Moravski koridor E-761 (Pojate - Preljina)

[NikolaNis]

Ne moze se porediti poljoprivredno zemljiste sa putem. Jednostavno, put donosi 1000x vecu vrednost od povrsine zemljista koju zauzima.
Ti troskovi koji bi bili potrebni da bi se put provukao kroz neki brdski predeo, ne bi mogli biti nadoknadjeni od dobiti od te njive za sledecih 100 sezona.

Takodje od njive zaradjuje covek koji je obradjuje i nadnicari, a put sluzi milionima ljudi. Skoro se neko zalio sto se fabrike prave u Vojvodini na obradivom zemljistu, na njivi radi 20 ljudi a u fabrici 500, a da ne pominjem koliko se vrednosti vise stvara od nekog fabrickog proizvoda nego od poljoprivredne kulture.

Covek uopste nije poredio znacaj autoputa i poljoprivrednog zemljista i sta je vrednije vec je istakao da je posojala mogucnost i da se napravi AP i da obradive povrsine ostanu netaknute.
Nemamo mi velicinu jedne Francuske da bi mogli bilo cime da se razbacujemo vec u svemu moramo biti racionalni.
Svi bi voleli da sidju ispred zgrade u Idea-u ili Maxi i da kupe sveze, socno i neprskano voce i povrce. Pa odakle? Sa AP?
Trebaju nam putevi, slazem se, mnogo zaostajemo za Evropom ali kao sto rekoh uz cuvenje onoga maloga vrednog sto imamo.

 

[miki_ns]

Pa da ali koliko sam ja shvatio ovim trasiranjem je i preostali deo zemljišta poprilično rascepkan na male njive. Možda poljoprivreda sada ne donosi mnogo novca, ali ne znači da ne može (primer Holandija).

 

[blagic]

 

[Duleban97]

 

[blagic]

Jedno pitanje. Ja sam mislio da je E761 ide od Čačka do Kruševca (cela deonica je od Bihaća do Zaječara). Međutim na gugl mapama pokazuje da je deonica od Kraljeva do N. Pazara takođe E761. Je li to možda greška gugl maps ili je stvarno tako?
Na wikipediji kaže ovo https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Европски_пут_Е761

 

[Veliki Vracar]

 

[Beli zo]

 

[ivchonny]

Ne moze se porediti poljoprivredno zemljiste sa putem. Jednostavno, put donosi 1000x vecu vrednost od povrsine zemljista koju zauzima.
Ti troskovi koji bi bili potrebni da bi se put provukao kroz neki brdski predeo, ne bi mogli biti nadoknadjeni od dobiti od te njive za sledecih 100 sezona.

Takodje od njive zaradjuje covek koji je obradjuje i nadnicari, a put sluzi milionima ljudi. Skoro se neko zalio sto se fabrike prave u Vojvodini na obradivom zemljistu, na njivi radi 20 ljudi a u fabrici 500, a da ne pominjem koliko se vrednosti vise stvara od nekog fabrickog proizvoda nego od poljoprivredne kulture.

Čitam i pitam se da li si ti ozbiljan... zaista mi ne liči na sarkazam, ali možda grešim.

 

[zmija]

sve su to uglovi gledista
mada sam ja mislio da oni idu pored morave da bi se napravio zastitni poplavni pojas
ali izgleda da nisam upoznat sa tim dovoljno
e sad valjda neko ima ko tu vrsi odabir trase po nekakvim istrazivanjima
gdje god je prolazio put ,tu ima razloga za i protiv samo ih treba odvagati
sta jr bitnije od cega

 

[blagic]

 

[ivchonny]

sve su to uglovi gledista
mada sam ja mislio da oni idu pored morave da bi se napravio zastitni poplavni pojas
ali izgleda da nisam upoznat sa tim dovoljno
e sad valjda neko ima ko tu vrsi odabir trase po nekakvim istrazivanjima
gdje god je prolazio put ,tu ima razloga za i protiv samo ih treba odvagati
sta jr bitnije od cega

Nikakav problem, uvek ima za i protiv nekog projekta. Ali reći: šta će nam obradiva polja, tamo radi 20-30 ljudi, a u fabrikama 200-300, to mi već liči ili na žestoku glupost, ili suprotno - žestok sarkazam. Ako je ovo prvo, onda nemam reči. Možda na njivi i radi 20-30 ljudi, ali onih 200-300 u fabrici (npr. stočne hrane, u mesnoj industriji, itd. itd.) ne bi radili da nemaju sirovine koje naprave tih 20-30 ljudi. Banalizujem stvari, ali zaparalo mi je uši. Kao u pesmi Ramba Amadeusa.

