakše buniti se. Petrovaradin je daleko. :) 😀. A ovo sa Moravom je mnogo vise.
Ali nema tu više pomoći. I ako se na lokalnom nivou nije niko bunio meni tek svejedno.
 
Rade Štanam je napisao(la):
u Novom Sadu su se bunili,

1. zbog bespotrebnog unistavanja stotina stabala koja su staniste desetina strogo zasticenih vrsta ptica i to periodu kada se te ptice gnezde, a samo da bi se olaksao posao i smanjili troskovi kineskim izvodjackim svetim kravama (sto direktno dovodi i do povecanja dela koji ide u odredjene dzepove)
2. zbog bespotrebnog, preskupog vijadukta dugackog vise od jednog kilometra, koji ce unistiti zivote hiljadama ljudi koji zive na bulevaru evrope tako sto ce im saobracaj na bulevaru udvostruciti i podici na nivo drugog i treceg sprata...


Suma koja je posecena nizvodno, unistena je u oluji 2023...
Kliknite za proširenje...

Ovo je već teški offtopic, ali:
1. Nije tačno da je posečeno stotine stabala, ne verujem da je posečeno više od deset do dvadeset zrelih stabala. Ako mi ne veruješ, a nisi u blizini, pa da ispratiš, možeš na Google Earthu da vidiš pre/posle. Više stabala je posečeno na samom Ribarcu tokom godina, mahom zbog nelegalne gradnje, nego zbog ovog mosta.
2. Vijadukt jeste bespotreban, mogao je da kreće tek kod nasipa, ali to nema veze sa drvećem. Za to je trebalo da se buni na kružnom toku ili raskrsnici sa Futoškom, a ne ovamo.
 
Примећујем да се тешки камиони полако враћају на обичну магистралу, тј да мање користе АП. Не кажем да сви то раде, али док је АП био бесплатан, камиона није било на магистрали. Мене занима да ли камиони имају обавезу да користе АП или могу да користе магистралу, тј да ли полиција може да им пише казне ако се крећу магистралом а немају истовар у близини?
 
aca_info je napisao(la):
Примећујем да се тешки камиони полако враћају на обичну магистралу, тј да мање користе АП. Не кажем да сви то раде, али док је АП био бесплатан, камиона није било на магистрали. Мене занима да ли камиони имају обавезу да користе АП или могу да користе магистралу, тј да ли полиција може да им пише казне ако се крећу магистралом а немају истовар у близини?
Kliknite za proširenje...
То мора управљач пута да регулише. Да постави саобраћајну сигнализацију која забрањује кретање возилима одређене тонаже. Ако нема такве сигнализације, онда полиција не може ништа.
 
Ne postoji takav zakon u Srbiji.Španija,Francuska ako te nađu na nacionalu a nemaš istovar-utovar u najbližem mestu džabe si turu vozio.
 
МиљковићSRB je napisao(la):
То мора управљач пута да регулише. Да постави саобраћајну сигнализацију која забрањује кретање возилима одређене тонаже. Ако нема такве сигнализације, онда полиција не може ништа.
Kliknite za proširenje...
Ne pita on za tonažu nego o zabrani kretanja lokalnim ili magistralnim putevima ako na toj deonici postoji autoput.Naravno pričamo o tranzitnom saobraćaju...
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh