Kao i uvek u vreme ratova muškarci su na udaru. Njih se sve mobilizira ako ostanu. Svaka vojska koja naiđe tera ih u svoje redove, ili ih zatvori ili ubije ako neće. Žene i deca se uglavnom ne teraju da ratuju, njima se uglavnom pomaže da prežive, ako ima ko da im pomogne, jer muškarci su svi u ratu, osim staraca koji su opet uglavnom loše sposobni da išta pomognu ženama i deci. Znači, oni koji ne žele da ratuju, a mladi su i sposobni da se snađu za opstanak odlaze "trbuhom za kruhom". I eto odgovora odakle toliko mladih muškaraca. Neće da ratuju, jer iz tog rata se malo ko vraća čitav, a i živ retko. To nije samo Sirija, to je ceo arapski svet praktično, jer i tamo gde nema velikih ratnih operacija ima stalno nekakvog terorizma i regrutovanja terorista. Oni praktično nemaju šta da izgube ako krenu u migraciju, samo mogu da dobiju. Naravno, među tom masom ljudi proći će i mnogo terorista čija je uloga upravo da spreči migracije kako bi razne militantne vođe imali sa kim da ratuju. I tu je sada zamršen krug, ako ih ne postiš da uđu i ne daš im koliko toliko normalan život ulaziće na silu i biće potpuno ludilo, pokolj. Ako ih pustiš da uđu svi, zatrpaće domaćine i opet će nastati haos. Jedino umereno puštanje i uključivanje donosi nekakvo pozitivnije rešenje. A problema da će biti, biće ...