Moravski koridor E-761 (Pojate - Preljina)

[SerbiX]

U svom prvom postu sam napisao "Mada, mislim da je ipak trebalo napraviti bolje i brže rešenje za saobraćaj koji ide od Avale ka Beogradu...", tako da stvarno ne znam kako si zaključio da branim nepostojanje tog dela petlje. Pisali smo o petlji Pojate, ti si iz nekog razloga u priču ubacio petlju Bubanj Potok.

Ja i dalje mislim da je petlja Pojate veoma geostrateški i ligistički bitna, a dobiće tek na međunarodnom i lokalnom značaju kada se bude završio moravski koridor i pravci od Požege ka Crnoj Gori i Bosni, kada se nedaleko od nje izgradi autoput ili brza saobraćajnica ka Rumuniji. Takođe nalazi se u blizini železničkog ukrštanja (Stalać) međunarodnih pruga Beograd-Niš i pruge Niš-Bar. Slično mišljenje imam i za petlju gde će se spajati Moravski koridor sa Milošem Velikim.

 

[aca_info]

 

[vra]

Put E-761 je zapravo magistrala od Pojata do Preljine. Evropska oznaka magistrale je E-761.
Ta oznaka se koristi i za tzv. Moravski koridor, auto-put E-761, deonica Pojate Preljina. Magistrala ima naziv državni put IB reda 23, po kategorizaciji državnih puteva.

Dakle, državni put IB reda 23 ima evropsku oznaku E-761. Moravski koridor, tj. auto-put E-761, deonica Pojate Preljina je A5. A istu evropsku oznaku ima kao postojeća magistrala...

 

[vra]

Iz Zakona o ratifikaciji evropskog sporazuma o glavnim međunarodnim saobraćajnim arterijama:

U Zakonu je navedeno da putevi B reda imaju trocifrene brojeve.
Oznaka E-761 se nakon završetka auto-puta E-761, deonica Pojate Preljina (A5) prenosi sa postojeće magistrale, koja trenutno ima oznaku E-761. Znači sa puta B reda na put A reda, koji treba da ima dvocifren broj.

 

[SerbiX]

Slažem se, to je klasifikacija po evropskim standardima, po njihovim procenama i po trenutnoj politici koju zastupaju. Npr. koridor (Beograd-južni Jadran) koji će povezivati Rumuniju, Srbiju i Crnu Goru, a koji će nama biti veoma značajan, a biće značajan i u međunarodnom saobraćaju nosi naziv E-763, ali to što ima tri umesto dve cifre u nazivu, to ne znači da nije bitan. Koliko sam upoznat podnet je predlog da on ponese oznaku panevropski koridor 11.
Moravski koridor nikada neće dobiti oznaku sa dve cifre, ali izgradnjom i proširenjem drugih autoputeva sa kojima se on spaja dobiće sve više na značaju.

 

[VIAMORAVA]

Predlog: MORAVSKI KORIDOR DEO PANEVROPSKOG KORIDORA 12

Panevropski koridori - Kroz Srbiju, kao što znamo, prolazi samo panevropski koridor 10, a i on je, u jednom trenutku, bio doveden u pitanje, zbog tadašnje nemarne politike odugovlačenja završetka istog u svom istočnom delu, što je dovelo do toga da je tranzit počeo da zaobilazi Srbiju, tzv 'obilaznicom oko Srbije', tj. panevropskim koridorom 4.

Koridor 11, koji je sada, kao što se čuje, kandidovan za status panevropskog, je neformalni naziv za domaću upotrebu.

Međutim, interesantan je predlog za novi panevropski koridor 12, čija ruta povezuje delove više 'nacionalnih' (i panevropskih) koridora, a ide od Sredozemnog do Crnog mora preko Kragujevca Lepeničko-gružanskim, odnosno alternativno preko Kraljeva, Moravskim koridorom .

izvor: Šumadijapolis

 

[dveipola]

Kakvi Koridor 11 i 12? Kakva kandidatura za status panevropskog koridora, kad panevropski koridori više ne postoje? Panevropski koridori kao takvi ne postoje već preko deceniju, samo su ostali nazivi koji u pravnom smislu ne postoje. Oni su nastali početkom 90-ih kao Koridori koji povezuju TEN-T mrežu tadašnje EU sa drugim zemljama Evrope koje tad nisu bile EU. Kada je većina tih zemalja postala članica EU, TEN-T mreža se proširuje i panevropski koridori praktično prestaju da postoje. Priča o nekakvim koridorima 11 i 12, dok oni od 1 do 10 više ni ne postoje je banalna ili možda vraćanje u 90-e?