 

[brada]

Sto posto sam siguran da nije sarkazam

 

[radez07]

 

[radez07]

 

[gane]

 

[RegentAL]

Na kraju snimka piše da je asfaltirano 15 km jedne trake, mislim da je prvo puštanje 17/18 km

 

[SerbiX]

Nikakav problem, uvek ima za i protiv nekog projekta. Ali reći: šta će nam obradiva polja, tamo radi 20-30 ljudi, a u fabrikama 200-300, to mi već liči ili na žestoku glupost, ili suprotno - žestok sarkazam. Ako je ovo prvo, onda nemam reči. Možda na njivi i radi 20-30 ljudi, ali onih 200-300 u fabrici (npr. stočne hrane, u mesnoj industriji, itd. itd.) ne bi radili da nemaju sirovine koje naprave tih 20-30 ljudi. Banalizujem stvari, ali zaparalo mi je uši. Kao u pesmi Ramba Amadeusa.

Bilo bi lepo kada bi se rukovodili činjenicama jer nas je populizam doveo do ovoga gde jesmo.
Poljoprivreda je bitna stavka, naročito strategijski, ali ne postoji bogata i razvijena država koja se oslanja na poljoprivredu.

Npr. Možeš li mi navesti bar tri fabrike koje zapošljavaju 200-300 ljudi, a da su na trasi Moravskog koridora (Kruševac, Trstenik, Vrnjačka Banja, Kraljevo, Čačak) i koji rade na osnovu "sirovina" proizvedenih na njivama? Ili bar neku fabriku u Srbiji čije su osnovne sirovine proizvedene na trasi Moravskog koridora?

Jedna obična fabrika za motanje kablova koja se prostire na hektar ili dva, mesečno donese plate za najmanje hiljadu radnika, u budžet se sliva novac za poreze, za penziono, zdravstveno i sl. Jedna njiva na istoj površini ne može ili jedva da može obezbediti mesečnu platu za nekoliko radnika. Iz tog razloga su naše njive i stočni fond devastirani. Pogledaj google mapu i videćeš koliko je zapuštenih njiva obraslih u korov. Zarada po hektaru zasađenog kukuruza ili pšenice je manja od cene koštanja jednog prosečnog mobilnog telefona.

Koliko je procentualno autoput "uništio" obradivo zemljište od ukupne količine postojećeg? Manje od 1% obradivog zemljišta je zauzeo autoput, ali je zato najmanje 10% zemljišta postalo obradivo zbog izgrađenih zaštita od poplava.

U našoj državi nije problem manjka poljoprivrednog zemljišta, naprotiv imamo ga mnogo. Dovoljan je primer Izraela koji gotovo da nema vodu i poljoprivredno zemljište, a veći je proizvođač mnogih poljoprivrednih proizvoda od nas. Ako je naš seljak od autoputa izgubio i 10% svoje njive, boljom primenom agrotehničkih mera on će na toj manjoj površini dobiti bar 50% veći prinos.

 

[dzokar]

Inače ne pratim ovu temu, pa ne znam zna li se ovo, ali u komentarima kamiondžija na Moravskom priča tako par detalja sa gradilišta (ništa stručno), ali eto imaju neka arheološka otkrića i slično, pa koga zanima.

https://www.reddit.com/r/serbia/comments/yd82ya

 

[ivchonny]

Bilo bi lepo kada bi se rukovodili činjenicama jer nas je populizam doveo do ovoga gde jesmo.
Poljoprivreda je bitna stavka, naročito strategijski, ali ne postoji bogata i razvijena država koja se oslanja na poljoprivredu.

Npr. Možeš li mi navesti bar tri fabrike koje zapošljavaju 200-300 ljudi, a da su na trasi Moravskog koridora (Kruševac, Trstenik, Vrnjačka Banja, Kraljevo, Čačak) i koji rade na osnovu "sirovina" proizvedenih na njivama? Ili bar neku fabriku u Srbiji čije su osnovne sirovine proizvedene na trasi Moravskog koridora?

Jedna obična fabrika za motanje kablova koja se prostire na hektar ili dva, mesečno donese plate za najmanje hiljadu radnika, u budžet se sliva novac za poreze, za penziono, zdravstveno i sl. Jedna njiva na istoj površini ne može ili jedva da može obezbediti mesečnu platu za nekoliko radnika. Iz tog razloga su naše njive i stočni fond devastirani. Pogledaj google mapu i videćeš koliko je zapuštenih njiva obraslih u korov. Zarada po hektaru zasađenog kukuruza ili pšenice je manja od cene koštanja jednog prosečnog mobilnog telefona.