 

[radez07]

Današnje slike sa mesta gde će se sa petlje Vrnjačka Banja izlaziti na put KV-KŠ:

 

[VIAMORAVA]

Kakvi Koridor 11 i 12? Kakva kandidatura za status panevropskog koridora, kad panevropski koridori više ne postoje? Panevropski koridori kao takvi ne postoje već preko deceniju, samo su ostali nazivi koji u pravnom smislu ne postoje. Oni su nastali početkom 90-ih kao Koridori koji povezuju TEN-T mrežu tadašnje EU sa drugim zemljama Evrope koje tad nisu bile EU. Kada je većina tih zemalja postala članica EU, TEN-T mreža se proširuje i panevropski koridori praktično prestaju da postoje. Priča o nekakvim koridorima 11 i 12, dok oni od 1 do 10 više ni ne postoje je banalna ili možda vraćanje u 90-e?

(Ne)aktuelnost formalno pravne PEC klasifikacije navedenih putnih pravaca ne menja suštinu strateške važnosti istih za naš, ali i za međunarodni drumski saobraćaj (TEN-T mrežu), posebno koridor E75 (PEC10), ali potencijalno i tzv. koridor11, i predloženi 12, i u tom kontekstu to treba posmatrati.

 

[dveipola]

(Ne)aktuelnost formalno pravne PEC klasifikacije navedenih putnih pravaca ne menja suštinu strateške važnosti istih za naš, ali i za međunarodni drumski saobraćaj (TEN-T mrežu), posebno koridor E75 (PEC10), ali potencijalno i tzv. koridor11, i predloženi 12, i u tom kontekstu to treba posmatrati.

Sve je to ok, ali o kakvim predloženim koridorima pričaš? Kojem telu se to predlaže, ko to treba da utvrdi, ne razumem? Mlaćenje prazne slame...

 

[VIAMORAVA]

Sve je to ok, ali o kakvim predloženim koridorima pričaš? Kojem telu se to predlaže, ko to treba da utvrdi, ne razumem? Mlaćenje prazne slame...

Molimo da budete pristojni u vašim izlaganjima, i da prethodno pažljivo pročitate sadržaj posta koji komentarišete.
Što se tiče samog predloga, postoje regulative koje to definišu, prvo na nacionalnom nivou, u okviru nadležnog resora, a potom i EU nivou, konkterno za Balkan, preko Transportne zajednice Jugoistočne Evrope, ali to niti je predmet ove teme, niti imamo potrebu da o tome dalje diskutujemo.

 

[SerbiX]

Kakvi Koridor 11 i 12? Kakva kandidatura za status panevropskog koridora, kad panevropski koridori više ne postoje? Panevropski koridori kao takvi ne postoje već preko deceniju, samo su ostali nazivi koji u pravnom smislu ne postoje. Oni su nastali početkom 90-ih kao Koridori koji povezuju TEN-T mrežu tadašnje EU sa drugim zemljama Evrope koje tad nisu bile EU. Kada je većina tih zemalja postala članica EU, TEN-T mreža se proširuje i panevropski koridori praktično prestaju da postoje. Priča o nekakvim koridorima 11 i 12, dok oni od 1 do 10 više ni ne postoje je banalna ili možda vraćanje u 90-e?

Koliko sam ja pratio i pratim strane web sajtove ovi koridori su i dalje relevantni u evropskim dokumentima, ali se sada često integrišu u širu Trans-evropsku transportnu mrežu (TEN-T) koju si pomenuo, a koju razvija i podržava Evropska unija kako bi stvorila sveobuhvatnu i integrisanu mrežu transportne infrastrukture širom kontinenta. Verovatno neće postojati koridor XII nego će se možda zvati panzapadno-balkanski koridor ili sl.

Evo npr. u ovom dokumentu "Action Plans and the EU AcquisProgress Report 2023" se pominju ti nazivi koridora.
Kao što se i dan danas među evropskim dokumentima mogu naći nazivi koridora po starom, tako i većina nas koristi te oznake u diskusijama. Npr. na web sajtu wwww.transport.ec.europa.eu možeš naći gomilu dokumenataka iz ove godine gde se pominju nazivi koridora kako su ustanovljeni pre 20, 30 godina.

Nakon definisanja prvih deset koridora, uloga u daljem razvoju, koordinaciji i imenovanju novih koridora prešla je na različite evropske institucije i tela. Glavna institucija koja sada ima ulogu u razvoju i imenovanju evropskih transportnih koridora je Evropska komisija, posebno njen Generalni direktorat za mobilnost i transport (DG MOVE).
Evropska komisija, kroz svoje programe kao što su Trans-evropska transportna mreža (TEN-T), definiše nove koridore i vrši revizije postojećih kako bi se osigurala njihova efikasnost i usklađenost sa transportnim potrebama i ciljevima Evropske unije. Odluke o novim koridorima i njihovom imenovanju donose se na osnovu različitih faktora, uključujući geopolitičke, ekonomske, infrastrukturne potrebe, kao i konsultacije sa državama članicama EU, susednim zemljama i relevantnim zainteresovanim stranama. Ovi nazivi i klasifikacije su podložne promenama, ali kao što sam već napisao mnogima od nas je lakše i razumljivije da koristimo brojčane nazive.