Koliko je procentualno autoput "uništio" obradivo zemljište od ukupne količine postojećeg? Manje od 1% obradivog zemljišta je zauzeo autoput, ali je zato najmanje 10% zemljišta postalo obradivo zbog izgrađenih zaštita od poplava.

U našoj državi nije problem manjka poljoprivrednog zemljišta, naprotiv imamo ga mnogo. Dovoljan je primer Izraela koji gotovo da nema vodu i poljoprivredno zemljište, a veći je proizvođač mnogih poljoprivrednih proizvoda od nas. Ako je naš seljak od autoputa izgubio i 10% svoje njive, boljom primenom agrotehničkih mera on će na toj manjoj površini dobiti bar 50% veći prinos.

Ne bih se složio s tobom za fabrike vs. obradivo zemljište, ali se slažem da auto-put ne mora da bude štetan i da može doneti više koristi po to obradivo zemljište. Ono što mi je zaparalo uši u nekom od prethodnih komentara je teza: šta će nam obradivo zemljište, daj fabriku za motanje kablova.

Što se tiče devastiranih stočnih fondova, zaraslih njiva, malih prihoda od poljoprivrede... da to stoji, ali oni su posledica politike. Komparativna prednost Srbije je poljoprivreda, ali naša politika ne ide u tom smeru već u suprotnom: dovodi strane investitore koji donose ovde svoju šraf industriju. Ta šraf industrija ostavlja za sobom zarasle njive i devastirani stočni fond.

Srbija i Balkan nikada neće biti bogati. Mislim da je to Grčka shvatila, tako da umesto elitnih rizortova i čega već više što možeš naći u Crnoj Gori, oni forsiraju domaći turizam, domaću poljoprivredu, usput muzu i EU fondove i žive svoj život. Ako se neko drzne da im malo od tog života uzme, eto ih u velikom broju na ulicama. Naši radnici zato motaju kablove, nose pelene i ne vide bela dana. A ne možeš ih videti ni na ulicama, jer su ubijeni u poam i umorni.

Da se vratimo na temu, ne znam stanje na terenu što se tiče Moravskog koridora, ali se nadam da tim koridorom ljudi neće ići u jednom pravcu, već da će isti obezbediti da Čačak, Kraljevo, Trstenik, Kruševac i sela između, dobiju bolji kvalitet života i da će ljudi ostati na svojim njivama.

 

[SerbiX]

Ne bih se složio s tobom za fabrike vs. obradivo zemljište, ali se slažem da auto-put ne mora da bude štetan i da može doneti više koristi po to obradivo zemljište. Ono što mi je zaparalo uši u nekom od prethodnih komentara je teza: šta će nam obradivo zemljište, daj fabriku za motanje kablova.

Nikada nisam zastupao te fabrike kablova, niti mi je drago što smo većinom spali na tu granu privrede, tj. gde su potrebni niskokvalifikovani radnici. U velikoj meri loša politika nas je dovela do toga, ali i zbog toga što većina naših ljudi misli da je obrazovanje i usavršavanje nešto što im nije potrebno. A što je najgore, te stavove prenose i na svoju decu. Nedavno se jedan moj prijatelj naljutio na mene kada sam ga pitao šta očekuje od budućeg posla i budućnosti za svoje dete, a koje je treća godina neke elektro škole i koji ne zna čak razliku između naizmenične i jedosmerne struje. On mi je odgovorio "Ma, neka samo završi neku školu, kod mene u fabrici stalno primaju nove radnike, tu ću i njega da uglavim". Inače, taj moj prijatelj radi baš u jednoj od fabrika kablova.
Inače, obradivo zemljište nam je potrebno isto koliko i fabrike, isto koliko i infrastruktura.

Što se tiče devastiranih stočnih fondova, zaraslih njiva, malih prihoda od poljoprivrede... da to stoji, ali oni su posledica politike. Komparativna prednost Srbije je poljoprivreda, ali naša politika ne ide u tom smeru već u suprotnom: dovodi strane investitore koji donose ovde svoju šraf industriju. Ta šraf industrija ostavlja za sobom zarasle njive i devastirani stočni fond.

Poljoprivreda, bar u obliku koji je zastupljen kod nas (kukuruz, pšenica, suncokret...) i na površinama koje su u proseku za centralnu Srbiju najviše hektar, dva po domaćinstvu, ta poljoprivreda nije isplativa. Jedino može opstati uz pomoć države i subvencija. Npr. prihod, ne zarada, po jednom hektaru zasađenog kukuruza u ovoj godini je u proseku oko 80.000 dinara. Uzmimo za primer proizvođača sobnih vrata sa prosečnom cenom vrata od 20.000 dinara. Taj proizvođač za jedan dan može prihodovati isti iznos koliko jedan poljoprivredni proizvođač prihoduje od 1 ha za celu godinu. Poljoprivreda je strateška grana, ali ne i profitabilna, a što mnogi često to mešaju.

Da se vratimo na temu, ne znam stanje na terenu što se tiče Moravskog koridora, ali se nadam da tim koridorom ljudi neće ići u jednom pravcu, već da će isti obezbediti da Čačak, Kraljevo, Trstenik, Kruševac i sela između, dobiju bolji kvalitet života i da će ljudi ostati na svojim njivama.

Želeo bih da se tvoje nadanje obistini, ali sam prilično skeptičan po tom pitanju. U svakom slučaju, ljude neće zadržati poljoprivreda, jer svi mi pričamo kako je ona bitna, ali retko ko se odluči da mu to bude životni posao. Mnogima je lakše da rade u kancelariji, prodavnici, fabrici, pa čak i da motaju te nesrećne kablove nego da rade na njivi. Infrastruktura je najbitnija kao preduslov za ostanak ljudi na ovim prostorima. Pored infrastrukture postoje i drugi faktori, ali mislim da sam već mnogo skrenuo sa teme, pa ne bih i o tome.

 

[Veliki Vracar]

 

[RegentAL]

Napokon prvi od 4 nadvožnjaka na obilaznici oko Kruševca.
Prva slika 04.08.

Druga slika 26.10.

 

[blagic]

 

[RegentAL]

Jel zna neko kako jasicki put premoscuje autoput? Posto se kod kruznog i dalje nista ne radi

 

[ivchonny]

Nikada nisam zastupao te fabrike kablova, niti mi je drago što smo većinom spali na tu granu privrede, tj. gde su potrebni niskokvalifikovani radnici. U velikoj meri loša politika nas je dovela do toga, ali i zbog toga što većina naših ljudi misli da je obrazovanje i usavršavanje nešto što im nije potrebno. A što je najgore, te stavove prenose i na svoju decu. Nedavno se jedan moj prijatelj naljutio na mene kada sam ga pitao šta očekuje od budućeg posla i budućnosti za svoje dete, a koje je treća godina neke elektro škole i koji ne zna čak razliku između naizmenične i jedosmerne struje. On mi je odgovorio "Ma, neka samo završi neku školu, kod mene u fabrici stalno primaju nove radnike, tu ću i njega da uglavim". Inače, taj moj prijatelj radi baš u jednoj od fabrika kablova.
Inače, obradivo zemljište nam je potrebno isto koliko i fabrike, isto koliko i infrastruktura.


Poljoprivreda, bar u obliku koji je zastupljen kod nas (kukuruz, pšenica, suncokret...) i na površinama koje su u proseku za centralnu Srbiju najviše hektar, dva po domaćinstvu, ta poljoprivreda nije isplativa. Jedino može opstati uz pomoć države i subvencija. Npr. prihod, ne zarada, po jednom hektaru zasađenog kukuruza u ovoj godini je u proseku oko 80.000 dinara. Uzmimo za primer proizvođača sobnih vrata sa prosečnom cenom vrata od 20.000 dinara. Taj proizvođač za jedan dan može prihodovati isti iznos koliko jedan poljoprivredni proizvođač prihoduje od 1 ha za celu godinu. Poljoprivreda je strateška grana, ali ne i profitabilna, a što mnogi često to mešaju.


Želeo bih da se tvoje nadanje obistini, ali sam prilično skeptičan po tom pitanju. U svakom slučaju, ljude neće zadržati poljoprivreda, jer svi mi pričamo kako je ona bitna, ali retko ko se odluči da mu to bude životni posao. Mnogima je lakše da rade u kancelariji, prodavnici, fabrici, pa čak i da motaju te nesrećne kablove nego da rade na njivi. Infrastruktura je najbitnija kao preduslov za ostanak ljudi na ovim prostorima. Pored infrastrukture postoje i drugi faktori, ali mislim da sam već mnogo skrenuo sa teme, pa ne bih i o tome.

Slažemo se u većini stvari. Srž problema jeste obrazovanje, ali i politike kojoj odgovara neobrazovano stanovništvo. Zato se i forsira kabl industrija. Ja nemam problem sa subvencionisanjem malih poljoprivrednih proizvođača, uz podsticanja njihovog obrazovanja, udruživanja kroz zadruge, podsticanja seoskog turizma, konkurisanja za IPARD fondove i td. Ali od toga nema ništa.

Da se vratimo temi