 

[zoranuro]

Podsetiću da na petlji Bubanj potok iz pravca Avale ne postoji skretanje za Beograd!!!
Ne računamo ovo što je sad napravljeno da može da se ispred budućeg tunela preseče druga traka i da se isključiš u pravcu Beograda.
Isto tako, ma šta govorili, ovo što se sad pravi nije isključenje za Beograd nego će se tim putem moći stići i u Beograd.
Uglavnom, kako god da naprave ovu petlju biće kompletnija nego što je petlja Bubanj potok.

Radi se skretanje od pravca Belog potoka preko pijace ka Beogradu. Naknadno se radi i skoro je gotovo!
Poruka u temi "Obilaznica oko Beograda - [ Autoput ]" https://forum.beobuild.rs/threads/obilaznica-oko-beograda-autoput.22/post-1223974

 

[Срлес]

Zoki, to što se pravi to nije direktno skretanje za Beograd već će se tim putem najlakše moći stići i u Beograd.
Dakle isključiš se sa autoputa a zatim preko dve kružne raskrsnice putem za dvosmerni saobraćaj dođeš do uključenja na put prema Beogradu.
Oooogromna razlika.

 

[SerbiX]

U pravu si, velika je razlika i trebali su da naprave bolju vezu, kao što su trebali da naprave bolju vezu obilaznice sa Milošem Velikim.
Ali, ti očigledno ne razumeš suštinu. Ako pogledaš mapu autoputeva u Srbiji (https://www.putevi-srbije.rs/images/pdf/Republika_Srbija_mreza_tranzitnih_drzavnih_puteva.pdf) videćeš da je petlja Pojate spoj dva autoputa (A1 i A5), a da je Bubanj Potok samo jedna u nizu od nekoliko petlji koje se nalaze na delu obilaznice oko Beograda. Nekada je imala veliku važnost za sam grad, ali sadašnjom i budućom izgradnjom obilaznice, izgradnjom drugih priključaka ka gradu, gašenjem autoputa kroz Beograd, njena značajnost i frekventnost se smanjuje. Naročito na relaciji Beli Potok - Beograd, a što i sam možeš videti po intenzitetu saobraćaja na privremenom putu i skretanju ka Beogradu pre tunela.

Takođe, spajanjem A1 i A5 Pojatu je ukinut ulaz/izlaz sa autoputa koje će im ugasiti industrijsku zonu, ugostiteljske, trgovinske i uslužne delatnosti. Sa druge strane Bubanj Potok je dobio i dobiće veliki deo novih saobraćajnica, nova uključenja/isključenja, postalo je značajnije mesto za logistiku, za izgradnju industrijskih i drugih objektata. Tako da nije fer i pošteno ukazivati na Bubanj Potok i predstavljati ga kao neko nekompletnije rešenje u odnosu na Pojate.
Inače, da je malo pameti i sreće pa da se krajevima van Beograda da i više nego što im je potrebno, da se bar stvarno sprovodi agenda ravnomernog regionalnog razvoja... jer ako se ovako nastavi preseliće se cela Srbija u Beograd i jednim delom u Novi Sad.

 

[zoranuro]

Zoki, to što se pravi to nije direktno skretanje za Beograd već će se tim putem najlakše moći stići i u Beograd.
Dakle isključiš se sa autoputa a zatim preko dve kružne raskrsnice putem za dvosmerni saobraćaj dođeš do uključenja na put prema Beogradu.
Oooogromna razlika.

u pravu si. pozdrav

 

[radez07]

 

[radez07]

 

[aca_info]

 

[Glisok]

 

[Glisok]

 

[aca_info]

 

[aca_info]

 

[Алтаир]

Баш им се жури! Као да их нешто тера! Овим ритмом ће без проблема завршити до Врњачке бање у овој години, а имају и огромне количине ризле код Адрана тако да ће и тамо јако убрзати ствари у једном тренутку. Једина критична тачка је Прељина . Између Адрана и Врњачке бање има много радова на кориту Мораве, мост преко Ибра....видећемо којом ће брзином све то ићи кад се ослободи људство и механизација!

 

[veljadj]

Između Adrana i banje je deonica ostavljena za sam kraj.Njima je svanulo kad su izašli sa obilaznice oko Kruševca,saobraćaj,devijacije...Ovde je zimus urađena većina radova i sve spremljeno za rizlu i asfalt.Toliko brzo napreduju da ni Rade Košaninin ne može da ih isprati.